Молим вас да ми кажете који је најстарији вулкан на свету?
ТАМАРА ТОДОРОВИЋ,
Бадњевац код Крагујевца
Вулкана је било још пре него што су људи ходали Земљом, тако да никад неће моћи са сигурношћу да се каже када је и где први вулкан почео да избацује дим и ужарену лаву. Међутим, научници претпостављају да се прва вулканска ерупција на Земљи збила пре 4,5 милијарде година.
Што се тиче времена кад су се људи већ појавили на планети, прва забележена ерупција вулкана догодила се око 425. године пре нове ере. Одиграла се на Етни, на италијанском острву Сицилији. Пошто је Етна и даље активна, сматра се најстаријим постојећим вулканом на свету, а са сигурношћу се може рећи да је ерупција на Етни било и вековима пре него што је прва описана и забележена.
Поред тога што се сматра најстаријим, Етна је и највиши активни вулкан у Европи. Његова висина је 3.329 метара, али често се мења због ерупција. Тако је Етна сада за 51 метар нижа него 1865. године. Занимљиво је да је чак три пута виша од најближег вулкана, Везува, који се налази изнад Напуља.
Етнина последња активност почела је трећег децембра прошле године. Због три ерупције у неколико дана које су избациле стубове лаве високе један, три и седам километара, привремено је био затворен аеродром у граду Катанији, у подножју вулкана.
Кад сам био млађи, не сећам да је игде било да се купи чери парадајза, а сад га има на сваком кораку. Одакле се напрасно створио?
МИРКО,
Шабац
Чери парадајз није се баш напрасно створио. Познато је да парадајз потиче из Јужне Америке, тачније са Анда, али пре колонизације. Тај дивљи парадајз дошао је у ренесансну Европу сличнији черију него данашњем баштенском парадајзу. Поред тога што је био мали, био је и жут, те је назван златном јабуком. Мали парадајз није се навелико гајио све до краја осамдесетих година 20. века. Захваљујући планираном узгоју, добио је друштво другачијих величина и боја. Развили су се црвени, зелени, црни, савршено округли и дугуљасти плодови. А онда су у својој новооснованој држави Израелци почели у лабораторијама да развијају биљке које ће успевати на њиховом тлу.
После дванаест година мешања гена баштенског и дивљег парадајза добили су мали округли плод слађи од домаћег, доброг времена сазревања и дугог рока трајања. Потом су покушали да га пласирају као израелски изум. Можда би им и успело да се становници Санторинија нису побунили, објавивши како они имају свој мали црвени парадајз. (Иако је семе парадајза са овог острва на другој врсти тла рађало плодове стандардне величине.) Иако нису били једини узгајивачи ситног парадајза, израелска врста черија ипак је добила своје име – tomaccio, и потрошаче. Поред ове врсте черија, у салате су се убрзо уселили Super Sweet 100, Selke Biodynamic и други.
Недавно сам открио неке дедине књиге у подруму, али су повукле мирис, па ме занима да ли то некако може да се среди?
Бранислав,
Београд
За почетак, најважније је да добро осушите књигу, ако је била у додиру са влагом. Оставите је на сувом и по могућству топлом, осунчаном месту, неколико дана, и то отворену, да се листови не слепе. После тога, не би било лоше да се, са десетак страна размака, поспе сода-бикарбона или талк за бебе. Онда се књига затвори, стави у пластичну кесу, из које се истисне ваздух, па се кеса добро завеже. Све то се стави у још једну кесу, па и она у чвор, да остане што мање ваздуха. Онда се цео пакет негде одложи, и заборави неколико недеља, може и дуже. Најважније је стрпљење, кесе никако не отварајте раније! После тих силних недеља све се отпакује и истресе прах. Требало би да је и мирис ишчезао. Све ово важи у случају да се није појавила буђ. Ако јесте, то је већ много тежа мисија, можда и немогућа.
Због чега епизоде исте серије имају различите редитеље?
НЕНАД ЕРДЕЉИ,
Футог
Онај што га на енглеском зову director може да буде неко ко ће се бавити искључиво режијом, али и неко ко ће управљати целим снимањем. Кад се снимају серије, доследност радње зависи од овог другог. Њега, опет на енглеском, зову showrunner (у шпици је најчешће потписан као продуцент или творац серије). Пошто је он задужен за то да серија прати одређену причу, сви остали морају да поштују његова упутства, па није нужно да један човек режира баш сваку епизоду. Редитељи у овом случају треба да брину о томе да се глумци и директор фотографије уклопе у унапред одређен стандард. А како се епизоде обично снимају дан за даном, они не морају у једном дану да се баве препродукцијом, продукцијом и постпродукцијом. То што ће други редитељ преузети наредну епизоду претходном оставља времена да сутрадан седи са, рецимо, монтажером и ради на завршним фазама снимања. Таквим темпом све се сними за мање времена. Да не буде забуне, овако се ради у земљама где се масовно производе серије. Код нас је исти редитељ углавном задужен за све епизоде.
