Током преноса утакмица често видим како се чланови неке од екипа загрле и бодре пред почетак меча. Да ли можете да ми кажете који тим је први почео с тим?
МИЛОВАН,
Власотинце
Појава да се играчи окупе у тимски загрљај пред почетак утакмице толико је узела маха да су данас изузетак екипе које то не ураде! Можда због тога може да се учини да је ова појава новијег датума, али истина је да она потиче још с краја 19. века.
У последњој деценији тог столећа, тим америчког фудбала са колеџа Галадет у Вашингтону први пут се окупио у круг на игралишту. Међутим, њихова жеља није била да бодре једни друге, већ да противничка екипа не види какву тактику спремају. Разлог зашто нису могли то да кажу тихо био је тај што су сви били – глувонеми.
У САД, Галадет важи за чувену образовну установу коју похађају особе са сметњама у говору и слуху. Када је капитен њиховог тима у америчком фудбалу Пол Хабард одлучио да окупи саиграче, учинио је то зато што је стрепео да ће други тим моћи да види њихове руке и из тога схвати шта припремају. А онда би читав труд са тренинга био узалуд...
Екипе са Галадета данас више не крију када се договарају пошто противнички играчи не знају знаковни језик. Загрле се само кад желе једни друге да ободре.
Да ли је истина да постоји село у коме сви знају да играју шах?
ЉУБОМИР,
Београд
Маротичал, сеоце у држави Керала на југозападу Индије, необично је због тога што 90 одсто његових становника зна да игра шах. И то не само да га игра већ, и кад не игра, расправља о различитим шаховским тактикама. Уколико ово није довољно необично, ту је и разлог зашто су мештани овог села почели да играју. Учинили су то пошто су тамошње власти забраниле точење алкохола у селу!
Иначе, село је шездесетих и седамдесетих година прошлог века у Индији било познато као главни произвођач јефтине врсте пива. Произвођачи су знали и да пробају свој производ, а после неког времена све је измакло контроли. Онда је стигла забрана коришћења алкохола, па су становници морали да нађу другу занимацију којом би попунили слободно време. Тада је један сеоски момак, надахнут причом о чувеном Роберту Бобију Фишеру (1943–2008), непобеђеном светском шампиону, одлучио да научи како играти шах. Кад је савладао основе, понудио је комшијама да и њих подучи. Сељани су се без устезања прихватили нове разбибриге!
Чак и кад седе у месној кафани, испред њих више нису чаше и флаше већ само табле са црним и белим пољима и шаховске фигуре
Чуо сам за еталоне за дужину и масу, али ме занима да ли уопште постоје неки други еталони?
МАРИО
Нови Сад
Међународни еталон за дужину метра мењао се током времена. Раније је то била шипка од легуре платине (90 одсто) и иридијума (10 одсто) која се чува у Севру, у Француској, у Међународном бироу за тегове и мере (где и данас може да се види), али је од 1960. године, због веће спљоштености Земље, за израчунавање дужине од једног метра почело да се користи зрачење криптона. Метар је тако био одређен као 1.650.763,73 таласних дужина електромагнтеског зрачења у црвенонаранџастом спектру атома криптона-86 у вакууму. И ова дефиниција напуштена је 1983. године те је метар од тада „раздаљина коју светлост пређе у вакуму за 1/299.792.458 секунди”.
Што се тиче еталона за килограм, он је и даље у употреби и чува се у истој установи. Што се осталих мерних јединица тиче, тренутно су, осим масе и линеарне удаљености, међународно признате још само три основне, независне јединице, а то су интервал температуре, електрична струја и фреквенција, али за њих не постоје еталони.
Да ли постоји могућност да развој вештачке интелигенције доведе до уништења људске раде у будућности и да је тачна теза коју је изложио британски научник Стивен Хокинг (…она би се осамосталила и све убрзаније мењала. Условљени спором биолошком еволуцијом, људи не би могли да се такмиче са њом и били би превазиђени)?
ЈЕЛЕНА КОСТИЋ
Теза коју заступа овај научник, а коју подржавају и Бил Гејтс (кључни човек „Мајкрософта”) и Илон Маск (директор „Тесла моторса”) изазива много пажње и забринутости зато што предвиђа да ће машине које су људи направили на крају уништити своје творце.
Премда та апокалиптична визија може да забрине, тешко да је остварива. Да би се овако нешто догодило, потребно је да вештачка интелигенција надмаши људску, а за сада не постоје докази да је она сама способна за тако нешто. Такође, да би опстале, машине морају да се „ослоне” на људе који ће о њима водити рачуна. Шта год да каже научна фантастика, једна машина (још) не може да поправи другу, без помоћи човека.
На крају, не постоји смислено објашњење зашто би машине хтеле да униште човечанство, кад је њихов најважнији задатак да му помажу! Оваква замисао можда има корене у некаквој унутрашњој кривици њеног творца. Свака част Стивену Хокингу, али ако има овакве тамне мисли, можда би требало да их боље поткрепи...
