Занима ме нешто о Кападокији.
САНДРА
Лапово
Кападокија је област данашње Турске која је била дом различитих царстава: Хетитског, Римског, па Османског. Пошто су Персијанци добили рат против Римљана, населили су подручје и бринули се о коњима. Поднебље су стога назвали katpа tukа, што значи „земља лепих коња”. Валовити предео прожет кањонима познат је данас још по шареним ваздушним балонима.
О древности ове бајковите долине у средишњој Анадолији сведоче и трагови из позног бронзаног доба. Оштре зиме и врела лета, као и човеково деловање утицали су на настанак стена које обликом подсећају на вилинске димњаке или печурке.
Шта је „ђавољи интервал” у музици?
АЛЕКСА
Београд
Ђавољи интервал – познат и као „тритонус” – означава три цела степена или интервал прекомерне кварте (кварта код које је размак између тонова шест полустепена). Звучи веома изазовно, буди унутрашњи немир и због тога је у средњем веку био забрањен, а тада је и добио назив.
Да је употреба тритонуса у композицији сматрана грехом, сведочи и изрека Mi contra fa est diabolus in musica, што значи „Тритонус је ђаво у музици”.
Након што је у средњем веку први пут примењена полифонија (компоновање при којем две или више самосталних мелодијских линија теку независно једна од друге, али звуче уравнотежено и складно), теоретичари су све до краја ренесансе често мењали мишљење о овом интервалу, чак више него о било ком другом. У барокној и класичној музици тритонус је прихваћен и коришћен, али у контролисаним и нарочитим околностима. Напокон, у романтизму и модерном класицизму употребљавали су га потпуно слободно, тако да данас има пресудан значај у музици. Често се користи у филмској музици, као и на сиренама разних возила.
Где има више воде: у снегу или киши?
НЕНАД
Ниш
Запремински гледано, киша носи више воде од снега, јер је густина воде у течном стању око десет одсто већа него у чврстом. Сем тога, кишне капи се стапају након што падну на земљу, док пахуље остају раздвојене и гомилају се, остављајући између себе заробљене ваздушне џепове.
Волела бих да знам нешто о „Војничевом рукопису”.
САЊА из Суботице
„Политикин Забавник” је досад неколико пута писао о овој загонетној књизи, која највероватније потиче из 15. века. Она је названа по пољском трговцу књигама Вилфреду Војничу, који ју је oткупио 1912. године. Рукопис има око 240 страница, али много листова недостаје. Поклоњен је Универзитету Јејл 1969. године, а однедавно је доступан у електронском облику на тамошњој дигиталној библиотеци.
Већи део написан је на непознатом, досад непротумаченом језику, док су неки одломци на латинском. Сматра се да је писац желео да прикрије значење текста, што поткрепљује чињеница да се процењени датум настанка грубо поклапа с временом кад је криптографија почела да се развија у Европи. С друге стране, понегде влада и мишљење да је овај спис само збирка бесмислених знакова.
На готово свакој страници има илустрација, према којима се рукопис дели на биљни, астрономски, биолошки, космолошки, фармацеутски и одсечак с рецептима.
Виде се и трагови ретуширања: преко светлијег, избледелог текста уочљив је премаз мастилом.
Пишчево име никада није утврђено.
Шта је то „Зона тишине”?
ДУШАН из Ваљева
Зона тишине је површина од 400.000 хектара у пустињи Мапими у Мексику. У овом простору радио-сигнали се губе, а компаси положени на терен не могу да покажу правац. О овом феномену распредају се разне теорије завере, али прави разлог за несвакидашњи природни поремећај могу бити подземне наслаге магнетита и остаци метеорита.
Наиме, током 20. века три метеорита су пала у пустињу, и то 1938, 1954. и 1969. године. Житељи околних подручја кажу да се светлост видела километрима далеко, а звук и јачина удараца ломили су прозоре. Године 1970. пробна ракета је скренула с пута и пала у срце области. Када је изгубила контролу, имала је у себи два товара кобалта. Покушавајући да рашчисте место пада, стручњаци су уклонили тоне и тоне земљишта.
Милионима година раније, ови простори су били дно океана Тетиса, чији су остаци данас видљиви само у окамењеним остацима морских биљака и животиња.
Данас је ова област пуна прича о тајанственим светлима и високим плавим бићима која пресрећу изгубљене људе. О овоме најчешће говоре мештани из оближњих имања.
Шта је балкански џез?
АНА
Лесковац
У дугачком, полузамраченом ходнику Универзитета Беркли, водећи сасвим обичан разговор – ако је то и могуће између два музичка виртуоза – амерички џез саксофониста Стен Гец и студент аранжирања и композиције из Југославије Душко Гојковић шездесетих година прошлог века утемељили су балкански џез, музички правац који повезује богату музичку културу Балкана и амерички џез.
Први џез оркестар у Србији основан је 1927. године, а опстао је и након Другог светског рата. Свирао је по кафанама широм Србије. Званично постаје признат путем радија и Забавног оркестра Радио Београда; сви га свирају и уживају у њему. Након педесет година од зачетка тог правца његову нарочиту меланхолију на будуће нараштаје преносе Војислав Бубиша Симић, Бошко Петровић, Милчо Левијев и многи други.
Чини се да том истом ходнику нема краја, живи у пуном светлу, као и замисао коју је изродио – балкански џез.
Зашто у Београду не постоји трамвајска линија број 1?
ЈОВАНА
Сурчин
За годину почетка београдског градског превоза узима се 1892. Прве трамваје који су кружили српском престоницом вукли су коњи, а до краја 1905. године сви су већ ишли на струју. Једна од првих трамвајских линија била је чувена линија број 1, која је саобраћала од Калемегдана до Славије. Њен нестанак остаје једна од загонетки београдског градског превоза. Првобитна траса најпре је повремено скраћивана и продужавана.
Поред ове, постојала је и линија 1А, с трасом од Славије до Црвеног крста. (Те трамваје су називали Приштинцима, јер су ишли тадашњом Приштинском улицом – данас Цара Николаја II.) После Другог светског рата, у Београду је уведен тролејбус с врло сличном путањом. Јединица је на неко време престала да вози, јер је линија од Калемегдана до Лекиног брда постала једанаестица. Ипак, 1978. године уведен је такозвани „кец”, линија од Калемегдана до Раковице. Тако се трамвај број 1 вратио у ред вожње, да би га после 1985. године трајно укинули. Многи тврде да је разлог нестанка броја 1 то што је мали број путника користио ову линију, која се поклапала с линијом број 3.
Да ли је Велики прасак био бучан?
МИЛКА
Београд
Назив Велики прасак не односи се ни на какву експлозију у средишту свемира, тим пре што свемир нема средиште, већ на сам настанак простора, времена, материје и енергије. Као што знамо, у свемиру нема ваздуха – а није могуће чути нешто у вакууму. Додуше, у зачетку васиона није била вакуум, већ је била испуњена водоником и јонизованим гасом. Звук Великог праска био је на сувише ниској фреквенцији да би могао да се чује.
Користећи се космичким подацима и подижући фреквенцију, космолог Џон Крејмер, професор Вашингтонског универзитета, начинио је симулацију тог звука.