Кад људи цвркућу

Чуо сам за село у Турској у коме се мештани споразумевају звиждањем. Молим вас да напишете нешто више о томе.

Драгутин

Љиг

У селу Кушкој на турској обали Црног мора чешће се чује људски него птичји цвркут. Мештани свакако имају моћ говора, али су нашли лакши начин да се споразумевају на великим раздаљинама преко Понтијских планина. Пошто је село врло неприступачно, комшијама је било напорно да превале пут до првог следећег домаћинства или до радника у пољима, па су пре више од 400 година почели да преносе поруке звиждањем које подсећа на пој птица.
Назив места у преводу значи „село птица”, а „птичји језик” по коме је Кушкој јединствен подразумева звиждукање слогова турких речи. Ова вештина преноси се поколењима и данас су људи из околине толико увежбани да могу да „извижде” читаве сложене реченице.
Најезда мобилних телефона и других модерних средстава за општење прете да угрозе опстанак „птичјег језика”, због чега се старији мештани труде да га одрже живим, па сваке године приређују Фестивал звиждања. Њиховим напорима придружио се и Унеско уврстивши „птичји језик” у нематеријално културно наслеђе.

Број: 3606 2021.

Тражење места словима

Кад је успостављен редослед слова у писмима?

Душан

Ниш

Не постоји тачно време кад је редослед слова успостављен, с обзиром на његов дуг повесни развој, и то зависно од појединачних језика. На пример, у естонском Z се налази између S и Т, док енглески речници до 1837. године посматрају I и J као истоветна слова. Међутим, основни редослед стар је готово колико и само писмо. Од данашњих писама која су настала од 3000 година старог феничанског писма, већина има сличан редослед. Ту спадају и ћирилично, грчко, хебрејско, латинско и арапско писмо. Њихови остаци нађени су у облику натписа познатих под именом „абецедарије”. Најстарије међу њима јесу глинене таблице из 13. века п. н. е. на којима се може наћи редослед какав познајемо – A, B, C, D.

Број: 3606 2021.

Божанство без дарова

Волео бих да знам нешто о Танатосу.

Милан

Ваљево

Богови Танатос (Смрт) и Хипнос (Сан) били су синови богиње ноћи Никте и бога таме Ереба. Према старогрчком миту, њих Сунце никада није обасјало. Али, док је Хипнос љубазан и благ, Танатос у грудима носи гвоздено, окрутно срце. Немилосрдан је и бездушан. Он је толико зао да га не воле ни бесмртни богови којима заправо не може ништа. Танатос је једини бог који не прима никакве дарове. Не певају му се ни песме. Одевен је у црну тунику.
Кад је човек на самрти, Танатос прилази и одсеца му косу и на тај начин га уводи у свет мртвих. Веровало се да мудри људи ипак могу да доскоче Танатосу. Према легенди, филозоф Демокрит успео је три дана да га задржи крај себе, одвлачећи му пажњу мирисом топлог хлеба. Херакле је, пак, из његових руку избавио Алкесту. Оличење смрти, Танатос, често је приказан с крилима, баш као и његов брат Хипнос.

Број: 3605 2021.

Куд плови онај облак

Зашто неки облаци лебде на већим висинама од других?

Сања

Прокупље

Влажан ваздух хлади се до тренутка кад се водена пара згусне и створи облак. Што је ваздух сувљи, температура мора бити нижа док не дође до кондензације. На већим висинама температуре су ниже, па су по сувом времену облаци високо на небу. При веома ниским температурама капљице воде се леде и образују кристале леда. Лед има мању густину од воде у течном стању (и зато плута по њој). Следствено томе, облаци који се састоје од кристала леда лебде више од облака који садрже капи воде. А кумулонимбусни облаци имају и леда на врху, и воду на дну, и – под собом људе с кишобранима.

Број: 3604 2021.

Муке без сна

Како неиспаваност утиче на човеково понашање?

Јанко

Лапово

Још је грчки филозоф Аристотел истицао да је спавање „намењено одржавању живих бића”, док је Шекспир о спавању певао као о „балзаму болесних душа”. Наука пак доказује да је спавање неопходно и здравим људима, јер већ после једне непроспаване ноћи не могу успешно да обављају послове који изискују пажњу и усредсређеност.
У једном немачком огледу двојицу студената добровољаца држали су будне скоро пет дана, при чему је то пред крај било једва изводљиво, јер су спавали на ногама отворених очију. Пошто су за то време решавали задатке, утврдило се да је већ после 21 часа неспавања почела знатно да им опада способност прилагођавања и опажања. Успешно су решавали само једноставне задатке. Уз то, с порастом замора, непрестано им је расла раздражљивост, свадљивост и неповерење, а постали су тако плашљиви да су се трзали на сваки звук.
Ови налази посебно су важни за возаче аутомобила, јер се појединци каткад усуђују да возе и после двадесетак сати неспавања.

