ВЕОМА СУНЧАНИ ДАНИ

Да ли негде у свемиру постоји планета која кружи око два сунца?

НИКОЛА

Београд

Постоји. Године 2011. научници су открили прву планету која се окреће око два сунца и назвали је Кеплер-16б. Пар ових звезда мањи је и хладнији од нашег Сунца, а сама планета величине је Сатурна и удаљена је око 200 светлосних година од Земље. Потребно јој је 229 дана да се окрене око своја два сунца.
   Прошле године откривена је Кеплер-1647б, највећа планета која кружи око две звезде. Она је величине Јупитера и удаљена је 3.700 светлосних година од нас. Такође, откривени су сунчеви системи са више звезда. На пример, планета Кеплер-64б окреће се око два сунца, али ван њене орбите, у истом систему налази се још један пар звезда. На планети HD 131399Ab излазе и залазе три сунца различите величине, тако да дан траје готово непрекидно.
   Планете са два сунца некада су се везивале само за научнофантастичне филмове и књиге. Амерички писац Даглас Адамс говори о таквој планети у књизи „Аутостоперски водич кроз галаксију”. Амерички редитељ Џoрџ Лукас у филмској саги „Ратови звезда” приказује двоструки залазак сунца на планети Татуин. Међутим, системи са великим бројем звезда налик нашем Сунцу данас се не сматрају неуобичајеном појавом. Неки научници чак верују да би неке планете које се окрећу око два сунца могле бити настањиве.

Број: 3405 2017.

ВЕНЕЦИЈА У КЊИЖЕВНОСТИ

Пошто намеравам да путујем у Венецију, можеш ли да ми препоручиш неке књиге о овом граду?

АНЂЕЛА

Ужице

Венеција, „краљица Јадрана” на североистоку Италије, опчинила је многе писце, који су одлучили да се њихови ликови прошетају баш њеним улицама. Италијански пустолов Ђакомо Казанова (1725–1798) у својим сећањима пише о свом родном граду, Венецији. Енглески писац Вилијем Шекспир (1564–1616) често је радњу својих позоришних дела смештао у Италију. Његов „Млетачки трговац” догађа се у Венецији, а надахнула га је и за трагедију „Отело”. Француски филозоф Волтер (1694–1778) написао је сатиричну филозофску причу „Кандид или оптимизам” у којој наивни младић Кандид део својих догодовштина проживљава у Венецији, питајући се да ли је овај наш свет заиста „најбољи од свих могућих светова”, како то тврди гласовити доктор Панглос. Град мостова надахнуо је и Онореа де Балзака (1799–1850) за причу „Масимила Дони”, у којој се преплићу љубав и музика Ђоакинија Росинија.
   Немачки писац Томас Ман (1875–1955) творац је приче о хладном немачком уметнику и интелектуалцу Густаву фон Ашенбаху који среће прелепог младића, а како се прича завршава може да се наслути већ по наслову – „Смрт у Венецији”. Том Рипли, јунак америчке књижевнице Патрише Хајсмит (1921–1995), показује своје вештине у борби за опстанак у Европи, између осталог и у Венецији, у роману „Талентовани господин Рипли”. Стрип-јунак Корто Малтезе преузима улогу водича кроз скровите венецијанске улице у „Тајној Венецији Корта Малтезеа” из пера Хуга Прата (1927–1995), Леле Вијанело (1951) и Гвида Фуга (1947). Српски писац Владимир Пиштало (1960) објавио је поетски роман о одрастању и преображају који носи име овог романтичног града. Венецију је осликао и Никола Моравчевић (1935). Његов роман „Гроф Сава Владиславић” прати живот овог дипломате, а једна од бројних мисија догађа се у главном граду тадашње Млетачке републике.

Број: 3404 2017.

ОЧИ НА ПРСТИМА

Како слепи људи читају књиге?

ТАЊА

Суботица

Писмо намењено слепим особама развио је француски наставник и музичар Луј Брај (1809–1852). Као трогодишњак, због повреде је изгубио вид на оба ока. Похађао је париски Краљевски институт за слепу омладину, где ће се касније запослити као наставник. Када је имао петнаест година, створио је азбуку за слепе у којој шест испупчених тачака распоређених у два ступца замењују слова. Свако слово има јединствен распоред тачака. На пример, слово А пише се као прва тачка, слово Ц као спој прве и четврте, док се Т приказује као друга, трећа, четврта и пета. Бројеви се пишу на исти начин као и слова, а у том случају испред њих је знак који указује на то да следи бројчани садржај. Овако могу да се праве и нотни записи. Слепе особе читају тако што јагодицама кажипрста слева надесно прелазе преко испупчења. Чуло додира најважније је за тумачење Брајевог писма. Речи исписане овим писмом налазе се и  на кутијама лекова.   
   Луј Брај замислио је свој изум по угледу на начин читања коришћен у његовој школи, али и на тајно писмо које су француски војници почетком 19. века употребљавали за међусобно обавештавање током ноћних битака. Претеча Брајевог писма такође је имала испупчења, али и више тачака. 
   Данас се уместо Брајевог писма чешће користе говорни програми за читање електронских књига на рачунару. Осим тога, многи људи више не читају дела у папирном облику, већ се окрећу слушању звучних књига.

Број: 3404 2017.

КАО У ДИКЕНСОВОМ РОМАНУ

Да ли се данас користи бурмут?

