Зашто смо ујутру лакши?
МИЛАН БРАНКОВИЋ
Ниш
Зато што смо живи! За хемијске реакције које се догађају у телу и одржавају нас у животу потребна је енергија. Иако у сну не можемо да једемо, поступци у којима се молекули глукозе претварају у угљен-диоксид и воду никада не спавају.
Ваздух који издишемо садржи око четири одсто угљен-диоксида и засићен је воденом паром. Током уобијаченог сна од осам часова издахне се око 2100 литара ваздуха који садржи 27 грама воде и 84 литра угљен-диоксида, при чему је угљеник одатле тежак око 42 грама. Иако 69 изгубљених грама за ноћ не звучи превише, маса се губи и знојењем, испуштањем пљувачке на јастук и перутањем коже.
Како то млеко јача кости?
МИЛЕНА ГРЧИЋ
Београд
Телу је потребан редован унос калцијума, којим оно задовољава читав низ потреба, између осталог, и изградњу и одржавање костију. Уколико се исхраном не уноси довољно овог минерала, тело ће почети да га извлачи из наслага у костима и користи на другим местима на којима је потребан.
Премда се многи стручњаци препиру око важности и штетности млечних производа, ови су без икакве сумње сјајан извор калцијума који тело лако може да искористи. За здраве кости потребни су и витамин Де и калијум. Сјајан начин да се унесе доста калцијума јесте исхрана богата лиснатим поврћем, пасуљем и семенкама.
Ко је био доктор Павловић по коме је позната маст добила име?
Горан Дакић
Смедерево
Живорад Павловић (1905–1979) рођен је у Љигу, гимназију је завршио у Ваљеву, а затим Медицински факултет у Београду, где је постао специјалиста за дечје болести. Запослио се најпре као лекар у Земуну. Уочи Другог светског рата преселио се у Београд, где је водио Дом за незбринуту децу у Звечанској улици. Када је рат захватио и Београд, др Живановић се о деци бринуо у вили на Авали, али је и редовно обилазио и лечио сирочад у околини, често се излажући великој опасности.
Доктор Жика, како су га малишани звали, 1946. године дошао је на замисао да по сопственом рецепту направи маст за негу дечје коже. „Павловићева маст” почела је да се производи исте године и убрзо је постала позната и ван граница наше земље. Живорад Павловић преминуо је у Београду 1979. године, а његов производ је до данас остао нека врста синонима за крему за негу дечје коже.
Зашто су скафандери космонаута беле боје?
Милош Кљајић
Ћуприја
Свемир је веома опасно окружење у којем се за свега неколико секунди температура мења за по неколико стотина степени, чему наша врста није прилагођена. Како би се одела храбрих истраживача свемирских пространстава делотворније грејала и хладила, направљена су од материјала који одбијају највећу могућу количину зрачења која случајно доспе до њих – пре свега Сунчевог. С обзиром на то да знамо да бела боја одбија највећу количину зрачења, било је логично одабрати је и за израду космонаутских комбинезона. Уз то, када већи број космонаута изађе из летелице у свемир како би обавили неки задатак, због беле боје одела биће видљивији једни другим.
Да ли се птице зноје?
ТИЈАНА ПОПИЋ
Београд
Пошто немају знојне жлезде, птице на друге начине из тела уклањају вишак топлоте. Један начин да се расхладе јесте да убрзавају ритам дисања – неке достижу и до 300 удисаја у минути или око пет у секунди. То се примећује по врстама које стално држе отворен кљун.
Такође, имају способност да натерају крв у ноге, које нису покривене перјем. Крв која се сјури у ноге лакше се хлади. Осим тога, када су велике врућине, птице лете само у најсвежије доба дана, а остатак времена се одмарају.
Од чега се добијају етерична уља?
ИЛИЈА ФИЛИПОВИЋ
Београд
Она су или производ биљних ћелија етарског биља или настају у међућелијском простору. Издвајају се дестилацијом – воденом паром, сушењем, посебним растварачима. Етерична уља најчешће су безбојна или жућкаста, имају јак мирис и брзо испаравају. Састоје се од разних једињења, од којих су најзаступљенији терпени, угљоводоници који им и дају пријатан мирис.
Присутна су у готово свим деловима: корену, листу, цвету, стабљици и плоду. Добијају се из неколико хиљада ароматичних биљака: лаванде, оморике, аниса, мирођије, жалфије, мајчине душице и многих других, а користе у медицини, прехрамбеној и козметичкој индустрији.
Да ли би топовско ђуле са једрењака могло да оштети или потопи савремени брод?
Марко Петровски
Ниш
Колико знамо, то још нико није покушавао. Међутим, почетком 2009. године израелски научници обавили су занимљив оглед. Покушали су да утврде шта је потопило брод у луци Акра током опсаде 1799. године. Брод је имао неуобичајено тврд труп од храстовине, изазивајући сумњу да га је могло пробити топовско ђуле. Зато су научници направили упола мањи модел и на њега испаљивали челичне кугле различитим брзинама. Наравно, пробили су труп. Премда то показује убојитост топовске ђулади из 18. века, тешко је поверовати да би та ђулад била делотворна против челичног трупа савремених бродова.
Одакле потиче азот из ваздуха?
Ненад Савић
Лучани
Азот чини чак 78 одсто ваздуха који удишемо. Сматра се да је он остао заробљен у првобитним стенама које су стварале Земљину кору. Док су се те стене сударале и спајале, азот је цурио напоље кроз истопљене пукотине Земљине коре. Живи организми могу да искористе азот искључиво ако је везан у неком реактивном једињењу – какви су амонијак или оксиди азота. То везивање догађа се услед дејства бактерија, алги и људског деловања. Након што организам искористи азот, његова једињења се распадају и азот се враћа у атмосферу у облику гаса. Његова количина у атмосфери допуњава се преко вулканских ерупција које га из дубине планете избацују на површину, те се количина азота у атмосфери практично није мењала последњих 100 милиона година.