Број: 3606 2021.

И за мачке и за људе

Можете ли нешто више да напишете о мациној трави?

Јована

Нови Сад


 

Мачја или мацина трава, или мачја нана (Nepeta cataria) природно расте у Србији, као и на остатку југа и истока Европе, западне и средње Азије. Што се тиче људи, она се користи у биљним чајевима као благо средство за смирење, али и за терање мува, мушица и комараца. Што се тиче животиња, између 50 и 75 одсто свих мачака (домаћих и дивљих, малих и великих) реагује на мацину траву. Кад удахну њен мирис преко непца, мачке су у заносу наредних пет до петнаест минута, ваљају се по трави или предмету који мирише на њу. Оне које су осетљиве на ову биљку наследиле су ту осетљивост , али се не зна зашто остале нису.
Постоје и друге биљке које изазивају овакво понашање код мачака, на пример источноазијска сребрна пузавица (Actinidia polygama), сибирски орлови нокти (Lonicera tatarica), или валеријана (Valeriana officinalis). Истраживање које је водио биохемичар Масао Мијазаки с Универзитета Шизуока Сангјо (Ивата, Јапан) показала су да, попут једињења непеталактон у мачјој трави, сребрна пузавица садржи непеталактол. Ова једињења утичу на мачке, али у биљци имају сасвим јасну сврху: терају инсекте који је боду и пију њене сокове.

Истраживачи из Ивате су спровели истраживање на мачкама које су се ваљале у непеталактолу, и утврдили да су оне привлачиле много мање комараца (исто је већ било познато за непеталактон). Осим што је убод комарца непријатан и носи ризик од болести, стални напади такође ометају мачке у лову. Спроводе се даља истраживања како би се од непеталактола направило корисно средство за терање комараца – непеталактон је веома успешан кад се распрши, али не и попрскан по кожи.

Број: 3605 2021.

Где је Стари Рас?

Поштовани ствараоци „Забавника”,

Као дугогодишњи читалац нашег „Забавника за младе” (ја сам тек прегурао 70 ) имао сам намеру више пута да вам пишем због неких ситних пропуста или грешака али сам одустајао.
Овог пута морам да вам скренем пажњу на грешку(е) у одговору Рајку у вези са Културном баштином човечанства у броју 3602.

Кажете да је од 1979. године на Листи светске културне баштине „Стари Рас са Сопоћанима, што је целина која укључује и Цркву Светих Петра и Павла у Старом Расу”.



Ово није потпуно тачно јер Црква Светих Петра и Павла није у Старом Расу, који је на запад од Новог Пазара, на путу Нови Пазар–Тутин, већ источно од Новог Пазара, на узвишењу изнад старог пута Рашка–Нови Пазар а у „подножју” манастира Ђурђеви Ступови.

Хвала на разумевању,
В. Пендић, дипл. инг. ел.,
Београд
(рођен и до 18. године живео у Новом Пазару)

На званичном сајту UNESCO, СРБИЈА, са кога смо и преузели податке објављене у броју 3602, објављеном 19. фебруара 2021, стоји да је у Листу светске баштине као културна добра од изузетног значаја за човечанство уписано „осам средњовековних српских цркава и манастира, смештених на три места”.
У делу који се тиче споменичког комплекса Стари Рас и Сопоћани пише да они „обухватају четири одвојене компоненте: манастир Сопоћане, манастир Ђурђеве ступове, Цркву Светих апостола Петра и Павла, као и средњовековни град Стари Рас.



Данас недалеко од Новог Пазара, овај локалитет се својевремено налазио на раскрсници утицаја источне и западне уметности. Његова јединственост огледа се у импресивној колекцији од три црквена објекта који илуструју рођење уметности у средњовековној Србији. Уз то, архитектонски комплекс Стари Рас сведочи о српској историји из периода XII до XIV века, када је овај град био прва престоница српске државе. ”
То су основни разлози због којих се овај локалитет налази на листи Унеска од 1979. године.

Број: 3605 2021.

Шта би било кад би било

Да је гравитација Земље двадесет одсто слабија, како би се то одразило на наш живот?

Милош

Београд

Животиње би биле нешто веће, с издуженијим и тањим удовима. Биљке би такође расле у висину и биле би лакше. Међутим, Земља би тада задржала мање атмосфере, па би било мање кисеоника у ваздуху да омогући метаболизам, и то с великим утрошком енергије. Редак ваздух задржава мање топлоте и било би теже одржати сталну температуру тела. И премда бисмо лакше одскочили од тла због смањене тежине, проређен ваздух отежао би летење. Планине би биле више због мањег деловања ерозије. Смањена количина  кисеоника приморала би жива бића да остану ближе нивоу мора, па би многа остајала заробљена унутар планинских венаца, превисоких да би се прешло преко њих. При нижим температурама вода би испаравала, па би планета била сувља.

Број: 3604 2021..