Грбаво сало

Шта се налази у грби камиле?

ВАЊА РАЈКОВИЋ

Ужице

Многи погрешно мисле да се у камиљим грбама налази вода, али оне у ствари представљају складиште масноће. Нагомилано сало служи као залиха хране док су на путовањима. Пре одласка на дужи пут камиле углавном једу и пију и тако праве велике залихе хране због којих грба може да буде тешка и до 50 килограма.
Прави резервоар за воду налази се на зидовима стомака који је снабдевен посебним кесастим израштајима. У време суше, камила, да би избегла губитак воде, ограничава знојење. Када коначно падне киша или караван стигне до неке оазе, камила постаје најбржи потрошач воде у животињском свету: за 10 минута попије 80 литара .

Број: 3524 2019.

Краљев па Студентски

Који је најстарији трг у Београду?

НЕБОЈША ГАЈИЋ

Најстарији београдски трг био је Краљев трг који се данас зове Студентски. Заузима простор од Улице Васе Чарапића, око Универзитетског парка, до Узун-Миркове. На овом месту налазило се турско гробље све до шездесетих година 19. века.
Српске власти отвориле су 1824. године Пазариште, касније названо Велика пијаца, на простору где је данас парк. Године 1869. трг је добио правилнији облик – на једној половини остала је Велика пијаца, а друга је преуређена у парк. Пијаца је уклоњена 1927. године и тада је цео простор претворен у парк.

Број: 3523 2019.

Спреј у бочици

Када су почеле да се користе спреј бочице?

ИВИЦА ЗАРИЋ

Иако смо данас навикли да користимо спреј у свакодневном животу – од прскања шлага на торти до лакирања – спреј бочица рођена је, као и многи други предмети, за потребе војске. Први спреј користили су амерички војници током Другог светског рата да би се заштитили од досадних инсеката. Дакле, био је то инсектицид.
Верује се да је спреј измислио Норвежанин Ерик Ротхајм тридесетих година прошлог века. После Другог светског рата, када је унапређена производња пластике, порастао је и број течности које су могле да се прскају из спреј боца, па су оне почеле и више да се користе. Америчко предузеће „Дракет” највише је допринело томе да оне уђу у ширу употребу.

Број: 3523 2019.

Муке са знојем

Зашто је врућину много теже поднети кад је већа влажност ваздуха?

ДЕАНА

Београд

Мада је осећај врућине субјективан, објективно наше тело се лакше сналази са сувом него са влажном врућином. Разлог томе је начин на које се људско тело хлади. Иако нам се некад чини као незгодно, непрактично, неефикасно и као извор нелагодности, знојење је изузетно добар начин да се тело охлади, бар у идеалним условима. У тим условима кожа се хлади тако што зној полако испарава с ње. Међутим, када се у ваздуху нађе велика количина влаге, зној не може довољно брзо да испари, већ се само на скупља и на крају капне (по обичају, негде где ће оставити мрљу). Међутим ни потпуно суву врућину није лако трпети, јер зној сувише брзо испарава на врућем ваздуху.

Број: 3522 2019.

Црвена заштита

Зашто је на многим бродовима дно обојено у црвено?

САЊА

Бар

Данас сама боја којом је обојено дно брода није битна, али јесте битан њен састав. У њу су умешани биоциди који штите дно брода од разних прилепака, пре свега шкољки и лопара. Ово је, сасвим јасно, одувек било незгодно за бродове а нарочито док су били дрвени, јер су шкољке, лопари, црви и други бескичмењаци успоравали брод и оштећивали га. Зато се доња страна брода облагала слојем боје која је садржала бакар или оксид гвожђа, или би се брод облагао танким слојевима бакра, који је одлично служио и као препрека и као биоцид. У оба случаја, дно брода би добило црвену боју. Због тога се дно великих прекоморских бродова боји у црвено, чак и пошто су метали престали да буду део заштитне боје. Данас се више не користе зато што загађују околину, и створени су делотворнији и безбеднији биоциди.

Број: 3524 2019.

Лед на дну океана?

Да ли се вода, због ниских температура и јаког притиска, леди и у дубинама океана?

МИЛИЦА

Суботица

Одговор је не, али је занимљиво како се особине воде мењају у складу с променом притиска и температуре. У разређеној атмосфери, на највишем врху Монт Евересту, вода, рецимо, кључа на само 75 степени Целзијуса. На тој висини од 8.848 метара атмосферски притисак износи једва трећину оног на нивоу мора. У највећој океанској дубини од 11 километара, у Маријанском рову у Тихом океану, источно од Филипина, притисак износи 1.100 бара, а температура је два степена Целзијуса. Ако би се притисак повећао на 20.000 бара, вода би се заледила на температури од 100 степени Целзијуса. То само значи, додуше у теорији, уколико би се притисак толико повећао, вода на дну океана могла би да се претвори у лед.

Број: 3523 2019.

„Опасно” ходање

Занима ме шта су амбулофобија и агирофобија?

ИСИДОРА БАЛШИЋ

Амбулофобија се убраја у ређе фобије, а људи који од ње пате имају страх од ходања. Они стрепе да ће пасти док ходају, па се зато грозе помисли и да крену у најобичнију шетњу. И агирофобија има донекле везе са ходањем, тачније она подразумева неприродан страх од преласка улице. Људи са овим страхом тешко се одлучују да пређу пут, било на пешачком прелазу или ван њега, јер су убеђени да ће то довести до озбиљних телесних повреда. Ствари су сасвим другачије када су у питању аутомобили – агирофобичари без потешкоћа возе кола и учествују у саобраћају.

Број: 3522 2019.

Глас из цртаћа

Како удисање хелијума утиче да нам се промени боја гласа?

МИЛЕНА РАЈИЋ

Хелијум је гас лакши од ваздуха. Зато се кроз њега звук простире три пута брже и на вишој фреквенцији него кроз ваздух. Свако ко га је неким случајем удахнуо из хелијумског балона добио је прилику да чује сопствени глас са повишеном фреквенцијом, који звучи као лик из неког цртаћа. Поставља се питање да ли би гасови тежи од ваздуха могли да произведу супротно дејство – да нам глас звучи као да говоримо „из бурета”? Аргон је, на пример, 1,4 пута тежи од ваздуха, што је много мање од хелијума који је седам пута лакши, тако да ова појава не би могла да се уочи. Осим тога, удисање гасова тежих од ваздуха изузетно је опасно јер се тешко избацују из плућа, па спречавају везивање кисеоника.

 

 

Број: 3522 2019.