Панов крцкави поклон

Кад је настао први хлеб и ко је отворио прву пекару?

СТЕВАН

Ниш

Први хлеб направили су Египћани. Још 6000. године пре наше ере они су самлевена зрна житарица мешали с водом и сољу и пекли у пећници. До тада су житарице, откривене пре око десет хиљада година, сакупљане и куване као данашњи качамак. Тек су становници долине Нила приметили да ова смеша, кад се остави да извесно време мирује, постаје мекша и укуснија захваљујући природном нарастању од квасних гљивица.
Али, технику прављења хлеба усавршили су Грци, који су ову намирницу сматрали поклоном бога природе и демона дивљине – Пана. Они су и изградили прве јавне пекаре и хлебу додавали различите састојке попут млека и меда. Један атински писац забележио је да су у овом граду у 3. веку пре наше ере правили 72 врсте хлеба…

Број: 3859 2026.

Звиждук за тренутак

Који језик је најнеразумљивији на свету?

САЊА
Пожаревац


Највероватније језик пираха којим говори истоимено племе из Амазоније – око 900 људи. Њихов језик има свега седам сугласника и три самогласника. Тим језиком се говори, али може и да се звижди. Веома је тежак за разумевање јер се много разликује од савремених језика. На пример, иста реч има значење и „отац” и „мајка”, недостају одреднице за „пре” и „после”, а изговор неких гласова везан је за пол онога који их изговара. 
У овом језику нема бројева, осим „један” и „два”. За више од тога постоји реч попут наше „много”. Разлог за то је незаинтересованост Пираха за бројеве. Можда зато што њихова животна филозофија не подразумева веће стицање знања  нити сећање на прошлост, већ је усмерена искључиво на тренутно лично искуство.

Број: 3859 2026.

Написано сликом

Шта је идеограм?

СИНИША

Обреновац

Идеограм је графички знак којим се, уместо слова, означава неки појам или реч. Такви знаци особени су, рецимо, за кинеско писмо. Ово (делимично) идеографско писмо посебно је и по томе што се његови знаци пишу и читају одозго према доле и са десна на лево. Као „идеограми” често се описују симболи у системима писања попут египатских хијероглифа, сумерског клинастог писма и кинеских знакова. Међутим, ови знакови су логограми, и у одређеном језику представљају пре речи или морфеме него објекте или појмове.
Идеографско писмо развило се из пиктографског (сликовног) писма, где су се веће мисаоне целине изражавале цртежом или сликом. Из идеографског писања проистекло је слоговно и гласовно (фонетско) писмо. Примери идеограма обухватају и знакове за оријентацију, попут оних на аеродромима и путевима где се претпоставља да људи не знају језик и писмо одређене земље.

Број: 3858 2026.

Дај туру за момке у смокингу!

Шта пију пингвини?

Милан

Неготин

Када су на обали, становници Антарктика (али и Галапагоса, чувеног архипелага у близини полутара) пију воду из потока, а понекад полижу и воду коју отресу с перја после јаког пљуска или поједу мало снега. Док су у мору, а тамо проводе 70 одсто живота ловећи, пију и слану воду која им не шкоди захваљујући нарочитим жлездама изнад очних дупљи које издвајају вишак соли из крви. Та со избацује се кроз кљун у облику густе течности.

Број: 3857 2026.

Растегљива отпорност

Када је изумљена вештачка материја најлон и зашто је тако названа?

МИРЈАНА

Врњачка Бања

Најлон је изум протеклог века. Прва влакна синтетичких полимера добијена су стапањем хексаметилендиамина са адипинском киселином у америчкој фабрици „Дипон” 1939. године. Чврст, веома растегљив и отпоран на хабање, најлон је одмах нашао широку примену у изради одевних предмета, првенствено женских чарапа, али и четкица за зубе. Нешто касније од њега су почели да се праве и падобранска свила, конопци и шатори.
Наводно је назив nylon изведен од почетних слова двочланог имена града Њујорка ny, (New York) и првог слога имена града Лондона, lon.

Број: 3859 2026.

Живахни длакавко

Да ли бисте могли да нешто напишете о раси пса мађарски пули?

СЛАВОЉУБ

Београд


Пули је пас средње величине, врло живахан и жустар. Веома је цењен као овчарски пас, али и као чувар који изванредно обавља поверен задатак. Ова раса пореклом је из Азије, а данас је један од симбола Мађарске. Верује се да је имао претке који су живели са племенима на истоку Урала, одакле су касније прешли у равницу. Данас се на пустарама на којима је чувао огромна стада узгајају житарице, па је изгубио посао. Пошто веома воли воду, некада се користио и у лову на патке.
Длака овог ходајућег портвиша достиже дужину од 18 центиметара и често допире готово до тла. Пси ове пасмине увек су једнобојни, а гаје се црни, бели и боје рђе. Висина им се креће између 40 и 44 центиметара.

Број: 3858 2026.

Прескупи слаткиши

Да ли се заиста одиграо Посластичарски рат?

ЈЕЛЕНА

Меленци

Посластичарски рат водио се између Француске и Мексика и трајао је од новембра 1838. до марта 1839. године. У тренутку кад је избио, у Мексику је владало несређено политичко стање због чега су на улицама често избијали нереди. Грађани којима је била уништена имовина нису имали коме да се жале, још мање да траже одштету.
Пошто је страдала и имовина страних држављана, они су од својих влада покушали да добију надокнаду. Мсје Ремонтел, посластичар, пожалио се француском краљу Лују Филипу (1773−1850) да му је у граду Мексику уништена посластичарница. Владар је био толико огорчен да су његови изасланици одлучили да се обрате мексичком председнику Анастасију Бустамантеу (1780−1853) и затраже одштету од 600.000 пезоса. Била је то огромна свота, посебно када се зна да су мексички радници дневно зарађивали тек један пезо.
Када је Бустаманте одбио захтев, краљ је послао флоту, да блокира све мексичке луке. Децембра 1838. године Французи су, бројно надмоћнији и борбено спремнији, у луци Веракруз успели да заробе целокупну мексичку морнарицу. У рату је учествовало око три хиљаде Мексиканаца и близу тридесет хиљада Француза.
Рат се завршио дипломатским преговорима у којима су посредовали Британци. Председник Бустаманте обећао је да ће ипак исплатити штету, па су се француске снаге повукле 9. марта 1839. године.

Број: 3858 2026.

Миц по миц

Зашто има земљотреса чак и у крајевима света далеко од спојева тектонских плоча?

МИЛОШ
Ниш

Евроазијска тектонска плоча, на којој се налази и наша земља, креће се ка западу брзином од 10 милиметара годишње због деловања топлоте из дубине наше планете и прожета је раседима. Током кретања плоче раседи се незнатно померају, а њихове странице тару једне о другу, што изазива и подрхтавања тла. Та подрхтавања најчешће су толико слабашна да могу да се уоче само уз помоћ посебне, веома осетљиве опреме. Но, с времена на време дође и до јачег трења у раседима, које покрене земљотрес.

Број: 3857 2026.