Зашто „монопол” има тако необичне фигуре за игру?
ДАЛИБОР,
Неготин
Чувена и широм света омиљена друштвена игра „монопол” у облику каквом је данас познајемо настала је 1935. године, а осмислила су је браћа Паркер, произвођачи играчака из Сједињених Америчких Држава. Они су већ постојећу игру истог имена мало преправили и почели да је продају као свој производ. Циљ ове игре (која се најчешће игра по неколико сати) јесте да зарадите што више новца или створите што више материјалних вредности (у игри) и да противнике доведете до банкрота. Победник је онај који остане с највише новца на крају партије.
Једна од занимљивости и нешто што доприноси привлачности игре јесу фигурице за играче. За разлику од других игара у којима имате обичне пионе, овде сте тркчаки ауто, коњић на љуљање, јахач, локомотива, брод, стара ципела, врећа с новцем... Фигурице се мењају од издања до издања. Игра у почетку није имала фигурице већ је сваки играч требало да донесе нешто своје што ће га представљати у игри. Онда су се браћа досетила да ставе обичне, шаховске пионе. То им је било досадно па су отишли до оближње радње која је правила мале фигуре од метала и купили гомилу различитих фигурица. Мада они нису никад придавали никакаво посебно значење тим насумично одабраним играчкама, љубитиљи игре приметили су да је тада „монопол” имао нешто од богатих и нешто од сиромашних. Богате су представљали ауто, цилиндар (шешир) и пас, док су буре, напрстак, стара ципела и пегла у то време били оруђа сиромашних.
Зашто су људи алергични на домаће мачке и да ли то значи да би могли да буду алергични и на лавове и тигрове?
ЈАНА,
Београд
Кад говоримо о алергијама, ваља истаћи да постоје људи који су на нешто заиста алергични, али и они који знају тек да кажу како им нешто изазива алергију, односно да их нешто нервира или им смета, па за њих можемо да кажемо да су фигуративно алергични. Што се тиче мачака, на њих можете да будете алергични и дословно и фигуративно, а две су ствари које изазивају истинске алергије код људи. То су у ствари две врсте беланчевина које ови љубимци луче кад се „перу”, односно кад језиком чисте тело. Истраживања су показала да су управо те беланчевине одговорне за алергије.
Што се тиче великих мачака – као што су лавови, тигрови, пуме и остали – они у много мањој количини луче ове беланчевине док се „умивају”, тако да је мало вероватно да би нека особа, иначе алергична на домаће мачке, могла да осети сличну реакцију у близини неке од ових животиња, чак и ако се то догоди у неком сигурном окружењу попут зоолошког врта. Уколико бисте се нашли с њима „очи у очи” негде у дивљини, тешко да би прва ствар на коју бисте помислили била да сте алергични на мачке...
Да ли је истина да постоји врста паукова названа по чувеном глумцу Орсону Велсу?
СВЕТИСЛАВ АНЂЕЛИЋ,
Вршац
Орсон Велс (1915–1985), некадашњи амерички глумац, редитељ, сценариста и још много тога, у свету филма био је познат и признат широм планете, а нарочито је било омиљен на простору бивше Југославије. Највише због одличних филмова које је правио и у којима је глумио, али и због тога што је играо и у неколико домаћих класика. Више пута истицао је како воли овдашње људе и културу, можда и због тога што му је једна од многобројних супруга била и загребачка глумица Оја Кодар.
Но, на страну Орсонове везе с нашим поднебљем, он је у САД данас (поред глуме) запамћен и по томе што је у каснијим годинама живота имао велики број килограма, а чак и данас у САД могу да се чују шале које повезују људе великих димензија с Орсоном Велсом. Можда баш због тога један род џиновских паукова који живе на Хавајима данас носи име Орсона Велса!
Ови пауци припадају породици Linyphiidae а род Орсона Велса има чак 14 врста. Свака је названа по неком Орсоновом филму, па тако, између осталих, постоје и Orsonwelles ambersonorum (по филму „Невероватни Амберсонови” из 1942), Orsonwelles polites (према грчком изразу за грађанина, надахнут „Грађанином Кејном” из 1941)..
Да ли је тачно да су припадници винчанске културе први у Европи обрађивали метале, између осталог, бакар?
ЕВГЕНИЈА,
Београд
Винчанска култура, названа тако по месту Винча, од Београда низводно Дунавом, праисторијска је култура која се простирала од средњег тока Тисе на северу, па до реке Вардар на југу, односно од данашње Семберије у Босни (на западу) до околине главног града Бугарске, Софије, на истоку.
Остаци винчанске културе говоре да је настала око 4.400 година пре нове ере и трајала је до 3.200 година пре Христа. Неки научници верују да је била једна од најнапреднијих праисторијских култура на планети.
Мада локалитети винчанске културе могу да се нађу на територији читаве Србије, као и околних држава, назначајније налазиште је управо у Винчи, за чије је откриће најзаслужнији наш археолог Милоје Васић (1869–1956), који је овде почео ископавања 1908. године. Баш на овом месту је 1929. године откривена фигура „Дама из Винче”, један од најбоље очуваних примерака древне винчанске уметности.
У налазиштима у околини Петровца на Млави откривени су трагови обраде бакра, који упућују на то да су Винчани први у Европи обрађивали овај метал! Пошто су се бавили земљорадњом, овај метал су највероватније користили за израду алатки како би олакшали свакодневни рад.
Ко је био први археолог?
