НЕ ВИДИМ, А ВИДИМ...

Да ли и слепе особе имају привиђења?

ЈОВАН ПЕТРОВИЋ

Ниш

Халуцинације су заправо чешћа појава код слепих и људи погоршаног вида. Бар 15 одсто таквих особа може да има синдром Шарл Боне, назван по швајцарском природњаку из 18. века који је први описао необичну појаву, на основу искуства свог деде.
   Код здравог ока, очни живац је навикао да барата незамисливо великом количином података. Када вид ослаби или потпуно ишчезне услед обољења ока, неурони у визуелном кортексу наједном остају беспослени. Визуелни кортекс је већ прилагођен да аутоматски попуњава празнине у нашем видном пољу, надокнађујући слепе углове. Изгледа да код особа које имају Бонеов синдром тај механизам све више импровизује у попуњавању празнина. Оболели су причали о мајмунима који плешу, главама које лебде у ваздуху и другим самообманама.

Број: 3422 2017.

ДИМЉЕНЕ ПЧЕЛЕ

Зашто пчелари користе дим да смире пчеле?

МИРОСЛАВ

Алексинац

Када се пчеле узнемире (обично због могуће опасности по кошницу), испуштају феромоне јаког мириса – изопентил-ацетат и 2-хептанон. Ова једињења узбуњују остале пчеле које такође почну да испуштају сличне феромоне, па је убрзо цела кошница под узбуном, спремна да нападне било кога ко делује као претња и уљез.
   Дим омета пчелиње чуло мриса, па оне више не могу да осете феромоне чија је засићеност мала. Технички гледано, дим смањује електроантенографско својство антена.
   Јак цветни мирис могао би да има слично дејство, али пчелари најрадије користе дим, вероватно зато што је најсигурнији, а и најјевтинији је. У сваком случају, дејство је краткотрајно, и осетљивост пчелињих антена постепено се враћа у првобитно стање током наредних 10–20 минута.

Број: 3422 2017.

БЕЗ УСТАЈАЊА НА ЛЕВУ НОГУ

Зашто је здраво да се ујутру попије чаша млаке воде с лимуном?

Данијела Илић, Димитровград

Овај једноставан напитак пружа вишеструку добробит читавом телу, нарочито уколико се пије ујутру на празан стомак. После ноћи проведене у сну, кад тело не може да надокнади течност, вода са лимуном биће одлична за повратак влаге на почетку дана. Покренуће и рад органа за варење, а витамини (пре свега витамин Це) и антиоксиданти из лимуна помоће ће да се лакше избаце нагомилани отрови. Према неким истраживањима, лимунов сок утиче на уравнотежено лучење желудачне киселине и производњу жучи, па тако подстиче њихов правилан рад. Овај напитак је и природни освеживач даха јер испира усну шупљину од лоших бактерија које су се наталожиле у току ноћи...

 

Број: 3421 2017.

ВИНО ЗА БОГОВЕ МОРА

Занима ме када су људи почели да флаше шампањца лупају о труп брода приликом поринућа и одакле такав обичај?

Верни читалац Миша из Прешева

Поринуће брода одувек је било праћено неком врстом свечаног обреда. Постоје записи о томе да су стари Грци бродове прскали водом, стари Вавилонци клали су вола за ту прилику, Турци овцу, док су Викинзи, уместо домаћих животиња, волели да прережу врат неком робу. Све то се одувек радило како би се умилостивили богови и обезбедила добра срећа пловилу и људима на њему. У 15. веку у Европи је био обичај да представник краља, или сам властодржац, дође на палубу новог брода и да му се том приликом у златни пехар наспе вино. Он би отпио гутљај вина, „напитак богова” просуо по палуби, да би на крају пехар бацио преко палубе – како би и море могло да се почасти и буде милосрдно према броду.
   После индустријске револуције градило се све више бродова, тако да се испоставило да је обичај са бацањем златног пехара преко палубе помало скуп. Због тога су почеле да се користе боце с вином, а убрзо је обичај почео да се тумачи на различите начине, те је уместо прскања палубе било „дозвољено” и прскање корита или разбијање флаше о палубу или прамац. По угледу на хришћанске обреде, и овај се тумачио као „крштење” брода, те се углавном користило црно вино.
   Шампањац је први пут искоришћен 1895. године када је њиме „крштен” брод америчке морнарице „Мејн”, први направљен од челика (коме то, додуше, није превише помогло пошто је три године касније потопљен поред обала Кубе). Почетак употребе шампањца поклопио се с применом челика у изради бродова, а вероватно је одабран због тога што симболизује моћ и складност облика (а и флаше су знатно дебље од винских, те вероватно не би лако пуцале од удара у дрвени труп брода). Но, ни данас се за крштење бродова не користи искључиво шампањац: бродоградилиште Кунард своје бродове благосиље белим вином, америчка морнарица боцама дезертног вина са Мадере, британска краљица Елизабета слупала је 2014. године боцу вискија о прамац брода који је добио име по њој, а подморнице се уобичајено крсте флашама домаћег пива.

Број: 3421 2017.

КОЛЕВКА МИРИСА

Када су почели да се праве парфеми?

