Чула сам да вашке беже од фарбане косе. Да ли је то тачно?
ЛЕНА
Београд
Вашке нападају косу без обзира на то да ли је она офарбана или не. Ни дужина косе нема никаквог утицаја, премда их је теже истребити ако је коса дуга. Ипак, верује се да вашке могу да се сузбију јаким састојцима каквих има у фарби за косу, попут амонијака. Ова моћ приписује се и кокосовом и маслиновом уљу. Сматра се да ове супстанце отежавају дисање паразиту, али није потврђено да утичу на његово потпуно истребљење.
Вашка која напада косу (Pediculus humanus capitis) дуга је два до три милиметра. Овај инсект смеђе боје не може ни да лети ни да скаче, али се веома брзо креће и прелази око 24 центиметара у минути. Његова јаја су овална и бела, дужине око једног милиметра. Вашке се преносе са једне главе на другу непосредним додиром или заједничким коришћењем пешкира, јастучнице, чешља, капе... Када се нађу на коси, сисају крв са коже главе. Не нападају животиње. Такође, иако изазивају велики свраб, не преносе никакве болести.
Да ли знаш ко је измислио фен за косу?
ТАЊА
Суботица
Први фен за косу изумео је француски фризер Александар Годфроа (1852–1933) крајем 19. века. Његов проналазак се, међутим, знатно разликује од фена који данас користимо. Годфроа га је употребљавао у свом фризерском салону у граду Сент Луису, у држави Мисури. Реч је о цевима које спроводе ваздух од извора топлоте (на пример, штедњака) до хаубе под којoм се налази муштеријина глава.
Године 1926. један француски произвођач направио је фен који личи на онај који користимо данас. У то време користио се у најразличитије сврхе: за смањивање болова, загревање кревета, одмрзавање хране...
Да ли је тачно да је једна нова животињска врста добила име по Бараку Обами?
РАДОМИР ПАВИЋ
Краљево
Десет новооткривених животињских врста названо је по бившем председнику САД (2009–2017). Једна врста сићушног паука, Aptostichus barackobamai, затим лишај нађен у Калифорнији Caloplaca obamae, врста пчеле Lasioglossum obamai. Необична птица Nystalus obamai, која живи у амазонској прашуми, добила је име по Обами у знак признања његовом залагању за екологију. Риба Tosanoides obama може да се нађе само у заштићеном парку природе Папаханаумокуакеа на Хавајима, који је 44. председник САД званично проширио на 1.508.870 квадратних километара учинивши га највећим на планети.
Око 45 милиметара дуга риба Etheostoma оbama такође носи његово име, док је назив афричке врсте Teleogramma obamaorum у множини јер се односи и на Обамину супругу Мишел, у знак захвалности за то што су се борили за боље образовање на Црном континенту. Кад су амерички научници с Универзитета Јејл и Харвард нашли фосил давно изумрле врсте гуштера, учинило им се да због великих, правилних зуба подсећа на Обаму. Зато су га назвали Obamadon gracillis.
Најзад, и две врсте црва понеле су његово име. Прва, Paragordius obamai, нађена је у Кенији 2012. године, док је друга откривена прошле године у Малезији. Baracktrema obamai напада тело једне врсте корњача, а научник који му је дао име сматра да би Обама, без обзира на паразитску природу свог „имењака”, требало да буде почаствован.
Да ли је тачно да је Жан Жак Русо сву своју децу дао у сиротиште?
СОФИЈА
Пожаревац
Највероватније је тако. Француски филозоф и писац Жан Жак Русо (1712–1778) и сам је одрастао без мајке, а у младости се одвојио од остатка породице. Имао је буран живот који су обележиле несугласице са властима, са француским књижевником и филозофом Волтером (1694–1778) и другим истакнутим личностима тог времена...
У својим писмима и књижевним делима Русо признаје да су он и његова дружбеница, сиромашна и неука служавка Тереза Левасер (1721–1801), између 1746. и 1753. године петоро деце дали у сиротиште. Тако у аутобиографији „Исповести” говори:
„Предајући своју децу Дому нахочади, због тога што сам нисам могао да их подижем, желећи им да пре постану радници и сељаци неголи пустолови и пробисвети, ја сам веровао да вршим дужности грађанина и родитеља.”
Тај чин Русо оправдава великим сиромаштвом, али и лошим особинама Терезине породице:
„Дрхтао сам од помисли да их предам тој неваспитаној породици, да у њој буду још горе васпитана. Опасност од образовања у Дому нахочади била је много мања.”
Услови у сиротиштима у 18. веку били су веома тешки, тако да је много деце умирало већ по доласку. Неки проучаваоци Русоовог живота сматрају да је прича о напуштању деце измишљена. Други пак да он и није могао да има децу, већ да је Тереза добила децу с другим мушкарцима.
Да ли би могао да напишеш нешто о градићу Ронди у Шпанији?
ЛЕА РАМЉАК
Нови Сад
Ронда се налази у шпанској покрајини Андалузији на југу земље. Од града Малаге удаљена је стотинак километара. Изграђена је на стенама кањона Ел Тахо испод којег тече река Гвадалевин. Са висине од око 100 метара пружа се поглед од којег застаје дах.
