Драги „Забавниче”,
Знаш ли који град на свету је најбољи за живот?
ГАВРИЛО,
Мионица
Најбољи град за живот је онај у коме се неко најбоље осећа. Како је то ствар личног избора, последњих деценија, научници покушавају да дођу до неког опипљивијег закључка како би одредили који град би, макар за већину људи, био најбољи или најпогоднији да у њему живе и раде.
Тако се у овај избор укључују многи подаци, а бројне листе најбољих градова за живот укључују најчешће политичку сталиблност државе у којој се град налази, економске услове, животно окружење, личну безбедност, степен здравствене заштите, развијеност образовних установа, квалитет градског превоза и осталих јавних услуга.
Кад се сви ови подаци прикупе и израчунају, на готово свим листама прво место припада – Бечу! Главни град Републике Аустрије тако има 108,6 индексних поена, што га држи на челу колоне испред швајцарског Цириха (108), Оукленда на Новом Зеланду (107,4) и немачког Минхена (107), главног града Баварске.
Можда је избор Беча мало изненађујући, с обзиром на то да има велики број огромних и познатих градова с много квалитета. За наше старе то не би било ништа чудно, нарочито за оне који су на питање „Како је?” одговарали са „К'о у Бечу!”.
Зашто су у Кини забрањени филмови и серије у којима ликови путују у прошлост?
ДАНИЦА ИЛИЋ,
Врање
У априлу 2011. године кинеска влада издала је уредбу по којој је тамошњим филмским и телевизијским продуцентима забрањено да праве филмове и серије у којима се неко од јунака враћа у прошлост. Заједно с повратком у прошлост, на кинеској телевизији је од тада забрањено приказивати и програме који на неки начин помињу и такозвану реинкарнацију и сујеверје.
У образложењу ове одлуке кинеска влада навела је да је историја озбиљна ствар и да су телевизијски програми који их на овај начин исмевају – непотребни! Посебно су се на удару нашле серије и филмови у којима се, после повратка у прошлост, историја мења па садашњост изгледа друкчије. То је тек означено као неозбиљно...
Тако у кинеским биоскопима и на телевизијама више неће моћи да се виде, између осталих, „Повратак у будућност”, „Остин Пауерс”, сви наставци „Ратова звезда” и „Терминатора”, као и сваки програм с овом темом који ће тек настајати наредних година у светским кинематографијама.
Веома волим да гледам ватромет. Занима ме како он добија различите боје?
СЛОБОДАН,
Панчево
Ватромети су увек привлачни. Јарке боје и бука које стварају у супротности са, најчешће, ноћним небом праве посебан доживљај. Сигурно да не би био ни упола занимљив да нема свих оних боја на тамном небу. За њихов настанак заслужне су хемикалије унутар ватромета.
У свакој ракети ватромета налазе с мали пакети са металним солима и оксидима који међусобно реагују и производе различите боје. Кад се загреју атоми сваког елемента у мешавини, упијају енергију, због чега им се електрони премештају из нижих енергетских стања у највиша. Том приликом се вишак енергије ослобађа у виду светлости. Сваки од састојака испушта различиту количину енергије и она одређује боју светлости која излази из ватромета.
Плави ватромет тако потиче од једињења бакар-хлорида, док се црвени добија из соли литијума и стронцијума. Као што мешањем основних боја добијамо нове, тако се и у ватромету мешањем два једињења добија нова боја. Уколико желимо ватромет љубичасте боје, морамо да помешамо бакар-хлорид (плава) и стронцијум (црвена боја).
Шта означавају звездице изнад грбова фудбалских клубова?
НЕЦА,
Београд
Уколико се мало боље загледамо у дресове фудбалских клубова широм планете, можемо да видимо да све више њих изнад грба имају једну или више звездица. У последњих двадесет година ова мода у свету фудбала узела је маха а, као и многе друге модне новости, и звездице су на дресове први ставили Италијани. Све је почело 1958. године када је славни „Јувентус” из Торина изнад свог грба ставио једну звездицу да би тако обележио десету титулу првака државе.
Овај систем од тада су полако почели да преузимају и други клубови, а постало је убичајено да се десет државних титула обележи једном звездицом. Такво је правило на снази углавном само у Европи (с изузетком, на пример, Турске, где се звездица добија после пет трофеја). На другим континентима звездица се „окачи” често већ после прве титуле. Постоје и примери кад звездице у грбу не значе и број трофеја, већ нешто сасвим друго. Уругвајски „Пењарол” из Монтевидеа има 11 звездица које представљају 11 фудбалера у тиму.
У Суперлиги Србије правило је, као и у осталим европским лигама, да клуб стави једну звездицу после десет титула. Београдски „Партизан” и „Црвена звезда” тако изнад својих грбова имају по две звездице. И по једну у самом грбу.
Имам веома стресан посао и често сањам о њему, што ме веома брине. Знате ли зашто се ови снови стално понављају?
