Како камелеон мења боју?
Стефан Лазић, Лазаревац
Камелеони се данас могу наћи на целом Афричком континенту, нарочито на Мадагаскару, али и у Индији, Сри Ланки и Турској. Ова врста гуштера живи на дрвету, достиже дужину од 60 до 100 центиметара и има дугачак реп – хватаљку. Његове очи крећу се независно једно од другог. Брза промена боје помаже му да постане тешко видљив. Ако на камелеона сунчева светлост пада кроз грање, онда му, после три-четири минута осветљени део тела потамни, а места у сенци остају светла. Посебне пигментне ћелије распоређене су у четири слоја. Горњи садржи жути пигмент с разбацаним црвеним ћелијама. Под њим је слој ћелија који производи плаву боју. Још дубље налази се равномернији слој без пигмената, а четврти слој садржи мрки пигмент. Боју коже одређују централни нервни систем и њему потчињени хормони. Импулси из мозга доспевају у кичмену мождину, одатле у кожу и изазивају смењивање боја кожних покрова.
Како презимљује виноградски пуж?
Тома, Шабац
Виноградски пуж припада оној врсти која се у јесен сакрије испод маховине, закопа у растреситу земљу и затвори своју кућицу чврстим кречним поклопцем. У њој остаје најмање шест месеци. Пуж се завуче дубоко у свој мали дом, а простор између себе и поклопца подели попречним опнама. Тај поклопац нема отвор, али је шупљикав и кроз њега се размењују гасови – пуж мора да дише. Садржај желуца, који је овај мекушац добро напунио за зиму, с временом се свари и претвори у мрку кашу.
Априлска и мајска топлота подстичу животне процесе – срце куца брже, а тиме је и потреба за дисањем јача. Животиња тад помакне стопало уз сам поклопац и, без већег напора, склони га с отвора кућице.
Колико су слике у боји небеских тела тачне?
Ивана
Пожаревац
Раније, кад су астрономи фотографисали небеска тела кроз телескопе опремљене сочивима и огледалима, боје небеских тела биле су мање-више оно што би се могло видети и голим оком кад би наше очи биле толико осетљиве да разазнају боје на тако великој раздаљини. Данас се астрономи ослањају на дигиталне уређаје опремљене CCD чиповима. Они претварају долазеће светлосне фотоне у електронске напоне од којих се образује слика. Премда су изразито осетљиви и због тога савршени за бележење једва приметних и бледих објеката, ови уређаји не бележе таласне дужине, па тако ни боје различитих фотона. Уместо тога, производе слике сачињене од пиксела различитих нијанси сиве боје. Да би се забележила боја, користе се нарочито обојени филтери који мере релативне количине фотона различитих таласних дужина. Коначна слика у боји не мора се поклапати са оним што би се могло видети уживо голим оком. Агенцији Наса било је замерено што ову чињеницу није довољно разјаснила, и што је слике из свемира „малчице” дорађивала, како би призори били живописнији.
У чему је разлика између пчела и оса?
Љубомир
Јаково
И пчела и оса припадају групи опнокрилаца, а по свему другом прилично се разликују. Пчела је смеђе боје са златним пругама и мноштвом ситних длачица по телу и ножицама, којима преноси полен. Осим тога, пчела има издужени усни апарат подређен прикупљању нектара и приликом кретања мало је спорија од осе.
Осе имају мање длачица и другачије су боје (светложуто с црним пругама), тело им је издуженије, а усни апарат није издужен. За разлику од пчела, оне праве годишње колоније с оплођеним женкама које преживљавају зиму. Њихова гнезда су од материјала сличног хартији, што значи да не производе восак. Углавном се хране месом, али воле и слатке оброке.
И једен и друге боду приликом одбране, али пчеле после овог чина умиру зато што им се бодља, заједно са жарећом жлездом, одваја од тела и остаје у жртви, док код оса то није случај и могу да боду кад год је потребно.
Зашто су речна језера слатководна, а мора слана?
НИКОЛА
Ниш
Текућа, речна вода раствара мање количине различитих врста соли из стена и земљишта преко којих прелази. Ове соли сакупљају се у морима јер вода постепено испарава или се смрзава у виду ледених брегова, остављајући со за собом. Вода у већини језера проточна је на неки начин и брзо се мења јер пристиже једном реком и одлива се другом. Тако со нема прилику да се задржи у језерској води. Со такође допире у мора и океане кроз хидротермалне отворе на морском дну и кроз рад вулкана изнад и испод морске површине.
Просечна концентрација соли у морима и океанима тренутно износи око 35 грама на литар морске воде. Геолошка испитивања показала су да је исти однос равномеран последњих 1,5 милијарди година, што значи да мора и океани морају сваке године да изгубе око три милијарде тона соли да би задржали равнотежу спрам надолазећих количина. Претпоставља се да се то обавља хемијским реакцијама на морском дну, биолошком активношћу и образовањем наслага соли на копну.
Зашто су сумо рвачи тако дебели?
Драгана из Младеновца
Према Њутновом другом закону, убрзање зависи од односа силе и масе. Што је рвач тежи, његовом противнику треба више снаге да га покрене и изгура из ринга или подигне и обори. Најтежи сумо рвач свих времена имао је 267 килограма, што је терет који ниједан дизач тегова никад није подигао (грузијски снагатор Лаша Талахадзе подигао је 2021. године 265 килограма).
Али, како би рвач имао неопходну снагу за борбу, потребно је да што више масе буду мишићи, а не сало. Због тога рвачи једу незамисливе количине јела познатог као чанконабе, које је богато беланчевинама. То је, у ствари, паприкаш од рибе, пилетине и тофуа или коњетине.
Како голубови писмоноше налазе пут до куће?
Душан
Београд
Голубови писмноше, припитомљени пећинари, јединствен су примерак своје врсте, јер имају изражен осећај за оријентацију и изузетну прилагодљивост обучавању. Та особина сврстава их у сам врх птица истих способности које могу да превале огромне раздаљине и да се непогрешиво врате на место с кога су полетеле или да стигну до одређеног циља.
Да је та способност уочена још у древно време, доказују и списи из старог Рима у којима се помиње како су преносили војне поруке с ратишта на ратиште. И данас су најпоузданији преносиоци важних порука и користе се увек кад се савремена средства покажу неподесна.
Ипак, та њихова јединственост, чиме се руководе и како налазе одредиште, још није потпуно објашњена. Природњаци износе неколико могућности. По једној, голубови се оријентишу према Сунцу, па иако оно током дан заузима различите положаје на небу – ујутро је ниско, у подне у зениту, увече опет ниско – онимогу да памте и прате његов дневни пут. По другој, управљају се према снази Земљиног магнетизма и Кориолисовој сили, инерцијалној сили која утиче на све објекте који се крећу у односу на Земљу која се, опет, окреће око своје осе и скреће их с правца кретања.
Да ли је истина да птице могу да предосете наилазак авиона?
Александра
Шабац
Постоји више примера који показују да птице имају такву способност. Тако су, рецимо, током Првог светског рата грађани Париза имали необичне савезнике који су многима спасили живот. На врху Ајфелове куле војници су даноноћно држали стражу крај кавеза у којима је било неколико десетина посебно одабраних папагаја. Много пре него што би се непријатељски авиони приближили граду, птице обдарене слухом много оштријим од људског почињале су да креште упозоравајући на опасност. Војницима је остајало довољно времена да јаве да треба да се огласи сирена упозорења и да се људи склоне пре него што почне ваздушни напад.