Зашто пчелари користе дим да смире пчеле?
ВИОЛЕТА
Лазаревац
Када се пчеле узнемире, обично јер предосете опасност по кошницу, оне испуштају феромоне јаког мириса – изопентил-ацетат и 2-хептанон. Ова једињења узбуњују остале радилице, које такође почну да испуштају сличне феромоне, па је убрзо цела кошница под узбуном, спремна да нападне било кога ко делује као претња и уљез.
Дим, међутим, омета пчелиње чуло мириса, па оне више не могу да осете феромоне чија је засићеност мала. Технички гледано, он смањује електроантенографско својство антена. Дејство је краткотрајно, па се осетљивост пчелињих антена постепено враћа у првобитно стање у наредних двадесетак минута.
Зашто се преврћемо док спавамо?
МИЛАН
Ваљево
Ноћни сан обично се састоји од неколико РЕМ фаза (фаза брзих покрета очију) и фаза дубоког сна. РЕМ фаза је тако названа због тога што се током ње очне јабучице великом брзином покрећу испод капака у свим смеровима, а то је уједно и време када сањамо.
Да се тело не би кретало у складу с доживљајима које видимо у сну, нервни сигнали из моторних центара у можданој кори прекидају се у кичменој мождини, чиме се спречава да доспеју до мишића и покрену их. Због тога нико никада неће потрчати или проскакутати у сну, ма колико он био живописан.
У кревету се обично преврћемо накратко после РЕМ фазе, када се пробудимо. Ти тренуци обично трају свега неколико секунди, те се и не сећамо да смо се пробудили, па нам се ујутру чини да смо се превртали по кревету. За ноћ доживимо четири или пет РЕМ фаза, а у кратким часовима полусвесног будног стања можемо да променимо страну на којој лежимо, смакнемо покривач ако нам је вруће или га навучемо ако нам је хладно.
Зашто понекад чујемо пуцкање у ушима?
Марко Трифуновић
Димитровград
Ваздушни притисак који делује на бубну опну обично је изједначен с обе њене стране зато што је средње ухо повезано са синусима уским каналом који се зове Еустахијева туба. Но, ако се спољашњи ваздушни притисак пребрзо промени (рецимо, приликом слетања или полетања авиона), Еустахијева туба неће успети да изједначи притиске довољно брзо, па ће се бубна опна испупчити или улегнути. Пуцкање се дешава у тренутку када се притисци изједначе те се бубна опна изненада врати у уобичајено стање.
Да ли негде још постоје остаци богомоља старих Словена?
Радомир
Београд
Према неким истраживањима, постоји 86 места за која се сматра да су на њима некад биле богомоље посвећене божанствима старих Словена. Међу њима су најзначајнији били Перун, Световид, Велес, Сварог и Дабог. Једини до сада познати приказ бога Перуна, у борби с медведом, који представља животињски облик бога Велеса, налази се на каменом фризу спољне стране фасаде цркве у Жрновници у Хрватској. Сматра се да потиче са оближњег археолошког локалитета Грачић код Жрновнице. У Враћанима код Брибира, такође у Хрватској, крајем 19. века пронађен је идол са три лица који се данас чува у Музеју хрватских археолошких старина у Сплиту. У Србији је у месту Перунковац код села Горње Црниљево у општини Осечина, половином осамдесетих година прошлог века пронађен археолошки артефакт минијатурног орла од печене керамике. Најбоље проучено светилиште старих Словена, посвећено Световиду, налази се у Аркони на острву Риген у Немачкој. Разрушено је 1168. године, а археолошки истраживано 1921. и од 1969. до 1970. године.
Да ли су кастањете настале због фламенка?
Катарина Обрадовић
електронском поштом
Не, овај ударачки инструмент много је старији. Још пре пет хиљада година Египћани су користили два комада дрвета повезана траком да би производили звук. Ипак, Феничани су били ти који су цело Средоземље упознали с кастањетама. Преко Грка и Римљана, кастањете су потом почеле да се користе у Османском царству, а затим и у музици Португалије, Шпаније и Јужне Америке.
У Шпанији, где су добиле име castanuelas, кастањете су постигле највећи успех и уз гитару постале најкоришћенији инструмент у народној музици. Ритам фламенка и севиљане, верзије фламенка из Севиље, давао се управо кастањетама које се састоје из два дела звана hojas (листови), обично од дрвета и у облику шкољке, спојена једном везицом.
Зашто женско срце куца брже од мушког?
ДИЈАНА из Новог Сада
Женско срце је мање од срца мушкараца, па је потребно да брже ради како би пумпало довољну количину крви у тело. У просеку, пулс одраслог мушкарца креће се између 70 и 72 откуцаја у минути, док код жена креће износи од 78 до 82 откуцаја.
Истраживања научника из Канаде показала су да овакав ритам вероватно има везе с лучењем женског хормона естрогена, који утиче на то да неке телесне функције буду брже него код мушкараца. „Прековремени” рад срца један је од разлога зашто жене пре осете умор након неког физичког рада.
Да ли спорим ходањем може да се избегне укључивање сензора за покрет?
Бранислав Вукомановић
Ниш
Највећи број сензора за покрет може да препозна топлоту људског тела, те се укључује у тренутку када количина инфрацрвеног зрачења почне да се мења довољно великом брзином. Сензори су направљени тако да не реагују на постепене промене – да то није случај, промене температуре током дана и ноћи би их сваки час укључивале. Што се спорог ходања тиче, резултати испитивања су различити за различите сензоре: ипак, највећи број сензора неће реаговати уколико се особа креће спорије од 10 центиметара у секунди, односно 0,36 километара на час.
Зашто мачке воле скучене просторе?
Јована
Вршац
Мачке могу да спавају и до 18 часова дневно. С обзиром на то да су склоније усамљеничком животу, обично воле да имају скровито и безбедно место на којем могу да дремну. Но, мачка која која највише воли да се склупча у малој картонској кутији, највероватније то ради зато што јој смета хладноћа пода. Наиме, маце би највише волеле да у кући температура буде и до 14 степени виша од оне која прија људима, те ако на располагању немају неко осунчано место на којем могу да се излежавају, радије ће покушати да се загреју у малој кутији него да се смрзавају на хладном каучу.