Због чега је важно да спавамо баш осам сати?
СРЕТЕН,
Лајковац
Сан је веома важан за наше здравље, а довољно спавања нам, поред одмора, омогућава да будемо усредсређени на све задатке који нас чекају. Стручњаци који се баве сном стално упозоравају да не треба да скраћујемо осам сати предвиђених за одмор, а разлога за то има више.
Недостатак сна утиче на то како решавамо тешкоће на послу – чак са 60 одсто мање њих успевамо да се изборимо кад се нисмо наспавали. Што се тиче памћења, после ноћи без сна способни смо да памтимо и 40 одсто мање него што бисмо могли. Поред свега овога недостатак сна смањује и отпорност на бол.
Уколико не спавамо довољно то утиче и на наш изглед, не каже се тек тако да сан утиче на лепоту. Уочена је веза између сна и младоликог изгледа. Разлог томе је што се, због неспавања, увећава количина хормона кортизола. Он уништава молекуле колагена који нашу кожу чини глатком. Такође може да дође и до пуцања капилара.
Важно је напоменути и да прескочених осам сати сна током једне ноћи не могу да се надокнаде ако наредне ноћи спавате дуже. Уколико створимо лошу навику спавања, скратимо сан па га онда знатно продужимо, резултати ће бити исти као и да уопште нисмо спавали.
Зашто крекери имају рупе?
МИЛАН МИЛАНОВИЋ,
Београд
Иако на први поглед може да делује да овај слани кекс има рупице због неких естетских разлога, то није случај. Рупице на крекерима имају своју сврху.
Овај кекс прави се од различитих врста брашна које се умеси с водом, а остали састојци могу да се ставе по жељи. Смесу пре печења ваља стањити оклагијом у одговарајући облик. Затим на ред долази бушење рупа без којих крекери не би били то што јесу.
Рупице спречавају да тесто расте за време печења. Оне су ту да се не би стварали „ваздушни џепови” који би подигли тесто и тако би се изгубио облик кекса. Захваљујући рупама овај кекс веома је хрксав; да није њих крекери би били нешто сасвим друго.
Међутим, није тако лако избушити ове рупе. Да би се постигло да кекс не буде превише сув и да сва топлота не побегне, рупице не смеју да буду сувише близу. С друге стране, не смеју да буду ни сувише далеко, јер ће се онда створити већ поменути „ваздушни џепови”.
Зашто се запослени у неким јапанским предузећима сваке године пењу на врх планине Фуџи?
МИЛАН,
Брус
„Дентсу”, токијско предузеће које се бави односима с јавношћу и рекламирањем, поред свакодневних обавеза гаји и једану занимљив обичај. Сваког јула њихови нови запослени, као и тек устоличени директори, заједно се пењу на врх планине Фуџи. Реч је о највишој планини у Јапану (3.776 метара изнад мора) и још активном вулкану! Ова планина је, иначе, симбол ове нама далеке земље, а њен снежни врх често може да се види на фотографијама из Јапана, као и у телевизијским емисијама.
Обред пењања на врх Фуџија у „Дентсуу” траје већ 90 година. Први пут запослени су обули планинарске ципеле још 1925. године и од тада ништа не може да их спречи да сваког јула упражњавају ову необичну активност. Према њиховим речима, све чине да би ојачали дух заједништва у свом колективу. Сваке године труде се да покоре највиши јапански врх који за њих има и велику симболичку вредност. Када то учине, сигурни су да је могуће учинити и било шта друго.
Једини који не морају да се пењу на Фуџи јесу запослени који, из разних разлога, нису способни за велике физичке напоре.
Да ли је истина да чувени научник Чарлс Дарвин није био први који је написао и објавио књигу о еволуцији?
МИЛЕНА ЛАЗИЋ,
Нови Сад
Енглески природњак и геолог Чарлс Роберт Дарвин (1809–1882) данас је у целом свету познат као творац теорије еволуције, односно објашњења да су све познате врсте на свету настајале развијајући се од заједничких предака. Образложио ју је у делу „О пореклу врста”, објављеном 1859. године, где је објаснио и да све врсте живих организама на нашој планети опстају захваљујући природном одабирању, односно да опстају они који се најбоље прилагођавају. Дарвиново дело даје детаљан опис ове појаве, а први тираж распродат је истог дана кад се појавио у књижарама! До краја његовог живота изашло је још шест издања.
Иако је Дарвиново дело привукло највише пажње, па и критика (нарочито из црквених кругова), овај научник ипак није био први који је објавио теорију о томе да се организми мењају и тако настају нове, до тада непознате врсте. Сама замисао постоји још од античких времена, а нешто пре Дарвинове, 1844. године анонимно је објављена књига „Трагови природне историје стварања” шкотског научника и издавача Роберта Чејмберса (1802–1871) у којој се говори о томе да се различите врсте развијају и прелазе из једног облика у други. Чејмберсов допринос похвалио је и Дарвин, у шестом издању своје чувене књиге. Тада је истакао да је ово дело било веома важно због „отклањања предрасуда и припреме терена за нове научне подухвате”.
