УСКРС ИЛИ ВАСКРС?

Да ли се каже Ускрс или Васкрс? Наилазим на обе варијанте.

ГОРДАНА

Београд

У савременом српском језику правилним се сматра и један и други облик. Оба су веома распрострањена, а разлика у њиховој употреби лежи у области стилистике – Ускрс је стилски неутралнија реч, док је Васкрс реч погоднија ако се тексту жели придати свечанији тон, мада се чини да се и ова разлика сада губи.
   А откуд нам два облика за исти празник? Одговор лежи у историји нашег језика. Наиме, све до Вукове реформе, којом је српски народни језик уједно постао и књижевни језик, вековима је трајала диглосија (двојезичје) народног и књижевног језика. Смењивали су се књижевни језици од старословенског, преко српскословенског, до рускословенског и славеносрпског, и сви су они били под утицајем народног, „пучког” језика.
   Где је у прасловенском стајало въ- (ово ъ обележава такозвани полугласник), у српскословенском прешло је у ва-, а у народном језику у глас у. Тако се у српскословенском говорило не само Васкрс, већ и вадова, ва (као предлог), док се у народном језику говорило Ускрс, удова, у (нечему).
   А да све буде још замршеније, постоји и рускословенски облик, који гласи во-. Рускословенски, то јест, руска редакција старословенског, од средине 18. века званичан је језик Српске православне цркве. Ако некад нисте сигурни да ли се каже Христос воскресе или Христос васкрсе, знајте да су оба облика правилна – први је рускословенски, други српскословенски. Само их не ваља мешати, јер облици попут воскрсе и васкресе нису постојали ни у једном од ова два књижевна језика.

Број: 3402 2017.

ПИРАМИДА У ПАРИЗУ

Да ли постоји неки разлог због којег се пирамида испред Лувра састоји од тачно 666 стаклених плочица?

Верни читалац

Када је француски председник Франсоа Митеран дошао на власт 1981. године, пожелео је да чувени париски музеј Лувр добије нов изглед. Зато је у помоћ позвао кинеско-америчког архитекту Јоа Минга Пеја који је 1989. поставио велику стаклену пирамиду код улаза у Лувр.
   Многи су нападали Митерана тврдећи да је модеран споменик оскрнавио музеј-дворац из 12. века. Поред тога, јавиле су се бројне теорије завере: да је Митеран масон, да је пирамида ђавоље дело јер је наводно сачињена од 666 стаклених плочица, а тај број се везује за „нечастивог”. Међутим, званични подаци кажу је кинески архитекта употребио тачно 603 ромба и 70 троуглова, дакле „сасвим обичних” 673 стаклених плочица.
   Према неким тврдњама, овај споменик направљен је у славу Наполеона и његовог похода на Египат. Сматра се, такође, да је Пеј желео да велича геометријску правилност француских вртова. Стаклени див висок 21 метар данас је један од симбола Лувра. Каже се да туристи долазе у музеј како би видели Мона Лизу, Милоску Венеру и – пирамиду.

Број: 3402 2017..

КАД ЖУМАНЦЕ ПОЗЕЛЕНИ

Зашто код куваног јајета жуманце понекад позелени?

ПРЕДРАГ

Ужице

Око жуманцета тврдо куваног јајета понекад се види некаква зелена скрама. То је сулфид гвожђа и настаје хемијском реакцијом између гвожђа у жуманцету и водоник-сулфида у беланцету (ето зашто се налази баш на месту где се они спајају). Гвожђе се везује за једну беланчевину из жуманцета, фосвитин. Молекуле беланчевина чине дугачки низови аминокиселина, а оне у свежем, некуваном јајету добијају посебне облике, у складу с улогом коју имају (да омогуће развој пилета). Ако се јаје скува, те беланчевине се донекле издуже, и зато се гвожђе одваја од фосвитина.
   И водоник-сулфид налази се у беланчевинама које се током кувања отварају (до те мере да може да се осети и њихов мирис). Зашто се зелена боја не појављује на свим јајима? Зато што се гвожђе и водоник-сулфид ослобађају само ако се јаје кува дуже него што је потребно.

 

Број: 3401 2017.

ТОЛСТОЈ У ЋОШКУ

Чула сам да Лав Толстој није био добар студент. Да ли је то тачно?

НИНА

Београд

Тачно је. Да се славни писац није прославио као студент сведоче подаци са Универзитета у Казању, где је 1847. године студирао право и оријенталне језике. Из оријенталних језика добио је недовољну оцену, а за правне науке издато му је овакво сведочанство:
   „Универзитетски савет је нашао да слушалац Лав Николајевич Толстој није довољно спреман из Историје света и Криминалистичког права, а без тога не може продужити студије на истом универзитету. Исто тако именовани слушалац је врло слаб у руском грађанском и упоредном грађанском праву.”
   У дневнику је остала и примедба професора државног права о Толстоју:
   „Овај човек је лењ, немаран, не воли да учи и ради. По мом мишљењу, од њега ништа неће бити.”
   Неповољним мишљењима придружио се и ректор, који је у индексу будућег великог писца записао:
   „Долазио је неуредно на предавања, често изостајао, показао крајњу немарност. Спада у ред најслабијих слушалаца.”
   На срећу, овако неповољне особине нису утицале на даровитост и стваралачки полет аутора „Рата и мира”, „Ане Карењине”...

