Како и чиме звечи звечарка?
Огњен Бошковић
Бар
Онај карактеристичан звук који ствара звечарка служи јој, како тврде научници, као заштита, односно већим животињама да не стану на њу и узнемире је, јер је, као и све друге змије, глува. Звечку чини низ тврдих, сувих рожнатих прстенова на крају репа. То су, у ствари, остаци коже при пресвлачењу и њихов број се повећава приликом сваке промене „одеће”. Погрешно се верује да се старост звечарке утврђује пребројавањем прстенова ( као при одређивању доба дрвећу), јер се ова змија пресвлачи три-четири пута годишње. У „звечки” се најчешће налази око осам прстенова. Сувишни једноставно отпадају.
Мала звечарка не може да звечи јер на репу има само један прстен. Тек после неколико пресвлачења ствара се низ прстенова који међусобним трењем стварају типичан, застрашујући звук високе фреквенције.
Видео сам старе фотографије неке од војних парада одржаних непосредно после Другог светског рата на којима војници носе неке чудне шлемове. О чему се ту ради?
ГОРАН
Нови Сад
Рат још није био завршен, у западним деловима Југославије се и те како пуцало, а у Београду је 1. маја 1945. године организована војна парада. На њој су учествовали сви родови Југословенске армије, од борбених јединица до позадинских. Како је о некој униформности тешко могло да се прича, гледаоци су могли да виде шаренило опреме, од заплењене до оне добијене од савезника. Ипак, организатори су се трудили да колико-толико све уклопе, да бар јединице из истог ешалона имају исто оружје и опрему, што је требало да укаже да се ради о регуларној војсци израслој из партизанских одреда.
Заробљене опреме било је прилично, а део јединица носио је немачке шлемове. Неко је разумно закључио да ти шлемови ипак буде лоше успомене и чачкају по отвореним ранама. Мајстори су стога прионили на посао да их мало „поправе”. Са познатог немачког шлема, углавном модела М1940 и М1942, одсечен је доњи део. Тако се дошло до шлема који је годинама касније могао да се види у ЈА, касније ЈНА.
Занима ме који је најскупљи племенити метал на свету.
ДУШАН из Крагујевца
Племенити метали су ретки хемијски елементи, те зато и скупи. Од давнина су се ценили сјај, лакоћа ковања и мекоћа злата и сребра па се од њих вековима правио новац, с различитим уделом јефтинијих метала. Обично их повезујемо с употребом у изради новца, накита и уметничких предмета. Међутим, они се користе и у индустрији.
Племенити метали су и платина, рутенијум, родијум, паладијум, осмијум, иридијум и ренијум. Некада је у овој групи часно место заузимао и алуминијум. Иако га има највише од свих метала у Земљиној кори, његово пречишћавање било је веома сложено и скупоцено те је увршћен у групу племенитих метала. На Светској изложби у Паризу 1855. године, на пример, најважнији гости Наполеона ИИИ на поклон су добили прибор за јело од алуминијума, а они мање важни од сребра.
Најскупљи је родијум, око 40.000 евра по килограму (детектори од родијума користе се, на пример, и нуклеарним реакторима), а одмах за њим следе платина и злато.
Из петка у петак досаду бришем гумицом радозналости захваљујући теби и знам да дајеш одговоре и на она мало „чудна” питања. Да ли би могао да ми напишеш чему служе квадратићи разних боја на амбалажи, на пример, они на дну тетрапака?
СОФИЈА
Ти шарени квадратићи су знакови за контролу квалитета или густине боје на паковању неког производа. Они дају техничке податке о условима штампања и помажу штампару да прилагоди боју штампања. Рецимо, ако је боја квадратића црвена, упоређењем се утврђује да ли је жута или нека слична нијанса прејака или преслаба за штампање. Овим путем обезбеђује се висок квалитет штампе.
Занима ме да ли је знаковни језик универзалан, односно да ли две особе из различитих земаља могу да користе знаковни језик да се споразумеју?
НАТАЛИЈА
Боговађа
Иако знаковни језик није „видљива” варијанта неког говорног језика, па тако, на пример, српски знаковни језик није српски језик „преточен” у знакове, овај начин споразумевања који углавном користе особе са оштећеним слухом није исти у целом свету. Напротив, знаковних језика има чак неколико стотина, а и у једној земљи у различитим подручјима могу да постоје разлике у знаковном језику.
