Где има више воде: у снегу или киши?
НЕНАД
Ниш
Запремински гледано, киша носи више воде од снега, јер је густина воде у течном стању око десет одсто већа него у чврстом. Сем тога, кишне капи се стапају након што падну на земљу, док пахуље остају раздвојене и гомилају се, остављајући између себе заробљене ваздушне џепове.
Волела бих да знам нешто о „Војничевом рукопису”.
САЊА из Суботице
„Политикин Забавник” је досад неколико пута писао о овој загонетној књизи, која највероватније потиче из 15. века. Она је названа по пољском трговцу књигама Вилфреду Војничу, који ју је oткупио 1912. године. Рукопис има око 240 страница, али много листова недостаје. Поклоњен је Универзитету Јејл 1969. године, а однедавно је доступан у електронском облику на тамошњој дигиталној библиотеци.
Већи део написан је на непознатом, досад непротумаченом језику, док су неки одломци на латинском. Сматра се да је писац желео да прикрије значење текста, што поткрепљује чињеница да се процењени датум настанка грубо поклапа с временом кад је криптографија почела да се развија у Европи. С друге стране, понегде влада и мишљење да је овај спис само збирка бесмислених знакова.
На готово свакој страници има илустрација, према којима се рукопис дели на биљни, астрономски, биолошки, космолошки, фармацеутски и одсечак с рецептима.
Виде се и трагови ретуширања: преко светлијег, избледелог текста уочљив је премаз мастилом.
Пишчево име никада није утврђено.
Да ли хипноза у медицини може да замени анестезију?
УРОШ
Краљево
У прошлости нису постојали сигурни и делотворни анестетици, посебно не за сложене медицинске случајеве. Због тога су многи научници прибегавали другим начинима да заштите пацијента од болова. Међу њима је и хипноза, коју с медицином први повезује шкотски хирург и природњак Џејмс Брејд (1795–1860), уводећи појам хипнотерапије. Француски хирург Жил Жермен Клоке (1790–1883) наводно је први применио ову технику, при операцији тумора дојке. Он је тврдио да је хипноза корисна за ублажавање болова, за сузбијање грчева у пробавном систему и током опоравка након захвата.
Данас је хипнохирургија званични појам и означава хирургију у којој се пацијент успављује уз помоћ хипнотерапије. Врше се и „операције” под хипнозом, али нема доказа да она помаже у управљању болом.
Зашто су жене на ренесансним сликама увек имале дугу косу?
Милица
Нови Сад
Опште је познато да је коса вековима предмет многобројних друштвених полемика. У ренесансним уметничким делима жене је неретко красила бујна, дуга и здрава коса. Да ли је разлог томе уметничка машта или пресликавање стварности? Коса је као мерило лепоте први пут детаљно описана у Овидијевом делу „Умеће љубави” (Ars Amatoria) из другог века. Ренесанса је обновила та мерила, те их је у сликарству редовно примењивао познати сликар Сандро Ботичели. Познато Ботичелијево дело је слика „Идеални портрет жене”. На њему је приказана жена плаве, дуге, таласасте и уплетене косе, са мноштвом бисера. Мало је рећи да се његов труд исплатио и да је убрзо коса са његових слика постала предуслов женске лепоте и ондашње италијанске моде. Међутим, Црква је овакве промене често сузбијала, а од жена се захтевало да се покрију. Зато можемо рећи да стварност није иста као на слици, да жене нису заиста имале косу какву је Ботичели сликао и да су жене са слика пре плод уметникових идеала него приказ стварности.
Зашто у Београду не постоји трамвајска линија број 1?
ЈОВАНА
Сурчин
За годину почетка београдског градског превоза узима се 1892. Прве трамваје који су кружили српском престоницом вукли су коњи, а до краја 1905. године сви су већ ишли на струју. Једна од првих трамвајских линија била је чувена линија број 1, која је саобраћала од Калемегдана до Славије. Њен нестанак остаје једна од загонетки београдског градског превоза. Првобитна траса најпре је повремено скраћивана и продужавана.
