Да ли је тачно да су у британској војци бркови некад били обавезни?
НЕВЕН,
Сомбор
Више од пола века, између 1860. и 1916. године, сви чланови војске Велике Британије били су обавези да носе бркове. Таква, данас помало и луцкаста одредба, била је део Краљевских прописа, наредби и правила дисциплине у британским оружаним снагама. Под бројем 1.695 јасно je писало:
„Длаке на глави морају да се одржавају и да буду кратке. Оне на бради и испод усана морају да се брију, али не и оне изнад горње усне.”
Тако су британски војници могли до миле воље да пуштају бркове, а само правило преузето је крајем 18. века од Француза, чији војници су такође били у обавези да пуштају не само бркове него и браду. Казна за непоштовање ове наредбе у Енглеској била је чак и одлазак у затвор!
Енглези су овај поступак објашњавали тиме да војници с брковима изгледају више застрашујуће од оних који их немају, а то је било нарочито важно за трупе које су у то време биле у Индији (где се недостатак бркова код мушкараца сматрао знаком незрелости) и у арапским земљама, у којима се бркови и брада повезују с тим колику појединац има моћ. Енглези су од овог правила одустали 1916. године.
Зашто знакови опасности, као и упозорења на путу, увек имају црвену боју?
МАТИЈА Б.
Суботица
Више је разлога због којих саобраћајни знаци опасности на путу имају црвену боју на ивицама. Први, а вероватно и најважнији, јесте видљивост. Ова јарка боја најбоље се види и када није леп дан, односно кад је због мећава, магле или дима смањена видљивост.
Други разлог је оптичке природе. Пријемници за црвену боју груписани су у средишњем делу нашег ока, тамо где се стварају оштрије слике. Због тога што се налазе баш ту, ми црвену боју видимо раније и боље од неких других.
Још један разлог за црвену боју на овим знацима јесте њено симболичко значење. Она је боја крви, али и ватре, две ствари које су у нашим умовима снажно повезане са опасношћу.
Све ово су добри разлози зашто знаке опасности треба бојити у црвено. Међутим, ово правило не важи у свим државама света. Највеће одступање од правила „црвене опасности” може да се види у Кини, где ова врста саобраћајних знакова има жуту боју са црним ивицама.
Имам веома стресан посао и често сањам о њему, што ме веома брине. Знате ли зашто се ови снови стално понављају?
МИНА ПЕТРОВИЋ,
Београд
Многи људи имају послове који их веома оптерећују, а већина њих често сања управо о невољама током радног времена. Мада ови снови често могу да се опишу као ноћне море (с обзиром на све што може да се догоди током радног времена), њихова улога у нашој свести и подсвести веома је корисна.
Кад сањамо о послу сваку ноћ, или макар веома често, то је знак да наш мозак учи како да боље и успешније савлада задатке који су пред нама током радног дана. Пошто научимо како боље да се носимо с њима, тим задацима, и ови снови ће престати.
Уколико, ипак, не желите или не можете да будете стрпљиви како би ове ноћне море постале део прошлости, постоје и савети како да умањите вероватноћу појаве оваквих снова. Лекари саветују да пред одлазак на починак покушате да не говорите или мислите о стресу који сте доживели тог дана. Опуштање мишића или медитација, као и топла купка и лагана музика, утицаће да се тело лакше одмори, а рад мозга успори. У тако „тромом” стању тешко да ће мозак успети да „призове” тешке море.
Драги „Забавниче”, имам ужасну навику да грицкам нокте. Како да се ослободим тога?
МАРКО ЈАНКОВИЋ,
Нови Сад
Грицкање ноктију чини да руке изгледају ружно. Временом, ова лоша навика доприноси да нокти почну да пуцају, престану нормално да расту, а могућа су чак и оштећења зубне глеђи. Поред тога што ће нокти и прсти изгледати ружно, не треба заборавити да се испод ноктију таложе бактерије стафилокока, као и да се на истим местима могу пронаћи и честице олова. Истраживања показују да ову лошу навику има 30 одсто деце и 15 одсто одраслих, а због здравља је потребно што пре престати с поменутим обичајем.
Прво што можете да урадите да бисте престали да грицкате нокте јесте да их редовно сечете. Када то урадите, нећете имати шта да грицкате. Можете да покушате да нокте и њихову најближу околину намажете ланеним уљем које има горак укус. Па кад идући пут кренете да гризете, осетићете горчину која ће вас одвратити од намере. Било би добро размислити и због чега грицкате нокте. Уколико вас на то наводи напетост или стрес, покушајте да се позабавите њима, уместо да зубима уништавате врхове прстију.