У Ронди се налази једна од најстаријих арена за кориду у Шпанији. Саграђена је крајем 18. века, а данас служи као музеј и место где се одржава свечана корида почетком септембра. Верује се да је развоју борбе с биковима допринела једна породица матадора из Ронде. Наиме, сматра се да је Франсиско Ромеро (1700–1763) први матадор који се није борио на коњу. Његов унук Педро Ромеро (1754–1839) један је од најпознатијих матадора Шпаније. Процењује се да је убио више од пет хиљада бикова. Шпански сликар Франсиско Гоја (1746–1828) насликао је портрет славног борца, као и низ графика „Тауромахија” које приказују кориду.
Још један успешан матадор, Антоњо Ордоњез (1932–1998) одлучио је да ода почаст свом славном претходнику Педру Ромеру и великом уметнику Гоји. Године 1954. установио је поменуту свечану кориду на којој учесници носе богато украшене костиме попут оних са Гојиних слика. Од тада се ова свечаност одржава сваке године у исто време у Ронди, а прате је надметања у другим областима попут музике, плеса, прерушавања...
Како је изгледао први усисивач?
СОФИЈА
Пожаревац
Верује се да је први усисивач настао у САД крајем 19. века. У питању је био мали и не нарочито практичан ручни уређај. Током чишћења требало је да се гура и да се у исто време покреће ручка на њему.
Американци су покушавали да усаврше изум, али их је превазишао енглески инжењер Хуберт Сесил Бут (1871–1955) 1901. године. Наиме, једном приликом у Лондону је видео справу која је тада служила за чишћење тепиха. Радила је тако што би ослобађала ваздух који би прашину са тепиха одувао у нарочиту кутију. Бут се досетио да би машина могла да увлачи прашину у себе, уместо да је шири. Његов усисивач састојао се од велике кочије коју су вукли коњи, мотора који је управљао ваздушном пумпом и дугих цеви које су усисавале прљавштину. Енглез је основао предузеће за чишћење, а усисивач који је користио стајао је испред муштеријине куће, док су цеви пролазиле кроз прозоре и врата до соба.
Бутов проналазак постао је славан 1902. године, захваљујући припремама за крунисање енглеског владара Едварда VII (1841–1910) и његове жене Александре (1844–1925). Надлежни су тада унајмили Бута да очисти Вестминстерску опатију пре и после свечаности. Пошто је посао обављен са великим успехом, а краљ је од Бута наручио два усисивача – један за замак Виндзор, други за Бакингемску палату.
Како мађионичар изводи трик у којем тестером сече особу на пола?
МИЛИЦА
Нови Сад
У познатом трику мађионичар на пола пресеца кутију у којој лежи његова помоћница. Њен труп тако је, наизглед, одвојен од ногу, све док их мађионичар поново не споји, а она је током извођења трика неозлеђена и насмејана.
Заправо, кутија у којој се налази помоћница има лажно дно, односно нарочито удубљење предвиђено да сакрије део око њеног стомака. Поред тога, помоћница има посебну заштитну преграду која спречава тестеру да је дотакне.
Постоји и други начин. За извођење овог трика мађионичар може да има два помоћника, од којих је један скривен. Прва особа лежи савијених ногу у горњем делу кутије, тако да гледаоци могу да јој виде само главу. Друга особа у подједнако је неудобном положају, јер је погрбљена у својој половини кутије и гледаоцима су видљиве само њене ноге. Тестера пролази између помоћника а да их не озледи.
Неки извори наводе да је ова илузија била позната у старом Египту, премда те тврдње нису потврђене. Сматра се да је почетком 20. века више различитих илузиониста развило трик са тестером, а наводно га је усавршио амерички мађионичар литванског порекла Хорас Голдин (1873–1939) и патентирао га као свој изум.
Како се израчунава површина неке државе, с обзиром на то да су те површи неправилног геометријског облика?
АЊА
Беране
Према наводима Српског географског друштва, територије се прво снимају из ваздуха, а њихова површина се потом израчунава помоћу нарочитог рачунарског програма.
Поред тога, постоје још два начина мерења површине. Област уцртана на географској карти може да се подели на облике чију је површину лако израчунати: троуглове и квадрате. Пребројавањем и сабирањем тих облика добија се укупна површина области, премда резултат није најтачнији.
Најзад, за мерење површина користи се планиметар. Претече овог уређаја имали већ почетком 19. века научници широм Европе, а у широку употребу увео га је швајцарски научник Јакоб Амслер (1823–1912). Године 1854. он је направио поларни планиметар који изгледа као рука савијена у лакту, са тегом причвршћеним за подлогу. Нарочит точак налази се у пределу „лакта” и бележи измерене вредности које се добијају померањем „зглоба” по географској карти. Мерење почива на математичком интегралном рачуну. Амслер је убрзо отворио радионицу за израду планиметара и широм света продао мноштво примерака. Данас постоји више врста планиметара и користе се у медицини (на пример, када треба измерити тумор) и биологији (рецимо, да се измери крило инсекта).