Зашто су амерички староседеоци, познатији као Индијанци, имали необична имена као што је, на пример, Бик Који Седи?
НАДЕЖДА,
Крагујевац
Староседеоци Северне Америке, они који ту живе још од времена пре доласка Европљана, имали су занимљив обичај давања имена. Пошто су сва племена била у тесној вези с природом и свиме што се у њој догађа, и њихов одабир имена за новорођенчад био је у складу с тим.
Веровали су да детету треба дати име по првоме што угледају пошто изађу из шатора у коме се малишан родио. Тако су имена добиле и касније познате поглавице племена као што су били Велики Орао (вођа Сијукса), Црно Копито (поглавица Шона), Црни Коњ (из редова Команча). Ту је, наравно, и већ поменути Бик Који Седи (1831–1890) из народа Сијукса, један од најпознатијих индијанских ратника.
Иначе, његово право име је Јазавац Који Скаче, пошто је то, изгледа, било прво што су његови родитељи угледали по рођењу сина. После једне битке у младости, у којој је показао велику храброст, племе му је дозволило да себи изабере име које год пожели.
Зашто дувамо свећице на рођенданској торти?
МИЛЕНА,
Београд
Обичај у коме и данас уживају најмлађи (а и они нешто старији широм света) потиче још из античких времена и везан је за обреде у част богиње Артемиде, једне од најважнијих богиња Старе Грчке. Њен култ је, поред многих других ствари, био повезиван и са Месецом, па, кад је Артемиду ваљало умолити за нешто, спремани су јој колачићи налик на Месец. Да би и светлели као он, на њих су стављане свећице.
Овај обичај био је у вези и с једном другом древном прославом – рођенданом фараона у Египту, чиме су колачићи са свећама дошли у додир са даном нечијег рођења. Дим с угашене свеће, веровали су Египћани, на небо је носио жеље онога којих је угасио. Одатле и обичај да се замисли жеља пре него ли се зажмури и – јако дуне!
Зашто крава може да иде уз степенице, али не и низ?
РАСТКО,
Сремска Митровица
Када понекад и наиђу на степенице, краве могу да их користе и за пењање и за спуштање. Невоља је само што низ исте – не желе да иду!
Овим животињама није тешко да се успињу степеницама, али притом осећају бол. Зглобови ногу и колена код ових четвороножаца нису у истој равни, односно нису као код људи тачно једно изнад другог. Због тога терет њихове тежине не може равномерно да се распореди и оне би, у случају силаска, имале много невоља. Њихова недаћа би могла да се упореди са човеком који би морао да силази степеницама на врховима прстију и притом све време буде нагнут напред. Био би то заиста несигуран подухват.
Тако некако осећају се краве кад испод себе угледају степенице. Увек ће се опирати због тога што се плаше пада. Додатна невоља је и то што њихов мозак не може да схвати колика је висина степеника и то им улива још већи страх.
Колико пута вам се догодило да извадите новчаницу из џепа или новчаника и схватите да је поцепана. Напола, или јој недостаје значајан део. И онда вам продавац или продавачица кажу да им је жао, али ту новчаницу не могу да прихвате. И ви не можете да купите оно што сте желели.
Ипак, уколико се налазите у Аустралији и у џепу нађете поцепан аустралијски долар, нећете морати да бринете. Тамошња Банка резерви Аустралије, иначе главна новчана установа у држави, прописала је које оштећене новчанице могу да прихвате као средство плаћања. Уколико је новчаница оштећена мање од 20 одсто (односно, ако јој толики део недостаје), има пуну вредност, примера ради 10 аустралијских долара. Уколико јој недостаје између 20 и 80 одсто површине, вреди онолико колико је од новчанице остало. Дакле, ако вам фали пола новчанице од 10 долара, то је као да имате пет! Уколико недостаје више од 80 одсто, та пара вам не вреди ништа.
Да ли је истина да се чувени римски цар Нерон бавио и музиком?
АЛЕКСАНДАР ЈОКСИЋ,
Горњи Милановац
Римски цар Нерон (37–68) на челу великог царства био је 13 година, а његова владавина остала је упамћена по неколико невероватних ствари. Памти се највише као владар који је запалио Рим 64. године, намеран да очисти место где је желео да сагради нову палату, а мање је познато да је волео и да свира и пева.
