Како су Крушевљани добили надимак Чарапани?
МИЛЕНА
Суботица
О томе како су мештани Крушевца добили овај надимак нема писаних трагова. Према једном извору, стекли су га јунаштвом у Првом српском устанку. Наводно, за време битке за Крушевац, 26. јануара 1806. године, изули су се и у чарапама тихо прикрали турским положајима да би изненадили непријатеља.
Друго предање каже да надимак потиче још из доба Косовског боја, када је лична гарда кнеза Лазара, коју су чинили војници из околине Крушевца, носила црвене доколенице као посебну част и знак распознавања. Војници су прозвани Чарапанима, а због њихове одважности на бојном пољу, тај надимак се проширио на сав живаљ овог града и околине.
Но, поред прича из повести, постоји и шаљиво тумачење да су чарапе биле згодне за нечујно искакање кроз прозор када би се на вратима ненадано појавио нечији муж…
Може ли прогутана жвака заиста да нам нашкоди?
СИЛВИЈА
Панчево
Иако се родитељи увек забрину када им дете прогута жвакаћу гуму, она, срећом, није опасна по здравље. Њени основни састојци, као што су шећер (или заслађивач), боје и укуси, упијају се у организам још док се гума жваће. Природна или синтетичка гумена база није растворљива, па кад прогутамо жваку, гумаста твар непромењена клизи кроз органе за варење и на крају излази са изметом. Чак и кад желудачни сокови успеју да је нагризу, она не садржи ништа што би нам наудило.
Жвака може да буде опасна само за малу децу: кад је прогутају, једњак може да се запуши и тада им прети гушење.
Када смо уморни, зашто кажемо да смо гроги?
ЛЕНА
Суботица
Ова енглеска позајмљеница потиче из времена британског адмирала Едварда Вернона (1684–1757), познатог као „Стари Грог” јер је носио капут од грогрејна, отпорне тканине налик рипсу. Између 1740. и 1745. године уочио је да морнари много пију, па је одлучио да на бродовима ограничи потрошњу рума. Није само одредио колико свакодневно сме да се пије већ је наредио да се рум претходно разреди водом. Ту адмиралову мешавину морнари су почели да зову по њему – грог. Израз „баш сам гроги”, дакле, потиче још из тог времена када су се због рума морнари осећали ошамућено и уморно.
Речници српскога језика одавно бележе и глагол грогирати, који се у значењу ’довести у стање посртања, изнемоглости, ошамућености; потпуно савладати’ појављује у нашим књижевним и неуметничким текстовима од средине прошлог века.
Зашто се често пробудимо пре него што нам зазвони будилник?
САЊА
Београд
Док спавамо, телесна температура опада. Најнижу тачку достиже око четири сата ујутро, а потом постепено расте. Како се тело загрева, почињемо да се будимо. Око шест или седам сати изјутра, чак и ако још нисмо потпуно будни, постајемо осетљивији на оно што се дешава око нас. Често се трзамо на сваки шум.
Имамо и својеврстан унутрашњи будилник – биолошки сат. Када редовно лежемо и устајемо у приближно исто време, тело око сат времена пре уобичајеног буђења почиње да лучи кортизол (хормон страса и будности) и беланчевине зване ПЕР. Тиме тело прогнозира време буђења и „пали моторе” пре него што се звоно огласи.
А понекад се пробудимо и само јер ишчекујемо да будилник зазвони.
Зашто се сат носи на левој руци?
МИЛОВАН
Крагујевац
Ручни сат се обично носи на левој руци зато што је већина људи деснорука. Уколико би дешњаци носили сат на десној руци, могли би лакше да га оштете, покидају каиш или га поломе приликом свакодневних послова. Леворуки зато носе сат на десној руци, будући да леву руку чешће користе.
Иначе, појава ручног сата забележена је још у 16. веку. Године 1571. краљица Елизабета I од Енглеске добила је од Роберта Дадлија ручни сат на поклон. Француски математичар, физичар и филозоф из 17. века Блез Паскал свој џепни сат везао је око левог зглоба како би током рада лакше пратио време, док му је десна рука слободна. У почетку су ручне сатове носиле скоро искључиво жене – углавном због одсуства џепова на женској гардероби.
Мушкарци су почетком века за нама, када су избили велики ратови, прешли са џепних на ручне сатове. Војницима и пилотима било је од пресудне важности да ускладе нападе, а вадити џепни сат док се у другој руци држи оружје непрактично је и опасно, па су они своје сатове почели да везују кожним каишевима – најчешће око левог зглоба.
Да ли се Сунце чује?
КРИСТИНА
Умка
Сунце се не чује као ватра кад букти и пуцкета. Штавише, не може се рећи ни да Сунце гори. Његова топлота и светлост потичу од нуклеарних фузија које су милионима пута јаче од хемијског сагоревања. Ипак, фузионе реакције производе турбуленције, а ове одашиљу звук – ритмичке промене у густини материјала који улазе у Сунчев састав. Ови акустички таласи имају фреквенцију од приближно 0,005 херца. Тутњава Сунчеве „пећи” толико је ниске фреквенције да је људско ухо не опажа. Јер, најнижа фреквенција коју ми чујемо износи око 20 херца.
Како се утврђује старост корњача?
БОРИС ПЕРАНОВИЋ
Градишка
Ово није једноставан задатак, јер се њихова старост не може поуздано проценити само на основу величине или изгледа појединих примерака. Најтачнији начин је дуготрајно праћење јединки од излегања до зрелости, али је и оваj поступак захтеван и дуготрајан.
Због тога биолози најчешће броје прстенове на оклопу, што је најпоузданије код млађих јединки, док су код старијих прстенови често излизани. Други поступак је проучавање слојева у костима, што даје приближније процене, али се може применити само на угинулим животињама. Физичке особине попут масе или боје оклопа нису тако поуздане, јер зависе од исхране и климе.
Зашто је тешко наћи детелину с четири листа?
НАТАЛИЈА
Зрењанин
Детелина обично има три листа, док се четврти појављује услед генске промене. Пошто је таква појава ретка, проналазак детелине с четири листа од давнина се сматра изузетним. Наиме, ова појава се јавља код једног у 10.000 примерака. Од давнина постоји веровање да је онај ко је нађе прави срећник. А од средњег века верује се да је срећан не само онај ко нађе, већ и онај коме се оваква детелина дарује. Према легенди, сваки листић означава једно животно добро: први – добар глас који неко за собом оставља, други – богатство, трећи – добро здравље, а четврти – искрену љубав.
Али, опрез. Постоје и биљке које природно имају четири листића, попут Oxalis tetraphylla, познате и као Oxalis deppei, такозване лажне детелине. Иако она изгледом подсећа на детелину, припада другом реду биљака.