Да ли су графити уметност или вандализам?
Немања
Угриновци
Графити или „улична уметност” неоспорно су веома омиљени, без обзира да ли је реч о делу од уметничке вредности или о шкработини. С обзиром да је незаконито цртати графите на јавним површинама и уништавати изглед зграда, графити се могу сматрати вандализмом. Међутим, уметничка нота графита уочава се у необичном склопу боја и слова. Понекад се њихова лепота крије у скривеном значењу које је могуће разоткрити дубљим сагледавањем њихове симболике. Због тога је неопходно обезбедити што више дозвољених површина за овакво цртање, које није само пуко жврљање. Тренутно постоји у свету има 17430 зидова на којима је дозвољено исписивање графита. Највише их је у Великој Британији (203), САД (90) и Немачкој (453). Графити су јавна уметност, свима доступна, као и начин да се искаже даровитост и орасположи свет. Један од најомиљенијих београдских графита је „Џаба сте кречили”.
Који временски услови су најповољнији за живот и рад?
Сања
Панчево
Најповољнији услови – релативна влажност око 60 одсто (у Београду се креће између 60 и 84 одсто), уз температуру ваздуха од 20 Целзијусових степени – прилично су ретки у природи. У затвореним просторима могу да се створе вештачки, помоћу клима-уређаја, а у природи су знатно чешће влажне врућине, односно влажне хладноће и сув, топао ваздух.
Влажне врућине (оморина) тешко се подносе због смањене моћи тела да довољно испарава и зноји се, што изазива постепени раст температуре тела, која отежава дисање и здравим особама. Код неких људи она изазива мучнину која је, обично, предзнак топлотног удара. Они који пате од болести крвних судова и јетре имају веће тегобе од других. Влажна хладноћа изазива непријатан осећај и код здравих особа, а поспешује појаву реуматизма, бронхитиса, астме и упале грла.
Сув, топао ваздух лакше се подноси од влажне врућине, односно влажне хладноће. Он може да буде и користан за човека. У месту Бајрам-Али, у средњој Азији и једном од најсувљих места бившег Совјетског Савеза, саграђен је санаторијум за особе оболелих бубрега, али са здравим срцем. Ту се, на температури од 40 до 45 степени у хладу, бубрези у знатној мери ослобађају рада, док њихову посао делимично преузима кожа кроз коју се, знојењем, излучује део воде и отрова из организма.
Да ли стварно постоје „беле рупе”?
Милан
Беле рупе засад су само претпоставка коју је први изнео руски научник Игор Новиков. Према њој, оне су потпуна супротност црним рупама – као што црне рупе привлаче и гутају материју, требало би да је беле избацују и одбијају. То значи да би путник у свемирском броду који се приближава белој рупи трпео притисак зрачења које из беле рупе куља брзином светлости. Те честице светлости стварале би све већи отпор што је свемирски брод ближе, а време и простор постајали би изобличенији пошто, у складу с претпоставком, у белим рупама, као и у црним, влада „сингуларитет” времена и простора. Дакле, гравитационо поље у средишту беле рупе бесконачно је, а проток времена не постоји.
Под суманутом замишљу да би неко могао да изгради свемирску летелицу која би издржала сва та искушења, сила одбијања која би на њу деловала док се приближава белој рупи постајала би све већа, док не постане бесконачна. Зато ни сва енергија из свемира не би била довољна да брод стигне до беле рупе.
Постоји и тврдња да су црне и беле рупе повезане црвоточинама, те да кроз њих материја може да мења положај у простору без протока времена. Но, као што би посматрачу са стране изгледало да на хоризонту црне рупе неко тело бесконачно дуго улази у њу, оном близу хоризонта беле рупе чинило би се да тело бесконачно дуго излази из ње. Због тога неки научници сматрају да је Велики прасак у ствари био експлозија беле рупе.
