Зашто се зуби не обнављају као нокти и коса?
МИЛИЦА
Суботица
Коса и нокти су, у основи, једноставне беланчевинасте грађе које излазе из фоликула длаке и лежишта нокта. Зуб је, по својој природи, много сложенији. Додуше, неке животиње – на пример, коњи – имају зубе који се обнављају да би се надокнадило трошење изазвано жвакањем траве. Коњски зуби састоје се од чвршћих и мекших слојева, који су водоравно поређани. Мекши слојеви се брже троше, а тврђи остају да обезбеде чврстину угриза. И ајкулини зуби се обнављају. Они који отпадну замењују нови који израсту иза њих.
Људски зуби нису намењени убијању плена и преживању чврстих биљних влакана, па се зато мењају само једном.
Шта доводи до настанка поларне светлости?
ЛАНА ТОМАШЕВИЋ из Горњег Милановца
Поларна светлост, позната као аурора бореалис на северној хемисфери и аурора аустралис на јужној хемисфери, природни је производ међусобног дејства соларних честица са Земљином атмосфером, специфично према магнетном пољу. Цео процес почиње на Сунцу, где се емитује Сунчев ветар и избацују честице са површине. Када стигне до Земље, његови електрони и протони се сударају с атомима и молекулима у горњој атмосфери, што производи сасвим магичан призор. Електрони који се сударе са молекулима кисеоника стварају зелену и црвену, док судари са молекулима азота производе плаву и љубичасту светлост. Интензитет и боје поларног светла зависе од врсте честица које учествују у процесу, висине на којој долази до судара и геомагнетних услова. Поларне светлости су најчешће видљиве током зиме, пре свега, у близини поларних области као што су Скандинавија, Канада, Аљаска и Антарктик. Овај природни догађај није само предиван за посматрање, већ игра и важну улогу у научном истраживању односа између Сунца и планете Земље.
Чула сам да постоји дебата о примарним бојама. Неки тврде да су оне црвена, плава и жута, а други тврде да су то магента, цијан и жута. Ко је у праву?
Милош, Крушевац
Да бисмо на ово питање правилно одговорили морамо дефинисати значење основних боја. У сликарству црвена, плава и жута важе за основне, јер се не могу добити мешањем било којих других боја. Ако причамо о физичкој појави светлости, примарне боје су црвена, плава и зелена због рецептора у нашим очима. У штампи се користи систем цијан, магента, жута (CMY), јер од њих добијамо црвену и плаву.
Постоје две различите теорије – адитивни и суптрактивни системи – једна се односи на обојено светло, а друга на материјалне боје, попут оних које користе сликари или оних на точку боја. Мешање адитивних боја је мешање обојеног светла да би се добио нови пигмент. Када је реч о суптрактивном мешању, пигменти одузимају боје од белог извора светлости да би произвели нове боје. Примарне боје суптрактивног мешања су секундарне боје адитивног мешања, и обрнуто. Зато су цијан, магента и жута технички примарне материјалне боје. Плава, црвена и зелена су примарне боје у оптици.
Зашто смо онда у основној школи учили да су основне боје црвена, плава и жута? Најбољи одговор би био зато што су то речи које су једноставније од цијан и магента, чак толико да много језика уопште нема називе за њих.
Шта се деси са дигиталним фајловима када их обришемо?
Ана, Прокупље
Коришћење рачунара је постало свакодневица и зато је важно да знамо како да правилно управљамо датотекама. Када се датотека, тј. фајл, избрише са рачунара, почиње низ догађаја који одређују њену будућност. Прво, датотека се налази у фолдеру Канта за отпатке (Виндоус) или у Канти за смеће (Еплов Мек ОС), пружајући кориснику другу шансу у случају ненамерног брисања. Након потврде да се брисање може наставити, чини нам се да датотека потпуно нестане са рачунара. Заправо, систем дадотеку не обрише одмах, већ означи њен простор као доступан. Овај простор остаје непромењен све док га не попуне нови подаци. Потенцијална обнова обрисаних датотека је могућа коришћењем посебних програма, које углавном користе професионални информатичари. Када желимо да се уверимо да је обрисана датотека заиста заувек изгубљена, можемо искористити методу сигурног брисања: нарочитим софтвером више пута пунимо доступно поље потпуно насумичним подацима, чинећи повратак првобитне датотеке готово немогућим. Разумевање овог животног циклуса избрисаних датотека је кључно за ефикасно управљање подацима на рачунару и укупној безбедности корисника у дигиталном добу.
