Занима ме како је настао израз „дедлајн” који се често користи у новинарству?
МИЛОМИР М.
Београд
Код нас се, како у новинарству, тако и у другим делатностима, углавном користи израз „рок”, док је „дедлајн” чешћи у земљама у којима је енглески језик званично средство споразумевања.
Настанак израза „дедлајн” (deadline) забележен је у Сједињеним Америчким Државама у 19. веку, прецизније за време Грађанског рата (1861–1865). Био је то сукоб у коме је тaкозвани Југ (државе Конфедерације) тежио да се отцепи од Севера или Уније. Разлог су били различити погледи на ропство. Северњаци су га укинули, а Јужњаци су желели да се оно настави. Током овог рата, као и током многих других, основани су логори за заробљенике. У њима су, најчешће на шест метара од ограде, биле исцртане линије на земљи, које затвореници нису смели да пређу. У супротном, стражари су их убијали. Ове линије цртане су да се утамничени не би приближили зиду како би га прескочили или ископали тунел испод њега. По завршетку рата израз је ушао у новинарство, вероватно да би се истакла озбиљност рока до кога мора да се заврши писао. Ипак, данашњи „дедлајн”, колико год озбиљан био, не подразумева и могућност да се добије метак.
Имам мачку код куће и, кад ме гледа, понекад почне да трепће. Зашто то ради?
ДАНИЦА,
Смедерево
Можда на први поглед мачке не изгледају као животиње које показују осећања, али истина је да оне то чине скоро свакодневно. Посебно знају да буду нежне према власницима.
Начин на који мачка показује човеку да га воли јесте то што га дуго посматра и жели да се њен поглед сретне с нашим. Оне то раде само са особама које воле и којима верују. Кад се погледи сусретну, мачка ће трепнути неколико пута. Оно што је код људи пољубац, то су код маца ови трептаји.
Поред ових благих трептаја очима, мачке приврженост могу да покажу на још неколико начина. Надалеко је познато да воле да преду. Миран, ритмичан звук који испуштају при удаху и издаху значи задовољство и срећу што је поред вас.
Значајно је и кад се трља челом о вашу руку или неки други део тела. Тај додир подстиче лучење хормона среће, ендорфина, код вашег љубимца, али и код вас.
Сигуран знак љубави и привржености јесте и благи трзај врхом репа. Кад вам се приближи подигнутог репа, чији се врх благо трза, знајте да вам и на тај начин исказује љубав.
Недавно сам се вратио из САД, где нисам могао да се навикнем на то да Американци фудбал зову сокер. Да ли знате зашто користе тај назив за ову игру?
ВЕЉКО ПРОДАНОВИЋ,
Нови Сад
Становници Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и Јужноафричке Републике за игру код нас познату као фудбал користе реч сокер, или то чине они малобројни из тих држава који показују занимање за овај спорт.
Реч сокер настала је у Енглеској отприлике средином 19. века, а први ју је поменуо (бар тако каже легенда) оксфордски студент Чарлс Ветфорд Браун. Како су, по предању, енглески студенти у то доба волели да на крају речи додају наставак „ер”, Браун је на позив својих пријатеља да заједно играју „рагер” (мислећи на рагби), одговорио да он више воли „сокер”. Тако је настала реч коју су за фудбал користили енглески виши слојеви. Данашње име у то време користили су сиромашнији, али је оно ипак превагнуло. Важно је напоменути да је у то доба постојало више игара које су се на енглеском говорном подручју називале фудбалом, између осталог и рагби.
Како је у САД прво широко распрострањен постао фудбал који се играо и рукама и ногама (данас познат као амерички фудбал), а наш „европски” је стигао касније, морао је да се задовољи старим именом.
У једном од претходних бројева прочитао сам причу о Карољу Домержу, који је могао да поједе много тога. Читајући, сетио сам се да је и у нашој земљи некада постојао човек с невероватним апетитом. Можете ли да напишете нешто и о њему?
СРЛЕ,
Београд
Бранко Црногорац (84) некада је широм бивше Југославије (али и изван њених граница) био познат по надимку Карели и могао је да поједе буквално шта је хтео, баш као и пољски војник о којем смо писали у броју 3326, од 6. новембра. Овај сада већ времешни господин живи у Апатину, на северу Бачке, где проводи пензионерске дане.
Још као дечак Бранко је остао без родитеља, па је младост провео у сиротишту. После Другог светског рата био је утамничен на Голом отоку, а одатле је стигао на радну акцију изградње ауто-пута Београд–Ниш. Био је ударник у новосадској радној бригади „Слободан Бајић” и зарадио надимак Булдожер. Кад се радна акција завршила, преселио се у Апатин, оженио се, запослио и добио кћерку.
Први пут је приметио да његов желудац „није обичан” још 1956. године, а скраћено му је служење војног рока у тадашњој ЈНА зато што је за један оброк појео 30 порција пасуља и шест векни хлеба! То је био само почетак, а према његовим тврдњама, током живота појео је 25.000 сијалица, 6.000 грамофонских плоча, 25.000 тањира, 9.000 конзерви, око 15.000 виљушака и кашика, као и 30 килограма ексера!
Овакво медицинско и природно чудо привукло је пажњу већег броја људи, па је Карели наступао на различитим приредбама широм ондашње Југославије. Каже да је хтео да поједе и целог „фићу”, али није могао да нађе спонзора за тај подухват. Ипак, они који га памте, знају да је за два дана појео бицикл, а једна педала задала му је велике невоље. Тада је први пут морао да иде на операцију, којих је имао шест, четири на желуцу. Током година медицинских захвата лекари су открили да има невероватно јаку желудачну киселину која може да разгради све осим злата.
