Да ли спорим ходањем може да се избегне укључивање сензора за покрет?
Бранислав Вукомановић
Ниш
Највећи број сензора за покрет може да препозна топлоту људског тела, те се укључује у тренутку када количина инфрацрвеног зрачења почне да се мења довољно великом брзином. Сензори су направљени тако да не реагују на постепене промене – да то није случај, промене температуре током дана и ноћи би их сваки час укључивале. Што се спорог ходања тиче, резултати испитивања су различити за различите сензоре: ипак, највећи број сензора неће реаговати уколико се особа креће спорије од 10 центиметара у секунди, односно 0,36 километара на час.
Зашто мачке воле скучене просторе?
Јована
Вршац
Мачке могу да спавају и до 18 часова дневно. С обзиром на то да су склоније усамљеничком животу, обично воле да имају скровито и безбедно место на којем могу да дремну. Но, мачка која која највише воли да се склупча у малој картонској кутији, највероватније то ради зато што јој смета хладноћа пода. Наиме, маце би највише волеле да у кући температура буде и до 14 степени виша од оне која прија људима, те ако на располагању немају неко осунчано место на којем могу да се излежавају, радије ће покушати да се загреју у малој кутији него да се смрзавају на хладном каучу.
Да ли је тачно да у Африци као староседеоци живе и белци?
Ивана Лазић
Ужице
У северним деловима Африке живе хамитски и семитски народи који припадају белој раси нешто тамније пути. Хамити су се ширили из подручја између Нила и Црвеног мора, а семитски Арапи су од 7. века почели да продиру у северну Африку из југозападне Азије. Проширили су ислам и арапски језик и асимиловали староседеоце Бербере и, делимично, црнце источног Судана.
У појединим деловима Африке живи и много досељеника и њихових потомака из некадашњих европских колонијалних сила и радника и трговаца из јужне Азије. Белци Јужноафричке Републике потомци су холандских и британских досељеника и одбеглих хугенота (протестаната) из Француске и Немачке крајем 17. и почетком 18. века.
Колико велико мора да буде небеско тело да би неко друго кружило око њега?
Јована Оташевић
Обреновац
Не постоји нека минимална величина или маса коју небеско тело мора да има да би имало сопствени сателит. До кружења једног тела око другог долази кад се поклопе јачина гравитационе силе већег небеског тела и брзина кретања напред (моменат силе) сателита који почиње да кружи око њега. Сва тела која имају масу имају и одређену гравитациону силу, без обзира на то колико су мала, што значи да, теоријски гледано, свако небеско тело може да има сателит који ће кружити око њега. Наравно, услов је да се то тело које ће постати сателит креће довољно споро како би гравитациона сила могла да га „зароби”, да се оба тела налазе једно близу другог, те да све остале силе које длеују на њихов систем буду занемарљиво мале.
Да ли негде још постоје остаци богомоља старих Словена?
Радомир
Београд
Према неким истраживањима, постоји 86 места за која се сматра да су на њима некад биле богомоље посвећене божанствима старих Словена. Међу њима су најзначајнији били Перун, Световид, Велес, Сварог и Дабог. Једини до сада познати приказ бога Перуна, у борби с медведом, који представља животињски облик бога Велеса, налази се на каменом фризу спољне стране фасаде цркве у Жрновници у Хрватској. Сматра се да потиче са оближњег археолошког локалитета Грачић код Жрновнице. У Враћанима код Брибира, такође у Хрватској, крајем 19. века пронађен је идол са три лица који се данас чува у Музеју хрватских археолошких старина у Сплиту. У Србији је у месту Перунковац код села Горње Црниљево у општини Осечина, половином осамдесетих година прошлог века пронађен археолошки артефакт минијатурног орла од печене керамике. Најбоље проучено светилиште старих Словена, посвећено Световиду, налази се у Аркони на острву Риген у Немачкој. Разрушено је 1168. године, а археолошки истраживано 1921. и од 1969. до 1970. године.
Због чега се каже да је неко ђавољи адвокат?
Сима Петровић
Земун
Данас се овај израз користи да означи некога ко заступа став другачији од оног који има већина учесника у расправи, чак и особу која то ради из чисте забаве, или ситничавости, да види докле може да подупире своје (другачије) мишљење. Порекло овог израза, међутим, има историјско одређење.
Наиме, Advocatus Diaboli и данас је званичник у хијерархији Римокатоличке цркве који износи разлоге противне ставовима већине других свештених лица у случајевима предлога да се нека особа прогласи за свеца. Његов задатак у поступку канонизације састоји се у томе да буде сумњичав у погледу карактера кандидата, да испита доказе о његовим врлинама и богоугодним делима и да провери околности под којима су се догађала чуда која му се приписују. Advocatus Dei чини све супротно, износећи доказе у прилог канонизацији.
Да ли птице могу да препознају песме других птица?
Драган
Београд
Птичја песма много је више налик музици него некој врсти језика. Птице певају како би привукле партнере за парење или уљезима ставиле до знања да ће бранити свој посед. Кад бисмо желели да важан податак који у себи носе те песме преточимо у речи, он би се углавном свео на: „Слушај моју песму, зар није лепа?”, или „Слушај моју песму, много сам опасан!”
Иако птице умеју да препознају позив на узбуну којим се оглашавају друге врсте птица, љубавни пој узбуђеног врапца неће нимало занимати голуба, те он на њега неће ни обраћати пажњу.
Да ли заиста постоји риба која живот проводи прилепљена за бродове?
Милош Петровић
Неготин
Постоји. Реч је о морској риби из породице скуша која се на латинском зове Echeneis remora, a код нас је позната као прилепуша или уставица. Мрке је боје и може да нарасте до 25 центиметара. Она иза главе има пријемчиву, попречно наборану овалну плочу. Њом се прилепи за бокове бродова или уз трбух китова, туна или морских паса и у том друштву проведе цео живот. Може да се нађе у Јадранском мору, а њена рођака голема прилепуша (Echeneis naucrates), која може да достигне дужину од 70 центиметара, живи само у топлим морима.