Да ли се Сунце чује?
КРИСТИНА
Умка
Сунце се не чује као ватра кад букти и пуцкета. Штавише, не може се рећи ни да Сунце гори. Његова топлота и светлост потичу од нуклеарних фузија које су милионима пута јаче од хемијског сагоревања. Ипак, фузионе реакције производе турбуленције, а ове одашиљу звук – ритмичке промене у густини материјала који улазе у Сунчев састав. Ови акустички таласи имају фреквенцију од приближно 0,005 херца. Тутњава Сунчеве „пећи” толико је ниске фреквенције да је људско ухо не опажа. Јер, најнижа фреквенција коју ми чујемо износи око 20 херца.
Како се утврђује старост корњача?
БОРИС ПЕРАНОВИЋ
Градишка
Ово није једноставан задатак, јер се њихова старост не може поуздано проценити само на основу величине или изгледа појединих примерака. Најтачнији начин је дуготрајно праћење јединки од излегања до зрелости, али је и оваj поступак захтеван и дуготрајан.
Због тога биолози најчешће броје прстенове на оклопу, што је најпоузданије код млађих јединки, док су код старијих прстенови често излизани. Други поступак је проучавање слојева у костима, што даје приближније процене, али се може применити само на угинулим животињама. Физичке особине попут масе или боје оклопа нису тако поуздане, јер зависе од исхране и климе.
Зашто је тешко наћи детелину с четири листа?
НАТАЛИЈА
Зрењанин
Детелина обично има три листа, док се четврти појављује услед генске промене. Пошто је таква појава ретка, проналазак детелине с четири листа од давнина се сматра изузетним. Наиме, ова појава се јавља код једног у 10.000 примерака. Од давнина постоји веровање да је онај ко је нађе прави срећник. А од средњег века верује се да је срећан не само онај ко нађе, већ и онај коме се оваква детелина дарује. Према легенди, сваки листић означава једно животно добро: први – добар глас који неко за собом оставља, други – богатство, трећи – добро здравље, а четврти – искрену љубав.
Али, опрез. Постоје и биљке које природно имају четири листића, попут Oxalis tetraphylla, познате и као Oxalis deppei, такозване лажне детелине. Иако она изгледом подсећа на детелину, припада другом реду биљака.
Како миришу друге планете?
ЂУРЂА БАСТА
Ваљево
За почетак, на Меркуру је стање подношљиво јер му је атмосфера изузетно ретка, па је претежно без мириса. Међутим, у Венериној атмосфери преовлађују густи облаци сумпорне киселине, због чега она смрди на покварена јаја. Марс има сличан (додуше, блажи) мирис.
На Јупитеру пак има више арома, у зависности од поднебља. Понегде подсећа на средство за чишћење и прљаве чарапе – због присуства амонијака, на другим местима на покварена јаја – због водоник-сулфида, а негде на горки бадем или марципан – због водоник-цијанида.
Сатурн углавном нема јак мирис, пошто га већински чине водоник и хелијум, али у траговима садржи амонијак и фосфин, који донекле мирише на бели лук или трулу рибу.
Због велике количине водоник-сулфида у вишим атмосферским слојевима, Уран важи за најсмрдљивију планету; Нептун се, напослетку, осећа на морску траву и на покварена јаја.
Када смо уморни, зашто кажемо да смо гроги?
ЛЕНА
Суботица
Ова енглеска позајмљеница потиче из времена британског адмирала Едварда Вернона (1684–1757), познатог као „Стари Грог” јер је носио капут од грогрејна, отпорне тканине налик рипсу. Између 1740. и 1745. године уочио је да морнари много пију, па је одлучио да на бродовима ограничи потрошњу рума. Није само одредио колико свакодневно сме да се пије већ је наредио да се рум претходно разреди водом. Ту адмиралову мешавину морнари су почели да зову по њему – грог. Израз „баш сам гроги”, дакле, потиче још из тог времена када су се због рума морнари осећали ошамућено и уморно.
Речници српскога језика одавно бележе и глагол грогирати, који се у значењу ’довести у стање посртања, изнемоглости, ошамућености; потпуно савладати’ појављује у нашим књижевним и неуметничким текстовима од средине прошлог века.
Зашто се често пробудимо пре него што нам зазвони будилник?
САЊА
Београд
Док спавамо, телесна температура опада. Најнижу тачку достиже око четири сата ујутро, а потом постепено расте. Како се тело загрева, почињемо да се будимо. Око шест или седам сати изјутра, чак и ако још нисмо потпуно будни, постајемо осетљивији на оно што се дешава око нас. Често се трзамо на сваки шум.
Имамо и својеврстан унутрашњи будилник – биолошки сат. Када редовно лежемо и устајемо у приближно исто време, тело око сат времена пре уобичајеног буђења почиње да лучи кортизол (хормон страса и будности) и беланчевине зване ПЕР. Тиме тело прогнозира време буђења и „пали моторе” пре него што се звоно огласи.
А понекад се пробудимо и само јер ишчекујемо да будилник зазвони.
Које је порекло и значење мушког имена Вид?
ХРИСТИНА
Чачак
Проучаваоци властитих имена, ономастичари, наводе неколико различитих тумачења порекла и значења имена Вид.
За једне је ово име латинског порекла и потиче од речи vita, што значи ’живот’. Раширило се захваљујући Светом Витусу, то јест Виду. Овог светитеља славе и римокатоличка и православна црква 15, односно 28. јуна. Био је ранохришћански светитељ и мученик са Сицилије који је, према легенди, још као дечак страдао због своје вере у Риму 303. године, за време цара Диоклецијана, а након смрти постао је један од најзначајнијих ранохришћанских светаца. Док се у касном средњем веку у деловима централне и западне Европе веровало да Свети Вид исцељује душевне болести и епилепсију, у јужнословенским крајевима се сматра исцелитељем очних болести и заштитником вида.
Према другом тумачењу, име Вид повезује се са старословенским богом Свентовитом или Световидом, богом рата и плодности. Према предању, приказиван је са четири главе, па се сматрао свевидећим и свемоћним. Први део његовог имена односи се на снагу и моћ, док други означава господара, ратника или победника.
Према српским народним обичајима, име Вид везује се за чуло вида, па се деци давало са жељом да буду оштрог вида, разборита, да јасно мисле и добро расуђују.
Шта су хероиде?
СТЕВАН
Сремска Митровица
Хероиде су измишљена љубавна писма у стиху митолошкких, легендарних и историјских јунака и јунакиња. Потекле су из пера римског песника Овидија у збирци „Посланице легендарних јунакиња”, која, између осталог, наводи речи које је Аријадна могла да изрекне пошто ју је Тезеј напустио или оно што је Пенелопа могла да упути свом дуго одсутном мужу Одисеју, као и тужбалице којима би Андромаха жалила за тројанским принцем Хектором.
У књижевном животу Европе 16, 17. и 18. века хероиде су имале значајну улогу, а посебно су биле омиљене у Француској и Русији. Коначно су ишчезле из књижевне моде око 1825. године.