Да ли би море икад могло да постане преслано за живот?
МАРИЈАНА АЛЕКСИЋ
Београд
Количина соли у Мртвом мору, језеру на граници Израела и Јордана, готово је десетоструко већа од просечне количине у осталим светским морима и океанима. Она је превелика за опстанак риба и биљака, али чак и у том сланом паклу преживљавају организми какви су, рецимо, бактерије и гљиве.
Огроман салинитет је последица тога што вода испарава далеко брже него што нова дотиче. У океану, с друге стране, сва вода која испари на крају се поново врати. Иако реке непрекидно убацују у океане и мора нову со коју спирају с копна, те велике водене површине достигле су стање равнотеже, па се додатна со само заложи на дну океана.
Како се добија морска болест?
Верни читалац из Футога
Болест кретања – или синдром лошег прилагођавања на покрет – подразумева скуп поремећаја који се јављају на путовању бродом, аутомобилом, авионом и другим превозним средствима. Положај људског тела у простору региструје се у изувијаним каналићима у унутрашњем уху, задуженом за равнотежу.
Људима којима смета вожња центар за равнотежу је прекомерно надражен, што изазивају сталне промене положаја превозног средства. То узрокује несклад у надражајима који стижу до мозга. Он се бори ослобађајући адреналин и вазопресин, а ови, опет, изазивају симптоме као што су мучнина и повраћање.
Ко је први направио шешир цилиндар?
МИЛАН ГОЈКОВИЋ
Неготин
Висок шешир цилиндричног облика са широким ободом господа су почела да носе крајем 18. века. Његов настанак се углавном приписује Енглезу Џону Хедерингтону, за којег се верује да је направио први цилиндар 1777. године. Према једној анегдоти, када је прошетао улицом с новим црним шеширом, за њим је кренула колона радозналаца, због чега је морала да се умеша и полиција. Верује се пак да је један други енглески шеширџија, Џорџ Данеј из Мидлсекса, направио први свилени цилиндар.
Зашто нам нос цури када једемо љуту храну?
ДУШАН
Београд
Биљке производе једињења која су љутог укуса како би спречиле животиње да их једу. Због тога су она кроз еволуцију постајала све љућа и љућа – управо да би што више дражила слузокожу сисара и пекле их ако их случајно пробају.
С друге стране, капсаицин из љутих папричица не уништава ткиво, већ делује на нервне пријемнике за топлоту, варајући их, а на основу података које му они шаљу у паници, мозак повећава лучење слузи не би ли заштитио синусе од врелине.
Да ли би ерупција супервулкана утицала на Земљину орбиту?
ФИЛИП ЛУЧИЋ
Зрењанин
Супервулкани се јављају тамо где се магма нагомилава испод Земљине коре услед првобитне немогућности да се пробије на површину. Ерупција супервулкана, попут оног за који се верује да се крчка испод Јелоустоунског парка у Сједињеним Државама, несумњиво би била невероватно жестока. Процењује се да су претходне експлозије у атмосферу избациле хиљаде тона вулканске прашине.
Упркос свему, оне су ипак далеко од снаге која би померила планету из орбите –захваљујући силном гравитационом пољу нашег Сунца.
Ко је последњи погубљен у Лондонској кули?
СВЕТОЗАР ТОМОВИЋ
Београд
Мада је претходно био заточен на другом месту, осуђени немачки шпијун ЈоЗеф Јакобс последњи је погубљен у Лондонској кули, и то 15. августа 1941. године. У то време Тауер је служио као војна касарна и губилиште стрељањем по пресуди војног суда. Могуће је да је Јакобс овде погубљен да би се његова смрт сачувала од очију јавности.
Почетком 20. века Лондонска кула више није често коришћена као затвор. У Другом светском рату кратко је служила за пријем затвореника, а повремено су у њој боравили и истакнути званичници, попут Хитлеровог заменика Рудолфа Хеса, који се ту сместио 1941. године.
Пре Јакобса, последња стрељања у Тауеру догодила су се за време Првог светског рата, када је погубљено 11 шпијуна.
Занима ме да ли су жирафе неме?
АЛЕКСАНДРА
Нови Београд
Иако делује потпуно немо, жирафа се ипак оглашава – запажено је у зоолошким вртовима. Женке, на пример, врло тихо мучу, нарочито када се уплаше. Гладна младунчад се пак оглашава се веома слично телади.
Ипак, жирафин гркљан и гласне жице готово да су неразвијени, па се може рећи да жирафе немају гласа. Али, природа се постарала да ову високу и грациозну животињу обдари другим способностима. Пре свега, она има веома истанчано чуло слуха и мириса. Њене осетљиве уши опажају и најмањи шум, а у ваздуху лако њуши опасност, макар она долазила и са приличне удаљености.
Из ког језика потиче реч „сноб”?
СЛАВИЦА ПАВКОВИЋ
Пожаревац
Распрострањено је мишљење да је ова реч скраћеница латинског израза sine nobilitate, који означава неплемића, то јест грађанина без племићког порекла, али Оксфордски речник оспорава ово објашњење. Према њиховим изворима, први пут је реч забележена крајем 18. века и односила се на обућара и његовог помоћника. Отприлике у то време се одомаћила међу студентима на Кембриџу. За њих сноб није био неко без племићке титуле, већ свако ко није студирао.
Тек од 19. века снобовима се називају припадници нижег друштвеног положаја који се упињу да делују отмено и изједначе се с вишом класом иако им за то недостају квалитети.