Телескоп на свемирској опсерваторији „Нил Герелс Свифт”, намењеној откривању великих блескова у свемиру, 2006. године у сазвежђу Индус приметио је експлозију гама-зрачења. Она по својој невероватној величини и снази није била ни налик онима које настају након судара неутронских звезда или урушавања звезде при стварању црне рупе. Зато су научници почели да претпостављају да је примећена бела рупа. Према томе, експлозија је била „неуспели” Велики прасак, те је од милоште названа „мали прасак”.
Волео бих да знам нешто о балалајки.
Зоран
Суботица
Романсе и баладе, циганске мелодије из степа и руска народна музика заиста не могу да се замисле без топлог звука балалајке. То је руски народни инструмент са жицама, по звуку веома сродан тамбури.
Труп се прави од јеловог дрвета и има једноставан троугласти облик. Доња даска (дно) састављена је од више делова, а горња је благо испупчена и има један округли отвор или више њих. Жице су од животињских штављених црева или, ређе, од металних жица и у њих се удара пером. Балалајка се први пут појавила око 1700. године и постепено заменила домру, ранији народни инструмент с две жице. Усавршена је нешто касније и прилагођена за свирање у оркестру.
Због чега нам је значајно споразумевање без речи?
Милица
Прокупље
Преношење мисли и осећања је неизоставни део живота сваког човека. Није свака комуникација заснована само на говору. Заправо, невербална комуникација има низ предности у односу на вербалну. Неке појаве немогуће је исказати језички. Гестикулацијом ћемо јасније показати другима шта осећамо и шта желимо да кажемо. Истинска осећања саговорника примећујемо посматрајући говор тела. Презнојавање лица указује на страх, очи су најбољи показатељ заљубљености, слегнута рамена неутешно пате. Понекад овакав вид комуникације може да замени вербалну, а понекад је њена допуна. Сваки добар говорник требало би да поред јасног и разумљивог садржаја говори уз одговарајућу боју гласа и став тела. Без убедљивости и личног стила до слушаоца иначе неће допрети срж његових речи.
Зашто неке животиње живе у групама?
Ана, Београд
Бројне животињске врсте суочавају се већ вековима са борбом за опстанак. Да би опстале стварају мање или веће групе које захтевају од припадника блиске везе ради лакше сарадње. Крдо, јато или рој примери су окупљених животиња из безбедносних разлога, како би се лакше заштитиле од могуће опасности. Оне заједно одгајају младунце, налазе храну и бране се. Свакој животињској групи неопходан је вођа који ће се старати о томе да група остане у свом саставу. У јату делфина може дабуде и до хиљаду делфина који се споразумевају уз помоћ различитих врста звиждука и ехолокације, што им помаже да лакшенађу храну и одбране се од непријатеља. Дакле, животиње живе у групама због лакшег живота у заједници.
Да ли дрвеће може да се споразумева између себе?
Лука, Шабац
Истраживањима је утврђено да је дрвеће у стању да се међусобно споразумева и то тако што једно друго упозори на појаву „напасника”. Кад су научници приметили да су шумицу младог дрвећа напали инсекти или глодари, запазили су да је то дрвеће почело да испушта једну хемијску супстанцу, на шта је друго дрвеће у њиховој близини почело да производи већу количину танина, сложених једињења која код инсеката изазивају лоше варење. Производња танина била је у сразмери с трајањем и јачином напада инсеката.
Зашто коале спавају скоро 20 сати дневно?
Тамара, Баново брдо
Ове животиње, које насељавају источну и јужну обалу Аустралије, скоро цео век живе на дрвећу еукалиптуса. У току дана (најчешће ноћу) проводе и до пет сати једући лишће с дрвећа. У просеку им је потребно око пола килограма хране да би задовољиле апетит. Пошто је лишће пуно целулозе, варење им је дуготрајно и отежано. Потроше већи део енергије да би уз помоћ посебних микроба у цревима искористила сваки хранљиви молекул. Њихова „спавачка” природа у тесној је вези с начином исхране, јер спавањем надокнађују снагу потрошену на варење.