Да ли је тачно да ламе пљују када се наљуте?
ДУШАН
Ниш
Узнемирене или преплашене ламе бране се тако што пљуну човека који им се замерио. А кад ова животиња, која изгледом подсећа на овцу укрштену с камилом, избаци стомачне сокове и непогрешиво нациља човека, несрећнику ништа друго не преостаје него да сместа потражи купатило, скине сву одећу и брже-боље спере с тела ту неподношљиво смрдљиву и лепљиву течност.
Срећа је што ламе веома ретко показују ову своју особеност. Иначе, није неуобичајено да се међусобно споразумевају тако што једна другу „запљуну”, али том приликом не користе стомачне излучевине, већ обичну пљувачку.
Постоји ли савршен шаблон по којем може да се направи песма која ће се допасти апсолутно свима? Има ли неки начин да се удовољи свачијем укусу?
Немања, Београд
Најједноставнији одговор би био „Не”, јер се свакоме свиђају различити елементи другачијих жанрова, који се не би уклопили поштовањем правила компоновања и хармоније. Укус публике повремено се мења. Сваке деценије се промени омиљени популарни жанр. Зато не постоји песма која ће одговарати сензибилитету сваког појединца, односно савршена песма која ће заувек бити радо слушана, али је могуће створити песму која ће неколико недеља бити на врху светских ранг-листа. Тренутно најомиљенији жанр варира у различитим државама, али на светском нивоу влада поп-музика. Својствен јој је брз ритам, симпатичан текст, мелодија коју не можеш да престанеш да певушиш и рефрен који се понавља више пута.
Ко је направио најмању торбу на свету?
Сања
Ваљево
Последњих неколико година тежимо да носимо све мање торбице – у њих једва стаје телефон, а некад и најмањи руж. Ипак, уметнички колектив MSCHF је отишао предалеко – у њихову торбицу не може да стане ни зрно соли! Наиме, они су направили су микроскопску торбицу, надахнуту познатом торбом „Луј Витон”. Димензије торбе, са знаком LV на средини, су 657x222x700 микрометара, те она може да прође и кроз рупицу на игли! И то није крај! Толико је мала да се не може видети голим оком. Зато, приликом куповине, уз њу добијете и микроскоп, како бисте могли да посматрате њене детаље. Торбица је продата на аукцији за невероватних 15.000 долара! Наравно, њен настанак и продаја изазвали су праву пометњу на друштвеним мрежама. Коментари су били различити: од тога да је изузетно занимљива и да је права новина у модном свету, до тога да је бесмислена и да је направљена „реда ради”. Дизајнери су рекли да је она смео одговор на све мања дизајнерска решења торби, којима циљ није практичност, већ само реклама произвођача.
Како су настале чувене аркаде у италијанском граду Болоњи?
Игор, Суботица
Свако ко је посетио Болоњу могао је да примети бројне аркаде дуж готово свих улица, укупне дужине 62 километра, које су заједно са бројним торњевима симбол овог града. Управо због тога су 2021. године ове аркаде придодате Унесковој културној баштини. Њихово порекло се везује за настанак Универзитета 1088. године, када у град почињу да долазе студенти и учењаци из Италије и других земаља. Пошто је требало проширити стамбени и трговински простор у граду, аркаде су биле идеално архитектонско решење јер су омогућавале проширење горњег дела зграда, док су истовремено остављале простор и за трговину и занате у граду. Биле су и заштита од сунца и временских непогода. Најдуже су аркаде са луковима које воде до Цркве Светог Луке, на врху брда изнад Болоње.