Поред ове, постојала је и линија 1А, с трасом од Славије до Црвеног крста. (Те трамваје су називали Приштинцима, јер су ишли тадашњом Приштинском улицом – данас Цара Николаја II.) После Другог светског рата, у Београду је уведен тролејбус с врло сличном путањом. Јединица је на неко време престала да вози, јер је линија од Калемегдана до Лекиног брда постала једанаестица. Ипак, 1978. године уведен је такозвани „кец”, линија од Калемегдана до Раковице. Тако се трамвај број 1 вратио у ред вожње, да би га после 1985. године трајно укинули. Многи тврде да је разлог нестанка броја 1 то што је мали број путника користио ову линију, која се поклапала с линијом број 3.
Да ли је Велики прасак био бучан?
МИЛКА
Београд
Назив Велики прасак не односи се ни на какву експлозију у средишту свемира, тим пре што свемир нема средиште, већ на сам настанак простора, времена, материје и енергије. Као што знамо, у свемиру нема ваздуха – а није могуће чути нешто у вакууму. Додуше, у зачетку васиона није била вакуум, већ је била испуњена водоником и јонизованим гасом. Звук Великог праска био је на сувише ниској фреквенцији да би могао да се чује.
Користећи се космичким подацима и подижући фреквенцију, космолог Џон Крејмер, професор Вашингтонског универзитета, начинио је симулацију тог звука.
Зашто се у већини земаља за главни град Аустрије каже Виена, а ми кажемо Беч?
Слађана из Београда
Иако би неко можда помислио да је у питању врло интересантна језичка загонетка, одговор је заправо врло једноставан. Вративши време уназад, приметићемо да смо многе речи позајмили из језика суседних земаља, а Беч је управо једна од њих. Стара легенда каже да смо назив Беч прихватили из мађарског назива „Bécs”, међутим то није цела прича. Према подацима из „Енциклопедије британике” из 1911. године, Беч је заправо била реч јужнословенског порекла, која је била назив за огромну аварску тврђаву која се налазила на истоименом подручју. На говорном пордучју Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске одомаћио се назив Беч. Изненађујуће, у Северној Македонији користи се назив Виена. Главни разлог зашто користимо овај назив јесте географски положај и његов утицај на развој нашег језика. Беч није једини топоним са оваквим специфичностима ̶ по сличној аналогији у употреби су називи Солун/Тесалоника и Пекинг/Беиђинг.
Да ли шимпанзе могу да комуницирају знаковним језиком?
Немања из Ужица
Неретко нас мајмуни изненаде сложеним понашењем и необичним могућностима. Међутим, да ли је могуће да чак и они науче и употребљавају тако сложену радњу као што је знаковни језик?
У првобитним истраживањима испитано је да ли шимпанзе могу да усвоје енглески језик. Тај правац истраживања је неславно окончан. Међутим, дошло се до закључка да шимпанзама не недостаје интелигенција, већ способност вербалне комуникације. У следећој фази научници су покушали да шимпанзу, по имену Вашо, науче основама знаковног језика. Резултат је био позитиван, а она је научила многобројне знакове, па се сматра првом животињом која је користила знаковни језик. Након ње, на ред долази горила Коко која је правила комбинације више знакова, чиме је формирала просте реченице. Научници су рекли да је била изузетно изражајна, а да је врхунац тога била комуникација са другом горилом, Мајклом. Наводно, њега је Коко научила знаковном језику и комуницирали су нама непознатим знацима.
Многи научници сматрају овај пројекат успешним, док други сумњају у његове резултате. Људи који одбацују резултате овог огледа сматрају да су животиње једноставно опонашале људе, да ту није било употребе интелигенције. Ово питање је и даље предмет расправа.