Божанско порекло здравља

Из ког језика потиче реч „хигијена”?

ОГЊЕН НОВАКОВИЋ

Укратко, појам „хигијена” подразумева опште и практичне поступке који се спроводе ради очувања и побољшања здравља и чистоће. Порекло ове речи везује се за грчку митологију, тачније за богињу Хигију, кћерку бога лекарства Асклепија (или Ескулапа, како је називан у старом Риму).
Хигија је поштована као богиња здравља и заштитница апотекара. Асклепије, за кога се каже да је лекарско умеће наследио од оца Аполона, знање је пренео на својих пет кћери. Најпоштованија међу њима, осим Хигије, била је Панакеја, богиња лечења. Култ Асклепија и Хигије био је заступљен широм старе Грчке. Посвећена су им бројна светилишта, као и кипови. Антички уметници често су Хигију приказивали као девојку у дугој хаљини која у руци држи змију и посуду са водом као симболима здравља.

Број: 3560 2020.

Детективска капа

Како је настала капа Шерлока Холмса?

МАРКО

Београд

У 19. веку у сеоским деловима Енглеске појавила се капа коју су углавном носили ловци на јелене. Најчешће направљена од твида, имала је штитнике преко чела и врата. Замишљени су као заштита од сунца, а добро су долазили и током кишних дана. Са страна су нашивена и два штитника за уши, за зимске услове.
Обично се сматра да је ова ловачка капа једно од иконичних обележја вероватно најчувенијих детектива у историји, Шерлока Холмса. Ипак, Артур Конан Дојл, Холмсов „отац”, у причама и романима никада је није поменуо. Заслуга за ово Холмсово обележје припада илустраторима Сиднију Пеџету (1860–1908) и Фредерику Дор Стилу (1873–1944). Први је илустровао Дојлове приче у „Странду”, док је други радио за америчко тржиште.

Како Дојл у неким причама наводи капе које је Холмс носио на терену, подаље од Лондона, Пеџету се ловачка капа учинила одговарајућa. Ионако је била јако омиљенa у то време. Касније су многи други преузели овај модни детаљ и приписали  га Холмсу. Заборавили су једино да префињени Холмс ни у три живота не би усред града ставио капу предвиђену за лов. Пеџету тако нешто није могло да промакне, па је једини пут Холмсу у граду ставио ловачку капу у причи „Тајна празне куће”. Ипак је тада ловио пуковника Себастијана Морана, па и постоји нека симболика.
Иначе, у Србији су Пеџетове илустрације објављене у целини у једном једином издању, и то „Шерлок Холмс: сабрани романи и приче”, земунског „Маконда” ,

Број: 3559 2020.

ЈУРИШИ НА ДВА ТОЧКА

Када се одржала прва бициклистичка трка?

СУЗАНА, Кикинда

Првом званичном бициклистичком трком сматра се такмичење одржано у парку Сeн Клу у предграђу Париза 31. маја 1868. године. Претпоставља се да су баш у Француској одржане и друге трке пре ове, али ова је остала упамћена као прва. Историја као првог победника рачуна деветнаестогодишњег Џејмса Мура, Парижанина енглеског порекла.  Возећи велосипед дугачак један метар, с точковима од чврсте гуме, прешао је 1.200 метара за 2 минута и 35 секунди. Друга забележена трка одржала се већ следећег дана у северном предграђу Лондона. Прва трка између два града одржана је 7. новембра 1869. године, од Париза до Руана. Победник је опет био Џејмс Мур: пут од 123 километра је прешао за 10 сати и 40 минута.

 

Број: 3558 2020.

ОСТРВО ЛЕПОТЕ

Помозите нам да решимо недоумицу која нас је увела у опкладу. Наиме, треба нам одговор на питање које острво се назива „Острво лепоте”, Корзика или Сардинија?

ДЕЈАН и УРОШ из Ниша

И Корзика и Сардинија су острва у Средоземном мору и готово да су спојена. Раздваја их узани Бонифацијев пролаз и државна граница две земље. Корзика припада Француској, Сардинија Италији. Иако су сличних географских особина, Корзика је раскошнија природним богатством, па јој стога и припада назив „Острво лепоте”. Површине од око 8.700 квадратних километара, средоземне климе, Корзика је брдовита, с највишим врхом Монте Чинто од 2.710 метара, али пуна зеленила – шума, маслињака, пашњака, винограда, воћњака. Не оскудева ни у рудном благу. Због свог положаја, одвојено од Старог континента Лигурским морем, острво је имало бурну прошлост. Насељено већ у доба неолита, прошло је освајања Грка, Рима, Вандала, Византије, Лангобарде, Сарацене, Ватикана. Ђенова га је – после неуспелог устанка под вођством корзиканског јунака Пасквала Паолија 1755.године – продала Француској 1768. године од када је, осим краткотрајне британске окупације пред крај 18. века, у њеном саставу. Привредно неразвијена, Корзика је последњих неколико десетлећа постала једно од водећих туристичких средишта у Европи. Најпосећенија места на острву су главни град Ајачо, у ком је рођен Наполеон I Бонапарта (1769–1821), француски цар и један од највећих војсковођа света, и лука Бастија .

