Шта изазива труљење парадајза?
Часлав Братић
Апатин
На омекшавање и труљење парадајза делимично утиче и пектолитички ензим ПГ који раствара лепљиву масу која ћелије парадајза држи у чврстом стању, као што се и зид од цигала руши кад малтер у њему почне да се распада. Да би се парадајз сачувао у чврстом стању, потребно је у њему зауставити или успорити дејство овог ензима ПГ. Парадајз, као и људско биће, садржи око стотину хиљада гена, хемијских команди смештених у свакој ћелији. Да би спречио дејство тог ензима микробиолог Бил Хајет је блокирао ген који је подстицао ензим на дејство тако што је у ћелије парадајза унео копију тог гена, али с обрнутим унутрашњим редоследом. Оваквим поступком Хајет је успео да добије врсту парадајза који је био много чвршћи, отпорнији на труљење и укуснији за јело.
Како се пастеризује млеко?
Предраг Марковић
Београд
Током поступка пастеризације млеко се загрева на 60 степени Целзијуса, чиме се убија већина бактерија које постоје у млеку, а да се притом сачувају његове природне беланчевине. То што су неке бактерије и даље присутне значи да је нужно да се млеко чува у фрижидеру. Млеко стерилисано УХТ поступком (излагањем веома високим температурама) греје се до 100 степени, чиме се убију све бактерије, премда се смањи и број беланчевина. Такво млеко није потребно чувати у фрижидеру.
Да ли су банане стварно радиоактивне, као што сам негде прочитао?
ЗОРАН из Зрењанина
Иако помен зрачења буди страх код многих људи, чак и храна коју једемо „зрачи”. Зрачење је енергија која путује од једне тачке до друге у виду таласа или честица. Изложени смо му свакодневно – и његовим природним и вештачким изворима. Природно зраче, на пример, баш банане, али потпуно безопасно.
Опште правило каже да је, што је већи енергетски степен зрачења, вероватније да ће изазвати штету. Рецимо, познато је да прекомерно излагање јонизујућем зрачењу из природног гаса радона оштећује људско ткиво и ДНК. Исто тако знамо да нејонизујуће зрачење (као што су Сунчеви ултраљубичасти зраци), ако смо му дуго изложени, изазива слепило, рак или опекотине. Људско тело је створено да издржи одређену количину радијације, а истраживања показују да бисмо морали стати испред двадесет милиона ољуштених банана како бисмо добили учинак једнак тровању радијацијом.
Занима ме нешто о повести чаја.
МИЛИЦА из Ниша
Први рецепт за чај развијен је у древној Кини. Према легенди, цар Шен Нунг открио је чај 2737. године пре наше ере. Лишће са оближње крошње дрвета камелије падало је у лонац с кључалом водом коју је припремао његов слуга. Тако је настао напитак који данас називамо чајем.
Међутим, веродостојнија је тврдња да је чај откривен током владавине династије Танг, између 7. и 10. века. Убрзо се ово једноставно и укусно пиће проширило целим светом.
Најпознатије врсте су црни, бели, зелени, жути, улонг и пу ер. Различита поднебља су стварала своје верзије древног рецепта, додајући нове састојке. Први чај се правио управо од осушених листова камелије, која садржи кофеин и танин. У зависности од надморске висине и климе на којој расте, различите су и особености чаја који се добије од ове биљке.
Први европски народ који је уживао у чају јесу Холанђани, а по увозу лишћа чаја брзо су их претекли Енглези. Ледени чај је настао у Француској у 17. веку, након што су увезени замрзнути листови из Јужне Каролине, тада француске колоније у Сједињеним Америчким Државама. С временом се индустрија чаја толико развила да је данас део културе многих држава широм планете.
Зашто за Месец кажу да је лажов?
Жељко Лукић
Пожаревац
Месечеве мене (млад месец, прва четврт, пун месец, последња четврт), као последица промена међусобног положаја Сунца, Месеца и Земље, раније су се означавале словима. D од латинског глагола desrescit – опада и C од crescit – расте, односно Месец расте или опада. Међутим, кад светли срп показује слово D, Месец не опада, већ расте, а када показује слово С, Месец не расте, већ опада. Ово је навело старе астрономе да кажу да је Месец обичан лажов (Luna mendax), јер једно показује, говори, а друго ради.
Напишите нешто о Саудијској Арабији.
МИЛОШ
Сремска Митровица
Саудијска Арабија је колевка исламске вероисповести. У њој се налазе два муслиманска света града: Мека (чији је некадашњи назив Јатриб) и Медина. Прелазак пророка Мухамеда из Меке у Медину 622. године назван је хиџра и узима се за почетак исламске ере. Света књига „Куран” наводи да је сваки верујући муслиман обавезан да бар једном у животу као ходочасник посети Меку. У Меки се налази Каба (или Ћаба), коцкаста грађевина око које се окупљају верници, хоџе и имаме који ту долазе на хаџилук (ходочашће). Муслимани је сматрају средиштем света.
Званичан назив државе је Краљевина Саудијска Арабија. Придев „Саудијска” односи се на династију Сауда, која влада овом земљом од 1932. године, када су се ујединиле краљевине Хиџаз и Наџд, које је прогласио краљ Ибн Сауд.
Застава Саудијске Арабије установљена је 15. марта 1973. године. Зелена је – боја која означава ислам – с белим натписом на арапском језику „Нема бога до Алаха, Мухамед је његов пророк” и сабљом чије је сечиво окренуто налево, у знак доследности и правде.
Како су настале прве плоче на винилу?
САЊА
Ниш
О занимљивом развоју винила у служби музике „Забавник” је опширно писао више пута.
Човечанство је почело да складишти звук у материјалном облику у 19. веку. Проналазачи попут Томаса Едисона и Емила Берлинера вршили су огледе с различитим материјалима за чување звука, унапређујући старе методе.
У првој половини 20. века дискове за снимање звука правили су од шелака, врло крхке смоле. Овакве плоче су трпеле урезивање без ломљења, али упркос издржљивости, ограничено су репродуковале звук. После педесетих година, поливинилхлорид (PVC) постао је омиљена грађа за плоче, те се користи и данас због гипкости и способности да емитује звук високог квалитета.
Појавила су се два формата винилних плоча. Лонгплеј или дугосвирајуће плоче веће су и обично садрже више песама или било који дужи звучни материјал, док су оне зване синглплеј мањег пречника и садрже само једну песму с обе стране.
Иако је складиштење звука одавно прешло у дигитални свет, производња грамофонских плоча и даље живи због заљубљеника широм планете.
Чему служи корсет?
ЗОРАНА из Јагодине
Корсет никада није у потпуности изашао из моде. Мењала се дужина, степен затезања, материјал, али одувек је јасно да – није направљен да буде удобан. Главни део корсета, његов „костур”, испрва се правио од метала, дрвета, слонове или китове кости.
Када је овај одевни предмет био најраспрострањенији, владало је уверење да је жена само „украс” високог друштва, те да јој свакако не треба практична одећа. Затегнут корсет, заједно с кринолинама и уским рукавима, неколико сукања и пар папучица требало је да одсликају савршену викторијанску жену.