Да ли је истина да Исланд нема сопствене оружане снаге, већ је одбрана земље поверена САД?
АНДРИЈА СРЗЕНТИЋ,
Београд
Исланд, острвска република у северном Атлантику, нема копнену војску. Према Светском индексу мира, скали која покушава да измери колико у којој држави влада мир, Исланд је убедљиво на првом месту на планети. Нема војску, нико га не напада, друштвено и политички је стабилан, криминал је готово занемарљив. Кад се све ово узме у обзир, оружане снаге му и нису потребне.
Тако није било током историје, пошто су Исланђани често имали оружане сукобе с Великом Британијом око територијалних вода. Британци су искористили метеж Другог светског рата и 10. маја 1940. године напали Исланд и покорили га без борбе. То и није било нарочито тешко, пошто су Исланђани имали мање од 100 војника. Иако је желео током рата да остане неутралан, Исланд је овим чином практично прешао на страну Савезника.
После Другог светског рата војне снаге САД сматрале су да треба да бране Исланд у случају напада Совјетског Савеза. Исланђани нису имали нарочиту жељу да стварају своју војску, па су с Американцима потписали споразум по којим бих их они чували до 2006. године. Кад је уговор истекао, америчке снаге су се повукле, а о безбедности државе данас брине Обалска стража Исланда, која у саставу има пет бродова, авион и хеликоптер и 200 људи. Одбрана ваздушног простора препуштена је војном савезу НАТО, чији је Исланд члан од оснивања савеза, 1949. године.
Драги „Забавниче”,
Можеш ли да напишеш нешто о угарском покушају освајања Босне у 13. веку, о коме се код нас мало зна?
ДУБРАВКО,
Београд
Године 1235. угарски краљ Коломан (1208–1241) покренуо је напад на Босну, под изговором да води крсташки рат против богумила, припадника хришћанског учења које је одбацивало црквену хијерархију, власт и насилно превођење у другу веру. Иза тога крила се намера угарског племства да освоји Босну, у то време моћну и напредну земљу. Заједно с војском, Угри су водили и доминиканске свештенике, са задатком да врате „невернике” у хришћанску веру, а оне који на то нису пристајали, осуђивали би на смрт спаљивањем.
Сукоб који је трајао до 1241. године водио се на простору данашње Босне, Славоније и Далмације, а Угри су током тих шест година откидали делове Босне, а доминиканци градили катедрале. Део по део Босне, под командом бана Матеја Нинослава (умро 1250), прелазио је у руке нападача, али прилике су се нагло промениле 1241. године, кад су се неочекивано појавили Татари! Ово монголско племе напало је Угарску с истока, па је краљ Коломан с војском морао да се повуче и тако обустави освајање Босне. Пошто је исте године Коломан погинуо у бици са Татарима, Угарска је наредних година одустала од нових напада на босанску државу. Тако може да се каже да су том приликом Монголи спасли Босанце.
Занима ме како је могуће да наместимо аларм у неко одређено време ујутру и он одзвони, ми га угасимо, а да се притом тога не сећамо. И, наравно, после тога легнемо да доспавамо.
МИЛЕНА МИЛЕНКОВИЋ,
Пирот
Што се тиче спавања и сна, наука још нема одговоре на многа питања. Уз сав напредак, људска подсвест, као и сами снови (који знају да буду огледало те подсвести), и даље су свет који тек чека да буде истражен.
Што се тиче буђења, јасно је утврђено да се човек буди убрзо пошто се заврши РЕМ фаза сна, а некад и у току ове фазе, и потом настави да спава. Намеран прекид сна најчешће изазива будилиник или аларм укључен на неком од уређаја (на пример, на мобилном телефону). Нагло нас пробуде, а понекад нам се још спава. Тада нам се дешавају ствари које наш мозак не доживљава као свесно стање, већ, пошто и даље жели да спава, као „сан”. То нашем мозгу омогућава да догађај буђења доживљава као сан о томе да смо искључили будилник, или га потпуно заборави, што није ретко када су снови у питању. Слично као када се људи који месечаре не сећају да су у току спавања прошетали, размештали ствари по соби, причали с укућанима. Жељан доброг одмора, мозак се мало поигра с нама, како би његов власник био наспаван и одморан.
Зашто у Бермудском троуглу нестаје више бродова и авиона него на другим местима?
ЗОРАН,
Ириг
Између јужног обода Флориде, острва Бермуда и Порторико, свом ширином и дужином океана простире се такозвани Бермудски троугао, област за коју људи широм света верују да „гута” продове који туда плове, али и авионе. Неки иду толико далеко да тврде како на овом месту делују неке ванземаљске силе или некаква „црна рупа” која усисава немоћна пловила и њихове путнике.
Истина је, чини се, далеко од тога. Мада прича о „уклетом троуглу” почиње још од времена Кристифора Колумба, а нови замах добија почетком педесетих година прошлог века, биће да је реч пре о фами, него стварној појави. Године 1975. амерички истраживач Лоренс – Лари Куше (1940) објавио је књигу „Решена мистерија Бермудског троугла” у којој, после обимног истраживања, утврђује да број несрећа у овом делу света није ништа већи него у другим деловима планете где има океана, али да су се овде често јављали нетачни подаци и лажне приче о несрећама. Људи су једноставно желели да верују да у троуглу „нечег има” па су то поткрепљивали непровереним или потпуно неистинитим причама.
