Да ли је тачно да постоје рибе чији младунци „сисају”?
ДЕЈАН
Неготин
Породица риба циклиди (Cichlidae) позната је по томе што изузетно брине о потомству. Тачно је да се младунци хране излучевинама посебних слузних жлезда које се налазе у кожи родитеља. Поред тога, бар пет недеља после рођења, на најмањи знак узбуне мајка узима младе у уста и тако их штити док опасност не прође. Ова јединствена породица броји око 1760 описаних врста, а претпоставља се да их има између две и три хиљаде. Могу бити дугачке свега неколико центиметара, али и веће од једног метра. Мање врсте често се гаје у кућним акваријумима.
Како су пишкоте добиле назив и где су настале?
НЕВЕНА
Београд
Назив ове прхке посластице потиче од италијанске речи biscotto, која потиче од латинског biscoctus, што значи ’двапут печен’. Некада се тесто тако пекло како би било потпуно суво и не би се кварило.
Управо су због дуготрајности слична сува пецива била незаменљива током дугих путовања и војних похода. Назив који подсећа на такав начин припреме задржао се до данас, а у италијанском је сада biscotto назив за било који кекс. Ми их називамо и башкот, бешкот или бишкоте. На енглеском се зову ladyfingers (’дамини прсти’), на турском kedi dili (’мачји језик’), а на немачком Löffelbiskuit (’кашика-бисквити’).
Према изворима, пишкоте су настале у 14. веку на двору Савојске династије поводом посете француског краља.
Како на нашу планету утиче свемирски отпад?
УНА ПЕШИЋ
Београд
Отпад који се у орбити скупља откако су прве летелице одјуриле у свемир подробно је документована и озбиљна опасност по Земљу. Америчка свемирска агенција процењује да по Земљиној орбити кружи од 25.000 до 30.000 предмета чији је пречник већи од 10 центиметара. Уз те веће комаде, планету опседају и десетине милиона ситнијих.
Највећи део отпада лети огромним брзинама – и до седам пута већим од брзине метка. С толиком количином кинетичке енергије, предмети величине обичне кованице могли би да униште свемирску летелицу на коју би случајно налетели.
Научнике још више брине то што је такозвани Кеслеров синдром (ланчана реакција судара), према прорачунима, само неколико деценија далеко. Предвиђају се неконтролисани судари комада у орбити који би створили нов отпад и оставили несагледиве последице. Зато се све чешће расправља о томе како га уклонити. Међу предложеним решењима јесте употреба великих мрежа, харпуна, ласерских зрака и минијатурних ђубретарских сателита који би гурали отпад док не упадне у атмосферу и сагори у њој.
Могу ли мачке да изгоре на сунцу?
БИЉАНА из Ваљева
Да. Што је мачја длака светлија, то је опасност од опекотина већа. Нос, капци и рубови ушију најосетљивији су и, притом, најизложенији, па о њима треба повести више рачуна.
На тржишту постоје заштитне креме и лосиони за мачке (и за псе), мада поједини власници користе средства намењена људима, што ветеринари строго забрањују. Наиме, пошто се мачке често лижу и чисте, оне ће унети крему у организам, а састојци попут цинк-оксида, заступљени у људским кремама, за њих су изузетно отровни. Зато треба употребљавати искључиво препарате намењене кућним љубимцима.
Годинама сам, због једног текста из „Забавника”, тврдила да је ОК потекло од 0 killed (’нула погинулих’). Данас чујем да je у ствари скраћеница од грчког olla kalla (’све је у реду’). Молим Вас да ми решите дилему.
МИЛАНКА ВАСИЋ
Ниш
Ова два слова општеприхваћена су као знак одобравања. Међутим, не зна се поуздано када је ОК настало. Већина теорија указује на то да ова скраћеница долази из енглеског језика. Оне које сте Ви навели смо и ми чули, али лингвисти ипак дају предност другим теоријама.
