ВЕНЕРА ОЧИЈУКА С МАРСОМ

Када су настали симболи који означавају женски и мушки пол?

МАЈА ДАБИЋ

Неготин

Још у старој Грчкој, а затим и у доба Римског царства, кружић са крстом означавао је планету Венеру. Исти симбол био је везан за богињу Венеру, односно за женску лепоту и љубав. Са друге стране, кружић са прикаченом стрелицом означавао је планету Марс. Као бог рата, Марс је био обележје за снагу и мушкост. Осим тога, Венера је била заштитница рудника бакра, док је Марс симболизовао оружје. Два знака својевремено су прихватили алхемичари и поједини научници, па се они и данас користе као ознаке за мушки и женски пол.

Број: 3460 2018.

СЛОВЕНИ У ШПАНИЈИ

Ко су Сакалиби?                                                                

Радован

Смедеревска Паланка

Крајем 7. века Арабљани су у својим освајањима допрли до византијског дела Мале Азије, настањеног и словенским живљем који је често дизао устанке против цара Јустинијана II. Очекујући помоћ од Арабљана, око 20.000 Словена побегло је из Јустинијанове војске, а 821. године под вођством Словена Томе, и уз помоћ Арабљана, дигли су велики устанак. Ове Словене, а касније и све остале, Арабљани су назвали – Сакалиби.
   У 10. веку много Сакалиба живело је у Шпанији, посебно у Кордоби, где су дошли с Арабљанима. Било их је више од 12.000 само у калифској гарди. Напредовали су до високих положаја, како у војсци, тако и у влади кордопског Калифата.

Број: 3460 2018.

БРИШЕ ДА ОБРИШЕ

Ко је измислио брисаче за аутомобиле?

Драгомир

Ужице

Овај одличан проналазак приписује се једној америчкој домаћици. Мери Андерсон се 1903. године нашла усред снежне вејавице. Посматрала је како возачи аутомобила и трамваја морају сваки час да застајкују како би очистили ветробранско стакло. Тада јој је пало на памет да би овај посао био много лакши када би постојало помагало намењено управо чишћењу стакла током временских непогода. Направила је брисаче од неке врсте гуменог сечива које се поставља са спољне стране ветробрана, а руком покреће изнутра. Први електрични брисачи појавили су се тек 1923. године.

Број: 3459 2018.

ВОДА ИЗ ПРАШИНЕ

Зна ли се порекло воде на Земљи?

ДУШАН

Лесковац

О пореклу воде на нашој планети постоје противречна мишљења. Већина научника верује да вода потиче из леда заробљеног у парчићима прашине која је кружила око Сунца првих дана образовања Сунчевог система, пре 4,6 милијарди година.
Услед дејства гравитационих сила, ови парчићи спајали су се у такозване планетезимале, веће делове који су се сударали и стапали, стварајући Земљу и друге планете. Последична топлота довела је до тога да лед испари, образујући атмосферу пуну паре коју је Земљина гравитација задржала све док се пара није охладила и кондензовала у течну воду. Један део ове примордијалне воде можда је и данас заробљен унутар Земље.
   У међувремену, посматрања комета открила су присуство воде, чији изотопски састав није исти као у земаљској води. Међутим, лако може да се деси да је течност коју пијемо сваког дана доспела на Земљу приликом удара астероида.

Број: 3458 2018.

АУТО НА ШИНАМА

Када се у Србији појавио први аутомобил?

Слободан

Краљево

Први аутомобил до Србије није довезен друмом, већ возом који је стигао у Београд 3. априла 1903. године. У питању је било возило марке „неселсдорф”, модел В, са шест седишта, произведено у фабрици вагона у Коривницама у Чешкој. Аутомобил је купио трговац и рентијер Божидар Божа Радуловић, али га није возио. Фабрички шофер научио је извесног Сретена Костића како да управља машином, па се он сматра и првим возачем аутомобила на нашим просторима.

 

Број: 3460 2018.

МОЈЕ УСНЕ, МОЈ ЖЕЛУДАЦ

Где живи уснати медвед?

Горан

Смедерево

Уснати медвед (лат. Melursus ursinus) живи у шумама јужне Азије. За разлику од његових сродника из других крајева света, његова исхрана првенствено је заснована на термитима, мравима и осталим инсектима које проналази захваљујући чулу мириса. Зато је његова њушка издужена, а усне извијене и снажне, што их чини отпорнијим на ујед и отровну киселину инсеката. Усне су савитљиве, тако да може да их увуче у пукотине и језиком покупи плен. Већи део живота овај медвед проводи на дрвећу, управо трагајући за укусним залогајем. Немилосрдан је кад се обруши на пчелиње кошнице. У стању је да једним уздахом покупи све што се налази у пчелињаку, или да га једноставно здроби и одвали из крошње.

Број: 3459 2018.

ЗЕЛЕНИ КРОМПИР У САКСИЈУ!

Обожавам пржене младе кромпириће! Мама ми каже да никако не купујем оне зеленкасте јер су отровни. Да ли је то тачно?

МИЛОВАН, Београд

Мама је у праву. Кромпир се чува на тамном и прохладном месту (које није фрижидер) како би задржао свежину и хранљива својства. Ако су кртоле на светлом и топлом месту, она „окца” сматрају да су у погодном окружењу за размножавање и почињу да клијају, стварајуће нове изданке. У складу с растом потомства повећава се и производња хлорофила који полако боји кору и део кртоле у зелено. Хлорофил је, наравно, безазлен али је и показатељ да у кромпирима расте и количина соланина који биљке из породица помоћница (Solanaceae) користе за одбрану од гладних штеточина попут кромпирове златице. Соланин је нервни отров и, ако (веома гладна) одрасла особа поједе око пола килограма зелених кромпира, може озбиљно да се разболи.
   Кувањем, пржењем и печењем соланин се не уништава. Унет у мањој количини изазива пробавне и нервне поремећаје – главобољу, повраћање, грчеве, неуредан срчани ритам, вртоглавицу. У тежим случајевима изазива привиђења, парализу, хипотермију, а доза од 3 до 6 мг по килограму телесне тежине може да доведе до смртног исхода.
   Ако су вам већ подвалили неки зелени кромпир боље је да га баците, а још боље да га ставите у саксију и заливате и после извесног времена добијете своје зреле кромпириће.

 

Број: 3459 2018.

ПУ, ДАЛЕКО БИЛО!

Да ли би бубашвабе преживеле нуклеарни рат?

Зорица

Костолац

Нашироко је распрострањено веровање да би, у случају разарања света нуклеарним оружјем, преживеле само бубашвабе. Међутим, то је нетачно, из два разлога.
Као прво, фама око отпорности бубашваба на зрачење несразмерно је преувеличана. Тачно је, бубашвабе јесу издржљивије од људи, али то важи за дословно све инсекте. Једноставна грађа њихових тела и веома кратак животни век чине их мање рањивим. Бубашваба може да преживи свега 6 до 15 пута јачу дозу зрачења од оне која би за људе била смртоносна. Изузетак је паразитска оса Habrobracon која може да издржи 180 пута јачу дозу зрачења.
   Поред тога, врсте бубашваба које ми виђамо су оне које су се прилагодиле животу с људима. Ако би човечанство било збрисано с лица Земље, дошло би до краткотрајне најезде бубашваба јер би се оне несметано храниле неочекивано повећаним количинама хране. Не би изумрле, али поред њих има још много врста инсеката које се хране лешевима и трулежи, и сви би подједнако похрлили на гозбу.

Број: 3458 2018.