Зашто има земљотреса чак и у крајевима света далеко од спојева тектонских плоча?
МИЛОШ
Ниш
Евроазијска тектонска плоча, на којој се налази и наша земља, креће се ка западу брзином од 10 милиметара годишње због деловања топлоте из дубине наше планете и прожета је раседима. Током кретања плоче раседи се незнатно померају, а њихове странице тару једне о другу, што изазива и подрхтавања тла. Та подрхтавања најчешће су толико слабашна да могу да се уоче само уз помоћ посебне, веома осетљиве опреме. Но, с времена на време дође и до јачег трења у раседима, које покрене земљотрес.
Зашто велики број људи не воли боју сопственог гласа?
ВЕЉКО РАДИВОЈЕВИЋ
Смедерево
Глас забележен на неком носачу звука делује нам као да има много вишу фреквенцију него иначе. Такав утисак имамо пре свега због тога што, док говоримо, свој глас делимично чујемо посредством кости лобање, кроз које се он преноси до унутрашњег уха, а тако пренети звучни таласи обично звуче дубље.
Други разлог је то што снимак нашег гласа критички процењујемо на начин на који то иначе радимо с туђим гласовима. У тим приликама смо обично збуњени и изненађени због тога што мислимо да гласом одајемо много тога у вези с нашом личношћу.
Можете ли да напишете нешто о јапанској вештини која се зове јосеги-заику?
ГОЦА
Београд
Реч је уметничком ручном раду. Праве се разноразни предмети од дрвета најразличитијих облика и величина – од привезака за кључеве до кутија са фиокама. Ове рукотворине се не боје, већ се увек користе комади шароликог дрвета.
Вештина је настала у близини града Хаконеа, који се налази у шумовитим пределима око јапанске планине Фуџи. Јосеги је, средином 19. века, изумео занатлија Нихеј Ишикава, лепивши дрвену парчад с мозаичким шарама. Касније се ова вештина развила, па би се слепљени комади дрвета истругали на веома танке слојеве, који су затим као украси лепљени на дебље комаде.
Шта се тачно сматра црвеним месом?
МИЛИЦА ГРЧИЋ
Нови Сад
Зависи кога питамо. Кувари праве разлику између црвеног, белог и тамног меса на основу његове боје пре кувања, односно печења. То значи да у црвено месо они убрајају говедину, коњетину, овчетину, док месо младих животиња рачунају у бело. Живинско месо се углавном сматра белим, али се пачетина сврстава у црвено. И дивљач некада спада у црвено, а некад у одвојену категорију тамног меса.
С друге стране, нутриционисти месо разврставају по количини беланчевине миоглобина коју оно садржи. Црвено месо има више миоглобина и, мада се подела заснована на овом мерилу углавном поклапа с куварском, постоје и неслагања. Тако, на пример, стручњаци за исхрану прасетину сврставају у црвено месо.
Напослетку, упркос различитим мишљењима о корисности и штети, сви се махом слажу да је бело месо здравије од црвеног.
Ко је Химера?
ВЛАДИМИР ИЛИЋ
Ужице
Митолошки свет древне Грчке препун је чудовишта. Према Хесиодовој „Теогонији”, Химерин отац је Тифон, син богиње Гее и бога Тартара, силан див са сто змијских глава на раменима. Он и Ехидна, змијолико биће са женским грудима, изродили су накот чудовишта: Герионовог двоглавог пса Ортра, троглавог пса Кербера, који чува улаз у царство мртвих, хидру из Лерна и Химеру, страшно биће с лављом главом, козјим телом и змијским репом.
По овом легендарном створењу назван је пород укрштених врста живих бића.
Да ли је тачно да неки људи не осећају бол?
ТИЈАНА
Ниш
Ово стање се у медицини назива урођена неосетљивост на бол с анхидрозом. Реч је о изузетно ретком наследном поремећају нервног система који онемогућава човеку осети бол, топлоту, хладноћу и друге тактилне доживљаје повезане са живцима. Узрокује га генска мутација која спречава настанак нервних ћелија путем којих се мозгу шаљу сигнали када нас нешто заболи, када се смрзавамо или трпимо врућину.
Можда замисао да се живи без бола звучи привлачно и ослобађајуће, али људи који пате од овог поремећаја свакодневно су изложени опасности управо због тога. Многе повреде, огреботине, преломи, опекотине остају непримећени и не лече се на време, што озбиљно угрожава здравље. Зато пацијенти морају стално да буду на опрезу и да свакога дана прегледају цело тело.
Какав је то спорт велогемел?
АЛЕКСА УРОШЕВИЋ
Београд
Последњих тридесетак година, у швајцарској области Оберланд познат је спорт велогемел, односно бициклизам на снегу. Ипак, бицикл за снег није нови изум: направио га је столар Кристијан Булман још 1911. године, пошто је имао тегобе с куком и није могао да скија, а због посла је морао да нађе начин да се превезе по снегу.
Бицикл за снег има дрвен оквир, две металне шине и управљач спреда. У Оберланду га возе чак и поштари. Од 1995. године у тој области приређује се такмичење, трка за мушкарце и жене, на стази дугачкој 1,7 километара. У овој спортској дисциплини бицикл за снег достиже брзину и до 60 километара на час.
Зашто се код људи развила машта?
Милан
Ваљево
Машта подразумева способност да наслутимо и предвидимо различите догађаје, размишљамо о догађајима који су могли да се десе у прошлости, као и да стварамо нове целине спајањем различитих постојећих замисли, појмова и података. Највероватније је управо машта оно што нас суштински разликује од осталих животињских врста. Она нам омогућава да учимо из прошлих искустава или да замишљамо како би могао да изгледа исход неког подухвата који спремамо. Дакле, управо због маште наша врста је веома прилагодљива и има невероватну способност смишљања решења за препреке пред којима се нађе. Развој маште омогућио је и преношење прича, било да су стварне или измишљене, а самим тим и знања, с једног поколења на друго.