Једном приликом сам пробао гљиву која се зове шкрипавац, па бих волео да о њој сазнам нешто више.
МАРКО
Суботица
У питању је једна од чешћих печурака која расте по шумама Европе. Име шкрипац или шкрипавац добила је због звука који се чује када се сече ножем. Препознатљива је и по необичном изгледу. Први пут ју је описао британски ботаничар Вилијам Хадсон 1778. године. У нашим крајевима расте од маја до ране јесени.
Ова јестива печурка јавља се више година на истим стаблима листопадног дрвећа, најчешће врбе, јасена, бреста, јавора и букве, на планинама и по низијама. Лепезаст шешир шкрипца стоји на краткој црној дршци, удубљен је са горње стране и прекривен карактеристичним љуспама. Шкрипавац у повољним условима може поприлично да нарасте – понекад му пречник достиже до 70 центиметара. Најбоље је да се једе када је млад, јер му је тада „месо” мекано.
Зашто се картузијанска мачка баш тако зове?
ДРАГАНА
Пирот
Први подаци о овој раси срећу се у француским документима из касног средњег века. Тада су, наиме, ове мачке биле сасвим уобичајене у неким деловима ове земље.
Име chat des chartreux (картузијанска мачка) први пут је забележено у „Речнику трговине, природе и историје”, који је 1723. године штампан у Холандији.
Распрострањена је била легенда да назив потиче од картузијанских калуђера који су хранили и узгајали ове мачке у манастиру Велика Картузија, који се налази у планинама близу француског града Гренобла. Међутим, нису сачувани записи који би поткрепили ову тврдњу.
Постоји претпоставка да су мачке име добиле због сличности њиховог крзна с вуном из Шпаније која се користила за ткање сиво-плавих одора картузијанских калуђера. Иначе, у Француској је картузијанска мачка одувек цењена као изразито вешт ловац на мишеве.
Драги „Забавниче”, да ли би могао да ми објасниш шта је мурано стакло?
САНДРА ЈОКОВИЋ
Зрењанин
Добило је назив по италијанском острву Мурану, које се налази на око километар и по од Венеције. На њему се још од 8. века праве разни предмети од стакла, у великој мери под утицајем азијске и муслиманске културе, са којима су тада одржаване трговачке везе. Године 1291. године власти су захтевале да се све радионице тамо преселе из безбедносних разлога. Наиме, како се при производњи стакла ради са ватром, а у Венецији је било много дрвених грађевина, увек је постојала опасност од пожара. На острву су мајстори наставили да раде, а тајну свог заната преносили су само на наследнике.
Од мурано стакла и данас се праве разноврсни предмети, и то у готово свим бојама: накит, фигурице, тегови за папир, вазе, сервиси за ручавање, делови намештаја, лустери.
Да ли би море икад могло да постане преслано за живот?
МАРИЈАНА АЛЕКСИЋ
Београд
Количина соли у Мртвом мору, језеру на граници Израела и Јордана, готово је десетоструко већа од просечне количине у осталим светским морима и океанима. Она је превелика за опстанак риба и биљака, али чак и у том сланом паклу преживљавају организми какви су, рецимо, бактерије и гљиве.
Огроман салинитет је последица тога што вода испарава далеко брже него што нова дотиче. У океану, с друге стране, сва вода која испари на крају се поново врати. Иако реке непрекидно убацују у океане и мора нову со коју спирају с копна, те велике водене површине достигле су стање равнотеже, па се додатна со само заложи на дну океана.
Зашто неким људима много смета звук мљацкања хране?
ЈАДРАНКА из Ивањице
Научници су се позабавили овим питањем и закључили да људи који се узнемире од звука жвакања хране (али и неких других, као што су бат корака, пуцкетање прстима, шушкање, звиждук, гребање) пате од стања које се зове мизофонија – у буквалном преводу ’мржња према звуковима’.
Иако није званично призната као психички поремећај, стручњаци не занемарују мизофонију као озбиљан проблем. Описују је као стање у којем одређени звукови делују као окидачи за изазивање негативних осећања, мисли, па и физичких реакција. Код неких је она толико изражена да избегавају сусрете и дружење како се не би узнемирили. Најчешће психички немир изазивају звукови повезани с устима: жвакање, гутање, сркање, шапутање и слично, а нервоза се повећава уколико се ови непријатни тонови понављају.
Није сасвим сигурно шта је прави узрок мизофоније, али неки психолози претпостављају да има везе с мозгом, а не са слухом – тачније, с неправилним радом централног аудиторног система.
Да ли су мунгоси имуни на змијски отров?
ДАРКО САВИЋ
Петровац
Постоји око 30 врста ових симпатичних животиња из породице Herpestidae. Деле се на две потпородице: мадагаскарски и прави (афроазијски) мунгос. Имају веома развијен друштвени живот; крећу се у групама када иду у потрагу за храном како би се одбранили од непријатеља.
Велику опасност управо им представљају змије отровнице. Чим се нека појави у близини, један мунгос ће дати знак целој групи да се окупи. Затим окружују гмизавца и удруженим снагама нападају са свих страна. Захваљујући брзини и окретности, могу да отерају или убију готово сваку змију без обзира на величину. Мунгоси нису имуни на змијски отров, али их густо крзно добро штити од угриза.
Шта се све налази у води из чесме?
СТЕВАН из Пријепоља
Вода из чесме садржи много мале количине разноврсних једињења и елемената, али готова ниједно ниједно опасно по човека. Ту је, рецимо, хлорид, који се додаје да би се убиле бактерије; флуориди и соли калцијума и магнезијума (у областима које имају тврду воду богатију минералним солима), нитрати (присутни услед отицања ђубрива), бакар, олово, хром, манган, алуминијум и никл (због цеви кроз које вода пролази). И још, могуће је присуство и било које од тридесетак загађујућих материја и пестицида, које обично налазимо у количини мањој од десет честица на милијарду.
Да ли би ерупција супервулкана утицала на Земљину орбиту?
ФИЛИП ЛУЧИЋ
Зрењанин
Супервулкани се јављају тамо где се магма нагомилава испод Земљине коре услед првобитне немогућности да се пробије на површину. Ерупција супервулкана, попут оног за који се верује да се крчка испод Јелоустоунског парка у Сједињеним Државама, несумњиво би била невероватно жестока. Процењује се да су претходне експлозије у атмосферу избациле хиљаде тона вулканске прашине.
Упркос свему, оне су ипак далеко од снаге која би померила планету из орбите –захваљујући силном гравитационом пољу нашег Сунца.