ДАВОР

Ниш

Бурмут је прах од дуванског лишћа и уноси се ушмркавањем. Откривен је током колонизације Америке, а Европом се раширио захваљујући француском дипломати Жану Никоу (1530–1600/1604) који га је из Португалије послао француској регенткињи Катарини Медичи (1519–1589). Владарка је патила од јаких главобоља, а необичан прах наводно ју је излечио. Не само да је Нико због тога богато награђен, већ ће и никотин (састојак дувана) много касније добити име по њему, као и сама биљка Nicotiana tabacum.
Европа је лудовала за бурмутом од 16. па скоро до 20. века. Неки, попут рудара, користили су га јер нису смели да запале цигарету под земљом, други су га пак шмркали из помодарства и надметали се ко ће имати лепшу и раскошније украшену бурмутицу (кутију за бурмут). Енглески природњак Чарлс Дарвин (1809–1882) чак га је дао шимпанзи, која је од праха кинула.
Међутим, бурмут је данас у сенци цигарета. И даље га понегде користе у САД, док Швеђани и Норвежани имају своју варијанту – прах не стављају у нос, већ га пакују у нарочите кесице које држе у устима. „Лек” Катарине Медичи у 21. веку не користи се у медицинске сврхе, јер стручњаци упозоравају да ствара зависност и да је опасан по здравље исто колико и цигарете.

Број: 3403 2017.

ОГЛЕДАЛО ХРАНЕ

Зашто су зенице у козјим очима водоравне?

ДУШАН

Чачак

Научници су недавно уочили повезаност између начина исхране и облика зеница код животиња. Наиме, сматра се да грабљивице (попут мачака) имају усправне, док биљоједи (козе, овце, јелени...) имају водоравне зенице.
   Животиње које могу постати плен месоједа морају да имају оштро око како би брзо уочиле непријатеља. Водоравне зенице код козе пружају јој широко видно поље јер су паралелне са тлом. Поред тога, њене очне јабучице могу да се окрену за педесет степени око замишљене осе. Тако грађено око помаже јој да на време примети могућу опасност и побегне.
   С друге стране, животиње које лове морају добро да процене удаљеност од плена, што им омогућавају уске, усправне зенице. Ипак, научно испитивање показало је да ово правило важи само за животиње малог раста. Велике мачке, попут тигрова и лавова, имају округле зенице попут паса и људи.

Број: 3405 2017.

ПТИЧЈИ ПОЈ

Зашто птице певају?

РОБЕРТ

Лесковац

У свету је избројано око 9.000 врста птица и половина њих спада у групу певачица. Код неких врста певају само мужјаци, док код других и женке. Сматра се да птићи уче да певају тако што подражавају пој одраслих. Певање за врапце, ласте или славује има сличну улогу као језик код људи, јер најчешће служи као средство споразумевања. Истраживања су показала да птичји мозак има нарочиту грађу која служи за учење певања, само певање, као и за „тумачење” песме. Научна испитивања птичјег „језика” почела су скоро, тако да се у овој области тек очекују нова открића. 
   Птица испушта звуке упозорења када жели да обавести друге птице о надолазећој опасности. Ако лете у јату, цвркутом се међусобно питају да ли је све у реду. Птићи се оглашавају како би привукли пажњу мајке. Такође, сматра се да птица пева како би показала да је здрава и спремна за заснивање породице, или пак зато што жели да каже супарницима:
   „Ово је мој простор!”

Број: 3404 2017.

НИЈЕ МИ (НИ) ДО КОЛЕНА

У многим руским романима везаним за 19. век помиње се суртук. Каква је то заправо одећа?

Милица Јовановић

Београд

Суртук је струкирана мушка одећа са скутовима до колена, крагном и копчањем по целој дужини. Прво се појавио у Енглеској. За њега се у Русији знало још од прве половине 18. века, али почели су да га носе на преласку из 18. у 19. век, истовремено с фраком. Облик рукава, крагне, као и дужина скутова суртука мењали су се у зависности од моде.
У двадесетим годинама 19. века појавила су се одређена правила која су се мењала с времена на време и тицала се погодности суртука за различите прилике. Почетком 19. века, кад се фрак сматрао за званичну одећу, у посете се ишло у суртуцима. Године 1855. у Русији је издата наредба којом се фрак замењује за полукафтан. Уведена је и обавеза да чиновници свих установа имају дворедни суртук са шест копчи. Дугмад мундирског суртука морала је да има знакове установе и губерније где је служио чиновник. Уз мундирски суртук требало је имати панталоне од чоје исте боје, капу и беле антилопске рукавице. У другој половини 19. века суртук полако уступа место сакоу.

Број: 3403 2017.

БИЉНЕ НЕДОУМИЦЕ

Да ли су нана и пеперминт иста биљка?

Весна

Јесу. Енглески назив peppermint означава питому нану (Mentha Хpiperita). Ова биљка припада роду Мentha, који је добио име по нимфи Минти из старогрчке митологије. Наиме, бог подземља Хад заљубио се у ту нимфу и засенио је сјајем својих златних кочија са четири црна коња. Међутим, његова жена богиња Персефона била је толико љубоморна да је Минту претворила у биљку.
Питома нана користи се у медицини, козметици и исхрани (као чај или зачин). Њен главни састојак је супстанца нарочитог, освежавајућег мириса – ментол. Ова миришљава биљка модрих цветова може се наћи широм света.

Број: 3403 2017.