Према једној, ОК потиче од речи okeh, из језика Чокто Индијанаца, која значи ’тако је’. Према другој, настало је пошто је службеник америчке железнице Обедаја Кели потписивао пошиљке и пакете својим иницијалима, па су с временом постали синоним за „у реду је”.
Ипак, трећа теорија је и научно најприхваћенија. Тридесетих година деветнаестог века, бостонске новине биле су препуне скраћеница које су биле у моди. Често су настајале чак и од намерно погрешно написаних речи. Чувене скраћенице попут NG (no go – ’нема ништа од тога’) и AR (all right – ’у реду’) уступиле су место погрешним скраћеницама KG (know go) i OW (oll wright).
Тако је 23. марта 1839. године настала и скраћеница OK, од oll korrect – што је била намерна грешка у писању израза all correct (’све је у реду’). Док су многе тадашње скраћенице брзо пале у заборав, OK се изборило за трајно место у језицима широм света – било са тачкама, без њих, или транскрибована. Надамо се да Вам је овај одговор океј.
Напишите нешто о Златиборском округу.
ДУШАН
Рума
Ако се задесите у Златиборском округу, немојте заобићи Камену Гору, насељено место у општини Пријепоље – зелени рај испресецан столетним шумама, пространим ливадама и многобројним изворима чисте планинске воде.
На једном узвишењу поносно стоји Свети Бор – најпознатији споменик природе у овом крају. Овај петстогодишњи горски див, симбол вере, истрајности и храбрости, уједно је и научни феномен: из његовог стабла расте потпуно друга врста дрвета – смрча. Под његовом крошњом народ се некада окупљао, причешћивао и молио, а према предању, у самом срцу дрвета крије се тајна. Наводно су некадашњи житељи ту оставили поруку будућим поколењима, запечаћену воском и ураслу у стабло. Пошто је овај природни споменик под заштитом државе, древна порука остаће заувек закључана.
Колико у људском телу има микроорганизама?
СРЂАН
Стара Пазова
Научници су деценијама претпостављали да наше тело садржи отприлике 10 пута више микроорганизама него телесних ћелија. Но, новија истраживања процењују да је тај однос приближно 1,3:1. У просеку, реч је о 38 до 39 билиона микроба наспрам 30 билиона људских ћелија.
Овај однос се мења у складу с тим колико често празнимо црева, како старимо, али и с тим каквог смо општег здравственог стања. То значи да понекад број микроба благо премаши број људских ћелија или падне испод њега, али они обично остају сразмерни.
У ствари, људске ћелије чине само око 43 одсто укупног броја ћелија у телу, док су остатак наши микроскопски колонисти. Ова огромна заједница – такозвани микробиом – јединствена је за сваког појединца као отисак прста. Чак и идентични близанци имају различит микробиом, јер на њега утиче све: од начина на који смо рођени, преко окружења у којем живимо, па до тога имамо ли кућне љубимце.
Која је највећа пећина у Шумадији?
БРАНИМИР ПОПОВИЋ
Крагујевац
Највећа пећина у Шумадији јесте Рисовача. Налази се у близини Аранђеловца, северозападно од планине Венчац, у долини реке Кубршнице. Откривена је 1952. године отварањем каменолома, а оно што је скривала убрзо је привукло пажњу не само спелеолога већ и археолога и палеонтолога.
У вишегодишњим ископавањима откривени су многи фосилни остаци животиња из последњег леденог доба: пећинског медведа, коња, рунастог мамута, степског бизона, носорога, џиновског јелена и пећинске хијене. Камено и коштано оруђе потврдило је да је Рисовачка пећина била станиште неандерталских ловаца средином старијег каменог доба.
Назив је добила по брду у чијем се подножју налази. Мада он води порекло из предања које каже да су се рисови некада давно ту скривали, у самој пећини археолози никада нису пронашли остатке ових дивљих мачака.
У пећини је постављена реконструкција живота праљуди са свим опасностима које су их вребале. Проглашена је спомеником природе прве категорије и културним добром од изузетног значаја.