Моћни Амазон

Које су реке најбогатије водом?

ТИЈАНА

Инђија

Богатство водом неке реке одређује се по величини протицања на њеном ушћу, изражава се у кубним метрима у секунди (m3/s). По том критеријуму, водом је убедљиво најбогатији Амазон, на чијем се ушћу сваке секунде у Атлантски океан улива 220.000 кубних метара воде. За њим следе: Конго – 46.296, Ганг с Брамапутром – 35.515, Јангце – 31.076, Ориноко – 28.283, Парана – 22.900, Јенисеј – 19.343, Мисисипи – 18.392, Лена – 16.806 и Меконг – 16.172 m3/s. Огроман проток имају и две притоке Амазона – Мадеира – 30.500 и Рио Негро – 30.000. Проток Дунава пред делтом износи просечно 6500 m3/s.

Број: 3574 2020.

Колико користимо мозак

Колики део мозга користимо?

ДУШАН

Ниш

Користи се читав мозак! Сваки неурон у мозгу непрекидно ради, чак и када је мозак у спором режиму рада. Неурони који престане да раде – умиру. Упркос томе, неки људи верују да се користи само један део мозга. Невероватно је да тај мит преживљава иако је небројено много пута оповргнут. Много је прича о узроку овог мита – од оне да су најранији електроенцефалограми могли да открију само мали део рада мозга, до приче по којој су истраживачи с почетка 20. века могли да схвате само 10 одсто онога што се дешава у мозгу.
С друге стране, мит је могао да настане из много разумнијег размишљања о томе да људи користе само део могућности мозга, које је тешко измерити, па чак и замислити. Шта би сваки човек могао да уради уколико би имао прави подстрек, обуку, суперисхрану и још много тога? Са сигурношћу бисмо могли да кажемо да би свако сигурно могао „да буде бољи”, али не због делова мозга које иначе не користе – јер таквих нема.

Број: 3574 2020.

Аутобус за оркестар

Када је направљена прва лимузина и ко је творац?

СТЕФАН

Сомбор

Први аутомобил који би могао да се назове лимузином направљен је 1902. године, али није познато ко је био инжињер заслужан за њен настанак. Та лимузина је, по угледу на кочије које су вукли коњи, имала одвојену затворену кабину за путнике и наткривено седиште за возача са спољне стране. Због тога је лимузина и добила свој назив пошто су возачи, да би се заштитили од блата, прашине и временских прилика морали да носе кабанице са капуљачама које су подсећале на оне које су користили пастири из француске покрајине Лимузин.
Из тог првог раздобља лимузина најпознатија је била „Стадебејкер–Гарфордова” лимузина „Б” произведена 1908. године. Прву дугачку лимузину која подсећа на данашње произвело је предузеће „Армбрустер” из Арканзаса у САД 1928. године, а у то време називали су их „аутобусима за велики оркестар”, пошто су се у почетку користиле за превоз музичара и њихових инструмената.

Број: 3573 2020.

Мислим, значи – постојим

Како настаје свест у мозгу?

ДЕЈАН

Врњачка Бања

Нешто више од килограма мождане масе која „борави” у нашој лобањи на неки недокучиви начин смешта нас у нас. Нико заиста не зна како до тога долази. Још од Платоновог доба филозофи се баве овим питањем. Међутим, научници су успели да мало прочепркају по свести, односно свесности, захваљујући уређајима као што су магнетна резонанца и PET скенер који прате рад мозга.
Да ли је свесност будност? Не, јер она постоји и док спавамо. Да ли је свесност наш осећај личне спознаје? Да, али је и низ речи и призора који нам непрестано пролазе кроз ум. Свесност је опажање, али истовремено и одраз, сума визуелне и вербалне грађе, измаштане или стварне. Може да буде и симулација, ментални ход кроз околности за које претпостављамо да ћемо се с њима суочити, учење и вежба у нади да ћемо се снаћи како треба.
С обзиром на сву ову збрку, није чудо да постоје бројне претпоставке о људској свесности. Антонио Дамасио, неуролог са Универзитета Јужне Калифорније, који проучава пацијенте с оштећењима мозга, нагађа да се самосвест развила код људи као начин на који је мозак могао да схвати шта се дешава са телом. Бернард Барс, са Неуролошког института у Сан Дијегу, верује да свесност даје приступ несвесним механизмима, као што су радно памћење, смисао речи, учење, визуелно памћење... Разумети самосвест значи открити биофизички механизам који је ствара.

