Зашто у енглеском постоји толико речи за различите скупове животиња? Одакле ти називи потичу?
ЛЕЛА
Београд
Сваки ученик напреднијег нивоа енглеског језика срео се с барем неколико terms of venery − називима за стада, јата, ројеве, крда, чопоре и друге скупове различитих животиња. Међутим, тих неколико речи које су данас у општој употреби тек су врх леденог брега! Ових речи, некада поетичних, некада сасвим бизарних, има на стотине. Већину их можете наћи у књизи Џејмса Липтона „An Exaltation of Larks” први пут објављеној 1968. године где је за јато шева употребљен назив ’усхићење’ или ’уздизање’ шева.
Одакле такво мноштво назива? Липтон је утрвдио да потичу махом из 15. века, из кругова енглеских ловаца, међу којима је, по угледу на Французе, било отмено и у моди да се измишљају посебни називи за сваку скупину дивљачи, али и других животиња. Дакле, ове речи су од почетка биле вештачке творевине, а познавање што већег броја назива сматрало се знаком углађености и васпитања.
Каква је разлика између калдрме и макадама?
БОЈАН
Ужице
Израз макадам потиче од енглеске речи macadam, по шкотском инжењеру Џону Макадаму (1765−1836) и означава грађевински материјал за градњу друмова и улица од набијеног, крупног и ситног камена, шљунка, песка и средства за везивање. Путеви према замисли шкотског инжењера почели су да се граде током двадесетих година 19. века. Десетак година касније путеви у Европи били су већином макадамски.
С друге стране, калдрма је реч грчког (kalos dromos – ’лепи пут’), односно турског (kaldirim) порекла и означава каменом поплочан пут или двориште.
Да ли је истина да је у неком књижевном делу предсказана трагедија „Титаника”?
УРОШ
Сента
Године 1898. амерички писац Морган Робертсон (1861−1915) објавио је кратки фантастични роман „Узалудност или Бродолом ‘Титана’”, у којем описује судбину брода „Титана”. Почев од сличности имена бродова, па до разних других појединости, судбине „Титана” и „Титаника” толико су сличне да човек с правом може да се запита да ли је све то само машта.
„Титан” је био тежак 75.000 тона. А „Титаник” 66.000 тона, дужине су им износиле 244, односно 267 метара, оба су имала по три пропелера и постизала су исту брзину од 23 чвора (чвор – једна морска миља, 1852 метра на сат).
Оба брода испловила су у априлу 1898, односно 1912. на своје прво и последње путовање. И један и други сматрани су „непотопивим”, а потонули су у судару с леденим брегом и у дубину Атлантика однели много жртава – „Титан” 3000, а „Титаник” 2200 путника и чланова посаде.
Да ли је црно грожђе подједнако корисно за здравље као и црно вино?
БРАНКА
Александровац
У црном вину има корисних флавоноида који спречавају зачепљење крвних судова и самим тим смањују опасност од срчаних обољења. Они су присутни у грожђу и пре ферментације, па је и грожђе веома корисно. Међутим, вино је приближно 50 одсто засићенији извор флавоноида од грожђаног сока. Сем тога, и алкохол повољно утиче на спречавање зачепљења крвних судова. У разумним количинама алкохол из вина незнатно је кориснији по здравље од шећера из грожђаног сока.
Које све изрази постоје у српском језику за родбинске везе?
МИЛОШ
Смедерево
Српски језик је поприлично богат речима које се тичу родбинских односа. За разлику од неких других народа, код којих се већина рођака назива баш тако – рођак, овде постоје називи за велики део шире породице. Ово највероватније потиче од тога што се код Срба породична задруга задржала дуго, све до почетка прошлог века. Понегде и касније.
Од оца и мајке су син и кћерка. Од њих, унуци. Потом праунуци, па чукунунуци. Браћа и сестре су деца истих родитеља, стриц је очев брат, а стрина његова жена. Тетка је и очева и мајчина сестра, а теча њен муж.
Рођаци првог колена јесу они који имају истог деду и бабу. Синовац и синовица (братанац и братаница) су деца другог брата. Нећак и нећака или сестрић и сестричина су сестрин син или кћерка у односу на мајчиног брата или сестру. Братић или братучед је стричев син, брат од стрица.
Сложенији су називи по брачним односима. Свекар је мужевљев отац, свекрва − мајка. Таст и ташта су женини родитељи. Зет је кћеркин или сестрин муж, а снаја (снаха) синовљева или братовљева жена. Шурак је женин брат, шурњаја његова жена. Свастика је женина сестра, пашеног – њен муж. Свастић је син женине сестре. Девер је мужевљев брат, заова мужевљева сестра. Јетрва је жена мужевљевог брата. Пријатељ и прија су родитељи кћеркиног мужа или синовљеве жене.
Зашто се владарске гробнице називају маузолејима?
ДРАШКО
Београд
Реч маузолеј, од грчког mausoleion и латинског mausoleum, древни је и општеприхваћени назив за велику и лепо украшену спомен-гробницу владара или неке знамените личности. Назив потиче од имена краља Карије у Малој Азији, Маузола (377−353. г. п. н. е.), тачније мермерне гробнице у Халикарнасу (данашњи Бодрум у Турској), коју му је подигла супруга, краљица Артемизија. Грађевина четвороугаоне основе обима 129 метара, висока 44 метра, са стубовима и прекривена пирамидама, украшена многобројним раскошним рељефима и статуама краља и краљице, спада у Седам светских чуда старог света.
Занима ме шта је бурмут.
ЉИЉАНА
Мионица
Бурмут се прави од финог мирисног праха од лишћа дувана, који се ушмркавањем увлачи кроз ноздрве. Када је француски амбасадор Жан Нико де Вилемен 1560. године донео биљку и семе из Португала у Париз, завладала је права помама за пушењем, жвакањем и ушмркавањем дувана. По њему је Карл Лине назвао и биљку nicotiana и састојак никотин, који је први издвојен 1828. године.
Бурмут се правио од ситно самлевеног дувана са додатком мирисних материја. Назив који ми користимо потиче с Истока, из турског језика: burun што значи нос, и otu – трава. Носио се у малим, често уметнички украшеним кутијицама које су се звале бурмутице.
Употреба бурмута почела је да ишчезава почетком 20. века.
Зашто су гусари носили повез на једном оку?
РАНКО
Сурдулица
Заштитни знак гусара, како у причама, тако и у бројним филмовима, управо је повез на оку. Многи су веровали да га носе неустрашиви гусари који су повредили или изгубили око током неког окршаја. Међутим, научници су дошли до много логичнијег објашњења, које нема везе са њиховим разбојничким подухватима.
Др Џим Шиди, офталмолог са Универзитета Пацифик у Орегону, истраживаo је привикавањe ока на мрак. Резултати су показали да је потребно бар 25 минута да се очи прилагоде на гледање у мраку. Шиди је даље навео пример гусара, који су веома често са осветљене палубе морали да силазе у потпалубље где је било прилично мрачно, а нису имали времена да чекају дугих 25 минута како би им се вид прилагодио на промену. Управо због тога носили су повез на једном оку, тако да оно увек буде припремљено на таму. Када би сишли у потпалубље, једноставно би преместили повез на друго око, оно које је навикнуто на мрак.