ТЕЛЕ ОД ДВА КИЛОГРАМА

Када је у шећерној репи откривен слатки састојак?

ОЉА, Београд

После дуготрајних испитивања, немачки хемичар Андреас Маркграф 1747. године издвојио је шећер из корена шећерне репе. Такође је утврдио да из ње овај састојак може да се издвоји у истој количини као из шећерне трске. До тада је ову репу углавном јела сиротиња, или је служила за исхрану стоке. Захваљујући Маркграфовом открићу, почела је масовно да се узгаја, а прва фабрика за производњу шећера из репе отворена је 1801. године.
   Пре овог проналаска шећер се добијао од шећерне трске која расте у тропским крајевима и био је баснословно скуп. Према записима из 16. века, у Лондону се за два килограма шећера плаћало као за добро угојено теле.

Број: 3483 2018.

ЧЕКИЋЕМ ТЕ ВИДИМ

Како ајкула чекићара види кад су јој очи толико размакнуте?

ЈОВАН

Подгорица

Кад лови плен, ајкула чекићара не ослања се превише на вид. Много јој је важније чуло мириса и опажање најмањих промена у најближем електронском пољу. За ово електролокаторско чуло задужене су нарочите поре које се зову Лоренцијеве ампуле. Чекићасти облик главе омогућава да оне буду распоређене у широком појасу, захваљујући чему ајкула опажа и најмање промене напона, до милијардитог дела једног волта. Облик главе омогућава јој и да намирише плен боље од осталих врста ајкула. Све то надокнађује њен слабији вид.

Број: 3482 2018.

ШКРАБАЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Откуд графитима назив?

БРАНИМИР, Смедерево

Натпис или цртеж на јавним површинама назив дугује италијанској речи graffiаto што значи изгребан. Иако су имену кумовали Италијани, мода писања и сликања по зидовима много је старија. Неки од таквих цртежа који се могу сматрати графитима у савременом значењу ове речи нађени су на рушевинама старог Рима, на остацима мајанског града Тикал у Средњој Америци, у Сри Ланки и на многим другим местима.
   Нарочито је занимљив обичај из старог Рима да се на зидовима исписују поруке намењене јавности. Тако су нађени духовити натписи на зидовима Помпеје: „Љубавници, као и пчеле, живе слатким животом”, или „Запањен сам, о зиде, да се још ниси срушио под тежином толиких глупости написаних на теби!”

Број: 3482 2018.

ГУМЕ ЗА ЖВАКАЊЕ

Ко је измислио жвакаћу гуму?

САНДРА

Београд

Постоје трагови да су се у бројним старим цивилизацијама широм света користиле одређене биљке за жвакање. Древне Маје су, рецимо, правиле жваке од смоле дивовског зимзеленог дрвета по имену саподила. Ипак, у модернијем облику почеле су да се праве око 1850. године у Северној Америци, најпре од парафинског воска. Оне нису биле заслађене, па су они који су их жвакали додавали шећер у праху. Прву слатку жвакаћу гуму направио је око деценију касније Џон Колган, апотекар из Кентакија.
   Отприлике у исто време производња је додатно унапређена када је генерал Антонио Лопез де Санта Ана из Мексика у САД донео дрво чикле чија је смола постала важан састојак жвака. Крајем 1869. године стоматолог Вилијам Семпл патентирао је жвакаћу гуму по свом рецепту.

Број: 3481 2018.

ИСПЉУВАК КАО МЕТАК

Чуо сам да постоји риба-стрелац која пљуцкањем лови плен. Да ли бисте могли нешто више да напишете о њој?

РАНКО, Вршац

Први пут је привукла пажњу научника још 1764. године. Међутим, тек 1926. године амерички стручњаци открили су начин на који она избацује водене „пројектиле”. На горњем делу уста налази се уздужни жлеб који, кад риба уз њега приљуби језик, делује на сличан начин као горњи део пушчане цеви. Када, рецимо, запази инсекта на површини воде или некој приобалној биљци, риба-стрелац заузима готово усправан положај како би се што боље усмерила ка мети. Затим избацује неколико млазева воде, један за другим, и то у врло кратким размацима. Њима погађа инсекта и обара га у воду, где постаје врло лак плен. Ове рибе живе у водама Индије, Сри Ланке, југоисточне Азије, Северне Аустралије и Малезије.

Број: 3483 2018.

МАШТА МОЖЕ СВАШТА

Да ли је истина да је у неком књижевном делу предсказана трагедија „Титаника”?

УРОШ

Сента

Године 1898. амерички писац Морган Робертсон (1861–1915) објавио је кратки фантастични роман „Узалудност”, у коjeм описује судбину брода „Титана”. Почев од сличности имена бродова, па до разних других појединости, судбине „Титана” и „Титаника” толико су сличне да човек с правом може да се запита да ли је све то само машта.
   „Титан” је био тежак 75.000 тона, а „Титаник” 66.000 тона, дужине су им износиле 244, односно 267 метара, оба су имала по три пропелера и постизала исту брзину од 23 чвора (чвор – једна морска миља, 1.852 м на сат).
   Оба брода испловила су у априлу (1898, односно 1912) на своје прво и последње путовање. И један и други сматрани су „непотопивим”, а потонули су у судару с леденим брегом и у дубину Атлантика однели много жртава – „Титан” 3.000, а „Титаник” 2.200 путника и чланова посаде.

Број: 3482 2018.

МУКЕ СА УСТАЈАЊЕМ

Да ли жирафе спавају стојећи?

ИВАНА

Ниш

Осим што је највиши сисар међу копненим животињама, жирафа се од осталих папкара издваја и по дужини спавања. Дуго су научници истраживали њихове навике, па је установљено да ове животиње спавају 10 минута до највише два сата у току једног дана. То је најкраће време проведено у спавању од свих сисара. Обично то чине у току ноћи, и то из неколико пута. У тим ретким тренуцима одмора жирафе се склупчају на земљи. Пошто им је због висине тешко да брзо лежу и устају, навикле су да дан углавном проводе стојећи.
   Због дугог врата пијење воде још један је од изазова са којима се жирафе суочавају. Да би спустиле главу до земље најпре морају да размакну предње ноге највише што могу.

Број: 3481 2018.

У РУПИЦУ ТЕ ЉУБИМ

Зашто неки људи имају рупице на образима?

ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ

Јамице на образима које многи сматрају симпатичним, а неки верују да доносе срећу, заправо су последица поремећаја у грађи великог јагодичног мишића. Недовољно развијен или недовољно покретан, мишић доводи до појаве рупица на образима, које посебно долазе до изражаја када се људи смеју.
   У већини случајева рупице су наследне и претпоставља се да их има око 20 посто становништва. Веома ретко се дешава и да се појаве само на једном образу.  Код неких људи нестају у позним годинама. Осим на лицу, удубљења могу да се развију и на другим деловима тела, веома често у доњем делу леђа. Она су позната као Венерине рупице.

Број: 3481 2018.