Који је најјефтини начин да се обиђе цео свет?
СЊЕЖАНА,
Модрича
Пешке или бициклом „око света” био би сигурно најјефтинији начин за највећу пустоловину на нашој планети. Међутим, ово би такође било и физички веома напорно, али и опасно. Постоји, ипак, једна могућност која нам се чини најприхватљивијом када је реч о цени.
Последњих година све више бродских превозника нуди могућност да путујете с теретом од једне до друге луке, или чак да кренете на пут око света тако што ћете изнајмити неки од бродских контејнера у којима се преноси различита роба. Три оброка дневно, контејнери се чисте једном недељно, а путници морају сами да перу одећу. Боравак кошта око 110 евра на дан.
Добра страна оваквог начина путовања јесте то што цена и није толико велика кад се узме у обзир да добијате смештај и храну, а лоше су, отприлике, све остало. Контејнери се углавном налазе на палубама и температура (нарочито ако је напољу вруће или хладно) није нимало пријатна. Кад се томе дода да пут преко целе планете (уз успутна заустављања) траје и по неколико месеци... Ако још патите и од морске болести, ово сигурно није за вас.
Међутим, ако ништа од овога не видите као тешкоћу, ето прилике да, кад сакупите новац, видите свет путујући „преко седам мора”... у контејнеру
Зашто је снег, кад напада, беле боје иако су пахуље провидне?
МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ,
Мошорин
Да бисмо знали шта узрокује боју снежног покривача, важно је напоменути да боје које ми видимо зависе од светлости, сунчеве или неке друге. Управо је светлост та која, у зависности од тога да ли се одбија кроз неко тело или пролази кроз њега, одређује какве ће боје бити све око нас.
Снежне пахуље су, опште је познато, смрзнута вода. Због тога, као и вода у течном стању, немају боју, већ су провидне, односно не одбијају светлост, него је пропуштају. Стога свака појединачна снежна пахуљица не може да има ниједну боју.
Ово стање се сасвим промени кад пахуље нападају у великим количинама и образују снежни покривач. Тада светлост, због велике количине, не може да прође, већ почиње да се одбија од пахуља и шаље одраз који наше око препознаје као белу боју.
Ретко може да се деси да снег буде плаве боје, а то се дешава такође због светлости. Уколико је снег гушћи, светлост неће моћи да продре дубоко у њега и тада ћемо видети „нормалан”, бели снег. Уколико су пахуље веће, а снег мање густине, може да се деси да видимо плавичасту боју зимског покривача.
Да ли је истина да је цео живи свет на нашој планети потекао из баре?
ПЕРИЦА КРСТИЋ,
Делиблато
Недавно откриће до кога су дошли научници америчког Универзитета Џорџија може да подупре овакве тврдње! Амерички научници доказали су да полипептиди – кључни молекули за стварање сложених облика живота – могу да настану мешањем амино и хидроксилних киселина, које се затим подвргну наизменичном утицају влажне и суве околине. Поступак настанка полипептида могао је да се одигра у бари која се сушила и обнављала после следеће кише.
Промене суво–мокро, као и дан–ноћ (током којих се површина тла наизменично загрева и хлади), довеле су до стварања ових веома важних молекула. У лабораторијама Универзитета Џорџија било је довољно свега 20 оваквих понављања да настану полипептиди.
Кад се овом сазнању дода да је током проучавања метеорита доказано да су амино и хидроксилне киселине постојале на Земљи још током њене најраније историје, све је изгледније да су сви живи организми (па и људи) потекли из неке неименоване баре!
Да ли је истина да је Деда Мраз члан скупштине једног града на Аљасци?
ПЕТАР ГРАБОВИЧКИЋ,
Обреновац
Градић по имену Северни Пол са тек нешто више од 2.000 становника налази се на истоку америчке савезне државе Аљаске, недалеко од већег и познатијег Фербенкса.
Пре нешто више од месец дана, почетком октобра, члан градске скупштине Северног Пола постао је човек по имену Сента Клоз (или, на српском – Деда Мраз)! Овај деда (68) рођен је као Томас Патрик О'Конор, а име је променио пре десет година. Подстакло га је то што је током празника глумио Деда Мраза, а изгледа да се толико сродио с улогом да је решио да она постане његов живот. Пошто је већ имао наочаре, црвено одело и дугачку белу браду, променио је и име.
Господин Мраз је на изборима добио 58 гласова и надмоћно победио још двоје кандидата за чланове Скупштине. Током избора обећао је да ће се борити за боље услове живота за децу овог града.
На место градског одборника Деда је званично дошао 26. октобра, а мандат ће му трајати три године. Ово му није први посао у градској управи Северног Пола. Пре него што се кандидовао за Скупштину, био је члан Привредне коморе.