Занима ме када је настао музички стил регтајм.
Јаков, Обреновац
Регтајм се сматра непосредним претходником џеза, а настао је крајем 19. века у САД, спајањем црначких песама и игара. Била је то музика за плес, најчешће извођена у баровима у којима су свирали афроамерички музичари. Појам се састоји од две енглеске речи – rag, што значи крпа, али и задиркивање, и речи time која значи време. У прво време регтајм је писан искључиво за клавир, а посебно је био омиљен у Њу Орлеансу.
Током Првог светског рата регтајм прелази границе САД и доспева до европских концертних сала. Прихватили су га и озбиљнији композитори међу којима су били Игор Стравински и Даријус Мијо. Ипак, најпопуларнијим ствараоцем регтајма сматра се самоуки црначки пијаниста Скот Џоплин (1868–1917) који је, између осталих композиција, написао и чувени „Maple Leaf Rag”.
Зашто човек пре може да умре од жеђи него од глади?
Илија Милошевић, Ниш
Човек губи воду на три начина: мокрењем, знојењем и дисањем. Због тога одрасла особа у просеку треба да унесе између две и три литре течности да не би дехидрирала. Смрт услед губитка воде наступа када неко изгуби 20 одсто телесне течности што се догађа брзо, у року од три до пет дана. Дехидрација утиче на цело тело: крв се згусне, плућа су осетљивија на свe врсте зараза, рад срца је испрекидан, а бубрези не успевају да избаце отрове из крви.
С друге стране, човек без хране може да издржи много дуже. Пошто се потроше залихе шећера, тело наставља да троши резервне масти, а кад се све ове залихе исцрпе, почиње да се прехрањује залихама из мишића, чак и костију. Чим је тело изложено изгладњивању, шаље сигнал за узбуну и тако се дневне калоријске потребе драстично смањују. Насупрот томе, воду је немогуће сачувати у организму.
Постоји ли код људи алергија на воду?
Јована из Београда
Наш имунски систем ради тако што антителима „обележава” страна тела у крвотоку. Сваком страном телу одговара тачно одређено антитело. Оно указује белим крвним зрнцима шта треба да нападну и униште. Алергија настаје кад организам произведе антитело које се везује за погрешно тело.
Не постоји антитело које се везује за молекуле воде, али када би постојало, били бисмо у приличној невољи, јер је вода већ присутна у нашем крвотоку. Тако би се наши крвни судови запушили, а то би нас веома брзо убило.
Постоји ипак једно ретко обољење – aquagenic urticarial. То није обична алергија (не изазива је имунски систем), те антихистаминици не помажу. Претпоставља се да је она последица изразите осетљивости на друге састојке у води, као што је хлор.
Ако мачкини бркови имају ширину њеног тела, да ли се продуже кад се мачка угоји?
Цеца Миливојевић
За ово нема непосредних научних доказа, али ветеринари који су мерили бркове различитих мачјих врста открили су да бркови оних подгојених нису ништа дужи од оних које имају друге мачке. Мачићи имају бркове много дуже од ширине тела.
У основи бркова налазе се врло осетљиви нервни завршеци, па мачке захваљујући њима опажају облике и површине предмета, процењују раздаљину, чак и препознају ваздушна струјања. Оне не виде добро на близину, па се умногоме ослањају на осетљивост бркова – нарочито оне старије.
Бркови лагано расту, а на крају опадну, тако да мачка читавог живота учи да се прилагођава таквим променама. Сама дужина бркова није од пресудног значаја.
Зашто јак мирис нестане после неког времена?
Борис Папић
Панчево
Наш нервни систем начињен је тако да се навикава на разне надражаје. А за то постоји јак еволутивни разлог: ако се човек не би навикавао на мирисе, био би преплављен мирисима сопственог тела и унутрашњости носа, и онда не би, рецимо, намирисао чак ни вука који му се прикрада.
Зашто неке птице скакућу, а друге ходају?
ДЕЈАН
Младеновац
Начин кретања живих бића делимично зависи од потрошње коју покрети изискују. Кратконоге птице углавном скакућу, а једним скоком преваљују већу раздаљину. Дугоноге су теже и треба им више снаге да скоче него да начине дуг корак.
И животно окружење игра значајну улогу. Рецимо, по неједнаким и савитљивим гранама птице скакућу.
Сродне врсте углавном се крећу на исти начин. Ипак, има и изузетака. У породици Corvidae, на пример, сојке скакућу, а вране корачају. Неке врсте, као што су црвендаћи, гаврани и косови, користе оба начина кретања у зависности од околности.
Зашто неке снове памтимо, а неке не?
ДУШАН
Ниш
Научници су установили да се највећи део наших снова одвија током фазе убрзаних покрета очију (РЕМ), када је приметно померање очних јабучица испод капака. Ове фазе наступају у просеку на сваких деведесет минута. Према досадашњим резултатима истраживања, памтимо оне снове усред којих се пробудимо док траје РЕМ фаза.
Како ћелије „знају” које ткиво треба да граде?
ДУШАН
Алексинац
Последица митозе, ћелијске деобе, јесте пренос истоветне копије ДНК из родитељске ћелије на децу. На пример, ћелија у мозгу има сасвим другачију грађу од оне крвне.
Разликовање и одређивање ћелија подразумева укључивање и искључивање читавих низова гена унутар ДНК. До тога долази између самих ћелија током развоја. Свака од њих производи нарочиту хемикалију која налаже суседној ћелији да се разбија у следећи делић ове биолошке слагалице. Кад се образује, новонастала ћелија производи сопствену хемикалију којом ће одредити судбину својих суседа, и тако редом.