Како голубови писмоноше налазе пут до куће?
Душан
Београд
Голубови писмноше, припитомљени пећинари, јединствен су примерак своје врсте, јер имају изражен осећај за оријентацију и изузетну прилагодљивост обучавању. Та особина сврстава их у сам врх птица истих способности које могу да превале огромне раздаљине и да се непогрешиво врате на место с кога су полетеле или да стигну до одређеног циља.
Да је та способност уочена још у древно време, доказују и списи из старог Рима у којима се помиње како су преносили војне поруке с ратишта на ратиште. И данас су најпоузданији преносиоци важних порука и користе се увек кад се савремена средства покажу неподесна.
Ипак, та њихова јединственост, чиме се руководе и како налазе одредиште, још није потпуно објашњена. Природњаци износе неколико могућности. По једној, голубови се оријентишу према Сунцу, па иако оно током дан заузима различите положаје на небу – ујутро је ниско, у подне у зениту, увече опет ниско – онимогу да памте и прате његов дневни пут. По другој, управљају се према снази Земљиног магнетизма и Кориолисовој сили, инерцијалној сили која утиче на све објекте који се крећу у односу на Земљу која се, опет, окреће око своје осе и скреће их с правца кретања.
Да ли је истина да птице могу да предосете наилазак авиона?
Александра
Шабац
Постоји више примера који показују да птице имају такву способност. Тако су, рецимо, током Првог светског рата грађани Париза имали необичне савезнике који су многима спасили живот. На врху Ајфелове куле војници су даноноћно држали стражу крај кавеза у којима је било неколико десетина посебно одабраних папагаја. Много пре него што би се непријатељски авиони приближили граду, птице обдарене слухом много оштријим од људског почињале су да креште упозоравајући на опасност. Војницима је остајало довољно времена да јаве да треба да се огласи сирена упозорења и да се људи склоне пре него што почне ваздушни напад.
Драги „Забавниче”, да ли знаш како су настали такозвани „ТВ оброци”, односно јело које често виђам у америчким филмовима коje само загреју у микроталасној пећници?
Славица, Ваљевo
Почетком педесетих година прошлог века америчко предузеће „Свонсон”, увозник и прерађивач меса из Њујорка, задесиле су потешкоће. Имали су залиху од 260 тона замрзнуте ћуретине с којом нису знали шта да раде. Гери Томсон, један од запослених у „Свонсону”, дошао је на спасоносну замисао. Заказао је састанак с директорима и појавио се с цртежима дубоке алуминијумске тацне. Томсон је замислио да у највећу од укупно три преграде треба да се стави ћуреће месо, а у остала два дела кромпир с грашком и хлеб од кукурузног брашна.
Овај замрзнути оброк, који је само требало подгрејати у рерни или микроталасној пећници, Томсон је одмах и крстио назвавши га „ТВ оброк” јер је тацна одговарала величини сточића који се постављају испред фотеља, тако да укућани могу да једу и истовремено гледају телевизију. Оброк се продавао за 98 центи. Директори су у почетку били неповерљиви, али су ТВ оброк ипак изнели на тржиште. Већ прве године продато је 10 милиона паковања ових замрзнутих јела.
У чему је разлика између пчела и оса?
Љубомир
Јаково
И пчела и оса припадају групи опнокрилаца, а по свему другом прилично се разликују. Пчела је смеђе боје са златним пругама и мноштвом ситних длачица по телу и ножицама, којима преноси полен. Осим тога, пчела има издужени усни апарат подређен прикупљању нектара и приликом кретања мало је спорија од осе.
Осе имају мање длачица и другачије су боје (светложуто с црним пругама), тело им је издуженије, а усни апарат није издужен. За разлику од пчела, оне праве годишње колоније с оплођеним женкама које преживљавају зиму. Њихова гнезда су од материјала сличног хартији, што значи да не производе восак. Углавном се хране месом, али воле и слатке оброке.
И једен и друге боду приликом одбране, али пчеле после овог чина умиру зато што им се бодља, заједно са жарећом жлездом, одваја од тела и остаје у жртви, док код оса то није случај и могу да боду кад год је потребно.
Како се назива природна веза острва Свети Стефан с копном?
Лидија
Београд
Та природна спона стручно се зове томболо. Она настаје на плиткој пешчаној или шљунковитој плажи, и то на оној страни приобалног острва која је у заветрини. На таквим местима таласи таложе песак или шљунак донет с обале или спољне стране острва. Нарастањем спруда, острво које је у непосредној близини обале преобраћа се у полуострво. Постоје једнострани томболи, као што су превлаке код Светог Стефана и Марблхеда у САД и сложени (тројни) томболи, какав је Монте Арђентарио у Италији. Иначе, ова врста превлаке спада у ређе појаве у свету.