Његова љубав према овим видовима уметности била је велика, пре свега зато што је био убеђен да је надарен за обе. Четири године пред смрт почео је јавно да пева пратећи сам себе на лири, прво за ужи круг слушалаца, а затим и пред широком публиком. Пре него што је почео музичку каријеру, писао је песме које су други музичари изводили широм царства.
Пошто је био цар, на његовим наступима нико није смео да напусти гледалиште док се програм не заврши. Нису постојали изговори! Светоније, римски историчар, забележио је да су се жене порађале за време концерта, а да су мушкарци знали да се претварају да су умрли, само да би били изнесени напоље! Да ли је реч о претеривању или о тачним подацима, данас је тешко утврдити.
Негде сам чула да постоји сир који у себи има живе ларве! Да ли можете да напишете нешто о њему?
АНАСТАСИЈА,
Велико Градиште
На италијанском острву Сардинији постоји сир по имену касу марзу. Ова посластица прави се од овчијег млека, а његов начин обраде је, готово сигурно, јединствен у свету.
Кад се сир довољно стврдне, у њега се убацују ларве сирне мушице (лат. Piophila casei). Ово се чини због тога што ове животињице могу да легу и до 500 јајашца и брзо се развијају. Ларве се хране сиром, а њихова киселина толико омекша унутрашњост ове намирнице да она постане веома мекана. Уколико се деси да ларве у унутрашњем делу сира угину, произвођачи са Сардиније кажу да тада није безбедно јести сир. Тако он мора да се једе док ларве још мрдају. Међутим, кад се сир исече и послужи, по острвском обичају с јаким црним вином и хлебом, црвићи се одвајају у посебну посуду. Локално становништво верује да је ова посластица добар афродизијак.
Касу марзу, по законима Европске уније, није дозвољено правити јер не испуњава хигијенске стандарде припреме. Тако, тешко може да се нађе у некој радњи. Ипак, на Сардинији га је могуће купити „испод тезге”, по цени двоструко већој од осталих тамошњих сирева.
Да ли је истина да постоји човек који је преживео седам удара грома?
АЉОША СТОЈАНОВИЋ,
Мионица
Животна прича Роја Кливленда Саливена (1912–1983) заиста је несвакидашња. Овај ренџер из националног парка Шенандоа у америчкој савезној држави Вирџинији, између 1942. и 1977. године преживео је чак седам удара грома!
Кад је 1936. године почео да ради као ренџер, тешко да је могао да сања да ће му се нешто овако догодити. Грубо израчунато, вероватноћа да човека удари гром током 80 година живота је 1:10.000. Вероватноћа да вам се ово догоди седам пута је, отприлике, један према десет на двадесет осми! Ипак, Рој је победио и ову квоту.
Саливена је гром први пут ударио у априлу 1942. године. Док је покушавао да се сакрије од олује, 
претрчавао је пољану између осматрачке куле у националном парку и шуме, кад га је погодио гром, оставивши му ожиљак дуж десне ноге, стопала и бушну ципелу. На дан 25. јуна 1977. године, док је пецао на језеру, гром му је окрзнуо врх главе, груди и стомак.
Постао је Гинисов је рекордер као живо биће које је преживело највише удара грома, али њему је то била слаба утеха. Људи су често избегавали да се друже с њим јер су се плашили да привлачи громове. То га је чинило све тужнијим па је у 71. години извршио самоубиство због неузвраћене љубави.
Кашњење је учестала појава, нарочито када су нам дани претрпани обавезама. Ипак, ако је пречесто, може да нам направи велике невоље. Прво, не стигнемо на време тамо где смо намеравали, а друго – људи нас не схватају озбиљно.
Постоји неколико ствари које могу да се ураде и тако предупреди кашњење. Људи често касне зато што се успавају, тако да је то прва ствар на којој треба порадити. Уколико вас први аларм на будилнику не буди – навијте три, а последњи нека буде мало даље од кревета, тако да морате да устанете да бисте га искључили.
Правилно сагледајте време. Уколико можете, припремите одећу претходне вечери, а не ујутру, кад треба да изађете из куће. То ће вам уштедети доста времена пред полазак. Такође, измерите колико вам времена треба да намесите фризуру или се нашминкате. Пет минута? Пре ће бити 15...
Дан немојте почињати с послом. Уколико од рујне зоре почнете да одговарате на позиве и мејлове, сва је прилика да нећете стићи на време где треба.