Данас овај дека живи тешко с малом пензијом недовољном за лекове који су му потребни. Теже од тога му пада, како сам каже, што су га готово сви заборавили. Тек понекад га посете новинари.
Ипак, његов лик и дело остали су заувек овековечени, на филмском платну и у песмама. Појављивао се у неколико дела новосадског редитеља Желимира Жилника, док га „Атеист реп”, музичка група из највећег града Војводине, спомиње у својој песми „Блу трабант”.
С обзиром на то да сам велика спавалица, занима ме како настају снови.
АНЂЕЛА НЕШИЋ,
Ниш
Снови, били они лепи или кошмарни, настају када доспемо до такозване РЕМ фазе спавања. То време нашег одмора, чији назив има енглеско порекло (од rapid eye movement – брзо мрдање очима), одликује се тиме што је наш мозак тада исто толико активан да нам се чини да смо будни, а уколико сте видели некога у РЕМ фази, могли сте да приметите да му се очне јабучице стално померају. Снови могу да настану и током других фаза сна, али је већа вероватноћа да их тада нећемо упамтити. Током сна наш мозак напорно ради.
Сновима се бави наука по имену онеирологија, али колико год да су они честа појава, још не постоји коначан одговор на питање о њиховом настанку. Једино је сигурно да је то начин на који наша подсвест покушава да нам помогне да схватимо и лакше прихватимо све што видимо и научимо током дана. Дакле, оно о чему дању размишљамо имаће велики утицај на оно што ноћу сањамо.
Иако се снови већ дуго проучавају, и даље постоје недоумице о њиховом смислуо, а многи тврде да њима можемо да предвидимо будућност. И док смисао својих снова свако мора сам да нађе, сигурно је да они не могу да кажу ништа о томе шта нас чека. Кад нам се оствари нешто што смо сањали, одмах заборавимо на петсто других снова који се нису остварили. Уколико нам се и догоди нешто о чему смо некад давно сањали, реч је о такозваној статистичкој случајности...
Некада давно сам чула да је кромпир ушао у широку употребу у Француској у 18. веку и да је за тај догађај везана једна анегдота. Можеш ли ми рећи шта се тада догодило?
БОЈАНА МИЛАНОВИЋ,
Чачак
Антоан Огистен Пармантје (1737–1813) био је француски фармацеут који је био у војсци за време Седмогодишњег рата. Овај сукоб, који је трајао између 1755. и 1764, вођен је између неколико европских земаља, а на супротним странама нашле су се Француска и Пруска. Како је Парментје допао у пруско заробљеништво, имао је прилику да види како се у тој држави узгаја кромпир и за шта све та биљка може да буде корисна. Исто поврће, које је у Европу стигло из Јужне Америке у другој половини 16. века, у Француској се тада користило само за храну животињама.
Парментје је у заробљеништву схватио све његове предности, као и то колико кромпир може да допринесе људској исхрани, па је по повратку кући покушао у то да убеди и земљаке. Како му они нису баш веровали, одлучио се за мали трик. На својим пољима кромпира јужно од града Лиона поставио је наоружане стражаре, како би околним сељанима указао да ту расте нешто вредно. Истовремено им је рекао да прихвате сваку врсту мита од сељака који ће желети да сазнају шта се ту налази. План му је упалио, мештани су почели да ваде кромпир, стражари су „жмурили на једно око”, а ова биљка ускоро се нашла на свим француским јеловницима.
Имамо једну породичну недоумицу, па се надамо да нам можеш помоћи. Моја мама и ја мислимо да је исправно рећи „прехладићу се и прехладиће се”, док мој очух тврди да је исправно „прехладићу, прехладиће”. Он је много тврдоглав и не жели ни да помисли да није у праву. Како чита Забавник од малих ногу, сигурно ће послушати ваш суд. Молим те, помози нам!
ВЕЉКО ЛАЗИЋ,
Нови Београд
Ваша породична недоумица нема један одговор, већ два. Начин на који глагол прехладити користите ти и твоја мама је исправан, али је исто тако правилно и то што каже твој очух. Међутим, све зависи од начина на који се он употребљава.
Уколико је неко болестан, тада је исправно прехладити се, на пример: ја сам се прехладио, ти си се прехладио, можеш да се прехладиш...
Кад се прехладити употребљава без повратне заменице себе или се, тада се говори о нечему што може да буде изложено деловању хладноће. Тако може да се каже: прехладио је стомак, прехладићеш бубреге и слично. Можда можете да пробате да се усагласите о каквој врсти прехладе је реч.
Без обзира на начин коришћења глагола, чувајте се прехладе у месецима који долазе.
Зашто воће брже сазри ако расте близу јабуке?
МАРКО П.,
Подгорица
Кад је у питању узгајање воћа, прави мајстори тог заната знају да, уколико нека воћка треба што пре да сазри, најбоље ју је посадити у близини дрвета јабуке.
Још од давнина је познато да ће јабуке помоћи да друго воће раније доспе за бербу, а сада се зна и зашто је то тако. Ова воћка производи гас етилен, једини биљни хормон у гасовитом стању. Етилен има јак физиолошки учинак на друге биљке, па им тако помаже да се брже развију и сазру.
Сличан учинак као јабука, мање је познато у нашим крајевима, има и киви, који на исти начин може да помогне да воће у његовој близини почне раније да добија праву боју, укус и мирис. Ову моћ јабуке приметили су и продавци воћа, па плодове других сорти убраних пре времена стављају у складишта заједно с јабукама како би брже могли да их изнесу на тезге.
Етилен се иначе јавља у биљним ткивима која старе, а ослобађа се и у ово доба године, кад лишће опада.