Занима ме по чему је капућино добио име.
СТЕВАН ГРАЧАНИН,
Нови Сад
Све је почело од капуљаче (итал. сappuccio). Скромно обучени монаси дугих брада на улици су праћени дечијим узвицима „scappuccini!”, што на италијанском значи „они без капуљаче”‟ или у ширем смислу „пустињаци”. Иако су носили капуљаче, кад су се половином 16. века одвојили од фрањевачког реда тежећи животу с више одрицања, за свој нови ред изабрали су назив капуцинери. Њихови смеђи хабити највероватнији су разлог што је црна кафа разблажена млеком постала капућино. Ипак, први пут се капућино као кафа спомиње 1790. године у немачком језику у виду рецепта за Capuzinerkaffee. Нико, наравно, не спори да су преузели италијанску реч, као што нико не спори да је капућино 21. века италијански напитак.
Драги „Забавниче”,
Почеле су Олимпијске игре у Рију па ме занима ко је најстарији такмичар који је освојио златну медаљу?
ПРВОСЛАВ,
Младеновац
Оскар Гомер Сван (1847–1927) био је шведски стрелац који је почетком 20. века три пута учествовао на олимпијским играма. Током наступа у Лондону 1908. године, затим у његовој завичајној Шведској 1912. и у белгијском Антверпену 1920. године, освојио је шест медаља: три златне, једну сребрну и две бронзане. У рубрику „најстарији освајач златне медаље на олимпијским играма” уписао се 1912. године, када је са 64 године био најбољи у дисциплини гађања покретне мете на 100 метара.
Поред овог достинућа, успео је да постане и најстарији учесник Игара у њиховој савременој историји. То му је пошло за руком 1920. године, када је представљао Шведску на такмичењу у белгијском Антверпену. И тада је, са 72 године, успео да освоји медаљу, овог пута сребрну, и тако постане најстарији спортиста који је икада освојио медаљу на олимпијади. Припремао се и за наредне Игре, у Паризу 1924. године. Међутим, разболео се и морао да одустане од такмичења.
Осим ових невероватних података, занимљиво је и да је на сваким играма наступао са својим сином Алфредом (1879–1931), такође запаженим шведским стрелцем.
Видео сам неку чудну направу за коју су ми рекли да се зове карбидна лампа, и да су је некад користили рудари. Да ли можеш да ми кажеш нешто о тој лампи?
МИРОСЛАВ ПРЕРАДОВИЋ,
Нови Београд
Карбидна лампа дуго је била део основне опреме рудара. У метално кућиште стављао се карбид преко кога се сипала вода. У додиру с водом ствара се гас, ацетилен. Гас излази кроз лулу са стране, а када се запали, гори и даје јаку белу светлост. Незгода је што, кад се једном запали, не може да се угаси, све док се карбид не потроши. Ваљало је пазити и на количину карбида и воде у унутрашњости, пошто је, ако се претера, лако долазило до експлозије. Данас се ове лампе ретко користе, мада их спелеолози воле, пошто дају светлост у свим смеровима, а успут и греју, што уме да буде корисно у хладним пећинама. Некада давно користиле су се и као осветљење на колима, а оне мање чак и на бициклима и аутомобилима.
Недавно сам прочитала вест о томе како се у дворишту неке аустралијске породице из Ипсвича урушила земља и отворила се јама пречника осам метара пуна воде. Како је то могуће?
НИНА из Новог Сада
Случај у Ипсвичу није усамљен пример. Терен који је потонуо у геологији је познат као вртача. Она је последица крашког процеса који се одвија под утицајем воде. Пластичније објашњено, под земљом се налазе површине пуне воде које је, у случају вртаче, земља затворила. То је процес сличан ономе када на плажи покушамо да направимо мост тако што ћемо руку затрпати песком, а онда је извући. Тако настаје мост-тунел који није превише отпоран на рушење. Као што рука држи песак, тако и вода задржава земљу да се не уруши. Међутим, кад из различитих разлога та вода испари или раствори подземне стене, на њиховом месту остаје ваздух. Тада се тло стропошта, а на површини остане удубљење. То што је вртача у Ипсвичу пуна воде значи само да под земљом није испарила сва вода, мада да је у њој било сасвим довољно ваздуха да тло над њом попусти и падне.