За лепши пол постоји и додатни савет – улепшавајте нокте што више можете. Мања је вероватноћа да ће те их грицкати кад сте се око њих толико трудиле.
Често од старијих људи чујем израз „Сунце ти калајисано”. Шта он значи и зашто је у њему Сунце калајисано?
ЕНА МИЈАТОВИЋ,
Параћин
Ова узречица још може да се чује у различитим крајевима наше земље, најчешће од старијих људи. Премда понеко израз „Ссунце ти калајисано” одређује и као псовку, пре ће бити да је ток тек грдња коју људи знају да упуте ономе ко их изнервира.
Тако се помињање „Сунца калајисаног” најчећше догађа када нас неко „подбоде” неком доскочицом или досетком која нам се баш и не допадне. или када учини нешто што нам измами мрк поглед. Према једној причи, наше сунце калајисано заправо је облик јапанског израза „Сунце ти излазеће”. Ово излазеће, тако својствено за Јапан, код нас је замењено калајисаним, вероватно у времену кад се посуђе штитило од рђе тако што се премазивало калајем. Тај премаз био је веома сјајан, па је вероватно могао да подсети чак и на сјајно Сунце.
Драги „Забавниче”,
Знаш ли који град на свету је најбољи за живот?
ГАВРИЛО,
Мионица
Најбољи град за живот је онај у коме се неко најбоље осећа. Како је то ствар личног избора, последњих деценија, научници покушавају да дођу до неког опипљивијег закључка како би одредили који град би, макар за већину људи, био најбољи или најпогоднији да у њему живе и раде.
Тако се у овај избор укључују многи подаци, а бројне листе најбољих градова за живот укључују најчешће политичку сталиблност државе у којој се град налази, економске услове, животно окружење, личну безбедност, степен здравствене заштите, развијеност образовних установа, квалитет градског превоза и осталих јавних услуга.
Кад се сви ови подаци прикупе и израчунају, на готово свим листама прво место припада – Бечу! Главни град Републике Аустрије тако има 108,6 индексних поена, што га држи на челу колоне испред швајцарског Цириха (108), Оукленда на Новом Зеланду (107,4) и немачког Минхена (107), главног града Баварске.
Можда је избор Беча мало изненађујући, с обзиром на то да има велики број огромних и познатих градова с много квалитета. За наше старе то не би било ништа чудно, нарочито за оне који су на питање „Како је?” одговарали са „К'о у Бечу!”.
Зашто су у Кини забрањени филмови и серије у којима ликови путују у прошлост?
ДАНИЦА ИЛИЋ,
Врање
У априлу 2011. године кинеска влада издала је уредбу по којој је тамошњим филмским и телевизијским продуцентима забрањено да праве филмове и серије у којима се неко од јунака враћа у прошлост. Заједно с повратком у прошлост, на кинеској телевизији је од тада забрањено приказивати и програме који на неки начин помињу и такозвану реинкарнацију и сујеверје.
У образложењу ове одлуке кинеска влада навела је да је историја озбиљна ствар и да су телевизијски програми који их на овај начин исмевају – непотребни! Посебно су се на удару нашле серије и филмови у којима се, после повратка у прошлост, историја мења па садашњост изгледа друкчије. То је тек означено као неозбиљно...
Тако у кинеским биоскопима и на телевизијама више неће моћи да се виде, између осталих, „Повратак у будућност”, „Остин Пауерс”, сви наставци „Ратова звезда” и „Терминатора”, као и сваки програм с овом темом који ће тек настајати наредних година у светским кинематографијама.
Веома волим да гледам ватромет. Занима ме како он добија различите боје?
СЛОБОДАН,
Панчево
Ватромети су увек привлачни. Јарке боје и бука које стварају у супротности са, најчешће, ноћним небом праве посебан доживљај. Сигурно да не би био ни упола занимљив да нема свих оних боја на тамном небу. За њихов настанак заслужне су хемикалије унутар ватромета.
У свакој ракети ватромета налазе с мали пакети са металним солима и оксидима који међусобно реагују и производе различите боје. Кад се загреју атоми сваког елемента у мешавини, упијају енергију, због чега им се електрони премештају из нижих енергетских стања у највиша. Том приликом се вишак енергије ослобађа у виду светлости. Сваки од састојака испушта различиту количину енергије и она одређује боју светлости која излази из ватромета.
Плави ватромет тако потиче од једињења бакар-хлорида, док се црвени добија из соли литијума и стронцијума. Као што мешањем основних боја добијамо нове, тако се и у ватромету мешањем два једињења добија нова боја. Уколико желимо ватромет љубичасте боје, морамо да помешамо бакар-хлорид (плава) и стронцијум (црвена боја).