Пију ли галебови морску воду?
ВЛАДА БРАНКОВИЋ
Голубац
Све морске птице пију слану воду. Али, њихови бубрези се много теже боре с великим количинама соли него бубрези сисара, те је морска со штетнија за њих. Зато су сви пернати летачи, па и галебови, кроз еволуцију развили сјајан начин да се носе с овом препреком: имају посебне солне жлезде постављене поред очних дупљи. Оне изгледају као мајушни бубрези, а и раде на сличан начин, издвајајући јоне соли из крвотока, супротно од уобичајеног смера осмозе. Та суперслана течност издвојена из крви потом излази из организма цурећи низ кљун.
Шта је то ћерт?
МАРКО СТОЈКОВИЋ
Врање
Ћерт у грађевинарству означава урез, зарез, усек на греди. Реч смо позајмили из турског језика, где kertik има исто значење. Ћертови су урезани и украшени крајеви греда на угловима зграда и кућа од брвана. Данас се ова реч ређе користи, али по ћерту су остали надимци и нека српска презимена.
Како ради биолошки часовник?
Дугогодишњи читалац из Сурчина
Пошто лоше виде у мраку, људска бића су обично најживља током обданице. Због тога су наша тела еволуирала тако да имају природан „распоред часова” како би што корисније утрошила енергију и полет којим располажу. Тако је делотворност мишића и њихова брзина одговора на надражаје правилно распоређена дању, док се ткива обнављају и сећања складиште у тренуцима одмора. Сваки део нашег тела има посебан дневни ритам (назива се још и биолошки или циркадијални), чији циклус траје 24 часа. Усклађују га такозвани сигнални молекули, чији се ниво у ћелијама мења, а тај механизам познат је и под називом „биолошки часовник”.
Сви часовници различитих система у нашем телу усклађују се према оном главном, који откуцава у мозгу – великом циркадијалном пејсмејкеру– а чини га група од око 20.000 можданих ћелија смештених у хипоталамусу.
Да ли су кастањете настале због фламенка?
Катарина Обрадовић
електронском поштом
Не, овај ударачки инструмент много је старији. Још пре пет хиљада година Египћани су користили два комада дрвета повезана траком да би производили звук. Ипак, Феничани су били ти који су цело Средоземље упознали с кастањетама. Преко Грка и Римљана, кастањете су потом почеле да се користе у Османском царству, а затим и у музици Португалије, Шпаније и Јужне Америке.
У Шпанији, где су добиле име castanuelas, кастањете су постигле највећи успех и уз гитару постале најкоришћенији инструмент у народној музици. Ритам фламенка и севиљане, верзије фламенка из Севиље, давао се управо кастањетама које се састоје из два дела звана hojas (листови), обично од дрвета и у облику шкољке, спојена једном везицом.
Како су настале семенке с крилима?
ЈОВАН НЕВИЋ
Бања Лука
Најраније дрвеће није имало семенке, већ споре – толико лагане да их разноси ветар. Пре око 365 милиона година код неких биљака почело је да се развија семење с ускладиштеним хранљивим материјама како би нова биљка на почетку свог развитка имала све што јој је потребно. Такве семенке су биле теже од спора, те се код најранијих четинара развио омотач семенке са задебљањем у виду крила. Ово јој је помагало да ухвати ветар и одмакне се од стабла.
Стотинак милиона година касније, код дрвета латинског назива Manifera talaris развиле су се семенке с крилцем које им је омогућавало да се окрећу око своје осе док падају. Неке су имале само једно крило, а неке два, али су палеонтолози утврдили да семенке најспорије падају уз помоћ само једног, асиметричног крила, какво данас имају сви четинари с „летећим” семенкама. Такво крило се показало као еволутивна предност зато што је ветар, док семе пада, могао да га однесе много даље од матичног стабла.
Да ли животиње исте врсте, али из различитих делова света, могу да се споразумевају?
НЕНАД СТОЈАНОВИЋ
Јагодина
Чини се да могу. Многе животиње ионако немају сложен систем гласовног изражавања, а обрасци режања, мукања и гроктања које користе како би изразиле различита осећања и нагоне уписани су дубоко у њиховим генима.
Нека истраживања су показала да китови, делфини, слепи мишеви, колибрији, па чак и краве понекад развију одређене разлике у зависности од тога у ком делу света живе. Те разлике подсећају на неку врсту наречја или нагласка. Ипак, тешко би било утврдити да ли су толике да се животиње исте врсте које потичу из различитих крда или јата међусобно не разумеју. Можда су те разлике у гласовним обележјима тек начин да се утврди која животиња „није из краја”, па би се према њој ваљало опрезније односити.
Зашто пчелари користе дим да смире пчеле?
ВИОЛЕТА
Лазаревац
Када се пчеле узнемире, обично јер предосете опасност по кошницу, оне испуштају феромоне јаког мириса – изопентил-ацетат и 2-хептанон. Ова једињења узбуњују остале радилице, које такође почну да испуштају сличне феромоне, па је убрзо цела кошница под узбуном, спремна да нападне било кога ко делује као претња и уљез.
Дим, међутим, омета пчелиње чуло мириса, па оне више не могу да осете феромоне чија је засићеност мала. Технички гледано, он смањује електроантенографско својство антена. Дејство је краткотрајно, па се осетљивост пчелињих антена постепено враћа у првобитно стање у наредних двадесетак минута.
Зашто се преврћемо док спавамо?
МИЛАН
Ваљево
Ноћни сан обично се састоји од неколико РЕМ фаза (фаза брзих покрета очију) и фаза дубоког сна. РЕМ фаза је тако названа због тога што се током ње очне јабучице великом брзином покрећу испод капака у свим смеровима, а то је уједно и време када сањамо.
Да се тело не би кретало у складу с доживљајима које видимо у сну, нервни сигнали из моторних центара у можданој кори прекидају се у кичменој мождини, чиме се спречава да доспеју до мишића и покрену их. Због тога нико никада неће потрчати или проскакутати у сну, ма колико он био живописан.
У кревету се обично преврћемо накратко после РЕМ фазе, када се пробудимо. Ти тренуци обично трају свега неколико секунди, те се и не сећамо да смо се пробудили, па нам се ујутру чини да смо се превртали по кревету. За ноћ доживимо четири или пет РЕМ фаза, а у кратким часовима полусвесног будног стања можемо да променимо страну на којој лежимо, смакнемо покривач ако нам је вруће или га навучемо ако нам је хладно.