Драги „Забавниче”,
Можеш ли да ми помогнеш да се ослободим нервозе?
МИЛУН,
Београд
Савремени начин живота с много стреса код много људи доводи до нервозе. Одговоре нашег организма на стресне прилике веома тешко је контролисати. Ипак, постоје начини да се нервоза избегне.
Ујутру се будите лагано, не скачите одмах из кревета. Довољно сна и буђење натенане важни су за добар дан. Кад зазвони будилник, полако се расаните и устаните у наредних десет минута. Испланирајте дан да бисте имали довољно времена за туширање, здрав доручак и кафу.
Паузу на послу боље је да искористите тако што ћете прошетати у неком оближњем парку слушајући музику или појести сендвич него да покушавате да „на брзину” слистите обилан оброк. То ће стомак теже сварити и онда ће се стварати беспотребна нервоза.
Правилно дисање важно је за мир у организму, а није га тешко научити. Седите на столицу и опустите се. Удахните дубоко и држите ваздух три секунде, затим издахните. Поновите то 12 пута.
За смирење и отклањање нервозе добар је и чај од кантариона. Две кашичице сушеног листа ове биљке прелијте кључалом водом. Процедите чај и пијте у малим гутљајима после десет минута.
Ко је први смислио увођење летњег и зимског рачунања времена?
ТЕОДОРА ПАВЛОВИЋ,
Београд
Џорџ Вернон Хадсон (1867–1946), астроном с Новог Зеланда, предложио је 1895. године да се уведе зимско и летње рачунање времена како би се што боље искористило време у ком има дневног светла, али и због уштеде енергије. Ипак, ова замисао није била само његова, већ се јављала и раније.
Бенџамин Френклин (1706–1790), амерички научник и државник, био је свестрана личност, а поред велике улоге коју је имао у стварању и развоју САД, понекад би нашао и време да напише који ред „за своју душу”.
Тако је у делу „Економски пројекат”, објављеном 1784. године, Френклин тобоже писао „уредницима ’Париске ревије’” предлажући им да главни град Француске могже да стекне велику добит од тога што би се његови становници будили чим би грануло сунце уместо да спавају до поднева. Како би се то спровело, ваља опорезовати оне који држе затворене жалузине, смањити продају свећа и будити грађане звоњавом црквених звона и пуцњима из топова. Тако би на најбољи начин била искоришћена дневна светлост, а штедело би се на свећама, односно стварању вештачке светлости.
Бенџамин Френклин је тако, премда у шали, први смислио како најбоље искористити дан. Други су се сетили да само ваља померити казаљке на часовнику.
Често од старијих људи чујем израз „Сунце ти калајисано”. Шта он значи и зашто је у њему Сунце калајисано?
ЕНА МИЈАТОВИЋ,
Параћин
Ова узречица још може да се чује у различитим крајевима наше земље, најчешће од старијих људи. Премда понеко израз „Ссунце ти калајисано” одређује и као псовку, пре ће бити да је ток тек грдња коју људи знају да упуте ономе ко их изнервира.
Тако се помињање „Сунца калајисаног” најчећше догађа када нас неко „подбоде” неком доскочицом или досетком која нам се баш и не допадне. или када учини нешто што нам измами мрк поглед. Према једној причи, наше сунце калајисано заправо је облик јапанског израза „Сунце ти излазеће”. Ово излазеће, тако својствено за Јапан, код нас је замењено калајисаним, вероватно у времену кад се посуђе штитило од рђе тако што се премазивало калајем. Тај премаз био је веома сјајан, па је вероватно могао да подсети чак и на сјајно Сунце.
Драги „Забавниче”,
Знаш ли који град на свету је најбољи за живот?
ГАВРИЛО,
Мионица
Најбољи град за живот је онај у коме се неко најбоље осећа. Како је то ствар личног избора, последњих деценија, научници покушавају да дођу до неког опипљивијег закључка како би одредили који град би, макар за већину људи, био најбољи или најпогоднији да у њему живе и раде.
Тако се у овај избор укључују многи подаци, а бројне листе најбољих градова за живот укључују најчешће политичку сталиблност државе у којој се град налази, економске услове, животно окружење, личну безбедност, степен здравствене заштите, развијеност образовних установа, квалитет градског превоза и осталих јавних услуга.
Кад се сви ови подаци прикупе и израчунају, на готово свим листама прво место припада – Бечу! Главни град Републике Аустрије тако има 108,6 индексних поена, што га држи на челу колоне испред швајцарског Цириха (108), Оукленда на Новом Зеланду (107,4) и немачког Минхена (107), главног града Баварске.
