Колико би дуго храна остала јестива ако бисмо је држали у савршеном вакууму?
ГОРДАНА из Обреновца
Храна се квари због тога што се хемикалије у њој мењају, а бактерије се множе. Постоји много врста бактерија којима није потребан кисеоник, а неким од најопаснијих по људско здравље за размножавање управо одговарају услови у којима нема овог животворног гаса. Вакумска паковања могу, на пример, да подстакну развој спора бактерије Clostridium botulinum, која проузрокује ботулизам. То значи да вакуум, сам по себи, не штити храну. Вакуумирана храна прво се обрађује топлотом како би се убиле постојеће бактерије, а потом 
пакује да би се спречио продор нових. Због тога је ова врста паковања делотворна колико и складиштење храње у конзервама, тако да неке намирнице остају јестиве и по неколико година.
Ако би се незаштићена и необрађена храна ускладиштила у вакуум, брзо би изгубила влажност. То би спречило бактерије да се развијају, али би се уједно променили и укус и састав хране.
Занима ме да ли постоји лед који се не топи на собној температури?
Гоца
Кикинда
Чврсто агрегатно стање воде – лед – има више различитих фаза. То су кристалне модификације леда од којих је најпознатија она која се јавља при нормалним условима, то јест, при притиску који није много виши од атмосферског и при температури која није много нижа од 0 степени Целзијуса. Такво кристално стање је обичан лед, односно лед I, како га стручњаци обележавају. Међутим, пета кристална фаза (лед V) може да постоји и на температурама вишим од собне (око 22 степена Целзијуса), али при притисцима 10.000 пута вишим од нормалног атмосферског притиска, односно изнад милијарду паскала.
Колико је тешка Земљина атмосфера?
Предраг
Гроцка
Земљина атмосфера тешка је приближно пет милијарди милијарди килограма. То је милионити део тежине саме Земље. Тежину атмосфере лако је израчунати јер ваздушни притисак на било којој тачки Земљине површине потиче од тежине ваздушног стуба баш изнад ње. Просечни атмосферски притисак је око 10.000 килограма по квадратном метру. Укупна површина Земље је око 5x10 на четрнаести квадратних метара, па је потребно само помножити ова два броја да би се добио одговор.
Шта попуњава простор у тлу који остаје пошто се извуче нафта?
Верни читалац из Старе Пазове
Налазишта нафте нису класичне подземне пећине које би оставиле шупљину у земљишту пошто се из њих извуче све „црно злато”. Нафта, заправо, цури кроз слојеве порозних стена од пешчара и скупља се на местима на којима је непропусне стене спречавају да продре на површину. Због тога црпљење нафте из подземних налазишта треба посматрати као исисавање течности из сунђера. Кад нафта почне да се излива на површину уз помоћ пумпи, притисак који стварају околне стене тера подземну воду у шупљине.
Што се више нафте црпи из неког налазишта, то се уз њу вади и више воде, све до тренутка кад наставак поступка престане да буде исплатив.
Живим у шабачком насељу Бенске баре, па ме занима шта значи одакле потиче тај назив.
МАРИНА
Шабац
Бенске баре, насеље које се ваздушном линијом налази на неколико стотина метара од центра Шапца, некада је било мочварно земљиште. У време османске власти почеле су да ничу прве куће на том месту, и то поред Бентске ћуприје, која је повезивала два насипа. С временом је у народном говору из речи „бент” нестало „т” и полако се усталио назив Бенска ћуприја. Касније, кад је ископан одводни канал за воду и преостале локве засуте земљом, остало је име Бенске баре.
Реч „бент” стигла је у турски језик из персијског и једно од њених значења јесте ’брана’. Задржала се у Војводини и Босанској посавини, где насипе поред река и даље називају бентовима.
Зашто би човека убило удисање чистог кисеоника?
Сања Матић
Београд
Молекул кисеоника изузетно је реактиван. Наша крв зароби кисеоник који удишемо и веже га за преносни молекул звани хемоглобин. Ако би човек удисао ваздух засићен кисеоником у већој количини него што је уобичајено, кисеоник у плућима превазишао би могућности крвотока. Последица тога била би да се слободни кисеоник веже за површинске беланчевине плућа, омета рад централног нервног система и нападне мрежњачу ока. Удисање двоструке количине кисеоника у раздобљу од 16 сати проузроковало би трајно оштећење плућа и смрт.
Да ли би биљке упијале све таласне дужине светлости кад би биле потпуно црне?
ДИЈАНА из Крагујевца
Фотосинтеза није само пасивно упијање Сунчеве енергије. То је сложен биохемијски поступак у којем фотони (светлосне честице) покрећу кључне хемијске реакције. Просто додавање пигмената лишћу да прикупи зелене таласне дужине неће помоћи ако тај пигмент не може да се повеже с постојећом фотосинтезом.
Занимљиво је што је највећи део енергије Сунчеве светлости садржан у зеленом и жутом делу спектра. То отвара ново питање: зашто су се онда биљке тако развиле да користе мање енергетске црвене и плаве фреквенције? Могући одговор гласи да је зелена светлост у ствари прејака. Како се биљни свет развијао у мору и прелазио на копно, није могао да издржи пуну снагу сунца, коју више није ублажавала вода. Зато се развио тако да одбија највећи део светлости.
Шта је туатара?
ИСИДОРА
Краљево
Гуштеролике животиње туатаре живе на само неколико мањих острва Новог Зеланда и једини су преживели представници рода Rhynchocephalia (rhynch – „њушка, кљун”; kephalē –„глава”), који је на врхунцу развоја био пре 220 милиона година, док су још диносауруси ходали Земљом. Због тога их зову и живим фосилима. Иако личе на гуштере, туатаре се разликују од осталих гмизаваца по томе што имају једну кост више у глави, а зуби су им спојени с виличном кости. Расту до 60 центиметара у дужину и могу да живе дуже од 100 година.
Иначе, име „туатара” потиче из језика Маора, староседелачког полинежанског становништва Новог Зеланда и Аустралије, и значи „онај који носи бодље”.