НОТЕ БЕЗ НОТАРА

Занима ме одакле и откад потичу називи нота, односно солмизација?

Бане Благојевић

Крушевац

Свака нота има свој назив, а они су заправо почетни слогови једне древне латинске песме посвећене Светом Јовану. Сматра се да је творац солмизационих слогова био Гвидо д`Арецо (997–1050), музички теоретичар раног средњег века. Због назива Д`Арецо (из Ареца) који се додаје његовом имену још од 11. века, влада уверење да је био рођен у тосканском граду Арецу у Италији. Гвидо је образовање стекао у манастиру Помпози поред Фераре, одакле је 1025. године отишао у бенедиктински манастир у Арецу. Ту је био наставник музике, диригент хора дечака у школи при катедри. Од Гвида вероватно потичу и познати солмизациони слогови које је примењивао у настави певања. За сваки тон у свом основном лествичном обрасцу од шест степени он је, због лакшег памћења интервала, употребљавао почетне слогове стихова латинске химне Светом Јовану у којој сваки стих почиње за степен, односно, полустепен више. Стихови су гласили:

Ut queant laxis

Resonare fibris

Mira gestorum

Famuli tuoru

Solve polluti

Labii raetum

Sancte

Iohannes!

Први солмизациони слог ut замењен је у 17. веку са do, а седми слог si уведен је у 16. веку спајањем иницијала завршних узвика химне. И тако настадоше do, re, mi, fa, sol, la и si.

Број: 3395 2017.

ГУЧЕШ ДА ТЕ ЗАГРЛИМ!

Можете ли да ми одговорите да ли постоје неке разлике између гугутке и грлице?

САЊА БОСОВИЋ

Прокупље

Постоје велике разлике између гугутке и грлице. Основна је у њиховом изгледу. Грлица има леђа и рамена са округлим црно-риђим мрљама, врат јој је црвенкаст, а трбух бео. Живи широм Европе, Северне Африке и у Малој Азији, до Памира. Зими се сели у тропске пределе Африке.
   Гугутка или кумрија, како се другачије назива, по величини и облику тела слична је грлици, али леђа и рамена су без мрких мрља, боје песка, као и остало перје по телу.
   Глас гугутке битно се разликује од гласа грлице. Кад гуче, боја њеног гласа слична је кукању кукавице. Она је, за разлику од грлице, станарица.
   Грлица се најчешће гнезди у плодним долинама, где има много дрвећа и текуће воде, а гугутка у низијама и долинама, најчешће у насељима с воћњацима и баштама.

Број: 3394 2017.

ГРОБЉЕ БРОДОВА

Недавно сам гледао телевизијску емисију у којој се помиње неки рт у Северној Америци који зову „гробљем бродова”. Како нисам видео почетак, не знам о чему се ради. Можеш ли да ми помогнеш?

МИРОСЛАВ МИЛОВАНОВИЋ

Београд

Реч је о рту који се зове Хатерс и лежи на атлантској обали САД, на месту где се јужни крак хладне Лабрадорске струје укршта с топлом Голфском струјом. Рт је изложен снажним ветровима, а окружен је водом са севера, истока, југа и југозапада. Ветрови ураганске снаге појављују се изненада, па су пешчани плићаци (простиру се од обале до 20 километара) у прошлости били огромна опасност за пловидбу једрењака.
   О томе сведоче остаци многих потонулих и разбијених бродова који се и данас налазе у близини рта Хатерс. Имајући то у виду, амерички државник Александар Хамилтон (1757–1804) овај рт својевремено је назвао „гробљем бродова”, односно „гробљем Атлантика”. Савремени уређаји за навигацију знатно су смањили опасност пловидбе око рта Хатерса, али за зао глас који га прати чули су готово сви поморци.

Број: 3394 2017.

БЕЗ ВОДЕ, МОЛИМ!

Каква је то сликарска техника гваш?

МИЛУН

Ужице

Гваш (француски gouache – густ) сликарска је техника код које се боје не разређују водом, већ се мешају с белом бојом, а за подлогу на којој се слика везују се раствором гумиарабике у води. Боја се наноси у густим намазима који потпуно прекривају подлогу на којој се слика. Светлији тонови добијају се мешањем с већом количином беле боје. Старију наслагу гваша можемо да прекријемо новом наслагом. По свом изгледу, гваш је сличан темпери.
   То је стари начин сликања који је и данас чест. У средњем веку користио се за украшавање (илуминирање) рукописних књига.

