Зашто пингвини не могу да лете?
Ивана Радовановић
Жарково
Чак и најмањи пингвини на свету – патуљасти пингвини – тешки су више од једног килограма, што је, рецимо, тежина сребрнастог галеба. Но, за разлику од својих даљих рођака из поларних предела, сребрнасти галебови имају распон крила од 1,4 метра. Крила патуљастог пингвина знатно су скромнија, с распоном од 32 центиметра. Вода је 784 пута гушћа од ваздуха, а у одређеном тренутку, пре око 62 милиона година, пингвини су почели да се прилагођавају пливању под водом. Временом су крила почела да им се смањују, а дотад шупље кости испуњене ваздухом почеле су да се пуне тешком хрскавицом. Стомаци су им порасли како би могли добро да се напуне током дугих риболовачких излета с друштвом.
Зашто мољци не лете према Сунцу?
Душан
Београд
Највећи број ових инсеката припада групи ноћних животиња, што значи да обданицу проводе скривени како би избегли да их нека грабљивица примети и поједе. Мољци не лете ни према Месецу, а замисао да они светлост с нашег природног сателита користе за навигацију одавно је оповргнута. Још није поуздано утврђено због чега мољци лете према вештачком осветљењу, али је познато да их оно на неки начин збуњује.
Колико коже се човеку ољушти током живота?
Верни читалац из Београда
Према резултатима разних истраживања, сваког сата нам са тела отпадне 0,03 до 0,09 грама мртве коже. То се не чини као превелика количина, али током просечног животног века ољушти нам се око 35 килограма коже. Највећи део отпадне у облику сићушне перути, због чега је она најзаступљенији састојак кућне прашине. Посебно је занимљиво да је истраживањима утврђено да уље на бази сквалена, које остаје на ољуштеној кожи, ступа у реакцију са штетним озоном у кућама, канцеларијама и авионима, тако да гомиле прашине у вашем дому – веровали или не, могу да поправе квалитет ваздуха у њему.
Какво је то воће питаја?
МИЛЕНА РАЈКОВИЋ
Врање
Питаја је позната и као змајско воће због свог занимљивог облика и јарке боје коре. Припада породици кактуса и пореклом је из Средње Америке, одакле је пренесена у остале крајеве света. Данас се највише узгаја у земљама источне Азије.
Постоје три врсте слатке питаје, а најчешће се гаји она јаркоцрвенкаста са ситним црним семенкама, као у кивију. Укусом подсећа на спој крушке и кивија или јагоде и диње. Често се користи у воћним салатама и десертима. Богата је влакнима, минералима и витаминима.
Јединствена је и по крупним цветовима, који се отварају само ноћу, па је због тога народ зове и месечев цвет и госпа ноћи.
Зашто неки мириси изазивају гађење?
Љубица Марковић
Врање
Научници су утврдили да не реагују сви људи на исти начин – неки, рецимо, воле мирис геранијума, док се други гаде кад само помисле на њега. Ипак, истраживачи Лондонске школе за хигијену и тропску медицину открили су да поједини мириси скоро код свих изазивају гађење, а распон понуђених мириса није био мали и укључивао је ствари као што су труло месо и телесне излучевине. Закључак је да је гађење које људи осећају према неким мирисима одговор који је еволуирао као заштита од заразе и тровања. С друге стране, многи истраживачи не слажу се с тим да је гађење уткано у наш генетски код, већ сматрају да реакције усвајамо током раног детињства.
Одакле потиче назив Инђије?
Јелена Трифуновић
Ниш
Инђија је варошица на истоку Срема, недалеко од Дунава, која се први пут помиње у једном документу 1496. године, а претпоставља се да је постојала и раније, макар негде око 1455. године. Што се тиче имена које звучи помало несвакидашње за наше просторе, о њему не постоје сасвим поуздани подаци. Зато одговор можемо да потражимо у две приче које говоре о називу града.
Прва се везује за време после 1699. године, када је овај крај пао у османске руке. По њој, град је добио име од турске речи инкидија (или иђиндија) што би у преводу била „вечерња молитва”. Могуће је да су се Турци, када би пролазили путевима ка северу, ту задржавали како би изговорили вечерње молитве. Друго објашњење говори о (православној) жени која се звала Инђија. Мада историографија о њој нема података, биће да су њен углед и значај били велики када је читаво место добило име по њој.
Зашто је највећи број путничких авиона беле боје?
Јована Јеремић
Земун
Најважнији разлог за постојање великих белих површина на летелицама јесте њихова заштита од Сунчевог зрачења. Путничке летелице углавном муку муче с тим да им кабина остане довољно хладна, нарочито онда када је потребно укрцати и искрцати путнике на неком аеродрому у суптропском појасу. Због тога шљаштећа бела боја помаже да се макар део Сунчевих зрака одбије натраг у атмосферу. Осим путника, ни делови летелице направљени од композитних материјала нису отпорни на снажно ултраљубичасто зрачење, а оно је на великим висинама на којима авиони лете далеко веће него на тлу.
Зашто су олује с грмљавином чешће лети?
НИНОСЛАВ
Јагодина
Научно објашњење начина на који настају овакве олује још је делимично обавијено велом тајне. Да би настала олуја, потребно је да се створе облаци начичкани честицама с позитивним и негативним наелектрисањем. У неком тренутку разлика у електричним потенцијалима (напон) толико нарасте – око 400.000 волти по метру – да електрони полако напусте молекуле у чијем се саставу налазе и створе жесток електрични ток који ми називамо муњом.
Грмљавина је чешћа лети јер топлота покреће конвексију – особину течности да њени топлији делови струје према хладнијима и предају им топлоту. Ваздух се проређује, те се пење горе, носећи са собом највећу количину влаге из нижих слојева.
У покретању олуја учествује и влага, која се великом брзином креће увис, и кристали леда на великим висинама.