Број: 3572 2020.

Змије под дланом

Често гледам емисије и снимке на Инстаграму о људима који имају змије као кућне љубимце, па ме занима да ли ове животиње воле физички додир и мажење, или су равнодушне?

ДРАГАНА

Ужице

Мишљења по овом питању су подељена. Неки верују да змије могу да остваре везу са својим власницима, док други одбацују ову претпоставку. Судећи по истраживањима, и једни и други су донекле у праву. Стручњаци сматрају да понашање змије као кућног љубимца у великој мери зависи од врсте змије и њене старости, а истичу и да сваки појединачан примерак има личне особености по којима се разликује од осталих.
Утврђено је да кукурузни смукови (лат. Pantherophis guttatus) веома добро подносе људски додир и углавном се не буне кад их власници узимају у руке и мазе, па ову врсту многи бирају за кућне љубимце. С друге стране, лоптасти питон (лат. Python regius) неће бити срећан када му неко пипа главу или врат, и чак услед страха може да нападне власника.
Што су старије, змије постају „опуштеније” тако да је временом и лакше „руковати” њима. Препоручује се да, без обзира на врсту, змије треба постепено навикавати на додир, најпре једном-двапут недељно, бар месец дана. Важно је и да буду нахрањене пре него што их извадите из тераријума.

Број: 3574 2020.

Повратак у детињство

Зашто мачке некад „месе” подлогу пре него што легну?

САВА

Кикинда

Ово је урођено понашање код мачака које се код њих испољава кад се омаце. Чим почну да сисају млеко, мачићи по инстинкту шапама масирају трбух своје мајке. Сасвим јасно, ово подстиче млеко да лакше и брже излази. Као код свих сисара, и мајка и одојчад су у време дојења преплављени хормонима који подстичу везивање и због којих се осећају добро и задовољно.
Претпоставља се да, кад одрасле мачке „месе” душек, јастук или наше бутине, оне регресирају у то детиње понашање. Једна од одлика припитомљавања животиња јесте задржавање одређених особина типичних за младунце (неотенија). Под тиме се подразумевају телесне одлике, али и оне у карактеру и понашању. Иако мачке нису толико припитомљене као пси, оне су јако дуго с нама и очекивано је да су данашње мачке потекле од оних које су задржале више младалачке и више питоме црте. Најбоље објашњење јесте да, кад мачка масира јастук или нас, то значи да јој је пријатно и да је задовољна.

Број: 3573 2020.

Брз као миш

Зашто се глодари крећу у трзајима?

ТАМАРА

Београд

Глодари су углавном плен већих грабљивица које имају осетљив вид. Миш у трави може да буде непримећен све док се не покрене. Зато се глодари крећу веома мало, али веома хитро, како би што мање били приметни.

Број: 3572 2020.

Правац - Калифорнија!

Веома волим белоглавог орла са грба Сједињених Америчких држава и хтела бих да одем у Америку да га видим у природи, па ме занима где би требало да отпутујем?

МИЛИЦА, Јагодина

Белоглави орлови живе на високом дрвећу поред великих водених површина, а почетком 20. века врста је била пред истребљењем. Ипак, напори еколога и зоолога уродили су плодом и данас их има сасвим довољно. Ако желиш да их видиш у природи најбоље је да одеш у Калифорнију пошто је њихова заједница која настањује национални парк у долини реке Кламат на граници са Орегоном веома бројна – стручњаци процењују да на територији националног парка има преко хиљаду гнезда те врсте птица. Они долазе на реку да се хране, а организују се и туре са водичем који ће ти показати најбоља места одакле можеш да их осматраш. Осим око реке Кламат, примећено је и неких тридесетак гнезда око вештачког језера Квабин у Масачусетсу где су се населили почетком 20. века, као и у близини Касвила у Висконсину где настањују област око вештачког језера на реци Мисисипи. Најбоље је ићи им у посету током зимских месеци пошто тада највише излећу у лов на рибу, само треба водити рачуна да се добро утоплиш пошто је на местима на којима они живе обично веома хладно.

Број: 3572 2020.