Које је најдуже време између рођења близанаца?
ВЕРИЦА ЈОВИЋ,
Ниш
Близнакиње Ејми и Кејти Елиот из Ватерфорда, града на источној обали Републике Ирске, данас имају две године, а њихово рођење било је дуго и драматично. Иако су близнакиње, разлика између њих је чак 87 дана, или више од два и по месеца!
Њихова мајка Мери Џонс Елиот пре тога је имала двоје деце, трудноћа с близнакињама текла је добро све до 23. недеље, кад јој је позлило на послу. На путу до болнице пукао јој је водењак и морала је хитно да иде на порођај. Старија девојчица Ејми се родила, док је Кејти остала у мајчином трбуху. Све до 27. августа 2013. године, кад је и она дошла на свет.
Обе бебе данас су живе и здраве, а њихов случај је светски рекорд у времену између рођења близанаца.Претходна највећа разлика није била много мања. Две бебе из Пенсилваније у САД, крајем 1995. и почетком 1996. године, једна за другом дошле су на свет после 84 дана.
Кад погледамо у небо, зашто нам се чини да су Сунце и Месец сличне величине, кад је разлика између њихових димензија огромна?
СОФИЈА,
Борча
Сунце по дану, а Месец по ноћи, када се мало боље загледамо у небо, заиста делују као да су исте величине. Или, макар, да њихова разлика није нарочито велика.
Знамо да је површина Сунца знатно већа од месечеве. Пречник Сунца је 1.392.000, док је Месечев 3.473,3 километра. Кад упоредимо пречник највеће звезде нашег система с пречником јединог Земљиног сателита. добијемо број 400,7716. Толико пута је Сунчев пречник већи од Месечевог.
Уколико упоредимо средњу удаљеност Сунца од Земље и исту раздаљину Месеца, добијамо 389,1724. Толико пута је Месец ближи Земљи.
Сада долази занимљив закључак. Сунце је у пречнику око 400 пута веће од Месеца, али је зато Месец око 400 пута ближи нашој планети. Тако нам је математика дала одговор на питање зашто нам се чини да су ова два небеска тела, гледано са Земље, приближно исте величине.
Да ли је истина да се чувени римски цар Нерон бавио и музиком?
АЛЕКСАНДАР ЈОКСИЋ,
Горњи Милановац
Римски цар Нерон (37–68) на челу великог царства био је 13 година, а његова владавина остала је упамћена по неколико невероватних ствари. Памти се највише као владар који је запалио Рим 64. године, намеран да очисти место где је желео да сагради нову палату, а мање је познато да је волео и да свира и пева.
Његова љубав према овим видовима уметности била је велика, пре свега зато што је био убеђен да је надарен за обе. Четири године пред смрт почео је јавно да пева пратећи сам себе на лири, прво за ужи круг слушалаца, а затим и пред широком публиком. Пре него што је почео музичку каријеру, писао је песме које су други музичари изводили широм царства.
Пошто је био цар, на његовим наступима нико није смео да напусти гледалиште док се програм не заврши. Нису постојали изговори! Светоније, римски историчар, забележио је да су се жене порађале за време концерта, а да су мушкарци знали да се претварају да су умрли, само да би били изнесени напоље! Да ли је реч о претеривању или о тачним подацима, данас је тешко утврдити.
Негде сам чула да постоји сир који у себи има живе ларве! Да ли можете да напишете нешто о њему?
АНАСТАСИЈА,
Велико Градиште
На италијанском острву Сардинији постоји сир по имену касу марзу. Ова посластица прави се од овчијег млека, а његов начин обраде је, готово сигурно, јединствен у свету.
Кад се сир довољно стврдне, у њега се убацују ларве сирне мушице (лат. Piophila casei). Ово се чини због тога што ове животињице могу да легу и до 500 јајашца и брзо се развијају. Ларве се хране сиром, а њихова киселина толико омекша унутрашњост ове намирнице да она постане веома мекана. Уколико се деси да ларве у унутрашњем делу сира угину, произвођачи са Сардиније кажу да тада није безбедно јести сир. Тако он мора да се једе док ларве још мрдају. Међутим, кад се сир исече и послужи, по острвском обичају с јаким црним вином и хлебом, црвићи се одвајају у посебну посуду. Локално становништво верује да је ова посластица добар афродизијак.
