Колико је дугачка диригентска палица?
МИЛАН
Умка
Основни алат сваког диригента јесте танак прут израђен од дрвета, алуминијума, целулоидних влакана или неког сличног лаког материјала. Њиме диригент управља хором или оркестром дајући такт и друга неопходна упутства музичарима и певачима. Палица мора да буде светле боје како би била видљива свим члановима оркестра, а њена дужина, у просеку од 38 до 71 центиметар, одређена је бројем људи којима диригент управља. Уколико је оркестар велики, палица може да буде дугачка чак и 78 центиметара.
Како настаје пругаста паста за зубе?
СЛАВИЦА
Кикинда
Тубе с пругастом пастом за зубе могу се поделити на две врсте, у зависности од тога како настају препознатљиве шаре.
Код првих, разнобојна маса смештена је у тубу још приликом пуњења. Треба је само притиснути. Код других, туба је напуњена углавном белом масом: када се туба притисне, бела маса подстиче и излазак обојене масе која се налази у двоструком дну у близини отвора. При изласку, ове две масе се мешају и праве нама добро познате пруге .
Једном приликом сам пробао гљиву која се зове шкрипавац, па бих волео да о њој сазнам нешто више.
МАРКО
Стара Пазова
У питању је једна од чешћих печурака које расту по шумама Европе. Име шкрипац или шкрипавац добила је због звука који се чује када се сече ножем. Препознатљива је и по необичном изгледу. Први пут ју је описао британски ботаничар Вилијам Хадсон 1778. године. У нашим крајевима расте од маја до ране јесени.
Ова јестива печурка јавља се више година на истим стаблима листопадног дрвећа, најчешће врбе, јасена, бреста, јавора и букве, на планинама и по низијама. Лепезаст шешир шкрипца стоји на краткој црној дршци, удубљен је са горње стране и прекривен карактеристичним љуспама. Шкрипавац у повољним условима може поприлично да нарасте – понекад му пречник достиже до 70 центиметара. Најбоље је да се једе када је млад, јер му је тада „месо” мекано.
Зашто пчеле производе отров?
САНДРА
Београд
На значај пчелињег отрова указао је још старогрчки лекар Хипократ (460–370. п. н. е). Овим вредним инсектима дата је могућност да у жаоци стварају отровни секрет како би заштитили своју заједницу у случају да их неко нападне. Након што га произведу, отров остаје у жаоци пчеле све до краја њеног живота, или до тренутка када је приморана да се одбрани и да га убризга у непријатеља, након чега умире.
Ова густа течност жућкасте боје има особен мирис и горко-киселкасти укус. Јак мирис је упозорење другим пчелама радилицама да се укључе у одбрану кошнице уколико буде потребно. Убод пчеле код људи најчешће изазива бол, оток и црвенило, у ређим случајевима јаче алергијске реакције. Поред тога, пчелињи отров се одавно користи у народној медицини, пре свега у лечењу реуматских обољења. Његова терапеутска својства и данас се испитују.
Зашто птице никада не падну са гране, чак ни када спавају?
НИКОЛА
Јагодина
Птице имају тако распоређене тетиве у ногама да се такозвана тетива стискачица спушта из мишића у бедру низ колено, па иде око глежња у прсте. Кад птица мирује, под тежином њеног тела долази до савијања колена и затезања тетиве, што изазива стискање прстију. Овај „механизам” толико је делотворан да се чак и угинуле птице чврсто држе за грану.
Птице често спавају само на једној нози. А љубитељи знају да је довољно покрити кавез, чиме се ствара привид да је ноћ, и птица ће да заспи. Природно, овај рецепт не ради код ноћних врста.
Зашто се картузијанска мачка баш тако зове?
ДЕЈАН
Калуђерица
Први подаци о раси картузијанска мачка срећу се у француским документима из касног средњег века. Тада су, наиме, ове мачке биле сасвим уобичајене у неким деловима ове земље. Име chat des chartreux (картузијанска мачка) први пут је забележено у Речнику трговине, природе и историје који је 1723. године штампан у Холандији.
Распрострањена је била легенда да назив потиче од картузијанских калуђера који су хранили и узгајали ове мачке у манастиру Велики Шартрез који се налази у планинама близу француског града Гренобла. Међутим, нису сачувани никакви записи који би поткрепили ову тврдњу. Постоји претпоставка да су име chartreux добиле због сличности њиховог крзна са вуном из Шпаније која се користила за ткање сивоплавих одора картузијанских калуђера. Иначе, у Француској је картузијанска мачка одувек била цењена као изразито вешт ловац на мишеве.
Колико микроорганизама живи на људском телу?
ДУШАН
Суботица
Процењује се да на кожи имамо између 1.500 и 100.000 бактерија по квадратном центиметру. Кад би остало само на томе, имали бисмо педесет милиона бактерија на телу. Међутим, бактерије се размножавају на сваких двадесет минута, па се може израчунати да људско биће током просечног животног века угости преко сто трилиона бактерија на својој кожи. Но, не треба заборавити ни бактерије у телу. Њих има десет милиона пута више од оних на кожи.
