Да ли је истина да постоји човек који је преживео седам удара грома?
АЉОША СТОЈАНОВИЋ,
Мионица
Животна прича Роја Кливленда Саливена (1912–1983) заиста је несвакидашња. Овај ренџер из националног парка Шенандоа у америчкој савезној држави Вирџинији, између 1942. и 1977. године преживео је чак седам удара грома!
Кад је 1936. године почео да ради као ренџер, тешко да је могао да сања да ће му се нешто овако догодити. Грубо израчунато, вероватноћа да човека удари гром током 80 година живота је 1:10.000. Вероватноћа да вам се ово догоди седам пута је, отприлике, један према десет на двадесет осми! Ипак, Рој је победио и ову квоту.
Саливена је гром први пут ударио у априлу 1942. године. Док је покушавао да се сакрије од олује, 
претрчавао је пољану између осматрачке куле у националном парку и шуме, кад га је погодио гром, оставивши му ожиљак дуж десне ноге, стопала и бушну ципелу. На дан 25. јуна 1977. године, док је пецао на језеру, гром му је окрзнуо врх главе, груди и стомак.
Постао је Гинисов је рекордер као живо биће које је преживело највише удара грома, али њему је то била слаба утеха. Људи су често избегавали да се друже с њим јер су се плашили да привлачи громове. То га је чинило све тужнијим па је у 71. години извршио самоубиство због неузвраћене љубави.
Кашњење је учестала појава, нарочито када су нам дани претрпани обавезама. Ипак, ако је пречесто, може да нам направи велике невоље. Прво, не стигнемо на време тамо где смо намеравали, а друго – људи нас не схватају озбиљно.
Постоји неколико ствари које могу да се ураде и тако предупреди кашњење. Људи често касне зато што се успавају, тако да је то прва ствар на којој треба порадити. Уколико вас први аларм на будилнику не буди – навијте три, а последњи нека буде мало даље од кревета, тако да морате да устанете да бисте га искључили.
Правилно сагледајте време. Уколико можете, припремите одећу претходне вечери, а не ујутру, кад треба да изађете из куће. То ће вам уштедети доста времена пред полазак. Такође, измерите колико вам времена треба да намесите фризуру или се нашминкате. Пет минута? Пре ће бити 15...
Дан немојте почињати с послом. Уколико од рујне зоре почнете да одговарате на позиве и мејлове, сва је прилика да нећете стићи на време где треба.
Колико пута вам се догодило да извадите новчаницу из џепа или новчаника и схватите да је поцепана. Напола, или јој недостаје значајан део. И онда вам продавац или продавачица кажу да им је жао, али ту новчаницу не могу да прихвате. И ви не можете да купите оно што сте желели.
Ипак, уколико се налазите у Аустралији и у џепу нађете поцепан аустралијски долар, нећете морати да бринете. Тамошња Банка резерви Аустралије, иначе главна новчана установа у држави, прописала је које оштећене новчанице могу да прихвате као средство плаћања. Уколико је новчаница оштећена мање од 20 одсто (односно, ако јој толики део недостаје), има пуну вредност, примера ради 10 аустралијских долара. Уколико јој недостаје између 20 и 80 одсто површине, вреди онолико колико је од новчанице остало. Дакле, ако вам фали пола новчанице од 10 долара, то је као да имате пет! Уколико недостаје више од 80 одсто, та пара вам не вреди ништа.
Драги Вуче,
Недавно су медији подсетили на чувени „случај Дивац” када је наш прослављени кошаркаш тобоже писао „Забавнику” и молио да му се да неки савет како да заустави вртоглави раст. На крају се испоставило да је све била шала, а твоје питање веома подсећа управо на то познато писмо.
Истина је да раст не може да се заустави. Нашим развитком, па тако ни висином, не можемо да управљамо, он је последица много чинилаца, пре свега генетике коју смо наследили од родитеља.
Оно шта можеш да урадиш јесте да се (уколико то већ ниси учинио) упишеш на неки спорт: кошарка, пливање или одбојка били би одличан избор. Тако би на добар начин искористио своју висину, спортске активности би ти помогле у правилном развоју тела, а једног дана, ко зна, можда постанеш и прослављени спортиста и члан наше репрезентације у неком до поменутих спортова.
Онда би и „Забавник” могао да се похвали да је заиста добио писмо из младих дана од нашег (и светског) признатог спортисте.