Занима ме нешто о астечком богу Тлалоку.
Марија Мирковић
Суботица
Тлалок је био бог кише, громова и плодности. Најчешће је приказиван с повезом преко очију, сачињеним од змија, са оштрим зубима јагуара и пунијом горњом усном (симбол повезаности са подземним светом). Још једна карактеристика овог бога била је прљава одора, која симболизује воду. Тлалок игра важну улогу у древној астечкој легенди о стварању света – било је пет великих ера, а у свакој је владало другачије сунце. Током сваке ере се десила катастрофа која је довела до смењивања ере и сунца. Тлалок је био треће сунце и његову еру су обележиле кише. Сменио га је Kвецалкоатл, најчешће сматран богом ветра и знања, који је учинио да уместо кише пада пламен. Људи су се Тлалока бојали јер је умео из беса да пошаље кише, громове и олује и уништи усеве. Легенде говоре да се Тлалок оженио са Шочиквецал, богињом цвећа, а касније са Матлалквеје, богињом извора и река. Имао је четворо деце, која су боравила на небу.
Да ли пожари избијају испод земље?
КАТА MИЛИЋ
Подземни пожари су изненађујуће честа појава. У овом случају, гориво је угаљ, а пламен се шири преко пукотина. Такви пожари споро горе због ограничене количине кисеоника, али могу да трају дуго. Верује се да подземни пожар у планини Винген (Нови Јужни Велс у Аустралији) траје већ око шест хиљада година.
Несагледив је број таквих подземних пожара широм света. Према једном истраживању, они само у Кини сагоре двеста милиона тона угља годишње, а разуме се, и знатно доприносе општем загревању наше планете.
Волео бих да знам одакле потиче и шта значи моје име.
САВА СТАМЕНКОВИЋ
Сомбор
Сава је веома старо библијско име. Верује се да је потекло из Сирије и Месопотамије, односно Арамеје, како је њихов библијски назив. На арамејском језику Сава значи ‘старац, деда’.
У нашем народу ово име веома је често и има више облика. Томе је свакако допринео историјски значај Светог Саве. Тако се среће и облик Саво, баш као и Савко, Савомир. Од имена Сава настала су и многобројна српска презимена: Савић, Савовић, Савин, Савићевић, Савковић, Савановић.
Да ли је истина да постоји планета од дијаманата?
Милош Мирић
Београд
Не тако давне 2004. године научници су открили планету 55 Cancri e у близини једне звезде Млечног пута. Она се састоји углавном од угљеника (у облику дијаманата и графита), гвожђа, силицијума, карбида и, вероватно, силиката. Најмање једна трећина ове планете је чист дијамант, али и без овакве грађе она је занимљива појава за истраживање. Ова планета је позната и као Супер Земља, са масом осам пута већом од Земљине и два пута већим пречником. Око своје орбите пројури за само осамнаест сати, док Земљи треба три стотине и шездесетпет дана. Површински је толико близу своје звезде да достиже 2100 до 2700 Целзијусових степени, што је чини превише топлом за живот. Истраживања у 2014. години показала су да је планета много чуднија но што се очекивало. Иако је раније процењено да је стеновита, сада се сматра да има и пристојну количину лаких елемената и једињења, као што је вода. Високе површинске температуре планете доприносе течном стању површине коју чине гасови. Састав ове планете још се истражује.
Како делфини спавају под водом кад су сисари?
ИВАНА БОСИЉЧИЋ
Београд
Делфини не спавају сатима као људи, нити постају несвесни за све што се догађа унаоколо кад утону у сан. Спавају кратко, и то врло близу површине воде, тако што плутају или лагано пливају. Повремено долазе до саме површине да удахну ваздух.
Кад спавају, само им једна страна мозга утоне у сан, а друга је будна и најчешће им је отворено једно око, да би мотрили на околину и приметили долазак грабљивица (о овом феномену „Политикин Забавник” је опширно писао више пута). После неколико минута, стране мозга замене улоге.
Делфини много боље користе плућа од људи. Кад дођу до површине да удахну, они узимају више ваздуха него копнени сисари с истом запремином плућних крила. Док код људи један удисај обично напуни тек петину, код делфина се испуне четири петине плућа.
Просалвили смо рођендан, отоврили изложбу, доделили 45. књижевну награду и дружили се у Народној библиотеци Србије
Занима ме шта је антерија.
Тијана Рајић
Кучево
Антерија је старинска раскошна хаљина с дубоким изрезом на грудима. Дуга је до чланака и има дуге рукаве који су спреда отворени. Од струка наниже додавани су „клини” који су антерију проширивали у доњем делу тако да је деловала звонасто. Ову врсту одеће правили су мајстори терзије. Антерије су израђиване од свиленкасте памучне тканине, обично тамноцрвене боје с узаним белим пругама. Било их је и од броката са ситним мотивима, од танке свиле, као и од тешке, дебеле свиле, од сомота. Најраскошније су биле антерије с богатим златним везом на свили и сомоту.