Чуо сам да камиле могу да планирају освету, односно да сачекају повољан тренутак да узврате ударац. Да ли је ово тачно?
ЖИВОЈИН П,
Ужице
Камиле су, на много начина, заиста посебна бића. Мада важе за тврдоглаве животиње које је веома тешко дресирати, могу да имају и особине које бисмо, „на прву лопту”, пре приписали људима него животињама.
Тако, на пример, камиле доста добро памте како се нека особа, било да је у питању њихов власник или неко други, понаша према њима. Уколико је окрутан и груб, камила, наизглед мирна и незаинтересована, запамтиће човеку такво понашање. Извесно време ће се правити као да се ништа није догодило, али чим се укаже прва прилика, узвратиће грубост! На физички напад одговориће истом мером и то пошто је проценила да је прави тренутак. Дакле, хладно сервирана освета, у стилу чувеног филма „Кум”!
Ипак, постоји и друга страна камила, као бића веома привржених власницима. Тако постоје примери да су ове животиње знале да посећују газде чак и док спавају, само да их оњуше, да би се увериле да је све с њима у реду.
Једна од занимљивости везаних за ове животиње јесте да њихово млеко има више масти, више беланчевина, као и три пута више витамина Це од крављег млека.
Волим да једем чипс и понекад ми се дешава да у кесици нађем неки комад зелене боје. Да ли је безбедно да га поједем или је боље да га бацим?
ИВАН,
Свилајнац
Уколико се у кесици чипса наиђе на парче прженог кромпира које на себи има зелене туфне или је потпуно зелено – слободно може да се поједе, јер се ништа страшно неће догодити. Кад видите овакво парче, знајте да је оно испржено од неког кромпира који није био потпуно зрео. Остао је (помало) зелен и одатле боја која може да превари, па се чини како нешто није у реду с тим комадом.
На вама је да бирате: појести или бацити зеленкасто парче. Познато је да, уколико поједете жив кромпир (а исто важи и за онај који није зрео), можете да добијете температуру а почеће и повраћање. Међутим, овде нема те бојазни. Да би се то десило морали бисте да поједете 10 до 20 зелених кромпира на дан, а у кесици чипса понекад може да се нађе највише једно парче.
Ипак, пошто технологија производње кромпировог чипса напредује, ускоро ће и ови комади зелене боје постати део прошлости.
Зашто постоје инсекти?
МИА МАРИНКОВИЋ,
Крагујевац
Можда некоме може да се учини да би свет без инсеката (нема досадног зујања и уједа) био сјајан, али ово ипак не би била тако добра замисао. Инсекти, као и свa другa жива бића, имају своје зашто, а разлози за њихов боравак на Земљи толико су значајни да без њих не би било ни нас!
Да нема инсеката, животиње које се хране њима изумрле би. Какав би био свет без жаба, птица, гуштера, кртица? Ова бића су важна и за природну разградњу отпада које остаје иза других живих створења. Да не раде свој посао, сви бисмо били затрпани оним што остаје иза животиња и људи, као и осушеним биљкама и трулим плодовима...
Опрашивање биљака било би немогуће. Ако бисмо у рачун узели само пчеле, оне су одговорне за то што се рађају бадеми, јабуке, авокадо, боровнице, трешње, краставци, сунцокрети, лубенице, као и многи други усеви.
Дакле, када се све сабере, да нема инсеката не би могао да постоји ланац исхране, не би било многих плодова природе и, на крају, не би било ни нас на овој планети. Инсекти вероватно не размишљају о свему овоме, нити зашто су ту, око нас. Раде свој део посла и помажу да свет какав познајемо опстаје. Тако, кад вас следећи пут изнервира нека досадна буба или комарац, ваља се сетити да без њих не би било ни нас.
Зашто шкољке стварају бисере?
ОЗРЕН,
Београд
Једно од најлепших чуда природе, бисер, настаје зато што је његово стварање одбрамбени механизам за ова бића с дна мора или језера. Кад неко страно тело (на пример, зрно песка) продре у љуштуру, шкољке почињу да своју унутрашњост облажу слојем седефа, који се лучи из плашта (меснатог дела). Оне на тај начин спречавају да зрно песка изгребе њихове меке делове.
Дакле, бисер настаје од неког мањег страног тела у средишту шкољке и седефа, у ствари, калцијум-карбоната, па може да се каже да је по свом саставу сличан креди.
Облик бисера најчешће није правилан, па се они у облику лопте најтеже налазе и највреднији су. Величина им је такође различита: најмањи су тешки 10 милиграма, док највећи достигну и 90 грама. Боја такође може да им буде различита и обухвата читав спектар, од црне до беле.
По правилу, најквалитетнији морски (названи још и оријентални) бисери ваде се у Персисјком заливу, а за њима они дуж обала Сри Ланке и Индонезије. У нашем окружењу могу такође да се нађу квалитетни бисери. У Македонији и граду Охриду неколико породица бави се прављењем бисера, али они се овде добијају тако што се бруси седеф са шкољки и онда праве лоптице. Дакле, не потпуно природним путем.