Да ли постоји фотографско памћење?
Душан
Јагодина
Ако фотографско памћење разумемо као фотографисање призора које мозак потом складишти као на диску, онда оно не постоји. Чак ни најбоље визуелно памћење није налик осликавању детаљне слике. Неки људи заиста имају необично добру визуелизацију и невероватно сећање на слике. Та способност позната је под називом „ејдетска меморија” (сликовно памћење). Сматра се да су мајстори шаха у стању да запамте на хиљаде различитих позиција на шаховској табли, а тестови показују да је њихово памћење нарочито добро, али само за позиције које имају смисла. Они нису у стању да памте насумичне табле ни приближно тако добро, што ће рећи да ова способност није само фотографске природе.
Можете ли да напишете нешто о геолошкој прошлости Београда?
ЗОРАН
Београд
На основу досад откривених трагова, по нађеним остацима биљака и животиња, стена и палеорељефа, научници који су изучавали геолошку прошлост Београда закључили су да је на овом простору заступљена веома разноврсна геолошка грађа, сложеног састава. Тако се, у подножју Авале и у долини Болечке и Топчидерске реке, с притокама, налазе најстарије метаморфне стене, серпентинити, као приступачан слој иза кога су још старије стене.
У далекој геолошкој прошлости околина Београда бивала је и копно и море. Последњи пут то море плавило је београдску околину пре осам милиона година (раздобље доњег плиоцена). Неке узвишице, као што су Авала и Торлак, штрчале су из мора у виду засебних острваца или архипелага. Нађени су и трагови некадашњих вулканских огњишта, пепео и лава, затим морски спрудови и сличне творевине. Између осталих, код Белих вода у Жаркову ископане су кости миоценског кита, док се за кости мастодонта, претече слона, сматра да су наплављене с неког суседног копна. На траговима некадашњих пешчаних плажа нађени су остаци пужева и шкољки.
Да ли може да се утиче на снове?
Дејан
Младеновац
Из искуства, а и на основу медицинско-психолошких истраживања, зна се да је врло тешко утицати на садржину сна, односно сањати по поруџбини. Ипак, познат је један чувени оглед из 1932. године, у САД, када су гангстери киднаповали синчића чувеног пилота Чарлса Линдберга. Научници једног института тада су се на занимљив начин укључили у потрагу за киднапером, замоливши, посредством штампе, читаоце да своје описе могућих снова у вези с овим киднаповањем пошаљу институту. Тиме су заиста подстакли снове многих људи и добили око 1.300 описа.
У пет одсто дописа дете је било уморено, што се у стварности касније и потврдило. Један сан оцењен је као најтачнији, јер је садржавао неколико елемената накнадно откривених чињеница. „Стајао сам или шетао”, описивао је свој сан један читалац, „на неком врло нејасном месту, између дрвећа. Видео сам неку мрљу која је могла да буде неки плитак, округао гроб. Одједном сам чуо глас: ’Дете је убијено и овде сахрањено’. Страшно сам се уплашио и одмах пробудио.” Дете је одиста нађено у плитком гробу у шуми. Нису, међутим, даље испитиване особине и способности овог сањача који је у сну видео тек касније откривене чињенице.
Који мирис прате планински пси трагачи?
Милош
Београд
Слузокожа људског носа садржи око пет милиона мирисних пријемника, док у носу пса ових ћелија има десет пута више. Неке расе крупних паса имају носну шупљину и до четири пута већу од људске која садржи чак двеста милиона ових ћелија. Пси трагачи најчешће прате мирис одређене особе, јер ћелије коже падају на земљу и остављају траг. Међутим, планински пси трагачи најчешће прате мирис ваздуха. Они су увежбани да налазе људе на великој удаљености, чак и кад не постоји нешто с чега би мирисни траг могао да се узме. Пси који прате мирис ваздуха прате, у ствари, испарљиве честице које се ваздухом преносе и по неколико километара. Ове честице састоје се од мешавине природних људских мириса као што су зној, мирис тела и феромони, и вештачких мириса од, на пример, дезодоранса. Пси који прате мирис ваздуха нису увежбани да разликују два различита мириса, они ће наћи сваког човека чији се мирис разликује од мириса њиховог дресера.
Зашто мачке често повраћају?
Вања
Вршац
Мачке најчешће повраћају због начина на који једу. Сасвим очекивано, оне се нису природно развиле да једу комадиће припремљене хране и њихове вилице и зуби нису предвиђени за дуго, пажљиво жвакање већ за кидање и цепање меса, као и стругање језиком. Због тога мачке, као и друге животиње (понекад и људи), највише гутају уситњене, једва сажвакане комадиће хране. С обзиром на то да ово раде брзо, најчешћи узрок повраћања је брзо трпање несажвакане хране у желудац. Уколико мачка поврати несварене комадиће хране брзо после јела, ово је највероватнији узрок а ако се дешава више од три до четири пута месечно, можда би требало пажљивије хранити мачку, у мањим порцијама.
Други разлог су длаке, које ће мачка избацити из себе како јој не би правиле сметњу у пробавном тракту. Ова повраћка је такође лако препознатљива. Чешће четкање мачке у доба кад се лиња смањиће ову непријатност. Ипак, ако често повраћа храну одмах после јела, или касније у току дана, треба је одвести на ветеринарски преглед јер то можда указује на болест, здравствену тегобу (често болести црева или жлезда) и ваља обратити пажњу на друге промене у њеном понашању.
Који је највећи национални парк на свету?
ДАРКО ЋИРИЋ
С површином од 972.000 квадратних километара, Североисточни Гренланд највећи је национални парк на свету. Обухвата готово целу обалу и копно североисточног дела острва, а да би се дочарало колико је пространство у питању, довољно је споменути податак да је његова површина већа од површина 163 земље на свету, од укупно 195. Североисточни Гренланд основан је 1974. године и од тада на њему повремено бораве истраживачи, али никада нису створена стална насеља. Овде се углавном могу видети животињски становници попут поларних медведа, снежних сова, лисица, моржева, вукова, јелена, лосова, фока...
Да ли је тачно да је Рио де Жанеиро некада био престоница Португалије?
Сандра Васић
Град чије име у преводу значи „Јануарска река” био је престоница Бразила од 1763. до 1960. године, али у краћем раздобљу и престоница читавог Португалског царства. Ова одлука донета је 1808. године када је португалска краљевска породица, бежећи од Наполеона, стигла у Рио де Жанеиро. Тада је Рио постао једини европски главни град ван Старог континента. Многи становници били су принуђени да напусте домове како би уступили смештај португалским племићима пристиглим из Европе.
Рио је био престоница Португалског царства до 1821. године. Педро I од Бразила (1798–1834) прогласио је независност Бразила годину дана касније и одлучио да задржи Рио де Жанерио као главни град новог царства.
Чула сам да постоји дрвеће са четвртастим стаблима, да ли је то тачно?
Наталија Васић
Ова јединствена скупина топола расте само на једном месту на свету – у кратеру успаваног вулкана Ел Вале у Панами. Не само да су им стабла четвртаста, већ су и годови унутар њих квадратног облика. Због ове необичне појаве место се зове Долина четвртастих стабала (arbol cuadrado) и не престаје да привлачи пажњу великог броја истраживача. Научници са Флориде покушали су ван долине да узгајају ово дрвеће да би видели да ли ће задржати четвртасти облик, али им то није пошло за руком. Највероватније је да посебни услови у кратеру вулкана утичу на њихов несвакидашњи облик. Још један украс долине су и јаркожуте отровне жабе за које се веровало да су изумрле још 2007. године.