Такође, пошто није уско повезан са језиком који се у одређеној земљи говори, то што се у две земље говори исти језик (на пример, енглески у САД и Великој Британији), не значи да ће и знаковни језик тих земаља бити исти. Ипак, људи који знају знаковни језик по правилу познају и говорни језик заједнице (српски, енглески, француски...) у којој живе. Захваљујући томе, могу да да читају с усана, читају и пишу на том језику, што је нарочито важно јер се на знаковном језику не може писати.
Знаковни језик је у много чему сличан „обичном” језику. Уместо гласова користе се руке (постоје једноручни, дворучни и комбиновани ручни алфабети), као и изрази лица, покрети усана, положај тела... Изражајност и покрети лица и тела притом имају улогу коју у говором језику имају интонација и јачина гласа. Знаковни језик има своју граматику, што значи да, ако се њиме служите недоследно, не поштујући његова морфолошка и синтаксичка правила, „звучаћете” такорећи као странац, неко коме овај језик није матерњи.
Као и други природни језици (а за разлику, на пример, од есперанта), знаковни језици немају једног „творца”, већ настају у заједници, а на исти начин се и усвајају. Тако дете које тек почиње да учи знаковни језик у почетку прави несигурне, нејасне покрете које можемо да упоредимо с брбљањем детета које усваја говорни језик. Како га све боље усваја, његови покрети и мимика постају јаснији, прецизнији и изражајнији.
Занима ме шта звецка у лименци спреја, на пример, ауто-лака?
ПРЕДРАГ ПЕТРОВИЋ
Београд
Ко год да је нешто радио с лименкама ауто-лака и многих других спрејева, оних које ваља протрести пре употребе, приметио је да унутра постоји предмет који звецка. У лименци се налазе боја и гас који служи за распршивање. Како се те две твари после неког времена раздвајају, мора да постоји нешто што их меша. Обично мућкање углавном није довољно. Зато су се произвођачи досетили да унутра убаце најобичнији кликер, који меша боју с гасом. Може да послужи и као звечка, када се боја потроши. А ако неком затреба кликер, ипак је боље да оде до радње и купи гомилу, уместо да буши лименку под притиском. Свашта може да буде...
Због вијести из једног од претходних бројева у рубрици „Ма шта кажеш”, али и због неколико случајева овог љета за које знам, занима ме како змија доспије на таван куће и чиме се тамо храни.
АЊА,
Беране
Природна је појава да у мају и априлу змије изађу из легла јер тада крећу у потрагу за храном и водом. Појављују се у градским срединама јер се оне углавном налазе на некадашњим природним стаништима змија. Зато можемо да их видимо у запуштеним двориштима, шупама, старим зградама, на таванима, на местима заклоњеним од људског погледа. Хране се глодарима као што су мишеви, пацови или пухови, али и инсектима. Током варења хране покретљивост им је смањена, па мирују, али ако им се приближи опасност, повратиће плен и побећи. У Србији постоје само две врсте отровница, а то су шарка (Vipera berus) и поскок (Vipera ammodytes), али вам саветујемо да им се не приближавате јер њихов ујед може да буде болан, а у веома ретким случајевима, у Србији, и смртоносан.
Занима ме зашто људима седи коса.
ОГЊЕН ЛАЗАРЕВИЋ,
Јахорина, Република Српска
Боја сваке длаке у коси потиче од пигмента који се назива меланин. Различите нијансе боје косе настају кад се помешају тамни меланин (еумеланин) и светли меланин (феомеланин). Док сте још млади, меланоцити свакодневно стварају и складиште пигменте у ћелијама косе које садрже кератин, беланчевину која је главни састојак косе. Пратите ли нас? Е сад, како пролазе године, количина меланина постепено се смањује, што доводи до тога да коса постане седа и, на крају, бела (знак да у телу нема више меланина). Некад може да се догоди да коса оседи раније, али то углавном условљавају генско наслеђе, недостатак витамина Бе 12, болести штитасте жлезде, малокрвност и витилиго (глатке беле мрље на кожи), болест главне артерије код младих пушача, па и стално повећан ниво стреса или присуство великог страха.