 

Број: 3393 2017.

САВРШЕНО КРИЗНО

По цртаним и другим филмовима виђао сам кутије са скраћеницом „ACME”. Никад ми није било јасно шта то значи.

МИЛОШ ВАСИЋ

Сурчин

Реч је грчког порекла и значи врхунац, савршенство, а у медицини – кризу, то јест, врхунац болести. У жаргону је ова скраћеница прихваћена са значењем: (A)merican (C)ompany (M)aking (E)verything – америчко предузеће производи све. То значење потекло је од Руба Голдберга и Хита Робинсона, твораца чувеног цртаног филма о којоту који стално покушава да стигне и улови птицу-тркачицу. Када којот наручи неко ново, наизглед смртоносно оружје за које се најчешће испостави да не ради баш најбоље, оно увек стигне у кутији на којој је великим словима исписано „ACME”.

Број: 3394 2017.

И ГЕНИЈИ ГРЕШЕ

Да ли је Ајнштајн икада у нечему погрешио?

ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чачак

Пословица каже да жив човек греши. Тако и Алберт Ајнштајн (1879–1955). А да иронија буде већа, две највеће заблуде једног од вероватно најсјајнијих умова савременог света тичу се двеју кључних области модерне физике: закона који управљају субатомским честицама (квантна теорија) и оних који владају у васиони (космологија).
   Ајнштајну се, наиме, чинило да је основна претпоставка на којој почива савремена квантна теорија – она по којој је немогуће без остатка одредити све вредности неке субатомске честице у датом тренутку – само плод неспособности људи да одгонетну законитости које владају на квантном нивоу. Огледи изведени осамдесетих година двадесетог века показали су, међутим, да се преварио. Законитости које је по њему само требало установити заправо и не постоје, а енергија, ма колика била, ипак није безгранично дељива.
   Његов други несхватљиво велики промашај тиче се пропуштене прилике да објави једно од најдраматичнијих научних открића од постанка света – сазнање да се васиона шири. У време када је Ајнштајн разрађивао своју теорију релативности веровало се да је васиона непроменљива и заувек дата. Иако су га властити прорачуни упућивали на могућност да се она шири, Ајнштајн је резултате до којих је дошао свесно „наштимовао” како би се уклопили у преовлађујуће уверење о непроменљивој природи свемира, не либећи се да успут жестоко критикује све који би се дрзнули да заступају супротно становиште.
   Када су накнадна истраживања ипак потврдила да се васиона шири, и сам Ајнштајн признао је да је реч о највећем промашају у његовој иначе блиставој научној каријери.

 

 

Број: 3394 2017.

ЗДРАВ И РУМЕН КАО ЛАЛА

Занима ме откуд Банаћанима надимак Лале.

ЂОРЂЕ Т.

Чачак

Назив „Лале” који се данас усталио као надимак за Банаћане и, шире, Војвођане, потиче од једне старије, заједничке именице у српском језику – „лала”, што је назив од милоште за момка, драгог, брата, старијег мушкарца у кући, оца... Ова реч нам је преко турског дошла из персијског језика, где има слично значење.
   Занимљиво је да смо и назив за цвеће лала, то јест тулипан (Tulipa gesneriana), такође позајмили из турског, у који је он доспео опет из персијског, мада је неизвесно да ли је у питању иста реч. Неки научници сматрају да јесте, и да је до преноса значења са цвета на човека дошло због велике симболичке вредности коју цвет лале има у персијској култури (па би стога у овој култури велика похвала била момка „лепог као цвет” упоредити с лалом). Други пак верују да су у питању две речи, од којих она за човека није изворно персијска, већ потиче из санскрита.

Број: 3393 2017.

ИЋЕ БЕЗ ПИЋА

Чуо сам да азијски народи лоше подносе алкохол. Да ли је то тачно?

ЈОВАН КРИВЕЉОВИЋ

Пирот

Да, народи с подручја Азије брже се и лакше опијају од алкохолних пића. Томе доприноси смањено присуство једне врсте ензима који раствара алкохол неутралишући га у јетри. Количина тог ензима је променљива од народа до народа, али и од појединца до појединца. Врло лако се опија 15 до 20 одсто Европљана, чим се лате неке „жестине”. На Истоку, у Јапану на пример, тај проценат је много већи: чак 90 одсто људи малакса, почиње да црвени, да им се врти у глави, да се зноје и, напослетку, да повраћају кад се послуже неком врстом „ватрене водице”

Број: 3393 2017.