ВИОЛЕТА, Београд

Настанак парфема приписује се старим Месопотамцима и Египћанима, а осим њих, и Индија се убраја у најстарије цивилизације која их је користила. Тапути из Месопотамије је прво забележено име (клинастим писмом, око 1.200 г. п. н. е) хемичарке која је употребљавала цвеће у сврху прављења различитих мириса и арома. Археолози су 2003. године на тлу Кипра нашли остатке парфема за које се верује да су најстарији на свету – највероватније су направљени пре више од 4 миленијума пре наше ере. Касније су ове технике усавршавали Римљани и Персијанци. Сачуване су књиге арабљанских хемичара из 9. века, Ал Киндија и Ибн Сине (Авицена) која садржи више од 100 рецепата за справљање мириса. Први модеран парфем у Европи, као раствор етеричних уља у алкохолу, настао је на тлу Мађарске, на захтев краљице Елизабете (1305–1380). Током ренесансе најпре је Италија била средиште производње парфема, а одмах за њом и Француска.

Број: 3422 2017.

МАРАМИЦЕ КОЈЕ СЕ БАЦАЈУ

Када су почеле да се користе папирне марамице?

БАНЕ

Петлово Брдо

Брисање процурелих носева различитим крпицама или, касније, шивеним и везеним марамицама, забележено је још у старом Риму. У западној Европи у шеснаестом веку постале су уобичајене.
   Нажалост, ратови су увек били време у коме технологија појури невиђеном брзином, из преке потребе. Тако је било и с папирним марамицама. Пре Првог светског рата у Европи је прављена крепована целулоза као замена за памук. Америчко предузеће „Кимберли–Кларк” откупило је 1914. године патент и назвало овај производ „целулозни памук”. Пошто је памука било мало, понудило је овај производ војсци САД као замену за завоје и за израду филтера за гас-маске.
   После рата, кад су већ имали производ а изгубили ратно тржиште, произвели су једнократне папирне марамице за скидање шминке које су назвали „клинекс”, а ходајуће рекламе биле су глумице Холивуда и Бродвеја. Обичне жене жалиле су се произвођачу да им мужеви краду марамице и њима бришу нос! Један њихов истраживач користио је ову марамицу бранећи се од поленске кијавице и убедио службу маркетинга да „клинекс” рекламирају као „марамице које се бацају”, чиме „спречавају ширење клица”. Један предузетник из Чикага управо је у то време осмислио кутију из које се марамице лако извлаче, па је „Кимберли–Кларк” спаковао своје „клинексе” у њу. Тиме је број мушких преобраћеника са текстилних марамица на папирне толико порастао да им се тридесетих година продаја удвостручила. Американци данас троше 225 милијарди (!) папирних марамица годишње.

Број: 3422 2017.

ГДЕ ЈЕ СФИНГИН НОС?

Занима ме како је сфинга у Гизи изгубила нос и да ли је тачно да ју је Наполеон погодио топом?

Хвала вам унапред, Драган Поповић из Власотинца

Статуа митолошког бића Сфинге која има тело лава и људску главу направљена је на платоу у Гизи како би представила фараона Кефрена (26–27. век пре наше ере). Иако је вековима била закопана под песком, статуа је веома оштећена, а најважнији део који недостаје јесте њен нос. Према једном миту који си и ти чуо, Сфинга је оштећена током Наполеонових освајања Египта 1798–1801. године, и то тако што је један војник испалио топовско ђуле у њу. Но, на цртежима данског капетана и истраживача Дејна Фредерика Луиса Нордена, насталим 1737. године, приказана је без носа, тако да Наполеон и његова војска сигурно нису имали ништа са тајанственим носом. Подробним испитивањем овог споменика откривено је да су велике површине на његовом лицу оштећене длетом, што значи да је нос највероватније откинут с намером.
   Постоји још једна прича, арапског историчара ал Макризија, која би могла да се испостави као тачна. Према његовим записима из 15. века, нос је уништио муслимански вођа Мухамед Саим ал Дар 1378. године. Наиме, египатски сељаци често су приносили жртве подно статуе, надајући се да ће божанство услишити њихове молитве и омогућити им успешну жетву. Бесан због паганских обичаја које су спроводили, Саим је одлучио да оскрнави сфингу и откине јој нос. Но, биће да Сфинги то није било превише драго пошто је дотични вођа веома брзо осуђен због скрнављења и погубљен.

Број: 3421 2017.

ПЛАВА КРВ СА ТРИ СРЦА

Да ли је истина да хоботнице имају три срца?

ДАНИЦА МАРКОВИЋ, Кикинда

Хоботнице имају најразвијенији крвни систем од свих мекушаца. Имају три срца од којих је једно централно и састоји се од једне коморе и неколико преткомора. Оно пумпа крв пуну кисеоника у тело. Мања срца смештена су у венама које се налазе у шкргама. Хоботнице су занимљиве и због тога што им крв није црвена већ плава, јер уместо хемоглобина имају хемоцијанин, пигмент који садржи бакар – управо он даје плавичасту боји крви.

Број: 3421 2017.