Зашто је Месец толико безбојан?
Бојана Милић
Земун
Упркос ономе што ми видимо са Земље, површина Месеца није потпуно лишена боја. Астронаути који су се током експедиције „Аполо” искрцали на наш природни сателит описали су његову боју као „смеђкасту”. Истраживања су показала да тамни делови Месеца, такозвана „мора”, имају одређену нијансу плаве и мрке боје, док на висоравнима могу да се примете трагови ружичасте, жуте и светлоплаве. Ове разлике пре свега су последица различитог присуства метала, рецимо гвожђа и титанијума, у површинском тлу и стенама. Нажалост, људско око није довољно осетљиво да са велике удаљености примети те мајушне разлике у нијансама. Највећи део површине Месеца састоји се од минерала чија је природна боја управо сива, те она због тога пресудно утиче на утисак који ми на Земљи имамо о његовој боји.
Колико је соли потребно да би се отровала одрасла особа?
Иван Трајковић
Београд
У лекарским уџбеницима наведена је процена смртоносне дозе соли која се креће од око 0,75 до 3 грама по килограму телесне масе. То значи да би за убиство особе тешке 75 килограма требало употребити најмање 56 грама, односно 10 кафених кашичица соли. С друге стране, тровање сољу заправо се односи на њено присуство у крви, а не на количину која ће бити унета у организам. Тело ће покушати да уклони вишак соли уз помоћ бубрега и путем зноја. Ако би неко случајно појео превелику количину овог зачина у близини пијаће воде, могуће је да би успео да се избори и са далеко већом дозом него у случају када би се отровао у пустињи.
Зашто пингвини не могу да лете?
Ивана Радовановић
Жарково
Чак и најмањи пингвини на свету – патуљасти пингвини – тешки су више од једног килограма, што је, рецимо, тежина сребрнастог галеба. Но, за разлику од својих даљих рођака из поларних предела, сребрнасти галебови имају распон крила од 1,4 метра. Крила патуљастог пингвина знатно су скромнија, с распоном од 32 центиметра. Вода је 784 пута гушћа од ваздуха, а у одређеном тренутку, пре око 62 милиона година, пингвини су почели да се прилагођавају пливању под водом. Временом су крила почела да им се смањују, а дотад шупље кости испуњене ваздухом почеле су да се пуне тешком хрскавицом. Стомаци су им порасли како би могли добро да се напуне током дугих риболовачких излета с друштвом.
Зашто мољци не лете према Сунцу?
Душан
Београд
Највећи број ових инсеката припада групи ноћних животиња, што значи да обданицу проводе скривени како би избегли да их нека грабљивица примети и поједе. Мољци не лете ни према Месецу, а замисао да они светлост с нашег природног сателита користе за навигацију одавно је оповргнута. Још није поуздано утврђено због чега мољци лете према вештачком осветљењу, али је познато да их оно на неки начин збуњује.
Шта су сазвежђа?
Јована Јеремић
Ниш
Сазвежђа су само скупине звезда у којима су у давна времена препознаване слике митолошких и астролошких бића и предмета. Многима од њих највероватније су наденути називи још у доба древног Сумера. Једина су веза између звезда које се појављују на истом делу неба – посматрано са Земље. У ствари, те звезде су обично веома удаљене једне од других. У савременој астрономији сазвежђима се не називају звезде чији распоред образује неку шару, већ све оне које се појављују на одређеним, јасно ограниченим деловима ноћног неба.
Да ли је на још некој планети, осим на Земљи, могуће приметити знаке глобалног загревања?
Бојана Андрић
Зајечар
Глобално загревање описује повећање просечне температуре Земљине атмосфере током последњих сто година. Овај израз је и примењен на Земљу због тога што се тиче управо немара људи, као што је сагоревање фосилних горива. На другим планетама су, пак, видљиви знаци „ефекта стаклене баште”, што је шири појам од глобалног загревања. Овај ефекат тиче се повећања температуре у атмосфери услед присуства гасова као што су угљен-диоксид, водена пара, метан и озон. Ефекат стаклене баште, додуше у мањој мери, видљив је на Марсу и Титану, Сатурновом месецу, али је у Сунчевом систему најснажнији на Венери. Атмосфера ове планете 50 пута је гушћа од атмосфере Земље и готово се у потпуности састоји од угљен-диоксида. Због тога је просечна температура на површини Венере преко 45о степени Целзијуса, што је довољно да се истопи олово.
Зашто неки мириси изазивају гађење?
Љубица Марковић
Врање
Научници су утврдили да не реагују сви људи на исти начин – неки, рецимо, воле мирис геранијума, док се други гаде кад само помисле на њега. Ипак, истраживачи Лондонске школе за хигијену и тропску медицину открили су да поједини мириси скоро код свих изазивају гађење, а распон понуђених мириса није био мали и укључивао је ствари као што су труло месо и телесне излучевине. Закључак је да је гађење које људи осећају према неким мирисима одговор који је еволуирао као заштита од заразе и тровања. С друге стране, многи истраживачи не слажу се с тим да је гађење уткано у наш генетски код, већ сматрају да реакције усвајамо током раног детињства.
Одакле потиче назив Инђије?
Јелена Трифуновић
Ниш
Инђија је варошица на истоку Срема, недалеко од Дунава, која се први пут помиње у једном документу 1496. године, а претпоставља се да је постојала и раније, макар негде око 1455. године. Што се тиче имена које звучи помало несвакидашње за наше просторе, о њему не постоје сасвим поуздани подаци. Зато одговор можемо да потражимо у две приче које говоре о називу града.
Прва се везује за време после 1699. године, када је овај крај пао у османске руке. По њој, град је добио име од турске речи инкидија (или иђиндија) што би у преводу била „вечерња молитва”. Могуће је да су се Турци, када би пролазили путевима ка северу, ту задржавали како би изговорили вечерње молитве. Друго објашњење говори о (православној) жени која се звала Инђија. Мада историографија о њој нема података, биће да су њен углед и значај били велики када је читаво место добило име по њој.