Хтио бих да знам нешто више о животу и каријери Сикста Родригеза. Твоји читаоци заслужују да знају за овог сјајног човјека и умјетника.
ЖЕЉКО Ш,
Вишеград
Сиксто Дијаз Родригез (рођен 10. јула 1942. године у Детроиту) амерички је фолк музичар мексичког порекла. Његово необично име, Сиксто, наденули су му родитељи због тога што је им је био шести син (од енглеског six – шест), али име није најнеобичнија ствар у његовом животу.
Средином шездесетих година почео је да свира и пева, али његове плоче нису привукле ширу публику. Трудио се, али музичка кућа за коју је издавао плоче решила је да раскине уговор с њим, јер се продало свега неколико носача звука! Тада је дошло до великог преокрета у његовој каријери...
Једна музичка кућа из Аустралије је средином седамдесетих година од његовог америчког издавача за мале паре откупила права за издавање и Сикстове песме ускоро су почеле да се „врте” по радио станицама у Аустралији, на Новом Зеланду, у Боцвани, Зимбабвеу и Јужноафричкој Републици, где је стекао највећу популарност. У овој земљи продао је више плоча чак и од Елвиса Преслија! Занимљиво је да у Јужној Африци до краја деведесетих готово ништа нису знали о Сиксту, упркос његовој популарности. Мислили су да је умро, и то тако што се убио на неком концерту током седамдесетих!
Музичар о свему овоме није имао појма све до 1997. године, кад је његова најстарија кћерка налетела на вебсајт посвећен њеном оцу, а његова каријера од тада доживљава другу младост. Филм о Сикстовом необичном животу снимљен је 2012. године и носи назив „Потрага за Шећерком” (на енглеском – Searching for Sugarman)
Могу ли планине да постану више него што већ јесу?
ИГОР СТЕФАНОВИЋ,
Прокупље
Mада често на географским картама можемо да видимо како планине имају уписану тачну висину неког врха (на пример, на карти Србије можемо да видимо Копаоник и одредницу „Панчићев врх, 2.017 метара”), чињеница је да планине могу, током времена, да се смање, али и да порасту.
Добар пример за ово су чувени Хималаји, највиши планински масив на нашој планети. Овај венац планина настао је пре око 50 милиона година после судара индијске и евроазијске копнене масе, а данашњи облик добио је пре осам милиона година.
Међутим, кад је реч о тлу и тектонским поремећајима, овде је стање далеко од мирног. Индијски потконтинент се и даље подвлачи под Евроазију, што доприноси да највиши врх Хималаја, Монт Еверест (8.848 метара), расте четири милиметра годишње. Можда се то не чини много, али разлика после неког времена постане приметна.
Истовремено, услед других тектонских удара, Монт Еверест се повремено мало и смањи. Да ли ће превладати сила која доводи до раста или она која тежи да смањи ову планину, одговор ће дати (нешто даља) будућност.
Одакле потиче име града Инђије?
МИРКО ЈАКОВЉЕВИЋ,
Равни Тополовац
Инђија (26.025 становника), варошица на истоку „равног” Срема, недалеко од Дунава, први пут се у једном документу помиње 1496. године, а претпоставља се да је постајала и раније, макар негде око 1455. године.
Што се тиче имена које помало несвакидашње звучи за наше просторе, о њему не постоје сасвим поуздани подаци, али зато одговор можемо да потражимо у две приче које говоре о називу града.
Прва се везује за време после 1699. године, када је овај крај пао у отоманске руке. По њој, град је добио име од турске речи икиндија (или иђиндија), што би у преводу била „вечерња молитва”. Могуће је да су се Турци, када би пролазили путевима ка северу, ту задржавали како би изговорили вечерње молитве.
Друго објашњење говори о (православној) жени која се звала Инђија. Мада историографија о њој нема података, биће да су њен значај и углед били велики кад је читаво место добило име по њој.
Било да је град добио име по молитви или по жени из давних времена, његови становници могу да уживају у лепој природи, плодној земљи која окружује град, Дунаву, који је ту, „иза ћошка”, док им близина међународног ауто-пута Е 75 омогућава добру повезаност са светом.
Како то да мед не може да се поквари?
ЈЕЛЕНА,
Београд
За мед слободно можемо рећи да је – чудо природе. Ова посластица једна је од најслађих и најздравијих које можемо да добијемо природним путем. А шта све тек може да се добије од ње, посебна је прича.
Британски хемичар Енди Брунинг објашњава да разлог зашто мед не може да се поквари ваља тражити у његовој структури. Пре свега, то је намирница с малим процентом влажности, као и значајном количином одређених киселина, које се образују у додиру нектара и ензима које стварају пчеле док у кошницама раде свој посао.
Мед настаје из цветног нектара који пчеле скупљају и који, док је свеж, има велику количину воде у себи. Вода нестаје из нектара кроз два одвојена поступка које пчеле спроводе, укупног трајања од једног до три дана. Кад се то заврши, нектар је без велике количине воде коју је до тада имао и мед полако добија свој препознатљив облик. Истовремено се стварају већ поменуте киселине, које омогућавају меду готово неограничен рок трајања.
