Из које земље потиче игра болеро?
КАТАРИНА из Новог Сада
Болеро је народна шпанска игра у трочетвртинском такту, настала у другој половини 18. века. Једно време сматрала се главном националном игром ове иберијске земље. Испрва се играла уз пратњу гитаре, кастањета и уз песму. Пар плесача је изводио врло сложене кораке и брзе покрете у синкопираном ритму, као и скокове, завршавајући игру с рукама изнад главе. Као народни плес, болеро је потом заборављен готово свугде, осим у Кастиљи и Андалузији.
Међутим, прави процват ова игра доживела је у компонованој музици. Осим Бетовена, који је написао „Болеро о соло”, болера су писали и Вебер, Шопен... Најизвођенији и вероватно најпрепознатљивији болеро – оркестарску композицију као пратњу за игру само једног плесача – написао је француски композитор Морис Равел 1928. године.
Зашто људи не спавају зимским сном?
Коста, Вршац
Зимски сан је одговор на хладно време и смањене могућности за налажење хране. С опадањем температуре, животиње које упадају у зимски сан долазе до тачке када више не могу да нађу довољно хране да би одржале телесну температуру.
Људи не падају у зимски сан из два разлога. Први је да су наши еволутивни преци били тропске животиње које никад нису имале потребе за зимским сном. Људи су почели да мигрирају у умерени и субполарни појас тек пре око 100.000 година. То није довољно дуго раздобље да би се метаболизам прилагодио тако да развијемо способност падања у зимски сан. Што је још важније, људи су открили ватру, одећу, склоништа, лов и пољопривреду, што је много делотворнији начин да се преживи хладноћа.
Зашто су речна језера слатководна, а мора слана?
НИКОЛА
Ниш
Текућа, речна вода раствара мање количине различитих врста соли из стена и земљишта преко којих прелази. Ове соли сакупљају се у морима јер вода постепено испарава или се смрзава у виду ледених брегова, остављајући со за собом. Вода у већини језера проточна је на неки начин и брзо се мења јер пристиже једном реком и одлива се другом. Тако со нема прилику да се задржи у језерској води. Со такође допире у мора и океане кроз хидротермалне отворе на морском дну и кроз рад вулкана изнад и испод морске површине.
Просечна концентрација соли у морима и океанима тренутно износи око 35 грама на литар морске воде. Геолошка испитивања показала су да је исти однос равномеран последњих 1,5 милијарди година, што значи да мора и океани морају сваке године да изгубе око три милијарде тона соли да би задржали равнотежу спрам надолазећих количина. Претпоставља се да се то обавља хемијским реакцијама на морском дну, биолошком активношћу и образовањем наслага соли на копну.
Зашто су сумо рвачи тако дебели?
Драгана из Младеновца
Према Њутновом другом закону, убрзање зависи од односа силе и масе. Што је рвач тежи, његовом противнику треба више снаге да га покрене и изгура из ринга или подигне и обори. Најтежи сумо рвач свих времена имао је 267 килограма, што је терет који ниједан дизач тегова никад није подигао (грузијски снагатор Лаша Талахадзе подигао је 2021. године 265 килограма).
Али, како би рвач имао неопходну снагу за борбу, потребно је да што више масе буду мишићи, а не сало. Због тога рвачи једу незамисливе количине јела познатог као чанконабе, које је богато беланчевинама. То је, у ствари, паприкаш од рибе, пилетине и тофуа или коњетине.
Колико дуго би мозак човека могао
да „живи” извађен из лобање?
Маја, Београд
Да би опстао, потребе мозга заправо су веома мале: углавном се своде на кисеоник и глукозу, а они могу да се обезбеде посебним медицинским уређајима којима би мозак био снабдеван крвљу и гасом који нам живот значи.
Научници су мозак замораца, паса, мајмуна успевали да одрже „живим” ван тела неколико сати, чак и дана. Међутим, нерешиве тешкоће постављају се питањем да ли би мозак, без обзира на то што се наизглед одржава у животу, имао могућност да ради и да има свест. То, за сада, не може да се зна.
Како камелеон мења боју?
Стефан Лазић, Лазаревац
Камелеони се данас могу наћи на целом Афричком континенту, нарочито на Мадагаскару, али и у Индији, Сри Ланки и Турској. Ова врста гуштера живи на дрвету, достиже дужину од 60 до 100 центиметара и има дугачак реп – хватаљку. Његове очи крећу се независно једно од другог. Брза промена боје помаже му да постане тешко видљив. Ако на камелеона сунчева светлост пада кроз грање, онда му, после три-четири минута осветљени део тела потамни, а места у сенци остају светла. Посебне пигментне ћелије распоређене су у четири слоја. Горњи садржи жути пигмент с разбацаним црвеним ћелијама. Под њим је слој ћелија који производи плаву боју. Још дубље налази се равномернији слој без пигмената, а четврти слој садржи мрки пигмент. Боју коже одређују централни нервни систем и њему потчињени хормони. Импулси из мозга доспевају у кичмену мождину, одатле у кожу и изазивају смењивање боја кожних покрова.
Како презимљује виноградски пуж?
Тома, Шабац
Виноградски пуж припада оној врсти која се у јесен сакрије испод маховине, закопа у растреситу земљу и затвори своју кућицу чврстим кречним поклопцем. У њој остаје најмање шест месеци. Пуж се завуче дубоко у свој мали дом, а простор између себе и поклопца подели попречним опнама. Тај поклопац нема отвор, али је шупљикав и кроз њега се размењују гасови – пуж мора да дише. Садржај желуца, који је овај мекушац добро напунио за зиму, с временом се свари и претвори у мрку кашу.
Априлска и мајска топлота подстичу животне процесе – срце куца брже, а тиме је и потреба за дисањем јача. Животиња тад помакне стопало уз сам поклопац и, без већег напора, склони га с отвора кућице.
Колико су слике у боји небеских тела тачне?
Ивана
Пожаревац
Раније, кад су астрономи фотографисали небеска тела кроз телескопе опремљене сочивима и огледалима, боје небеских тела биле су мање-више оно што би се могло видети и голим оком кад би наше очи биле толико осетљиве да разазнају боје на тако великој раздаљини. Данас се астрономи ослањају на дигиталне уређаје опремљене CCD чиповима. Они претварају долазеће светлосне фотоне у електронске напоне од којих се образује слика. Премда су изразито осетљиви и због тога савршени за бележење једва приметних и бледих објеката, ови уређаји не бележе таласне дужине, па тако ни боје различитих фотона. Уместо тога, производе слике сачињене од пиксела различитих нијанси сиве боје. Да би се забележила боја, користе се нарочито обојени филтери који мере релативне количине фотона различитих таласних дужина. Коначна слика у боји не мора се поклапати са оним што би се могло видети уживо голим оком. Агенцији Наса било је замерено што ову чињеницу није довољно разјаснила, и што је слике из свемира „малчице” дорађивала, како би призори били живописнији.