Зашто су стари Египћани имали обичај да брију обрве?
АДАМ,
Обреновац
Цивилизација древног Египта била је веома развијена, а вероисповест становника у долини Нила садржала је многе култове. Један од најраспрострањенијих био је култ мачке, сматране отелотворењем богиње Баст. Средиште њеног култа био је град Бубастида, недалеко од ушћа Нила у Средоземно море. У том граду (али и у другим) свештеници су гајили мачке у храмовима, а овде је током истраживања у 19. веку откривено и велико гробље мумификованих мачака.
Пошто су ове животиње биле обожаване, у многим кућама су чуване као кућни љубимци. Када би угинуле, а пре него што би биле подвргнуте мумификацији, сви укућани би, у знак жалости, бријали обрве. То је био јасан знак да жале за својом мачком, као што је данас у нашој култури ношење црнине јасан показатељ да је преминуо неко близак.
Истраживања на већ поменутом гробљу мачака открила су и како је изгледао последњи опроштај с овим кућним љубимцима–божанствима. Поред њиховим мумификованих тела у гробнице су се спуштале посуде с млеком и мумификовани мишеви, да мачке ни на оном свету не би остале гладне.
Какв су невоље натерале виолинисту Никола Паганинија да објављује писма која му је слала мајка?
ЈУЛИЈАНА,
Београд
Николо Паганини (1782–1840), чувени италијански виолиниста, још за живота стекао је славу, што се великим уметницима не дешава често. Његова виртуозност на овом инструменту постала је легендарна током наступа које је одржавао широм Италије, али и Старог континента. Поред тога што је свирао, и сам је компоновао музичка дела за виолину. Тако велика даровитост није могла, наравно, никога да остави равнодушним. Многи су га обожавали и клицали му, али је било и оних који су му завидели. Вероватно су ови други покренули гласине да је Паганинијева даровитост плод тога што је он „ђавољи син” или да је, макар, за толику славу продао душу ђаволу! У сваком случају, то нису чиста посла...
У Италији с почетка 19. века лако је могла да прође прича да је неко стварно ђавољи син. Пошто су такве гласине Николу правиле све више невоља, одлучио је да покуша да докаже како његов отац није ђаво, већ обичан човек. Учинио је то тако што је објавио неколико писама своје мајке, у којима она преноси шта је рекао Николов отац, шта мисли о томе како Николо треба да располаже новцем, кад ће да се ожени и слично. Дакле, приче о људским (а не ђавољим) темама...
Драги „Забавниче”,
Веома сам стидљива особа. Можеш ли да ме посаветујеш како то да превазиђем?
МАРЈАН,
Добановци
Стидиљивост често делује као велика невоља, али уз труд, рад на превазилажењу исте и време, сви тренуци несигурности могу да остану за нама.
Пет ствари свако може да уради да би савладао стидљивост. Ујутро станите испред огледала и понављајте „осећам се и изгледам одлично”. Чините то док сами себе не уверите да је то баш тако. Обуците се најбоље што можете. Људи су сигурни у себе ако сматрају да изгледају добро.
Макар једном дневно учините нешто ризично. Кад научите да се носите са мањим, знаћете да се суочите и с већим страховима. Свако преузимање ризика повећава самопоуздање.
Уколико учествујете у некој групној расправи, добро би било да осталима поменете вашу стидљивост. Можда ће вас они подстаћи да учествујете у расправи и тако се отворите. У супротном, могли би да помисле да вам је досадно и да не желите да учествујете.
Уколико вас неко одбије (на пример, не жели да изађе с вама), не очајавајте и не гледајте себе лоше због тога. То што се некоме не допадате јесте нормално, и вама се неке особе допадају, а неке не. Заборавите то и идите даље.
Можда и најважније, бавите се оним што вас усрећује, била то шетња, фудбал, кување или медитација. Истражујте и нове ствари, то сигурно отклања стидљивост.
Зашто су амерички староседеоци, познатији као Индијанци, имали необична имена као што је, на пример, Бик Који Седи?
НАДЕЖДА,
Крагујевац
Староседеоци Северне Америке, они који ту живе још од времена пре доласка Европљана, имали су занимљив обичај давања имена. Пошто су сва племена била у тесној вези с природом и свиме што се у њој догађа, и њихов одабир имена за новорођенчад био је у складу с тим.
Веровали су да детету треба дати име по првоме што угледају пошто изађу из шатора у коме се малишан родио. Тако су имена добиле и касније познате поглавице племена као што су били Велики Орао (вођа Сијукса), Црно Копито (поглавица Шона), Црни Коњ (из редова Команча). Ту је, наравно, и већ поменути Бик Који Седи (1831–1890) из народа Сијукса, један од најпознатијих индијанских ратника.