 

 

 

Број: 3400 2017.

ПАСТИРСКА СВИРКА

Какав је то инструмент шупељка?

Душан Дојчиновић

Лесковaц

Шупељка (свирајче, свирала, цевара) инструмент је балканских народа, а обично се везује за Македонију и пастире. Највише личи на кавал, међутим, кавал је дугачак од 70 до 80 центиметара, а шупељка је доста краћа, између 22 и 25 центиметара.
   Овај дувачки инструмент изгледа као цев отворена на оба краја и обично садржи шест рупица. Прави се од шимшировог дрвета, а има их и од бивољих рогова, украшених плитким рељефом. Свира се тако што се држи под углом од 45 степени и прстима обе руке пребира се по рупицама док су усне прислоњене на отвор.
   Шупељка је искључиво соло инструмент и на њој се изводе песме и игре. Један је од најстаријих инструмената у овим крајевима, па је за њу везано више легенди, од којих је најпознатија она о цару Тројану и козјим ушима.

Број: 3402 2017.

ЖЕНЕ НА СВЕТОЈ ГОРИ

Да ли постоје извори који говоре о томе да су жене посјетиле Свету Гору?

Ања БОЖОВИЋ

Света Гора (Атос) самоуправна је заједница православних монаха на северу Грчке, а најстарији манастир на њој је основан 963. године. Од самог почетка, правило је јасно – женама је приступ на Свету Гору забрањен.
   Према предању, Богородица је, путујући бродом на Кипар, због невремена пристала на Атос. Тадашње многобожачко становништво прихватило је њену проповед и поверовало у чуда која је чинила, тако да је она постала заштитница Свете Горе и једина жена којој је било дозвољено да ту крочи.
   Али постојали су изузеци. Кад је завладала куга, српски владар Душан Силни (1309–1355) повео је супругу Јелену са собом на Атос, око 1347. године, како би је заштитио, упркос ватреном противљењу тамошњих монаха. Јелена је, наводно, све време била у посебној лежаљци како јој стопала не би дотакла тло.
   Прича каже да забрана није зауставила ни грчку Мис Европе за 1930. годину Алики Дипларакоу. Лепотица је тих година пунила новинске ступце јер се прерушила у мушкарца и ушуњала у монашку земљу. Веома брзо је откривена и протерана. У Врту Пресвете Богородице нема места за друге жене, чак ни за оне с лажном брадом.

Број: 3401 2017.

СКОК СА МОКРЕ ГОРЕ

Какав је то скакавац кога је открио Јосиф Панчић?

ФИЛИП МАКСИМОВИЋ

Београд

Наш познати ботаничар Јосиф Панчић (1814–1888) пронашао је 1881. године код Мокре Горе нову врсту скакавца, названог по њему (Pygromorphella serbica Pancic). Наредне године описао је ову врсту у књизи која је изашла у Бечу, а чији је аутор био један од најугледнијих стручњака за правокрилце тог времена, Брунер фон Ватенвил.
   Деценијама касније ортоптеролози су безуспешно трагали за овом врстом у околини Мокре Горе. Све до 1955. године, кад је зоогеографу и орнитологу Сергију Матвејеву пошло за руком да пронађе ларве ове врсте, а 1957. године и неколико одраслих примерака. Оба налаза била су на Калуђерским барама на Тари.
   Панчићев скакавац дугачак је од 18 до 35 милиметара. Може да буде црне, риђе, зеленкасте и сивкасте боје. Презимљује само у пањевима црног бора. Ова врста не лети, јер има закржљала крила. Данас је веома угрожен, а на неким подручјима Таре и потпуно је нестао. Томе доприноси сеча четинара који су им неопходни за опстанак.

Број: 3400 2017.

ЈУНАЧКИ ПОЦЕРАЦ

Живим у Улици Милоша Поцерца, па ме занима по коме је добила име.

МИЛИЦА

Београд

Улица Милоша Поцерца названа је по Милошу Стојићевићу, јунаку из Првог српског устанка. Он је рођен у селу Врањској у Поцерини, па је стога био познат као Поцерац. У борбама с Турцима истицао се изузетним јунаштвом. Од 1806. године био је војвода поцерски, а погинуо је пет година касније, од руке хајдука по имену Преле. Кад је погинуо, Поцерац није имао ни 35 година.
   Памти се да је Милош Поцерац у Мишарској бици године 1806. заробио сабљу команданта турске војске Кулин-капетана. Због тога му је Кулинова родбина нудила злата колико је сабља тешка. Поцерац је, међутим, тражио да се у замену пусти српско робље из Шабачке нахије, али тај његов захтев није испуњен. Милошев брат Јанко продао је Кулинову сабљу Турцима 1813. године...

Број: 3400 2017.