Можда је избор Беча мало изненађујући, с обзиром на то да има велики број огромних и познатих градова с много квалитета. За наше старе то не би било ништа чудно, нарочито за оне који су на питање „Како је?” одговарали са „К'о у Бечу!”.
Зашто су за боје на семафору одабране баш црвена, жута и зелена?
ИГОР ПЕРОВИЋ,
Шид
Данашњи семафори у друмском саобраћају најчешће имају три боје, а обичај да су то баш црвена жута и зелена преузет је од сличних система за регулисање железничког промета.
Тридесетих година 19. века на железницама (најпре у САД) постало је уобичајено да се различитим бојама машиновођама даје до знања кад треба да покрену, а када да зауставе своју композицију. Првобитна замисао била је да знак за заустављање буде црвене боје (већ вековима та боја означава опасност), зелена је означавала опрез, док је бела значила да је пролаз слободан.
Тај начин рада није се показао као најбољи, пошто бела боја није увек била уочљива и због ње је често знало да дође до судара возова с трагичним последицама. Тада је донета одлука која је на снази и данас. Зелена је „прекомандована” и почела је да означава слободан пролаз, док је жута уведена као знак опреза зато што се јасно разликовала од друге две боје.
Са железничких пруга семафори су прешли на улице средином 19. века у Лондону како би се увео ред у све већу гужву и невоље у саобраћају кочија и коњских запрега.
Да ли је тачно да су у британској војци бркови некад били обавезни?
НЕВЕН,
Сомбор
Више од пола века, између 1860. и 1916. године, сви чланови војске Велике Британије били су обавези да носе бркове. Таква, данас помало и луцкаста одредба, била је део Краљевских прописа, наредби и правила дисциплине у британским оружаним снагама. Под бројем 1.695 јасно je писало:
„Длаке на глави морају да се одржавају и да буду кратке. Оне на бради и испод усана морају да се брију, али не и оне изнад горње усне.”
Тако су британски војници могли до миле воље да пуштају бркове, а само правило преузето је крајем 18. века од Француза, чији војници су такође били у обавези да пуштају не само бркове него и браду. Казна за непоштовање ове наредбе у Енглеској била је чак и одлазак у затвор!
Енглези су овај поступак објашњавали тиме да војници с брковима изгледају више застрашујуће од оних који их немају, а то је било нарочито важно за трупе које су у то време биле у Индији (где се недостатак бркова код мушкараца сматрао знаком незрелости) и у арапским земљама, у којима се бркови и брада повезују с тим колику појединац има моћ. Енглези су од овог правила одустали 1916. године.
Зашто знакови опасности, као и упозорења на путу, увек имају црвену боју?
МАТИЈА Б.
Суботица
Више је разлога због којих саобраћајни знаци опасности на путу имају црвену боју на ивицама. Први, а вероватно и најважнији, јесте видљивост. Ова јарка боја најбоље се види и када није леп дан, односно кад је због мећава, магле или дима смањена видљивост.
Други разлог је оптичке природе. Пријемници за црвену боју груписани су у средишњем делу нашег ока, тамо где се стварају оштрије слике. Због тога што се налазе баш ту, ми црвену боју видимо раније и боље од неких других.
Још један разлог за црвену боју на овим знацима јесте њено симболичко значење. Она је боја крви, али и ватре, две ствари које су у нашим умовима снажно повезане са опасношћу.
Све ово су добри разлози зашто знаке опасности треба бојити у црвено. Међутим, ово правило не важи у свим државама света. Највеће одступање од правила „црвене опасности” може да се види у Кини, где ова врста саобраћајних знакова има жуту боју са црним ивицама.
Имам веома стресан посао и често сањам о њему, што ме веома брине. Знате ли зашто се ови снови стално понављају?
МИНА ПЕТРОВИЋ,
Београд
Многи људи имају послове који их веома оптерећују, а већина њих често сања управо о невољама током радног времена. Мада ови снови често могу да се опишу као ноћне море (с обзиром на све што може да се догоди током радног времена), њихова улога у нашој свести и подсвести веома је корисна.
Кад сањамо о послу сваку ноћ, или макар веома често, то је знак да наш мозак учи како да боље и успешније савлада задатке који су пред нама током радног дана. Пошто научимо како боље да се носимо с њима, тим задацима, и ови снови ће престати.
Уколико, ипак, не желите или не можете да будете стрпљиви како би ове ноћне море постале део прошлости, постоје и савети како да умањите вероватноћу појаве оваквих снова. Лекари саветују да пред одлазак на починак покушате да не говорите или мислите о стресу који сте доживели тог дана. Опуштање мишића или медитација, као и топла купка и лагана музика, утицаће да се тело лакше одмори, а рад мозга успори. У тако „тромом” стању тешко да ће мозак успети да „призове” тешке море.