Који је најмањи музеј на свету?
Зоран
Нови Сад
Један од најмањих музеја на свету налази се у енглеском селу Ворли, недалеко од Халифакса. Наиме, становници села су „усвојили” стару телефонску говорницу и док су већали шта ће урадити са њом – родила се замисао. Пошто некад веома популарна црвена телефонска говорница више није била у функцији, решили су да је обнове и сачувају од заборава, заједно са историјом свог села. И тако је настао (можда) најмањи музеј на свету! Чине га омања кабина, у коју може да стане само једна особа, плакат са старим фотографијама и изложба личних предмета (накит, бочице парфема, наочаре и разноразне друге стварчице) које су дали мештани. Поставка се мења на свака три месеца.
„Наишли смо на феноменалан одзив”, кажу мештани, „људи долазе у великом броју и веома су заинтригирани садржајем музеја.”
Недавно је поднета пријава за Гинисову књигу рекорда и надамо се да ће Музеј „Ворли” бити проглашен за најмањи музеј на свету!
Која животиња има највећи мозак?
МИРОСЛАВ
Ниш
Највећи мозак има плави кит, чија сива маса заузима шест килограма, али то не значи да је ова громада најпаметније биће на свету. Важна је и размера мозга и тела. Тако, мозак плавог кита чини свега 0,01 одсто његове телесне тежине.
Људи имају највећу мождану масу према тежини тела (1,9 одсто), док сова и није толико мудра као што народ каже – њен малени мозак чини свега 0,15 одсто телесне тежине.
Како настаје „звездано море” на Малдивима?
ДУЊА из Београда
„Звездано море” је природна светлосна појава која краси плићаке малдивских, калифорнијских и порториканских обала у ноћима од априла до новембра. Изазивају је биолуминесцентни микроорганизми који у додиру с кисеоником ступају у светлуцаву реакцију, налик на милионе расутих шљокица. Овај призор се, због своје лепоте, често назива копненом поларном светлошћу. Међутим, становници малдивског острва Вадуа редовно упозоравају туристе да, упркос очаравајућој блиставости, вода није безопасна. Штавише, неке врсте ових микроорганизама производе и отрове штетне за људе, рибе и друга бића у околини. На већини плажа означено је где је купање безбедно.
Верује се да је тиркизна светлост коју испуштају нека врста одбране од грабљивица, али научници никада нису потврдили ову претпоставку. Када рибе прогутају овакве организме, они настављају да светле и у њиховом стомацима, што слику чини још чудеснијом.
Постоје ли плаже без песка?
МИЛОШ МИТРОВИЋ
Београд
У западноаустралијском Заливу ајкула налази се плажа јединствена у свету. Њен састав у потпуности чине шкољке, и то милијарде њих, које се протежу чак и до десет метара дубине. Све шкољке су исте, округласте, и имају назив Fragum erugatum, а познатије су као Хамелинова кука.
У раном 20. веку људи су их сакупљали и користили као грађевински материјал. Једна од грађевина направљених на тај начин јесте ресторан „Олд Парлер”, који још ради.
Море на овој плажи, због природе материјала од којег је сачињена, опчињавајуће је боје, али има и висок салинитет, због чега је пливање веома лако!
Да ли на Јухору заиста постоје остаци келтског насеља?
Горан из Варварина
Врх планине Јухор, Велики Ветрен, налази се између моравске и левичке котлине и самим тим је значајни правац сеоба древних цивилизација. Келтска тврђава и металуршки центар откривени су 1997. године, док само насеље датира из 2. века п. н. е. Наиме, група ловаца је пратећи лисицу наишла на огромне стене, где се животиња завукла и заглавила међу металним предметима. Данас се налази на листи светске културне баштине.
Мештани оближњих села наводе да се на каменим формацијама могу видети уклесана лица. За ово место, које је познато у народу као „Ђавољи град”, везују се разна предања. Једно од њих говори о 14 коњаника, који представљају Келте. Они по магли силазе са врха Јухора у села и отимају тек стасале девојке и гракћу, опонашајући гавране, те их људи зову и „Гали”. Изгледа да у овој легенди има и мало истине. У једној од пећина пронађена је опрема четрнаесторице јахача, гвоздени шлемови и копља. Усред истраживања један професор је упао у друидску пећину која је крила разне обредне посуде. Таквих грађевина од наслаганих мегалита има тек неколико, а једна се налази у Србији. Нажалост, услед недостатка новца, ово налазиште се препушта времену и забораву.
Како жабе преживљавају окрутне температуре на Аљасци?
ЗОРАНА
Нови Београд
Дрвена жаба (Lithobates sylvaticus) способна је да се замрзне преко зиме и пробуди тек у пролеће. За то време овај водоземац престаје да дише, срце престаје да куца, док унутрашњи органи остају очувани. Њено тело производи антифриз-супстанце, које спречавају смрзавање ћелија, али се лед скупља у простору између ћелија.
Како су лака ловина за многе грабљивице, дрвене жабе скровиште најчешће траже у гомилама лишћа. Сезона парења почиње им веома рано – чак у марту, а женке полажу од 1000 до чак 3000 јајашаца. Међусобно се лако препознају и често траже своје рођаке како би се окупили.
Кожа дрвених жаба јавља се у разним нијансама смеђе, сиве, зелене и црвене, а женке су углавном знатно светлије од мужјака. Имају црне мрље око очију, које личе на маске.
Чији су инструмент гајде?
РУЖИЦА ПАНИЋ
Да би дошле до Шкотске, гајде су морале да пређу дугачак пут, чија је полазна тачка Блиски исток, и то је трајало миленијумима. Први музички инструмент пронађен током ископавања древног града Ура у краљевству Сумера добио је назив „гајде”. Нама данас познате као планинске гајде свој развој започеле су у 16. веку, и то као оружје. Коришћене су за застрашивање непријатеља и стога су Енглези строго забрањивали њихову употребу.
С временом се мењао изглед, начин рада и тон инструмента.
Гајде су и пастирски инструмент и налазе се на Списку нематеријалног културног наслеђа Србије. Пастири су, чувајући своја стада, правили гајде с меховима од јареће коже и цео инструмент премазивали свињском машћу како би се боље очувао. Данас су гајде потиснуте из свакодневице и повезују се са слабо развијеним крајевима.
Да ли је истина да претерано гледање у екран „испира мозак”?
ТАТЈАНА из Београда
Реч неуропластичност (пластичност мозга) користимо када говоримо о способности мозга да уређује сећања и доживљаје. Најосетљивија фаза у развоју људског мозга дешава се у пубертету, премда мозак тада прима највише података за најкраће време.
Млади људи проводе велики део дана гледајући у екран, али није само зрачење тог екрана незгодно – упитан је и садржај. Ако је једноличан и површан, пластичност мозга недовољно се подстиче. Он престаје да се напреже и губи способност да дубље обрађује податке.
У сваком случају, одговор на питање гласи: и да и не! Свакодневним гледањем у мобилни телефон или телевизор шансе за „испирање” врло су мале, али треба размислити о садржају који пратимо. Ако редовно правимо паузе тако што решимо неки задатак или прочитамо поглавље књиге, нема разлога за бригу.