Зашто нам нека лица уливају поверење, а нека не?
ИВАНА
из Горњег Милановца
Од једноставних црта нечијег лица зависи да ли ћемо том неком поклонити поверење или нећемо. Судећи по неуролошким испитивањима, највише верујемо људима с високим обрвама, израженим јагодицама и широком брадом. Амигдала, део мозга чија се улога повезује са страхом и другим снажним осећањима, реагује на одлике туђих лица за свега 33 милисекунде.
Великом броју испитаника приказане су фотографије стварних људи, али и дигитално створени модели – и то само на тренутак – како би били спречени да добро осмотре особу чије лице гледају и створе свестан утисак о њој. Испитанике су научници потом замолили да оцене колико им човек којег су видели улива поверење. Ова брзинска процена има смисла у еволутивном погледу, с обзиром на то да је нашим прецима често живот зависио од тога колико брзо умеју да одреде да ли је искрсла нека опасност и од муњевитог доношења суда о странцима.
Наравно, не треба све узимати здраво за готово: не постоје никакви докази да су људи с високим обрвама и израженим јагодицама стварно искренији и поштенији.
Могу ли Нептун и Плутон некако да се сударе, будући да им се орбите пресецају?
ЛАЗАР ЗОРИЋ
Београд
Дијаграми Сунчевог система само одају утисак да се Нептунова и Плутонова орбита укрштају. У неким астрономским књигама чак се тврди и да је Плутон пресекао Нептунову орбиту у фебруару 1999. године. Међутим, у стварности, ова два небеска тела никад неће моћи да приђу једно другом тако близу да се уопште јави опасност од судара.
Пре свега, наводне тачке пресека су оптичке варке које ствара чињеница да су две орбите нагнуте једна према другој. Сем тога, Нептунов орбитални период износи 164,8 година, а Плутонов 248,8 година.
Дакле, онај за исто време направи три круга, док Плутон направи два. Ово их поставља у такозвану орбиталну резонанцу, када једно тело успорава или убрзава док се друго приближава, што мења њихово кретање и спречава их да приђу на одстојање краће од 2600 милиона километара.
Јесмо ли ми једина животињска врста која може да се напије?
НЕНАД РАНКОВИЋ
Гроцка
Не, и друге животиње воле да пију. На пример, неки папагаји у Аустралији открили су да се шећер који се проспе с камиона преко ноћи овлажи од росе и преко дана на сунцу ферментише, претворивши се у алкохолно пиће у којем они уживају. А једанпут је у западном Бенгалу крдо слонова открило незакониту дестилерију, попило 150 литара алкохолног пића и потом сравнило са земљом оближње село.
Зашто кости не могу поново да израсту?
ЈЕЛЕНА Ћ. из Крушевца
До одређене тачке кости саме зацељују. Међутим, не могу да се регенеришу из истог разлога из којег не можемо да добијемо ново око или плућно крило. Премда је ДНК за изградњу потпуне копије целог нашег тела присутна у свакој ћелији с једром, није сва ДНК активна. Већина наших ћелија специјализује се током развоја ембриона, тако да накнадном деобом настаје више оних које одговарају свом положају у телу. Тај механизам је од кључног значаја, а захваљујући њему увек изгледамо исто, упркос чињеници да се наше ћелије непрестано деле и умиру.
Изгледа да постоји обратан однос између сложености организма и регенерације после повреде. Тако даждевњацима поново израста нога, а људима не.
Колико дуго човек може да издржи да не мокри?
ИВАНА
Нови Сад
У бешици има места за 400–600 милилитара мокраће. За двадесет четири часа у здравом систему органа за излучивање накупи се литар и по урина. То значи да је потребно десетак сати да се бешика напуни до врха. Али, деси се и да човек произведе свега 400 милилитара мокраће дневно за краће време, без штетних последица. У том случају, имао би на располагању око 36 часова између две посете тоалету.
Зашто је крв баш црвене боје?
МИЛОШ
Власотинце
Јаркоцрвена боја крви потиче од хемоглобина, сложене беланчевине присутне у црвеним крвним зрнцима. Ова материја се везује за кисеоник захваљујући присуству четири атома гвожђа, правећи оксихемоглобин, једињење које наша ткива путем крвних судова снабдева кисеоником. Крв напојена кисеоником (стручно речено, оксигенисана) креће се артеријама и, пошто ткивима преда кисеоник у замену за угљен-диоксид, постаје тамноцрвена и враћа се до плућа да се поново освежи кисеоником.
Имамо ли икакве користи од длака у носу?
ТАТЈАНА
Врбас
Наравно да имамо! Оне су филтер који спречава прашину, полен, споре, вирусе, бактерије и друге штетне материје да нам продру у нос. Све непожељне честице залепиће се на влажне носне длачице и – неће стићи до плућа и изазвати заразу. На крају ће слуз однети штетне материје низ грло у стомак, где ће их киселина уништити, или ће завршити у марамици кад издувамо нос.
Могу ли муње да севају навише?
УРОШ ПРЕДИЋ
Неготин
Иако се то не виђа често, постоји доказ да муње севају и навише. Наиме, научници из Јужне Дакоте који се баве проучавањем опасних временских прилика успели су да сниме ову необичну појаву. Снимак је показао да обична муња подстиче промене електричног поља у атмосфери, након чега било која висока зграда која се налази у близини може да постане проводник за муњу, да јој обрне смер и врати је натраг у облаке.