Који је најдужи ауто-пут на свету?
СВЕТИСЛАВ СТОЈКОВИЋ
Пирот
Најдужи аутомобилски друм ове врсте налази се на најмањем континенту – у Аустралији. Ауто-пут 1 дугачак је 14.500 километара, што га ставља испред Сибирског ауто-пута, дужине 11.000 километара, и трансканадског, нешто дужег од 8000 километара. Овај пут иде дуж обале око целе Аустралије, повезујући све велике градове у држави. Дневно га користи више од милион људи.
Пуштен у промет 1974. године, Ауто-пут 1 разликује се од краја до краја континента: негде има више трака, обично у великим градовима и њиховој околини, а негде постоји само једна трака, па је мимоилажење возила отежано. Поједини делови сматрају се изузетно опасним за вожњу.
Зашто смо поспани после обилног оброка?
ЈЕЛИЦА из Крушевца
Супротно увреженом мишљењу, то није зато што нам се крв спусти у стомак. Овај осећај је делимично последица тога што се у телу покреће механизам одмарања и варења (супротан механизму који се назива „бежање или борба”), а делимично зато што оброк богат угљеним хидратима утиче на повишен ниво мелатонина у мозгу, хормона који наш опушта, успорава и успављује.
Зашто хоботнице имају више срца?
РАЈКО
Крагујевац
Хоботнице имају три срца: једно пумпа крв кроз тело, друга два у шкрге. Разлог за постојање тако величанственог крвотока треба тражити у необичном саставу њихове крви. За разлику од кичмењака, који у црвеним крвним зрнцима имају хемоглобин, изузетно богат гвожђем, хоботнице, тарантуле, шкорпије и потковичасте крабе имају беланчевину хемоцијанин, богату бакром, који је растворен непосредно у крви и тако преноси кисеоник по телу. Због тога им је и крв плава. Хемоцијанин је неделотворнији од хемоглобина у то послу, па су три срца задужена да надоместе тај недостатак, шаљући крв ка ћелијама под много већим притиском.
Да ли због морског ваздуха заиста боље спавамо?
МИЛАН
Ваљево
Ако увече прошетамо уз море, сва је прилика да ћемо боље спавати – тврди једно истраживање из 2015. године. Но, не постоје непосредни докази да је узрок баш морски ваздух. Научници су раније сматрали да су јони и озон заслужни за бољи сан на годишњем одмору, али сада то доводе у питање. Сигурно је да смо на путовању много опуштенији него током радне године, као и да смо на мору физички активнији, пливамо, шетамо и, самим тим, уморнији.
Поред тога, ударање морских таласа у обалу ствара нежан звук успављујућег ритма који нам опушта живце и препрема нас за сан. Међутим, супротно доказује управо чињеница да становници приморских места подједнако пате од несанице као и људи у граду.
Да ли је истина да су се још у каменом добу вршиле операције на мозгу?
ДРАГОЉУБ
Стара Пазова
На археолошким налазиштима широм света нађене су људске лобање с веома прецизно одстрањеним појединим деловима. Научнике је ова појава дуго збуњивала, све док пре шездесетак година нису прикупили довољно доказа и дошли до закључка да су се наши преци из каменог доба с успехом бавили хирургијом мозга.
Овај поступак назива се трепанација (о њој је „Забавник” писао више пута – нарочито о захвату који се изводио у нашим крајевима). Најчешће је – без анестезије, с разноразним врстама бушилица – вршен на мушкарцима који су у бици доживели тешку повреду главе, али и на особама које су патиле од јаке главобоље, притиска у глави и сличних потешкоћа.
Да ли бисмо успели да зауставимо астероид који хрли ка Земљи?
ДУБРАВКА из Ужица
Као што знамо из сваког доброг научнофантастичног филмског сценарија, кључ је скренути астеорид с путање која га води право на планету, а не растурити га у једнако опасну парчад. Астероид бисмо, рецимо, могли да гађамо пројектилом који га не би уништио, већ само одгурнуо. Такође, помогла би каква снажнија свемирска летелица: прикачила би се на астероид и мало га погурала или потегла, чиме би га скренула на други курс, или би закачила ракетни погон на површину небеског тела. Уз то, астрономи и инжењери сматрају да је топљење одређеног дела астероида-убице ласерима довољно да он промени центар масе и скрене са путање смрти.
Међутим, за сваки од поменутих захвата требало би најмање пет година да се испланира и изведе, те је развијен систем раног упозоравања. Он открива потенцијална опасна небеска тела која лете кроз Сунчев систем да бисмо знали који свет је у опасности.
Да ли померање континената утиче на промену климе?
ЗОРКА АЛЕКСИЋ
Краљево
Чврсте стеновите плоче које чине Земљину кору покрећу се брзином од неколико десетина центиметара годишње, ношене протоком топлоте у унутрашњости планете. Због тако мале брзине, краткорочно гледано, њихово кретање нема такорећи никаквог утицаја на климу. Али, ако положај и однос распоред континената и климе посматрамо током дужих – геолошких раздобља, дâ се закључити да је њихово дејство на климу заправо пресудно.
Данашњи континенти су некада давно били део Пангее, јединственог огромног праконтинента. Пре око 175 милиона година Пангеа се поцепала, а данашњи континенти су се с временом удаљили једни од других. У то време Земља је била знатно топлија него данас, али је дељење Пангее ипак покренуло огромне промене у распореду копна, токова океанских струја и ваздушних струјања у атмосфери, што је, даље, изменило и климатске обрасце. Судари плоча додатно су пореметили климу: рецимо, пре око 35 милиона година плоча на којој се налази Индија почела је да се подвлачи под азијску плочу, након чега су створени Хималаји. Уздизање рељефа онда је пореметило дотадашња ваздушна струјања, након чега је настала сезона монсуна, и данас особена за климу јужне Азије.
Колико је најдаље путовала порука у боци?
ЈАНА ЕРАКОВИЋ
Београд
Једна разгледница бачена је у море у грофовији Ајнендвир у Енглеској 2011. године. Појавила се поново 17 месеци касније у аустралијском граду Перту, што значи да је пропутовала око 14.500 километара.
Но, 1929. године, немачки научници који су се проучавали морске екосистеме, бацили су једну боцу с поруком у Индијски океан. Садржала је упутство с адресом на коју би требало да се пријави кад је боца нађена, накона чега је ваљало вратити је у океан. Боца је пловила шест година и укупно прешла читавих 26.500 километара.