Да ли је тачно да и поврће и воће садрже масноће?
МИЛИЦА
Јагодина
Иако се не би рекло, воће и поврће често су прави извор масноћа. Леблебије, пасуљ, грашак и сочиво садрже приличне количине масних материја, такозваних липида, док се за авокадо може рећи да је воће које у томе предњачи – масно је колико и пршута. На пример, 100 грама ораха садржи масноћа колико и 100 грама мајонеза.
У свежем воћу (кајсије, киви, малине, мушмуле, банане и јабуке) и поврћу (купус, спанаћ, шаргарепа, тиквица, чак и салата), па и у печуркама такође има масноћа, али у много мањим количинама.
Вишње, ананас, лубеница (спада у поврће!), купине, грејпфрут, рибизле, цвекла и репа ретке су врсте воћа и поврћа које не садрже масноће.
Може ли неко да буде алергичан на све?
Милош Васић
Сурчин
Када би неко постао алергичан на све, врло брзо би умро. Дисајни путеви те особе били би затворени и натечени, а крвни притисак би пао. Поступак при пружању прве помоћи у овом случају била би инјекција адреналина, али само као привремено решење. Уколико је ова особа алергична и на адреналин, стање би се још више погоршало.
У стварности, никад се неће догодити да неко буде алергичан на адреналин или неки други елемент увек присутан у нашем телу. Алергије су погрешни одговори одбрамбеног механизма на спољашње хемикалије (најчешће беланчевине) кад дођу у додир с кожом, грлом, плућима или цревима.
Постоји генетска предодређеност за појаву алергија, али да ли ће оне бити и опасне по живот зависи од окружења. Према „теорији о хигијени”, прекомерна уредност онеспособљава имунитет, при чему бела крвна зрнца могу да постану осетљива на уобичајене супстанце као што су прашина или кикирики. Ова теорија могла би да објасни све већи број алергија у свету.
Постоје, срећом ретки, случајеви деце која су толико алергична да морају да се хране преко стомачне сонде и у школи су смештена у посебно чистим просторијама.
Шта је Стендалов синдром?
ГОРАН ВОЈИНОВИЋ
Београд
Познат и као фирентински синдром, ова врста психосоматског поремећаја може да настане под снажним утиском који на појединца оставља посматрање уметничких дела – сликарских, вајарских или архитектонских. Нека од њих могу изазвати снажно узбуђење праћено убрзаним радом срца, вртоглавицом, несвестицом, а у ретким случајевима и привиђењима. Овај синдром први је описао француски писац Мари Анри Бел (1783–1842), познатији под псеудонимом Стендал, приликом своје прве посете италијанском граду Фиренци где се сусрео са великим бројем уметничких дела неких од најпознатијих мајстора. У медицини је назив прихваћен 1979. године, када је овај синдром препознала Грацијела Магерини, италијански психијатар, код више од стотину својих пацијената.
Зашто лоптице за голф имају удубљења?
МЛАДЕН ЈОВИЋ
Београд
Многобројна удубљења на лоптици позната и као „јамице” (енг. dimples) служе за побољшање њених аеродинамичких својстава и продужење лета. Првобитно су се користиле глатке лоптице, али временом су играчи приметили да много боље резултате постижу са оним које су дуже користили и које су на себи имале понеко оштећење и улегнуће. После ударца лоптица лети кроз ваздух, а око њене површине струји ветра. Она на неки начин размиче ваздух који се иза ње поново спаја – што боље неки предмет прође кроз ово „размицање”, значи да је аердинамичнији. Захваљујући удубљењима, свуда по површини настају мала ковитлања, па лопта почиње да се окреће око своје осе и тако изазива много мањи ваздушни отпор. Што је тај отпор мањи, дужи је лет. Урађени су бројни тестови који су показали да глатке лоптице изазивају двоструко већи отпор ваздуха од оних са рупицама које се користе у голфу.
