Да ли птице могу да препознају песме других птица?
Драган
Београд
Птичја песма много је више налик музици него некој врсти језика. Птице певају како би привукле партнере за парење или уљезима ставиле до знања да ће бранити свој посед. Кад бисмо желели да важан податак који у себи носе те песме преточимо у речи, он би се углавном свео на: „Слушај моју песму, зар није лепа?”, или „Слушај моју песму, много сам опасан!”
Иако птице умеју да препознају позив на узбуну којим се оглашавају друге врсте птица, љубавни пој узбуђеног врапца неће нимало занимати голуба, те он на њега неће ни обраћати пажњу.
Да ли заиста постоји риба која живот проводи прилепљена за бродове?
Милош Петровић
Неготин
Постоји. Реч је о морској риби из породице скуша која се на латинском зове Echeneis remora, a код нас је позната као прилепуша или уставица. Мрке је боје и може да нарасте до 25 центиметара. Она иза главе има пријемчиву, попречно наборану овалну плочу. Њом се прилепи за бокове бродова или уз трбух китова, туна или морских паса и у том друштву проведе цео живот. Може да се нађе у Јадранском мору, а њена рођака голема прилепуша (Echeneis naucrates), која може да достигне дужину од 70 центиметара, живи само у топлим морима.
Колико вируси управљају еволуцијом?
Јасна Марић
Београд
Кад говоримо о појединим врстама, вируси имају велики утицај на природни одабир. Водећа претпоставка о пореклу репродукције каже да су многи организми еволуирали тако што су дозволили великим организмима да измене њихове гене довољно брзо да би могли да се носе с променама које носе ткива заражена бактеријама и вирусима. Вируси такође могу да имају непосреднију улогу у еволуцији врста. Такозвани провирус је тип вируса који уграђује свој ДНК право у хромозом ћелије домаћина. Уместо да образују свој ДНК или РНК низ који би једноставно плутао ћелијом, провирус се угради у геном домаћина и предупликује се као и сви генетски кодови. ХИВ је пример за такав вирус, али постоје и други вируси, на пример аденовируси, који се уграде у генски код домаћина, а да за то нема видних знакова. Ово омогућава хоризонтално преношење, где се гени једне јединке преносе на другу заједно с кодом вируса. Ова теорија потврђена је у случајевима неких бактерија, гљива, биљака и зглавкара. Веома је вероватно да су вируси одиграли битну улогу у измештању генетског кода и код неких виших кичмењака.
Може ли свест да се искључује и укључује?
Владимир Лазић
Ужице
Уколико је веровати резултатима недавно спроведених огледа – може. Приликом покушаја да одреде узрок епилептичних напада код једног болесника, лекари Универзитета Џорџ Вашингтон у САД убацили су електроде у његов мозак. Једна од њих налазила се у близини клауструма – танког ткива испод мождане коре, а има улогу сличну оној коју диригент има у оркестру: усаглашава различите истовремене делатности мозга. Свест обично подразумева призоре које видимо, звуке, мисли и осећања. Да ли је клауструм оно што чини свест стварном и могућом? Кад су лекари пустили струју кроз електроду, болесник је остао у будном стању, али је изгубио свест. Престао је да обавља посао који је до тада радио и почео празно да гледа кад су лекари почели да му постављају питања. Када је надраживање овог дела мозга престало, болесник је повратио свест. Чини се да је за тумачење свих утисака које примамо из спољашње средине потребан читав мозак, али се такође чини да је потребан и „прекидач” у виду клауструма како би све било постављено на своје место.
Колико велико мора да буде небеско тело да би неко друго кружило око њега?
Јована Оташевић
Обреновац
Не постоји нека минимална величина или маса коју небеско тело мора да има да би имало сопствени сателит. До кружења једног тела око другог долази кад се поклопе јачина гравитационе силе већег небеског тела и брзина кретања напред (моменат силе) сателита који почиње да кружи око њега. Сва тела која имају масу имају и одређену гравитациону силу, без обзира на то колико су мала, што значи да, теоријски гледано, свако небеско тело може да има сателит који ће кружити око њега. Наравно, услов је да се то тело које ће постати сателит креће довољно споро како би гравитациона сила могла да га „зароби”, да се оба тела налазе једно близу другог, те да све остале силе које длеују на њихов систем буду занемарљиво мале.
Како ајкуле нањуше крв под водом?
Урош Васић
Београд
Кад нешто намиришете у ваздуху, то је последица тога што су се молекули мириса растворили у слоју слузи који облаже ваше носне шупљине. Ни мирисање у води није ништа другачије, осим што су молекули мириса већ растворени у морској води. Ајкуле имају чуло мириса подједнако осетљиво као и друге рибе, те обично могу да открију један молекул мириса међу 25.000.000 осталих, а уколико је хемикалија мириса невероватно јака, успеће да препознају и један њен молекул међу десет милијардидругих. Све у свему, то значи да је ајкула способна да нањуши кап крви у омањем базену.
Шта је „Мпемба ефекат”?
Светлана Папић
Зајечар
Танзанијски средњошколац Ераст Мпемба правио је 1963. године сладолед у школи. У замрзивач је ставио врело млеко помешано са шећером, а резултат је био зачуђујући. Млеко је променило агрегатно стање много пре оног охлађеног. Мпемба је поновио поступак и сваки пут добио исти резултат. Уследили су покушаји с другим течностима и опет је исход био исти. Написао је и објавио рад 1969. године, а појава коју је описао добила је назив Мпемба ефекат.
До данас није са сигурношћу објашњено шта доводи до тога да се врела течност брже замрзава од хладне. Могуће је да је кључ испаравање које утиче на време замрзавања воде, јер се при испаравању губи на маси. Као могући узроци овог феномена помињу се и количина ваздуха у води, почетна температура, околина, проводљивост.
Како се слама запали сама од себе?
Марија
Крушевац
Када је влажност сламе већа од 15 одсто, у њој почињу да се развијају бактерије и гљивице, а током њиховог метаболизма ослобађа се топлота. Слама је одличан изолатор, тако да, ако ови микроорганизми почну неометано да се развијају, велика количина топлоте коју ће стварати у једном тренутку више неће моћи да напусти стог. Упоредо с порастом температуре смањиваће се и број микроорганизама, али ће их заменити екстремофили – организми који успевају да преживе на високим температурама. Након тога температура наставља да се увећава простим хемијским реакцијама и почиње да суши сламу. С обзиром на то да кисеоник може неомeтaно да струји кроз стог, питање је тренутка када ће велика гомила сламе букнути.