ПРВА ПРЕЗИМЕНА

Већ неко време размишљам када су људи почели да уз име користе презиме. Знаш ли ти одговор?

НИКОЛА

Крагујевац

Иако је данас презиме нешто са чиме се рађамо, саставни део идентитета неке особе, у давним временима људи су по рођењу добијали само име, а презимена није било.
   Једна од легенди каже да је презимена први почео да употребљава цар Фу Сји, још 2852. године пре нове ере. Његова администрација узела је овакав систем именовања људи због лакшег прикупљања података за различите евиденције и ради лакшег пописа становништва.
   У почетку су се у Кини презимена одређивала по женској линији (матроними), да би овај начин био промењен за време династије Шанг (1600–1046. године пре нове ере), те су се презимена наслеђивала од оца.
   У античкој Грчкој нису постојала презимена у данашњем смислу. На име се додавао назив места из којег дата особа долази, а за време Римског царства постојао је посебан систем давања имена. Наиме, свака особа је имала три имена. Прво су бирали родитељи, друго је означавало род из којег потиче нека особа, док је треће служило је као надимак, како би се разликовали они који су неким случајем имали исто прво и друго име.
   Први народ који је у Европи почео да користи породична презимена која су се преносила с колена на колено су Ирци, који су то учинили у 10. веку.
   Највеће ширење презимена у Европи десило се у 17. веку, а након тога је захватило и друге крајеве света.

 

Број: 3392 2017.

ЛЕВОРУКИ НИСУ ЛЕВАЦИ

Шта је то код леворуких различито у односу на остале људе, па више користе леву руку?

НЕВЕНА

Нови Сад

Леворуке особе користе леву руку за писање, прање зуба, бацање лопте, али и обављање свих осталих послова. Број леворуких чини десет одсто светског становништва, мада истарживања кажу да би овај број био већи да родитељи, због разних сујеверја, не подстичу децу да пишу десном руком.
   Хоће ли неко бити леворук или деснорук зависи од многих чињеница, те су тумачења ове појаве различита. Неки од научника сматрају да су за ову појаву одговорни гени.
   С друге стране, постоје они који сматрају да се у току трудноће луче хормони који утичу на то коју ће руку дете користити као „главну”.

Број: 3392 2017.

ДВОЈЕЗИЧНО ВАСПИТАЊЕ

Занима ме како родитељи са различитим матерњим језицима треба да поступају како би њихово дете проговорило оба језика?

ДЕЈАН П.

Панчево

С обзиром на то да се у раном детињству језик усваја спонтано и учење протиче без свесно уложеног напора, као и на то да се у данашњем тесно повезаном свету знање више језика сматра предношћу, добро је искористити прилику, уколико постоји, да дете усвоји два (или више) језика.
   Како би то постигли, родитељи треба да следе неколико једноставних савета стручњака за психолингвистику и развојну психологију. Наиме, кључно правило гласи: један родитељ – један језик. То значи да оба родитеља са дететом треба да причају увек на истом језику, и то свако на свом матерњем. Уколико је, рецимо, мајци пољски матерњи језик, а оцу српски, чак и уколико мајка зна српски, а отац пољски, они у разговору с дететом треба доследно да се држе свог матерњег језика. Ово правило важи и уколико се дете само у разговору „пребаци” на други језик. Тада је некад потребно и скренути му пажњу да одговори на језику на ком му се обраћате.
   Ваља напоменути да је савршено уравнотежена двојезичност ређа него што на први поглед може да изгледа. Дете које неки језик учи само од једног родитеља, а цело његово окружење (други родитељ, остали укућани, деца из вртића...) говори другим, сигурно ће „више својим” сматрати тај други језик коме је више изложено. Зато је неговању његовог знања оног мање заступљеног језика потребно посветити више пажње – читати му на том језику, пуштати цртане филмове и музику и, наравно, када за то дође време, научити га да чита и пише на њему.

Број: 3391 2017.

СЛИКАРСКИ ИЗУМ ИЗ 15. ВЕКА

Велики сам љубитељ сликарства, те вас због тога молим да ми кажете кад су се појавиле сликарске палете и од ког материјала је најбоље направити оне које служе за уљане боје.

Стеван
Сомбор

Палете су се појавиле у 15. веку. Сматра се да је махагони најбољи материјал за прављење палета за сликање уљаним бојама. Многи сликари били су уверени да је избор и распоред боја на палети од пресудног значаја. Зато су о томе у 17. и 18. веку написани бројни приручници. Славни француски сликар Ежен Делакроа (1798–1863) рекао је једном свом помоћнику: „Моја слика је готова онда кад сам на палети распоредио комбинације контраста тонова”.

Број: 3390 2017.

КАКО ОМАМИТИ ПАЦИЈЕНТА

Да ли су људи у прошлим временима користили анестезију приликом операција и како је она изгледала?