МИНА ПЕТРОВИЋ,
Београд
Многи људи имају послове који их веома оптерећују, а већина њих често сања управо о невољама током радног времена. Мада ови снови често могу да се опишу као ноћне море (с обзиром на све што може да се догоди током радног времена), њихова улога у нашој свести и подсвести веома је корисна.
Кад сањамо о послу сваку ноћ, или макар веома често, то је знак да наш мозак учи како да боље и успешније савлада задатке који су пред нама током радног дана. Пошто научимо како боље да се носимо с њима, тим задацима, и ови снови ће престати.
Уколико, ипак, не желите или не можете да будете стрпљиви како би ове ноћне море постале део прошлости, постоје и савети како да умањите вероватноћу појаве оваквих снова. Лекари саветују да пред одлазак на починак покушате да не говорите или мислите о стресу који сте доживели тог дана. Опуштање мишића или медитација, као и топла купка и лагана музика, утицаће да се тело лакше одмори, а рад мозга успори. У тако „тромом” стању тешко да ће мозак успети да „призове” тешке море.
Драги „Забавниче”, имам ужасну навику да грицкам нокте. Како да се ослободим тога?
МАРКО ЈАНКОВИЋ,
Нови Сад
Грицкање ноктију чини да руке изгледају ружно. Временом, ова лоша навика доприноси да нокти почну да пуцају, престану нормално да расту, а могућа су чак и оштећења зубне глеђи. Поред тога што ће нокти и прсти изгледати ружно, не треба заборавити да се испод ноктију таложе бактерије стафилокока, као и да се на истим местима могу пронаћи и честице олова. Истраживања показују да ову лошу навику има 30 одсто деце и 15 одсто одраслих, а због здравља је потребно што пре престати с поменутим обичајем.
Прво што можете да урадите да бисте престали да грицкате нокте јесте да их редовно сечете. Када то урадите, нећете имати шта да грицкате. Можете да покушате да нокте и њихову најближу околину намажете ланеним уљем које има горак укус. Па кад идући пут кренете да гризете, осетићете горчину која ће вас одвратити од намере. Било би добро размислити и због чега грицкате нокте. Уколико вас на то наводи напетост или стрес, покушајте да се позабавите њима, уместо да зубима уништавате врхове прстију.
За лепши пол постоји и додатни савет – улепшавајте нокте што више можете. Мања је вероватноћа да ће те их грицкати кад сте се око њих толико трудиле.
Да ли заиста може да се умре од смеха?
МИОДРАГ,
Лозница
Израз „умрети од смеха” најчешће се користи за нешто што је толико духовито да изазива неконтролисан смех који може да доведе до кашља и краткорајног недостатка ваздуха. Мада сви који употребљавају овај израз не мисле на буквалну смрт, историјски извори забележили су и неколико случајева када је особа заиста умрла од пуно смеха. Један пример из Старе Грчке још је занимљивији, пошто се особа о којој је реч смејала сопственој шали!
Грчки филозоф Хрисип из Солија (280–207. п. н. е.) запамћен је у историји као један од очева стоичке школе филозофије. Овај правац био је неколико векова међу најутицајнијим у грчко–римском свету, а његова основна начела су, између осталих, да човек треба да живи у складу с природом и да су од речи важнија дела. Хрисип је остао познат и зато што је, према једном запису, умро од смеха у 73. години. Кад је једног дана попио мало више вина, видео је магарца како једе смокве. Повикао је: „Дајте му сад мало вина да спере укус из уста” и почео гласно да се смеје својој шали, што је по њега било кобно. Према другом извору, умро је истог дана, али само због тога што је превише попио и онесвестио се.
Последњи забележен пример да је неко умро од смеха потиче из 2003. године. Тада је преминуо Дамноен Сен Ум, продавац сладоледа са Тајланда.
Због чега је шведски брод „Васа” потонуо непосредно по испловљавању из луке Стокхолма?
ВУК МИХАЈЛОВИЋ,
Аранђеловац
Шведски ратни брод „Васа” грађен је током 17. века, од 1626. до 1628. године. Велики труд стокхолмских бродоградитеља није уродио плодом, пошто је брод који је у та давна времена сматрам поносом Шведске потонуо на првом путовању, и то после само 1.300 метара!
Пловило је пало у заборав све до краја педесетих година прошлог века, кад је његова олупина, прилично очувана, пронађена недалеко од луке у главном граду Шведске. На површину је извучен 1961. године, кад је и утврђен разлог његовог брзог потонућа.
У потпалубљу брода пронађена су два метра које су користили радници. Један је био подељен шведским стопама (дугачка је 30,5 центиметара), док је други имао амстердамске стопе (28 центиметара). Пошто су на трупу брода радили и мајстори из иностранства, али и домаћи, и то свако на различитој страни, дошло је до кобне грешке у мерењу, пошто је једна страна била дужа и тело брода било је асиметрично. „Васа” је потонуо пошто радницима није пало на памет да се договоре којим ће метром мерити дужину. Њихову грешку нико није на време уочио.