Занима ме шта је то лепорело?
САНДРА СИМИЋ
Лепорело је посебна врста књиге која настаје паралелним пресавијањем траке хартије или картона у низ листова који се развлаче и склапају као лепеза. Верује се да је настала у Кини, али није познато када. Корице могу да буду од хартије или дрвета. Постоје примерци на којима су корице украшене лакираним сликама. Та врста књиге најчешће се употребљава за дечје сликовнице, проспекте и албуме са сликама градова. Овом необичном облику назив је дао слуга из Моцартове опере „Дон Ђовани”, Лепорело, који је у таквој књизи водио попис љубавница свог господара.
Шта је таоизам?
НАТАША
Земун
Таоизам је древни кинески филозофски правац чији је зачетник легендарни Лао Це који је живео у 6. веку пре наше ере. Лао Це је сматрао да постоји Пут (тао), врата природног реда у свемиру, те да је дужност сваког појединца да свој живот подреди томе. Као масовни верски покрет таоизам се развио у 2. веку пре наше ере са сопственом црквом и хијерархијом. Човек налази спас уз помоћ магијских радњи заснованих на преплитању јина (женско начело) и јанга (мушко начело).
Мало тога се зна о животу Лао Цеа, иако се тврди да је Конфуција упознао у 6. веку пре наше ере. Сматрају га аутором „Тао те ђинга”, једног од главног таоистичких текстова. Многи су га поштовали као свеца, али пре свега као филозофа.
Зашто се човек често пробуди пре него што му зазвони будилник?
СОЊА
Београд
Познато је да се телесна температура људског тела снижава током сна. Најнижу тачку достиже око четири сата ујутро, да би после тог времена почела полако да расте. Али, са повишењем температуре тела и човек почиње да се буди. Око шест, седам сати ујутро, иако није потпуно будан, свестан је свега што се око њега догађа. Трза се на сваки шум. Неки будилници пре звоњења огласе се тихим звуком који полубудан човек чује, иако се тога после не сећа. Понекад је разлог буђења и сâмо ишчекивање да будилник зазвони.
Зашто Крушевљани имају надимак „чарапани”?
ТАЊА
Нови Сад
Мештани Крушевца и околине познати су у народу по надимку „чарапани”. О томе како су га стекли нема писаних трагова, постоје само предања. Ипак, ниједно не указује на погрдност.
По једном, Крушевљани су га стекли јунаштвом у Првом српском устанку. Прича се да су се 26. јануара 1806. године, за време битке за Крушевац, босоноги, само у чарапама, тихо привукли турским положајима и изненадили непријатеља.
По другом предању, чарапе не само да су штитиле народ од хладноће, већ и од уједа змија. Дугачке, чврсто исплетене од оштре вуне, добро су грејале, а наводно и савршено штитиле од змијских зуба који нису могли да их прогризу.
Када је асфалт почео да се користи у Србији?
ДУШАН
Београд
Државна штампарија у Београду добила је 1847. године добру зграду. Добру за ондашње прилике. Налазила се испод Варош-капије, у данашњој Поп Лукиној улици. У тој згради остала је деведесет година.
Из једног акта инспектора Берара Попечитељству просвештенија дознаје се:
„Кров је на десет места подеран и киша, као што се јуче сведочило, на таван се слива. Неопходно је нужно, да се приликом садашње репарације овог зданија кров покрије материјом неком, названом ’асфалт’.”
На крају акта Берар упознаје министра просвете са асфалтом овим речима:
„Осигураће кров док кућа траје... Овом материјом патосани су пароплови (лађе) која качеством и добротом својом против сваког елемента и природе, особито кише и врућине, пароплов брани.
То је био први глас о асфалту у Београду.
Године 1906. асфалтирана је прва улица у Краљевини Србији. Била је то Улица кнеза Милоша у Београду.
Чији ујед код инсеката је најболнији?
МИРОСЛАВ, Лозница
Амерички пустолов Којот Питерсон осетио је на својој кожи (добровољно) уједе разних инсеката и опасних животиња, али ништа није могло да га припреми за сусрет са такозваним метак-мравом (paraponera clavata). Запутио се у прашуме Костарике да би га пронашао, јер је чуо да убод овог инсекта ретко који човек може да издржи. Снимак како му метак-мрав убада руку завршио је на Питерсоновом Јутјуб каналу. Бол је био толико јак да је одмах пао на земљу и грчио се, а онда описао како осећа таласе врелине, као да га неко убада жарачима.
Метак-мрав није случајно добио ово име, јер бол који његов отров изазива многи упоређују са оним од хица из ватреног оружја. Називају га још и „мрав 24 часа” јер је толико времена потребно да бол нестане. Његов ујед није смртоносан, али може да остави душевне последице.
Зашто је тешко наћи детелину с четири листа?
НАТАША
Земун
Због генске неправилности детелина с три листа добила је и четврти листић. Будући да овај поремећај није чест, налажење четвороструког листића уистину је ретка појава. Зато је и настало веровање да је онај ко је нађе прави срећник.
Да од оваквог догађаја не бисте много очекивали, ваља рећи да постоје и друге биљне врсте, на пример Oxalis tetraphylla, које имају сличан лист, али из четири дела, а цвет се потпуно разликује од обичне детелине. Веровање да детелина с четири листа доноси срећу потиче још од пре наше ере, а од средњег века верује се да је срећан не само онај ко нађе листић, већ и онај коме се дарује. Наиме, по легенди, сваки листић је један животни квалитет: први – добар глас који неко за собом оставља, други – богатство, трећи – добро здравље и четврти – искрена љубав.
Ко је измислио млеко у праху?
НЕНАД
Београд
Први европски патент на технологију прављења млека у праху заштитио је 1855. године Енглез Томас Шип Гримвејд. Он је прах продавао у боцама и, пошто је закључио уговор с војском, његово млеко у праху постало је део војничког следовања, а било је омиљено и међу путницима.
Међутим, како тврди Тим Скоренко у својој књизи „Измишљено у Русији: Историја руске проналазачке мисли од Петра Првог до Николаја Другог”, посвећеној руским проналасцима и проналазачима, млеко у праху настало је много раније, и то у Сибиру, у граду Нерчинску.
Нерчинск је био сразмерно богат град јер је био окружен рудницима сребра и олова, у којима су углавном радили затвореници послати у Сибир на издржавање робије. Осим њих, почев од 1763. године, овамо су прогонили и проститутке заражене сифилисом. Сав овај народ живео је у великој немаштини, у лошим хигијенским условима и у свему је оскудевао, па и у основној здравственој нези. На цео огромни Нерчински округ долазио је само један лекар, нешто касније – три.
На место једног од њих дошао је 1792. године Петербуржанин Осип Кричевски. У условима у којима је млеко било, с једне стране, најхранљивија намирница, али с друге, и једна од најкварљивијих, Кричевски је почео да изводи огледе с циљем да му продужи рок трајања. Године 1802. објавио је белешку с описом технологије прављења млека у праху, засноване на испаравању воде из њега.
Како то често бива, чиновник који се исувише жустро борио за побољшање услова својих пацијената, и који је неуморно радио на усавршавању лекарске праксе, постао је трн у оку администрације фабрике која је болесне затворенике беспоштедно нагонила на рад. Отпуштен је, али његов изум наставио да се користи у Нерчинску. Никада се није распространио нити је имао комерцијалног успеха. Кричевски о томе, по свему судећи, није ни размишљао. За њега је то било само једно у низу побољшања и новина који су његовим штићеницима бар мало олакшавали свакодневицу.