Који је најстарији трг у Београду?
НЕБОЈША ГАЈИЋ
Најстарији београдски трг био је Краљев трг који се данас зове Студентски. Заузима простор од Улице Васе Чарапића, око Универзитетског парка, до Узун-Миркове. На овом месту налазило се турско гробље све до шездесетих година 19. века.
Српске власти отвориле су 1824. године Пазариште, касније названо Велика пијаца, на простору где је данас парк. Године 1869. трг је добио правилнији облик – на једној половини остала је Велика пијаца, а друга је преуређена у парк. Пијаца је уклоњена 1927. године и тада је цео простор претворен у парк.
Када су почеле да се користе спреј бочице?
ИВИЦА ЗАРИЋ
Иако смо данас навикли да користимо спреј у свакодневном животу – од прскања шлага на торти до лакирања – спреј бочица рођена је, као и многи други предмети, за потребе војске. Први спреј користили су амерички војници током Другог светског рата да би се заштитили од досадних инсеката. Дакле, био је то инсектицид.
Верује се да је спреј измислио Норвежанин Ерик Ротхајм тридесетих година прошлог века. После Другог светског рата, када је унапређена производња пластике, порастао је и број течности које су могле да се прскају из спреј боца, па су оне почеле и више да се користе. Америчко предузеће „Дракет” највише је допринело томе да оне уђу у ширу употребу.
Зашто је врућину много теже поднети кад је већа влажност ваздуха?
ДЕАНА
Београд
Мада је осећај врућине субјективан, објективно наше тело се лакше сналази са сувом него са влажном врућином. Разлог томе је начин на које се људско тело хлади. Иако нам се некад чини као незгодно, непрактично, неефикасно и као извор нелагодности, знојење је изузетно добар начин да се тело охлади, бар у идеалним условима. У тим условима кожа се хлади тако што зној полако испарава с ње. Међутим, када се у ваздуху нађе велика количина влаге, зној не може довољно брзо да испари, већ се само на скупља и на крају капне (по обичају, негде где ће оставити мрљу). Међутим ни потпуно суву врућину није лако трпети, јер зној сувише брзо испарава на врућем ваздуху.
Које су природне замене за кафу?
СВЕТЛАНА
Крагујевац
Замена за кафу могу бити биљке које природно садрже кофеин као што су чај (црни, зелени, бели), гуарана или чоколада (теобромин се разлаже у кофеин). Што се тиче укуса кафе, али одсуства кофеина, постоји више природних замена. Код нас се најбоље зна за цикорију (Cichorium intybus), која се одавно користи у Војводини. Слична цикорији је кафа од обичног маслачка (Taraxacum officinale). Обе ове замене за кафу се праве од корена биљке, који се суши и потом пече и меље, с тим што биљке треба брати на пролеће. Слична замена за кафу се може добити од леблебија, ражи или јечма. Могу се чак заменити сви састојци прецењених кафених напитака: за природну чоко-моку потребни су само цикорија, рогач, млеко од овса и стевија.
Да ли се вода, због ниских температура и јаког притиска, леди и у дубинама океана?
МИЛИЦА
Суботица
Одговор је не, али је занимљиво како се особине воде мењају у складу с променом притиска и температуре. У разређеној атмосфери, на највишем врху Монт Евересту, вода, рецимо, кључа на само 75 степени Целзијуса. На тој висини од 8.848 метара атмосферски притисак износи једва трећину оног на нивоу мора. У највећој океанској дубини од 11 километара, у Маријанском рову у Тихом океану, источно од Филипина, притисак износи 1.100 бара, а температура је два степена Целзијуса. Ако би се притисак повећао на 20.000 бара, вода би се заледила на температури од 100 степени Целзијуса. То само значи, додуше у теорији, уколико би се притисак толико повећао, вода на дну океана могла би да се претвори у лед.
Занима ме шта су амбулофобија и агирофобија?
ИСИДОРА БАЛШИЋ
Амбулофобија се убраја у ређе фобије, а људи који од ње пате имају страх од ходања. Они стрепе да ће пасти док ходају, па се зато грозе помисли и да крену у најобичнију шетњу. И агирофобија има донекле везе са ходањем, тачније она подразумева неприродан страх од преласка улице. Људи са овим страхом тешко се одлучују да пређу пут, било на пешачком прелазу или ван њега, јер су убеђени да ће то довести до озбиљних телесних повреда. Ствари су сасвим другачије када су у питању аутомобили – агирофобичари без потешкоћа возе кола и учествују у саобраћају.
Како удисање хелијума утиче да нам се промени боја гласа?
МИЛЕНА РАЈИЋ
Хелијум је гас лакши од ваздуха. Зато се кроз њега звук простире три пута брже и на вишој фреквенцији него кроз ваздух. Свако ко га је неким случајем удахнуо из хелијумског балона добио је прилику да чује сопствени глас са повишеном фреквенцијом, који звучи као лик из неког цртаћа. Поставља се питање да ли би гасови тежи од ваздуха могли да произведу супротно дејство – да нам глас звучи као да говоримо „из бурета”? Аргон је, на пример, 1,4 пута тежи од ваздуха, што је много мање од хелијума који је седам пута лакши, тако да ова појава не би могла да се уочи. Осим тога, удисање гасова тежих од ваздуха изузетно је опасно јер се тешко избацују из плућа, па спречавају везивање кисеоника.
Шта је то проклетство „Титаника”?
БИЉАНА ИВИЋ
У питању је претпоставка да је чувени путнички брод настрадао јер је био проклет. Наиме, убрзо после несреће која се десила у ноћи 14. априла 1912. године почеле су да круже разне теорије о томе зашто је потопљен – од тога да је ова трагедија изазвана намерно, да се на њему налазио уклети дијамант, па до тога да је главни кривац уклета мумија која се налазила на броду.
Причу о мумији, према тврдњама сведока, испричао је један од путника на „Титанику”, енглески новинар и уредник Вилијам Т. Стед, и то само неколико сати пре судара. Она се убрзо после трагедије нашла у великом броју новинских написа, па се тако раширило веровање да је брод био уклет. Стед није преживео бродолом.