Постоји ли разлика између ангорске и персијске мачке?
ПЕТРА
Београд
Ангорска мачка је добила ово име јер се верује да потиче из данашње турске престонице Анкаре, некад познате као Ангора. Али упркос увреженом мишљењу да персијске мачке заиста потичу из Персије, то је мало вероватно (испитивања њихове ДНК показују да су им заједнички преци дугодлаке европске и америчке расе). Прве дугодлаке мачке из Персије стигле су, наводно, у Италију почетком 17. века, отприлике кад се у Француској појављују ангорке из Турске. Ако је некад давно и постојала мала разлика у изгледу ових двеју врста, у једном тренутку се готово сасвим изгубила. Од почетка 20. века стога се ставља знак једнакости између персијских и ангорских мачака.
Међутим, пре седамдесетак година ствари су се промениле. Сматрајући ангорке националним благом, Турци су поново почели да их узгајају, а онда се узгој распространио и у Великој Британији и у Сједињеним Америчким Државама. Зато се последњих деценија поново прави разлика између ових лепих раса наших мезимица.
Како се свест ствара у нашем мозгу – у физичком смислу?
БОРИСАВ
Ниш
Свест се не ствара физички. Када се размишља о њој као о производу мозга, одмах се упада у такозвани тежак проблем свести – објашњење зашто имамо појавна искуства, то јест, како осети стичу особине, попут боје и укуса. Она је наш лични доживљај о томе „како је то бити ја”. Тежак проблем је утврђивање на који начин се из објективног тела и мозга ствара субјективни доживљај. Мозак и ум, односно објективно и субјективно, толико су различити да се готово сви научници и филозофи слажу да двојство не може бити објашњење. Изгледа да свест мора да се посматра једино као вид онога што мозак ради.
Ако је она стварно нешто што настаје у мозгу, онда још нико није схватио начин на који мозак то изводи, па чак ни шта то уопште значи. Јер, свест је и даље једна од највећих загонетки човечанства.
Зашто се умарамо?
САЊА ГРЧИЋ
Сурчин
Умор и глад су знаци којима нас организам упозорава. Осећај поспаности стварају нивои хормона аденозина и мелатонина, који се постепено нагомилавају током дана. Сан је важан за обнову и раст ткива и за памћење, за очување енергије.
Примера ради, телесна температура веверица у стању хибернације с времена на време расте, што им омогућава прелазак из зимског у обичан сан. Ова појава показује да је сан активан поступак на који је важно потрошити енергију, чак и за животиње у зимском сну.
Када је Свети Сава почео да се слави као школска слава?
БОЈАН из Блаца
Први писани траг о школској прослави Светог Саве потиче из 1734. године и налази се у Народној библиотеци у Бечу. Реч је о уџбенику за 3. и 4. разред Српско-латинске школе у Сремским Карловцима из ког може да се прочита да те године на дан Светог Саве, 14. јануара (по старом календару), није било наставе већ су се ђаци позивали да се за велики празник моле великом светитељу и просветитељу. Кнез Михаило Обреновић уредио је законом од 13. јануара 1841. године (27. јануар по новом календару) да се у Србији сваке године обавезно слави Свети Сава као школска слава.
Ако нема људи у близини или не нађу неку другу жртву, чиме се хране комарци?
АНА ДРАГОМИРОВИЋ
Кула
Осим крви кичмењака, основна храна овим летећим инсектима јесу угљени хидрати из нектара и других биљних течности. Иначе, комарце привлачи топлота инфрацрвених таласа, светлост, мирис тела и зноја, млечна киселина, угљен-диоксид, а риличари су снабдевени хемијским, визуелним и топлотним сензорима који им помажу да открију плен. Тако су у стању да осете угљен-диоксид и млечну киселину с раздаљине од скоро 40 метара, опазе кретање могуће жртве и присуство топлокрвног створења – сисара или птице.
Ко су адвентисти?
МИША АРСЕНИЈЕВИЋ
Лајковац
Адвентистима се називају следбеници појединих протестантских верских заједница које верују у долазак (лат. adventus – ’долазак’) Исуса Христа на Земљу и његову владавину од хиљаду година. У 18. и 19. веку адвентисти су се проширили по Европи и Америци. Нарочито захваљујући проповедима америчког свештеника Вилијама Милера (1782–1849), они су у САД основали Хришћанску адвентистичку цркву. Милер је прорицао крај света и Христов долазак 1843/4. године. Њихову најраспрострањенију заједницу чине суботари.
Зашто женке неких сисара, као што су слонице, имају млечне жлезде на предњем делу тела? Зар то није одлика само примата?
АЊА из Бечеја
Познато је да примати, ред из подразреда виших сисара који обухвата лемуре и мајмуне, углавном рађају по једно младунче и имају само пар млечних жлезда, смештених у предњем делу тела. Неки други сисари, који на свет такође доносе по једно младунче, попут китова и фока, имају један пар млечних жлезда између препона или виме с две или четири жлезде. Такви су, рецимо, копитари.
Постоји ли правило које одређује положај млечних жлезда на женкином телу? Искуство показује да то зависи од онога како је младунчету најлакше да дође до млека. Копитарима је стомак тањи ка задњим ногама, па је виме ту смештено да би младунцу био олакшан приступ храни. Код слонова је обрнуто: бебама је много згодније да до хране дођу између мајчиних предњих ногу. Да би се нахранило, слончету је довољно само да подигне сурлу.
Може ли гром који удари у песак стварно да створи стакло?
ГОРДАНА
Београд
Да. То се дешава када гром удари силицијум-диоксидни или кварцни песак. Том приликом се температура лако попне на више od 1800 степени Целзијуса, због чега се топе зрна песка. Истопљена зрна стварају, такорећи, цеви које се простиру и до неколико метара под земљом и прате путању грома. Те цеви се називају фулгурити или „окамењени громови”. Споља су груби због неистопљених зрна која су се слепила на површини, али су изнутра глатки и стакласти.