Касу марзу, по законима Европске уније, није дозвољено правити јер не испуњава хигијенске стандарде припреме. Тако, тешко може да се нађе у некој радњи. Ипак, на Сардинији га је могуће купити „испод тезге”, по цени двоструко већој од осталих тамошњих сирева.
Драги „Забавниче”,
Веома сам стидљива особа. Можеш ли да ме посаветујеш како то да превазиђем?
МАРЈАН,
Добановци
Стидиљивост често делује као велика невоља, али уз труд, рад на превазилажењу исте и време, сви тренуци несигурности могу да остану за нама.
Пет ствари свако може да уради да би савладао стидљивост. Ујутро станите испред огледала и понављајте „осећам се и изгледам одлично”. Чините то док сами себе не уверите да је то баш тако. Обуците се најбоље што можете. Људи су сигурни у себе ако сматрају да изгледају добро.
Макар једном дневно учините нешто ризично. Кад научите да се носите са мањим, знаћете да се суочите и с већим страховима. Свако преузимање ризика повећава самопоуздање.
Уколико учествујете у некој групној расправи, добро би било да осталима поменете вашу стидљивост. Можда ће вас они подстаћи да учествујете у расправи и тако се отворите. У супротном, могли би да помисле да вам је досадно и да не желите да учествујете.
Уколико вас неко одбије (на пример, не жели да изађе с вама), не очајавајте и не гледајте себе лоше због тога. То што се некоме не допадате јесте нормално, и вама се неке особе допадају, а неке не. Заборавите то и идите даље.
Можда и најважније, бавите се оним што вас усрећује, била то шетња, фудбал, кување или медитација. Истражујте и нове ствари, то сигурно отклања стидљивост.
Зашто су амерички староседеоци, познатији као Индијанци, имали необична имена као што је, на пример, Бик Који Седи?
НАДЕЖДА,
Крагујевац
Староседеоци Северне Америке, они који ту живе још од времена пре доласка Европљана, имали су занимљив обичај давања имена. Пошто су сва племена била у тесној вези с природом и свиме што се у њој догађа, и њихов одабир имена за новорођенчад био је у складу с тим.
Веровали су да детету треба дати име по првоме што угледају пошто изађу из шатора у коме се малишан родио. Тако су имена добиле и касније познате поглавице племена као што су били Велики Орао (вођа Сијукса), Црно Копито (поглавица Шона), Црни Коњ (из редова Команча). Ту је, наравно, и већ поменути Бик Који Седи (1831–1890) из народа Сијукса, један од најпознатијих индијанских ратника.
Иначе, његово право име је Јазавац Који Скаче, пошто је то, изгледа, било прво што су његови родитељи угледали по рођењу сина. После једне битке у младости, у којој је показао велику храброст, племе му је дозволило да себи изабере име које год пожели.
Зашто дувамо свећице на рођенданској торти?
МИЛЕНА,
Београд
Обичај у коме и данас уживају најмлађи (а и они нешто старији широм света) потиче још из античких времена и везан је за обреде у част богиње Артемиде, једне од најважнијих богиња Старе Грчке. Њен култ је, поред многих других ствари, био повезиван и са Месецом, па, кад је Артемиду ваљало умолити за нешто, спремани су јој колачићи налик на Месец. Да би и светлели као он, на њих су стављане свећице.
Овај обичај био је у вези и с једном другом древном прославом – рођенданом фараона у Египту, чиме су колачићи са свећама дошли у додир са даном нечијег рођења. Дим с угашене свеће, веровали су Египћани, на небо је носио жеље онога којих је угасио. Одатле и обичај да се замисли жеља пре него ли се зажмури и – јако дуне!
Зашто крава може да иде уз степенице, али не и низ?
РАСТКО,
Сремска Митровица
Када понекад и наиђу на степенице, краве могу да их користе и за пењање и за спуштање. Невоља је само што низ исте – не желе да иду!
Овим животињама није тешко да се успињу степеницама, али притом осећају бол. Зглобови ногу и колена код ових четвороножаца нису у истој равни, односно нису као код људи тачно једно изнад другог. Због тога терет њихове тежине не може равномерно да се распореди и оне би, у случају силаска, имале много невоља. Њихова недаћа би могла да се упореди са човеком који би морао да силази степеницама на врховима прстију и притом све време буде нагнут напред. Био би то заиста несигуран подухват.
Тако некако осећају се краве кад испод себе угледају степенице. Увек ће се опирати због тога што се плаше пада. Додатна невоља је и то што њихов мозак не може да схвати колика је висина степеника и то им улива још већи страх.