МОРСКИ САТ

Чуо сам да су на Тахитију плима и осека другачији него другде на планети. Зашто је то тако?

ДЕЈАН

Ниш

За морепловце и научнике понашање плиме на острву Тахити дуго је била загонетка. Чињеница је да тамо на обали постоје трагови по којима човек може, с великом тачношћу, да одреди време према висини воде. Плима се јавља у подне и у поноћ, а осека у шест сати ујутру и увече. Ово се објашњава тиме да острво лежи у средишњој тачки басена који подсећа на тигањ и благо је нагнут. Ту вода у средини остаје готово у истој висини, а на рубовима се много више диже и спушта. Због тога се на Тахитију не осећа деловање Месеца, већ на воду утиче само Сунце. И време наиласка плиме зато се не мења за педесет минута, као на другим местима, за колико се циклус Месечевог кретања свакодневно разликује од Сунчевог.

Број: 3443 2018.

ДА СЕ СУШИ НЕ ОСУШИ

Од чега се прави јапанско јело суши?

БОЈАНА, Сремска Митровица

Данас постоје разноврсни рецепти, али у сваки суши сигурно иду кувани пиринач и пиринчано сиће. Њему се најчешће додају риба или морски плодови. Најстарији облик овог јела у Јапану назива се нарезуши, а прави се од слатководног караша који је ферментисао шест месеци, замотаног у закисељен пиринач. У данашњим рецептима често се користе: туна, лосос, скуша, бранцин, иверак, али и многе друге врсте долазе у обзир. Може да се дода и поврће: краставац, авокадо, шаргарепе, печурке, као и биљни сир тофу и јаје. Уз ово јело од прилога обавезно иду гари (укисељене кришке ђумбира), васаби паста (врста рена која расте у Јапану), и соја сос. Само име овог јела је стари граматички облик који више није у употреби а дословно значи „киселог укуса”.

Број: 3442 2018.

У ПОТРАЗИ ЗА СВЕТЛОШЋУ

Зашто светло привлачи мољце и лептире?

ДУШАН

Београд

Ово је веома важно питање, подједнако за ентомологе, научнике који се баве инсектима, и за екологе који прикупљају лептире и мољце уз помоћ светлосних замки. Међутим, нема одговора око ког се сви научници слажу. Од више стотина хиљада врста ноћних лептира и мољаца, највећи број њих се не окупља око светла. Ми примећујемо само оне који то чине, поготово када их сијалица спржи. Али и међу њима се уочавају разлике: неки спирално лете према извору светла, а други се запуте право према сијалици, а онда круже око ње. Примећене су и разлике у зависности од пола инсекта и доба ноћи. Неки научници закључили су да мужјаци лептира и мољаца забуном помисле од свеће да су женке, због топлоте и мириса воска. На ову појаву утичу и Месечеве мене, положај Месеца на небу и видљивост. Зато неки научници претпостављају да се код одређених врста мољаца и ноћних лептира еволуцијом развила навика да користе природно светло за сналажење у простору. Једна стара претпоставка каже да се мољци делом сналазе у простору одржавајући врло одређен угао лета у поређењу са Месецом, па зато спирално лете према вештачком светлу.

Број: 3441 2018.

ВЕКОВНИК ПТИЦА

Зна ли се колико дуго живе птице?

Марко П.

Ниш

О животном веку у птичјем свету тешко је с поуздањем говорити. На то колико ће трајати утиче много околности, од природних непријатеља до загађења атмосфере. Али верује се да папагаји, лабудови и разне птице сличне орловима спадају међу дуговечније. У просеку могу да живе око 70 а понекад и дуже од 100 година. Ти подаци добијени су на основу случајних примерака и, како се ограђују природњаци који се баве истраживањем птичјег века, не морају да буду мерило за целу врсту. Природњак Стенли Флауер (1871–1946), који се бавио истраживањем старости код животиња, сматрао је да птице живе дуже од сисара.



   Досад поуздано утврђене утврђене старости код птица обухватају једну орлолику сову од шездесет осам година, кондора од педесет две, папагаја од педесет четири и белог несита од педесет једну годину. Чак и неке мале птице могу да живе изненађујуће дуго. Тако чворак може да надмаши седамнаест година, канаринац двадесет две, црноћуба зеба тридесет година.

Број: 3441 2018.

СМЕШЉИВИ ГАС

Шта је гас за смејање?

НИКОЛА

Београд

Гас азот-субоксид, хемијске формуле N2O, познатији је као „смејавац” јер код људи изазива такву реакцију. Безбојан, незапаљив, благо сладуњавог укуса, 1,5 пута тежи од ваздуха, стабилан је на собној температури. Тек на температури изнад 400 степени Целзијуса разлаже се на основне састојке, кисеоник и азот. Азот-субоксид има широку примену, али првенствено у медицини, где се користи као анестетик, јер је од свих познатих средстава за анестезију најмање шкодљив. Користи се и за фармацеутске и козметичке производе, али и као потисни гас за аеросол паковања у прехрамбеној индустрији.
   Смешљиви гас има примену и у аутомобилизму, тачније, тркачким аутомобилима с ојачаним моторима. Код мотора с унутрашњим сагоревањем азот-субоксид је савршено средство за повећање снаге мотора. Он није запаљив, али се на високим температурама разлаже, па мотор добија више кисеоника који му омогућава боље и брже сагоревање горива. Ипак, ма како делотворан, код обичних мотора није препоручљив јер може да изазове оштећења.

Број: 3442 2018.

ПТТ

Број: 3442 2018.

САТ НА ВОДУ

Занима ме шта је то клепсидра?

Јована

Панчево

Клепсидра је водени сат који су стари Египћани користили већ у другом миленијуму пре нове ере. То је, у ствари, била посуда с малим отвором на дну кроз који је истицала вода. На самој посуди постојала је скала која је означавала време за које вода исцури. Клепсидра је радила на истом принципу као и пешчани сат, само што је, уместо песка, код ње употребљавана вода.

Број: 3441 2018.

КО ТО ТАМО КИЈА

Зашто се неким људима кија кад гледају у светло?

ЗОРАН, Смедерево

Научници су утврдили да свака четврта особа има нагон за кијањем под утицајем јаке светлости. Ова појава названа је синдром фото-кијања. Нека истраживања показала су да је узрок у нервима – онај који управља кијањем налазе се врло близу нерва који реагује на јаку светлост. У питању су трограни живац, чији се део налази у носу, и очни живац. Када светлост изазове надражај очног живца, он шаље сигнал мозгу да сузи зенице. Претпоставка је да део тог сигнала стигне и до трограног нерва, због чега се јавља нагон за кијањем. Стручњаци тврде да је ово безопасно и да не може да се повеже с неким другим медицинским стањима. Занимљиво је да га је споменуо још грчки филозоф Аристотел (384–322 пре н. е), доводећи у везу излагање јаком сунцу и кијање.

Број: 3440 2018.