АЛЕКСА,
Шабац
Мада је археологија наука која је почела да се развија у 16. и 17. веку, а њен данашњи облик у 19. веку, први археолози појавили су се столећима пре тога.
Уколико под археологијом подразумевамо систематично и детаљно проучавање предмета створених људском руком (артефаката), онда би први археолог могао да буде Набонид (столовао од 556. до 539. године п. н. е), последњи владар Нововавилонског царства. Историја је о њему забележила да је проучавао прошлост своје земље и сакупљао старе предмете. Међутим, то вероватно није чинио због научне знатижеље, већ је веровао да ће бити моћнији владар ако око себе има старине.
Први који је сличне ствари чинио из љубави према древним временима био је грчки историчар Херодот (484–425. г. п. н. е). Он је у проучавању историје отишао корак даље, пошто је први трагао за старим предметима, проучавао их и покушавао да утврди њихову веродостојност.
Међу првим савременим археолозима могу да се помену Енглези Џон Обри, који је почео ископавање мегалитских споменика Стоунхенџа на југу Енглеске и Вилијам Канингтон у покрајини Вилтшир. Геолошка истраживања слојевитости тла Џејмса Хатона и Чарлса Лајела умногоме су помогла каснијим чувеним археолозима, као што су Вилијам Флиндерс Петри (Палестина), Хајнрих Шлиман (Троја), Артур Еванс (Минојска цивилизација на Криту), Хауард Картер (Египат).
Да ли су гусари заиста убијали заробљенике тако што су их терали да ходају по дасци?
ИВА ЈОВАНОВИЋ,
Ваљево
Мада највећи број филмова у којима се појављују гусари негде „провлачи” сцену у којој пирати сабљом неког заробљеника терају да скочи са даске у море где круже ајкуле – овакви призори готово никад нису одговарали стварности.
Постоји више разлога због којих гусари нису имали времена да упражњавају овакву врсту окрутног убијања, а први је да су они били и пословни људи, колико год то данас може да звучи шашаво. Током процвата гусарства, током 16. и 17. века, њих су често користила поједина краљевства да за њихов рачун пресрећу и пљачкају бродове. Дакле, њима је ишло у прилог да сачувају живот заробљеника како би за њих могли да добију откуп или да их продају трговцима робљем. Мада по неким причама с краја 18. века може да се закључи да је на гусарским бродовима повремено било и „ходања по дасци”, ти догађаји били су веома ретки.
Можда ће вас разочарати да чујете и да гусари нису никада користили ни чувено „аррр”, с котрљајућим р. Њу је педесетих у филмове о гусарима додао амерички глумац Роберт Њутон (1905–1956), а често ходање по дасци такође је дошло из холивудске „фабрике снова”.
Да ли има разлике између футсала и малог фудбала?
ПЕТАР,
Никшић
Мада је футсал само једна врста малог фудбала, он је данас постао широко распрострањен, па се све више људи занима управо за њега, а не за његовог старијег брата, мали фудбал.
Футсал, пореклом из Уругваја, где је настао тридесетих година прошлог века, заиста има много сличности с малим фудбалом: оба спорта имају тимове од по пет играча (рачунајући и голмана) и за оба је потребно да сви играчи имају што бољу технику и буду што бржи, како у кретању, тако и у реакцијама на терену. Само то може да им донесе добар резултат на крају утакмице.
Што се тиче разлика, прва је у изменама играча. Њихов број у футсалу је неограничен и дозвољене су такозване „летеће” измене које не захтевају прекид игре. Код малог фудбала број измена такође није ограничен, али ове „летеће” нису дозвољене.
Футсал се игра на мало већем терену него мали фудбал, голови су мањи, као и лопта. Мали фудбал користи лопту којом се игра и велики фудбал, омиљену „петицу”, док футсал користи „четворку”.
Играчи футсала смеју да у уђу у голманов казнени простор и одатле упуте ударац према голу, док у малом фудбалу играчи немају право приступа на овај део терена. У футсалу је такође важно и колико прекршаја направи екипа. Тим који противник фаулира пет пута добија прилику да изведе казнени ударац са десет метара...
Недавно сам купила папагаја, па бих волела да га научим да прича. Имаш ли неке савете како то да урадим?
МАРИНА,
Нови Сад
Тешко да постоји нешто занимљивије од папагаја који се распричао! Ипак, ове птице није тако лако научити да „развежу језик”, а уколико желите да ваш папагај проприча, кључ је да будете упорни.
С папагајем морате да вежбате сваки дан, а он ће се увек радовати новим изазовима. Они необично воле када им неко поклања пажњу, а подучавање ће ићи боље ако га после сваког успеха наградите неком посластицом или га похвалите. Уколико учини нешто лоше, довољно је да не обраћате пажњу на њега. Ни у ком случају га немојте кажњавати!
Лакше ћете научити млађег папагаја да прича, што је једна од сличности са људима: лакше и брже уче млађи. Што више причајте с њим, а потрудите се да често буде окружен људима. Најбоље је да изаберете реч коју желите да научи и стално је понављајте, а не заборавите и да га наградите за успех. Запамтите и да папагаји воле високе тонове и гласан говор, а најчешће је прво што науче – сопствено име, односно оно које сте им ви наденули. Они га повезују са вашим обраћањем њима, а то је нешто што највише воле – да им се обратите.
Срећно и будите упорни, то је кључ успеха с папагајима. Уосталом, као и с многим другим стварима у животу.