НИКОЛИНА

Бор

Све до 19. века анестезија није примењивана у медицини у данашњем облику, па су људи приликом операција осећали јак бол, а у операционим салама је стајала особа која је била задужена да пацијентима помогне како би макар мало ублажили бол.
   Још пре 3.000 година у Месопотамији пацијенте су „анестезирали” притискањем каротидних артерија
(артерије које доводе крв, кисеоник и храњиве материје до мозга) како би изгубили свест. Египћани су користили први снег како би хлађењем тела одагнали бол. Кинези су у ту сврху користили акупунктуру (забадање танких иглица у тело пацијента).
   Грци и Риљани оперисали су људе само када је то било неизбежно, а велики број завршавао се смртним исходом. Њихове методе биле су прилично грубе, будући да су пре операције пацијента онесвешћивали ударцем или га гушили. Руке и ноге везивали су им за операциони сто.
   Поред ових метода у старим грчким медицинским списима истакнутих лекара помињу се марихуана, хашиш, алкохол и опијум као средства за анестезију. У средњем веку испод носа пацијента лекари су стављали сунђер натопљен опијумом.
   Данас приликом операција људи не осећају бол захваљујући модерним анестетицима, чијем је стварању највише допринео напредак хемије.

Број: 3392 2017.

ТОРТА ЗА СЛАВЉЕНИКЕ

На свечаности у Скупштини Града Београда, 25. јануара, на Дан Политике, уједно и њен 113. рођендан, у присуству многих угледних личности, уручена су два вредна признања.


  
   Вајар Здравко Јоксимовић добио је угледну „Политикину” награду за најбољу изложбу приређену у протеклој години под називом „Реанимација уметника – после 30 година” коју му је уручио Жарко Ракић, в. д. главног и одговорног уредника листа Политика.

   Владислави Војновић припала је тридесет осма по реду књижевна награда „Политикиног Забавника” за дело намењено младима. Реч је о роману „Аврам, Богдан, воду газе” (издање „Службеног гласника”) а награду јој је уручио Зефирино Граси, генерални директор „Политике” а. д. и главни и одговорни уредник „Политикиног Забавника”.

   За традиционалну торту на крају свечаности побринула се изузетна посластичарница „Голуб” из Панчева .

Број: 3391 2017.

СУПИЦА ИЛИ ГРАНУЛЕ

Недавно сам усвојила напуштеног пса и већина људи каже да треба да га храним гранулама, а неки тврде да је боље да скувам добру супу и поделим са њим месо. Можеш ли да ми помогнеш?

НИНА, Београд

Нажалост, поуздан одговор на твоје питање не постоји. Грануле многих произвођача диче се високим вредностима беланчевина, житарица, неке су чак органског порекла. Има их за све величине паса и за сва њихова здравствена стања, јер и они обољевају од сличних болести као и људи.
   Међутим, сваки добар ветеринар препоручиће радије кувано месо или рибу (очишћену од костију) уз додатак качамака или пиринча и нешто куваног поврћа (подразумевају се шаргарепа, спанаћ, тиквица). Ту и тамо парче живог меса биће права посластица, као и нешто костију (пилећа леђа потпуно су безбедна), живо или кувано јаје, сардина.
   Дакле, све док је пас здрав, кувана храна је одлична. Грануле су такође у реду, јер нам олакшавају живот и штеде време. Пошто већ толике векове живе с нама, и пси се прилагођавају нашим пречицама у исхрани.

 

 

Број: 3390 2017.

БЕЗБЕДНО ЗАКУЦАВАЊЕ

Како је могуће да кошаркашки обручи могу да издрже сву силу приликом „закуцавања”, а да се не поломе?

МАРКО

Зрењанин

Постоје две врсте кошаркашких обруча, зглобни и крути. Крути се постављају на школским или уличним теренима, док су зглобни резервисани за „велике” утакмице. Они су конструисани тако да могу да издрже тежину кошаркаша који воле да се на њима љуљају након постигнутог поена. У њих су уграђени амортизери, те често можемо да видимо како играч приликом скока повуче не само мрежицу, већ и читав обруч, који се након пуштања одмах врати на своје место. Амортизери су скупи, јер морају да буду веома издржљиви и квалитетно направљени, те је њихових произвођача мало, наводе из Кошаркашког савеза Србије (КСС).
   Обручи су направљени од челика и пречника су 450, а највише 459 мм. Обојени су наранџастом бојом. Мрежица мора да буде причвршћена за сваки обруч на 12 места, а спојнице не смеју да имају оштре ивице како не би посекле играче, нити прорезе шире од 8 мм, да прсти играча случајно ту не би упали.
   Обручи су причвршћени за носач табле, а не само таблу, тако да никаква сила на обручу не може да се пренесе на саму таблу, како се то раније дешавало.

Број: 3390 2017.