Број: 3558 2020.

Још жваке о жваки

Ко је први почео да жваће жваке?

ДУШАН

Ниш

Још су древне Маје жвакале неке врсте смола разног дрвећа. И у древној Атини грађани су уживали да жваћу нешто што није било предвиђено да се прогута, већ више да се зуби забаве. Ипак, недавно археолошко откриће на данском локалитету названом Силтхолм, на острву у Балтичком мору, баца сасвим нову светлост на гумену занимацију.
Археолози су крајем 2019. године открили грумен нечега што је подсећало на стврднуту гуму. Испоставило се да је у питању комад смоле зашећерене медом, стар око 5.700 година. Даља испитивања открила су трагове зуба, па је било логично да је твар служила за жвакање. Чак су из тог комада успели да изолују трагове пљувачке и издвоје ДНК. На основу тог генома реконтруисан је изглед особе која је жвакала ту, не много примитивну, жваку. У питању је млада жена, готово девојчица. Тамне коже и косе, и плавих очију, живела је у ловачко-сакупљачкој заједници. Није подносила лактозу, а мало пре смрти појела је пачје месо и лешнике. Утврђено је и да је имала болесне десни. И све то на основу једне стврднуте жваке.

Број: 3559 2020.

Због чедности и безбедности

Да ли су стари Грци и Римљани носили доњи веш?

ЉУБИЦА

Ваљево

Нема јасних доказа да су грчки мушкарци носили доњи веш у свакодневном животу, чак и кад су се бавили спортом. Речи „гимнастика” и „гимназија” одају да су древни Грци вежбали голи (gymnos – „го, наг”). Римљани углавном нису носили доњи веш у свакодневном животу.
Од давнине постоји одевни предмет subligaculum од коже или платна. Ово су могле бити гаћице налик доњем делу бикинија, али чешће је то било дуго парче платна које се везивало око струка и бутина. Овај одевни предмет носио се углавном зарад смерности, делимично и због безбедности мушких полних органа. Носили су га, пре свега, гладијатори, атлете, и плесачи: плес је подразумевао доста скакања. Грчке жене носиле су неку врсту платненог грудњака још у доба микенске цивилизације. Овај грудњак везивао се ручно и у грчким земљама се најчешће звао strophion, а пренео се и међу жене Рима, где се звао strophium или mamillare.

Број: 3559 2020.

БРАДАТИ ПАТУЉАК

Добио сам на поклон куцу по имену Ага, па бих вас замолио да ми напишете нешто о његовој раси: јоркширски теријер.

СТЕФАН

Људи су се од давнина дивили расама малих паса: чак и у археолошким збиркама из праисторије има патуљастих паса. Ликови малих паса појављују се на свицима, керамици, таписеријама, сликама. Тако се са сигурношћу може пратити развој патуљастих шпанијела, малих хртова и теријера. Једна од главних особености малих паса јесте што су срчани и понашају се као да су огромни, покушавајући да сопствену вољу намећу и другим псима и власницима.
Иако припада групи патуљастих паса, јоркширски теријер некада је био крупнији: однеговали су га јоркширски рудари како би им помогао у борби против пацова. Поједини примерци данас су тешки тек нешто више од килограма, а тежина не сме да пређе три и по килограма. Свиласта длака попут неког капута допире до тла, док је на врху главе знатно дужа. Зато јоркширски теријери на врху главе често носе гумицу како им „коса” не би падала у очи. Боја длаке на телу је челичносива, а жуто-мрка на глави, ногама и шапама. Први пут је приказан на изложби паса у Енглеској 1861. године. Из рудника се умиљати црнооки лепотан брзо преселио у дворце и постао љубимац енглеског племства.

Број: 3558 2020.

ЛУЛА ОД РУЖЕ

Драги „Забавниче”, желео бих да знам да ли за израду лула може да се користи свако дрво или само одређене врсте.

БОЈАН из Параћина

Лула, посебна направа која се пуни сецканим дуваном који се пуши, пореклом је из Америке – Индијанци су за њу знали још од праисторијског доба. Правили су је од разног шибља и грана које су могле лако да се обликују и дубе. Ипак, најчешће су то биле гране дивљих вишања или ружа. Прва лула донета је у Европу крајем 16. века и, како је присталица пушења било много, одмах се почело и са њеном израдом. Уз обичај уживања у дувану делимично је преузет и начин израде лула. Током векова мењао се и начин израде, и материјал и облик луле. Али, показало се да су најбоље луле оне израђене од магриве или рашељке, латинског имена Prunus mahaleb. Ова биљка из породице ружа расте као грм или дрво високо и до десет метара. Гранчице магриве лако се дубе у камиш или чибук и добро одолевају врелини спаљеног дувана.

Број: 3557 2020.