Можете ли да напишете нешто о застави Бразила? Чуо сам да се иза њеног настанка крије занимљива прича.
БОРИВОЈЕ,
Ужице
Застава државе чије је званично име Савезна република Бразил лако је препознатљива. На зеленом пољу налази се жути ромб, у њему плави круг са звездицама и натписом на португласком који каже „Ordem e progresso”, у преводу на српски – ред и напредак.
У плавом кругу налазе се звезде. Данас их има 27 и представљају све бразилске савезне државе, а када је застава озваничена 19. новембра 1889. године, на њој је била 21 звездица. Овај распоред и број није одабран случајно, аутори су одлучили да прикажу небо баш онаквим какво је било над Риом де Жанеиром у ноћи 15. новембра 1889. године. Тог дана је Бразил, после неколико векова проведених у саставу португалског царства, постао република.
Бразилски мото „Ред и напредак” појавио се на застави зато што су њени творци, али и неколико водећих људи тада младе републике, били следбеници такозване позитивистичке социологије, чији је оснивач француски филозоф Огист Конт (1798–1857). Они су одлучили да Контову мисао „љубав је принцип, а ред је основа; напредак је циљ” мало скрате и од ње направе државни мото.
Данашња варијанта бразилске заставе у употреби је од 1992. године, када је додато шест звездица, за све државе у оквиру Бразилa.
У којој држави се годишње почини највише кривичних дела?
СЛОБОДАН БАЈКОВИЋ,
Цетиње
Н
а ово питање вероватно није могуће дати потпуно тачан одговор, нарочито кад се узме у обзир да се много кривичних дела широм света ни не пријави органима реда и закона. Ипак, поуздано се зна где се почини највише злочина по глави становника.
Веровали или не, то је – Ватикан! Папска држава, површине 44 хектара, налази се у Риму, а према последњем попису има 842 становника, махом припадника католичког свештенства. Како се, у просеку, овде годишње почини 1.33 злочина по глави становника, малена држава убедљиво заузима прво место на планети.
„Најозлоглашенији” део јесте Трг Светог Петра, где многобројне туристе свакодневно вреба велики број џепароша и осталих ситних лопова. Тако је стање безакоња у Ватикану веома особено: страни држављани (лопови) пљачкају (махом) стране држављане (туристе), а на крају испашта држава, пошто су се и једни и други нашли на њеној територији! Још кад се дода да се овим злочинима бави италијанска полиција, а не ватикански органи реда (швајцарска гарда), Ватикан лако може да тврди да са овим кривичним делима нема ништа, по доброј старој „ни лук јео, ни лук мирисао”. А све се догађа баш ту, испред носа његових грађана...
Да ли се слонови заиста плаше мишева?
ДРАГАН ДРАГИН,
Сомбор
Одговор може да буде и да и не, а најтачније би било рећи да све зависи од (не)прилике. Оглед који је још давне 1939. године спроведен у једном америчком зоолошком врту показао је да слонови не обраћају пажњу на мишеве. Када су испитивачи пустили ове животињице близу слонова, они нису реаговали, чак ни када би се неки од мишева, слично као у цртаним филмовима, попео слону на сурлу! Слични налази добијени су и у истраживању из 2006. године. Ипак, у старијем огледу, слонови би се препали када би мишеви правили буку, на пример, кад би се сакрили испод парчета папира и почели да се мрдају.
Ова појава може да се објасни тиме што слонови имају прилично слаб вид, па може да их уплаши када нешто мало великом брзином прође поред њих. У Индији је забележно да су слонови знали да се дају у бег кад би поред њих протрчао мали пас. Због не тако доброг вида, често се ослањају на слух, па зато могу да их уплаше различити звукови.
Мада се слонови не плаше (много) мишева, афричка врста ових сисара страховито зазире од пчела. На Црном континенту слонови имају чак обичај да посебном риком упозоравају сабраћу на опасност од разјарених инсеката.
Не верујем да вампири заиста постоје, али ме помисао на њих плаши. Да ли постоји неки сигуран начин да се утврди постоје ли заиста или не?
НЕДЕЉКО СТОЈАНОВИЋ,
Кула
Вампири, страшна митска бића, чије име потиче из српског језика, постоје у предањима готово свих континената (изузетак су Аустралија и Анктартик). Главна одлика им је то што се хране тако што уједу своју жртву (другог човека) и исисају му крв. Мада постоје различите приче о томе како настају вампири, најпознатија и најраспрострањенија је (чини се) она која каже да вампир постаје свако кога је ујео други вампир.
Уколико пођемо од те претпоставке, лако је показати да вампири сигурно не постоје, нити да су икада постојали. Уколико би постојао један, први вампир, дакле родоначелник „покрета”, он би морао нешто да једе, макар и само једном дневно. Уколико би то учинио, дакле нахранио се крвљу неке друге особе (која у тренутку уједа није вампир) и тако и њу претворио у свог „саборца”, лако можемо да израчунамо да би се за отприлике месец дана читаво човечанство „повампирило”. Изузетак би били они који би се на време дохватили белог лука или глоговог коца...
Шалу на страну, али стварно нема бојазни да вампири постоје.