Иначе, његово право име је Јазавац Који Скаче, пошто је то, изгледа, било прво што су његови родитељи угледали по рођењу сина. После једне битке у младости, у којој је показао велику храброст, племе му је дозволило да себи изабере име које год пожели.
Занима ме зашто је такозвана шпанска грозница добила то име а није потекла из Шпаније?
ГВОЗДЕН,
Смедерево
Шпанска грозница или „шпански грип” био је једна од најсмртоноснијих пандемија грипа на нашој планети. Појавио се у јануару 1918. године и у три таласа се ширио планетом све до децембра 1920. године. Однео је животе између 50 и 100 милиона људи, више од свих погинулих током Првог светског рата. Према мишљењу научника, почео је у Француској.
Ова пошаст појавила се пред крај Првог светског рата, дотада највећег војног сукоба у историји човечанства. Да би се колико-толико одржао морал преживелог становништва, вести о учинку грипа и броју смрти које је изазвао биле су строго цензурисане у Немачкој, Великој Британији, САД и Француској.
Међутим, Шпанија је у Великом рату остала неутрална, и у њој није било потребе за оваквом врстом цензуре. Шпанске новине тако су доносиле праву слику с терена, па се у остатку света створила слика да је та земља нарочито тешко погођена овом болешћу. Отуда и назив болести. „Шпанска грозница” се у Шпанији није звала шпанска, већ „напуљски војник”, према лику из једне, тада познате, оперете.
Које је најдуже време између рођења близанаца?
ВЕРИЦА ЈОВИЋ,
Ниш
Близнакиње Ејми и Кејти Елиот из Ватерфорда, града на источној обали Републике Ирске, данас имају две године, а њихово рођење било је дуго и драматично. Иако су близнакиње, разлика између њих је чак 87 дана, или више од два и по месеца!
Њихова мајка Мери Џонс Елиот пре тога је имала двоје деце, трудноћа с близнакињама текла је добро све до 23. недеље, кад јој је позлило на послу. На путу до болнице пукао јој је водењак и морала је хитно да иде на порођај. Старија девојчица Ејми се родила, док је Кејти остала у мајчином трбуху. Све до 27. августа 2013. године, кад је и она дошла на свет.
Обе бебе данас су живе и здраве, а њихов случај је светски рекорд у времену између рођења близанаца.Претходна највећа разлика није била много мања. Две бебе из Пенсилваније у САД, крајем 1995. и почетком 1996. године, једна за другом дошле су на свет после 84 дана.
Кад погледамо у небо, зашто нам се чини да су Сунце и Месец сличне величине, кад је разлика између њихових димензија огромна?
СОФИЈА,
Борча
Сунце по дану, а Месец по ноћи, када се мало боље загледамо у небо, заиста делују као да су исте величине. Или, макар, да њихова разлика није нарочито велика.
Знамо да је површина Сунца знатно већа од месечеве. Пречник Сунца је 1.392.000, док је Месечев 3.473,3 километра. Кад упоредимо пречник највеће звезде нашег система с пречником јединог Земљиног сателита. добијемо број 400,7716. Толико пута је Сунчев пречник већи од Месечевог.
Уколико упоредимо средњу удаљеност Сунца од Земље и исту раздаљину Месеца, добијамо 389,1724. Толико пута је Месец ближи Земљи.
Сада долази занимљив закључак. Сунце је у пречнику око 400 пута веће од Месеца, али је зато Месец око 400 пута ближи нашој планети. Тако нам је математика дала одговор на питање зашто нам се чини да су ова два небеска тела, гледано са Земље, приближно исте величине.
Да ли је истина да се чувени римски цар Нерон бавио и музиком?
АЛЕКСАНДАР ЈОКСИЋ,
Горњи Милановац
Римски цар Нерон (37–68) на челу великог царства био је 13 година, а његова владавина остала је упамћена по неколико невероватних ствари. Памти се највише као владар који је запалио Рим 64. године, намеран да очисти место где је желео да сагради нову палату, а мање је познато да је волео и да свира и пева.
Његова љубав према овим видовима уметности била је велика, пре свега зато што је био убеђен да је надарен за обе. Четири године пред смрт почео је јавно да пева пратећи сам себе на лири, прво за ужи круг слушалаца, а затим и пред широком публиком. Пре него што је почео музичку каријеру, писао је песме које су други музичари изводили широм царства.
Пошто је био цар, на његовим наступима нико није смео да напусти гледалиште док се програм не заврши. Нису постојали изговори! Светоније, римски историчар, забележио је да су се жене порађале за време концерта, а да су мушкарци знали да се претварају да су умрли, само да би били изнесени напоље! Да ли је реч о претеривању или о тачним подацима, данас је тешко утврдити.