Уз доста аргумената, Куше тврди да овде има поморских несрећа, али да их ваља приписати деловању голфских струја које су изузетно јаке. Нема ничег натприродног у свему томе, али људи, чини се, и даље желе да верују да има. Уместо да верују Ларију који лепо каже да – нема.
Одувек ме је занимало шта се деси с метком који се из пиштоља или пушке испали –увис?
Срдачан поздрав
МИЛОШ СТАНКОВИЋ,
Београд
Свако зна да метак који се испали у ваздух мора негде да падне. Невоља настаје када се неко нађе на путу метку у паду.
Кад се из пиштоља пуца у ваздух метак пада на раздаљини од два или три километра од места где је пуцано. Ако се пуца из пушке, онда зрно путује од 3,5 до четири километра. Најопаснији су меци који се испаљују под углом од 45 степени (мало изнад главе, па укосо), а ако се пуца под правим углом, метак који падне на земљу највероватније неће бити смртоносан.
Занимљиво је да је пре три године, на једном турниру у малом фудбалу у Сарајеву, залутали метак с оближње свадбе у главу погодио голмана Бошка Кртолицу. Не схвативши шта се догодило, он је, бранио целу утакмицу, примио један гол, а да има метак у глави утврило се кад је после утакмице отишао у болницу! Послали су га организатори турнира пошто се пожалио да га глава много боли.
Можете ли да напишете нешто о Мирославу, по коме је „Мирослављево јеванђеље” добило име?
БОРИС,
Љиг
Велики кнез Мирослав (? – 1196. или 1199) познат и као Мирослав Завидовић, син рашког властелина Завиде и брат великог жупана Стефана Немање, био је владар Захумља. Ова српска средњовековна област просторала се на данашњем простору јужне Далмације и, делом, јужне Херцеговине. Мирослав је столовао у граду Стону, а поред чувеног „Јеванђеља” написаног по његовом налогу, за цркву, Мирослав је остао познат и по још неколико догађаја.
Ожено се сестром босанског бана Кулина (? – 1204), а заједно с браћом Тихомиром и Страцимиром ушао је у сукоб с најмлађим братом Стефаном Немањом, 1166. године. Када је Стефан Немања постао велики жупан, измирио се с браћом, па је Мирослав наставио да влада својом кнежевином, уз Немањин благослов.
Током владавине Мирослав се сукобио са Папском државом, пошто је 1181. године у заштиту узео породицу Качић, организатора убиства сплистског бискупа. Црква га је изопштила, а стонски бискуп напустио своју „столицу”, до данас упражњену.
Ипак, Мирослава је историја запамтила највише по чувеном јеванђелистару, написаном у његовој задужбини, Манастиру Светог Петра у Бијелом Пољу. „Јеванђеље” је 2005. године уписано у Унесков регистар културне баштине, а име по коме је данас познато наденуо је Стојан Новаковић, управник Народне библиотеке крајем 19. века.
Да ли су гејзири искључиво природне творевине?
ФИЛИП,
Београд
Гејзирима се називају термални извори који повремено (чешће или ређе) избацују млазеве вреле воде (неки избацују и хладну) у висину. Због ове особине сигурно су најпривлачнија врста извора, а ову тврдњу поткрепљује и велики број туриста који током године посећује гејзире, посебно на Исланду.
Највише их има на Исланду, одакле им потиче и име, пошто је Гејсира назив прве овакве појаве за коју су Европљани сазнали. Старонорвешки глагол geysa који је прешао у исландски језик значи куљати. Поред овог далеког острва, гејзира у великом броју има још у Северној Америци и на Новом Зеланду. Два гејзира могу да се нађу и у Србији. Један је у Сијаринској бањи на југу земље, а други на обронцима Копаоника.
Што се тиче њиховог порекла, гејзири су најчешће природне појаве, мада ни то не мора увек да буде случај. Флајранч гејзир у савезној америчкој држави Невада настао је пошто је једно бушење у потрази за нафтом отишло предубоко. Вода је покуљала напоље, направила језерце, а сам гејзир цео је у бојама дуге! Овај весели гејзир све своје боје дугује једној врсти алги која расте око њега.
Да ли је тачно да играње видео-игара помаже хирурзима да буду бољи у свом послу?
НЕВЕНА БАРЈАКТАРЕВИЋ,
Ариље
За град Кесими, у америчкој савезној држави Флорида, вероватно никад не бисте чули, али у том месту од 66.000 и нешто мало више становника налази се болница у којој је пре три године спроведен необичан оглед.
Тамошњи шеф хируршког одељења затражио је од својих подређених (њих 300) да, пре него што изведу подражавање једне операције, проводе време тако што ће играти видео-игре на конзолама „Нинтендо” и „Гејмкјуб”. Оних 150 који су шест минута пре симулиране операције играли неку игру показали су боље резултате од 150 лекара који то нису чинили. Овај оглед показао је да су хирурзи, после играња, смањили грешке за чак 37 одсто.
Тако је за лекаре у овој болници од тада уведена просторија у мензи која служи само да би се играле рачунарске симулације. Да ли због тога што игрице знају да опусте или зато што коришћење палице за управљање конзолама (такозваног џојстика) може да допринесе бољој и бржој усклађености покрета, тек хирурзи са Флориде сада као радну обавезу имају да сваки дан, пре уласка у операциону салу, одиграју нешто на својој омиљеној конзоли...