У једном од претходних бројева, у тексту „Здрав ум у лудилу рата”, писали сте о душевној болници као јединој слободној територији у Београду. Да ли је и наш писац Петар Кочић боравио у њој? Постоји и филм који говори о томе „Слепи путник на броду лудака”.
ЈОВАНА КУЗМАНОВИЋ
Писац Петар Кочић (1877–1916) смештен је у „Дом с ума сишавших” почетком 1914. године и у њему је остао до смрти, 27. августа 1916. године. Драгоцене записе о његовом боравку у болници оставио је новинар, дипломата и хроничар Милан Јовановић Стојимировић (1898–1966) који је од 1915. године радио као болнички писар и имао прилику да се среће са писцем скоро свакодневно. После једног сусрета, забележио је:
„Кочић је све до смрти веровао да је здраве памети. Само се једном о себи изразио као о лудаку – кад су аустријски жандари дошли да га траже и да провере да ли је збиља болестан. До последњег часа говорио је ’само да дочека Србију’, па ће у планине, на опоравак. Дрхтавим рукама, приређивао је за позориште своја ’Суданија’. Био је врло поносит на свој рад, хвалио се како ће се то играти ’у свим српским позориштима’, жалећи се на пријатеље ’што га пуштају да чами међу лудацима’.”
Филм „Слепи путник на броду лудака” (2016) у режији Горана Марковића управо говори о последњем раздобљу живота Петра Кочића у душевној болници на слободној територији Губеревац, заједно са другим пацијентима, лекарима и особљем.
Од чега се прави фондан којим се украшавају торте?
Јелица
Земун
Фондан маса последњих година све се више користи за облагање и украшавање торти и других слаткиша, па је данас доступан велики број рецепата. Ипак, састојци који се најчешће користе и који чине основу за прављење фондана јесу: вода, јестиви глицерин, фруктоза, шећер у праху и желатин. Уместо глицерина, који маси даје текстуру теста и омогућава да се лакше развуче помоћу оклагије, неки кувари користе природни мед. За бојење смесе користе се прехрамбене боје. У овај „пластелин” за торте може да се дода и нека од арома (често се користе ванила и бадем), како би имао лепши укус.
Драги „Забавниче”, да ли знаш зашто се неке бубе закаче једне за другу?
САЊА КРГУШИЋ
Горња Поља
Поједине врсте инсеката „спајају се” на овај начин током сезоне парења. У случајевима када женка има веће тело, мужјак се задњим делом качи на њу. Ватрене стенице су једна од врста које се паре на овај начин, а оне се на нашем поднебљу могу видети у рано пролеће или касно лето. Често се окупљају у великим гомилама на кори стабала и другом растињу, и то увек на осунчаној страни. Женке полажу јаја испод опалог лишћа или камења. Ватрене стенице су препознатљиве по јаркоцрвеној и црној боји тела.
Да ли бисте могли да ми напишете нешто више о биљци рабарбари и да ли има код нас да се купи?
НАДА
Београд
У питању је вишегодишња зељаста биљка пореклом из Азије, препознатљива по крупним зеленим листовима и стабљикама чија боја може бити зелена, љубичаста или црвенкаста. Ситни цветови (зелени, бели, или црвенкасти) скупљени су у веће групе, цвасти. Листови рабарбаре садрже отрове због којих се не могу користити у исхрани, али стабљике су јестиве и хрскаве попут целера, киселкастог укуса. У кулинарству се најчешће користе за припрему слаткиша као што су џем, мармелада, пите, колачи, компоти, а могу се додавати и у супе, сосове и салате. Ова биљка није захтевна за узгој и има већу отпорност на ниске температуре. Сади се у пролеће или јесен, а стабљике се беру тек после друге године. Иако, рецимо, Кинези рабарбару користе већ неколико хиљада година у медицинске сврхе и за справљање разних јела, она код нас није још довољно одомаћена. Углавном се гаји на мањим површинама, у баштама и стакленицима, па се тек на понекој пијаци могу наћи стабљике или семе за садњу.