Да ли је тачно да звечарке виде и ноћу?
СВЕТЛАНА
Уб
Ове змије имају посебне јамице (прорезе) између очију и ноздрва са бројним нервним завршецима који делују као изузетно тачни топлотни пријемници. Опажају и најслабије зрачење топлокрвних бића, попут мишева и птица. То звечаркама омогућава да ноћу осете плен, реагујући на температурну промену мању од 0,002 Целзијусова степена.
Управо због ових удубљења на глави, која се често називају и термичким очима, звечарке припадају породици змија познатих као јамичарке.
Да ли је тачно да је Огист Реноар пред крај живота сликао држећи четкицу зубима?
ЉУБИЦА ПОПОВ
Нови Бечеј
Око 1892. године француски сликар Пјер Огист Реноар (1841–1919) оболео је од реуматоидног артритиса. Иако му се здравље с временом погоршавало и болест му у великој мери ограничила покрете, славни сликар није одустао од свог позива. Наставио је да ствара – додуше, не зубима. Помоћници би му стављали четкицу у шаку, јер су му прсти већ били потпуно згрчени и непомични.
На фотографијама из тог времена види се да му је десна рука често у завојима. Мислило се да је њима причвршћивао четкице, али су у ствари штитили његову преосетљиву кожу од надражаја и повреда.
Како је артритис напредовао, Реноар је морао знатно да промени начин рада. Платна је стављао на покретне ваљке, док су му потези постали шири и мекши. Упркос боловима, до самог краја је говорио: „Бол пролази, али лепота остаје”.
Може ли глеђ да се изгуби ако се зуби перу шест или више пута дневно?
СОЊА из Земуна
Пре свега, и стоматолози тврде онај ко пере зубе шест и више пута на дан заиста претерује. Па ипак, прање зуба неће оштетити глеђ – уколико паста није превише абразивна. Ако је прашкаста, односно садржи песковита зрнца, и те како може да наштети зубној глеђи. Срећом, данашње пасте за зубе углавном нису такве. Додуше, ваља повести рачуна и о тврдоћи четкице.
Киселина из воћних сокова и газираних пића (ако их учестало пијемо) буквално разлаже глеђ, која се ионако троши с временом, како се горња и доња вилица сударају. Од тврде хране глеђ може и да пукне – зато не крцкајте орахе и лешнике зубима.
Колико звук музичког инструмента зависи од материјала од којег је начињен?
МАКСИМ из Вршца
Много! Сваки материјал својим физичким и акустичким особинама утиче на боју, резонанцу и одрживост тона. Материјали на јединствен начин пропуштају, пригушују или појачавају вибрације. Обликују их управо густина, тврдоћа и растегљивост грађе.
Узмимо за пример флауту. Овај дувачки инструмент прави се од дрвета и металних легура – сребра, злата, па и платине. По грађи су све флауте потпуно исте, али производе веома различите звуке.
И кад је реч о инструментима с резонантном кутијом – гудачким и неким жичаним – звук умногоме зависи од њене грађе. Гитаре од палисандра производе топао и богат, а оне од махагонија сувљи звук. Виолине, виолончела, контрабаси и клавири направљени од различитог дрвета (чак и истог дрвета различите старости) звуче другачије.
Инструменти од стакла пак имају веома јасан и нежан звук.
Ко је био Франц Миклошич?
ДРАГАНА из Земуна
Франц Миклошич (1813−1891) био је велики словенски филолог, доктор права и филозофије, утемељивач бечке филолошке школе, професор на славистичкој катедри Бечког универзитета и тамошњи ректор. Сматра се оцем упоредне граматике словенских језика. Штавише, након бројних радова из области компаративне фонологије, морфологије и синтаксе, крунисао је та истраживања четворотомном „Упоредном граматиком словенских језика”. Објавио је речник старословенског језика и етимолошки речник словенских језика. Захваљујући њему, словенска филологија добила је заслужено место у индоевропеистичким студијама.
За нас је нарочито значајан Миклошичев многострук допринос србистици. Године 1856. по Далмацији и Црној Гори сакупљао је старе српске повеље и писма, која су угледала светло дана у велелепном издању Monumenta Serbica, посвећеном мецени, кнезу Михаилу Обреновићу. Како је пола века касније истакао Ватрослав Јагић, Миклошичев ученик и наследник, ово је извор непроцењив не само за историју српскога језика него и за политичку и културно-правну повест српског народа.
Писао је о много српској епици, у коју се заљубио док је пријатељевао с Вуком Караџићем. Као једини Словенац, потписао је Бечки књижевни договор 1850. године. Водио је редовну преписку са Ђуром Даничићем и Стојаном Новаковићем. Био је члан европских академија, па и Српске краљевске академије. Носилац је бројних одликовања, укључујући и Орден Светог Саве првог реда.
Шта изазива помрачење Месеца?
ИВАНА ДРАЖИЋ
Неготин
Ова појава је могућа само када су пун Месец, Земља и Сунце у истој равни, при чему је планета у средини. Упркос томе што је Месец пун дванаест пута годишње, помрачења нема увек јер је Месечева орбита нагнута у односу на Земљину.
Постоје три врсте помрачења: потпуно (цео сателит је у сенци), делимично (само његов део је у сенци) и помрачење у полусенци (пролази кроз спољашњи, блеђи део сенке). Потпуно помрачење траје знатно дуже од помрачења Сунца, мада је много ређе, а Месец тада добија црвенкасту боју због преламања светлости кроз Земљину атмосферу.
Амерички астрофизичар Фред Еспенак, иначе, прорачунао је да ће до краја 21. века бити укупно 228 помрачења Месеца, од чега 86 у полусенци, 57 делимичних и 85 потпуних. Чак четири пута у 365 дана то ће се догодити 2038, 2056, 2085. и 2096. године.
Ко је дао име Белој кући?
ЂОРЂЕ СТОЈИЋ
Апатин
Службена резиденција (и радно место) председника Сједињених Америчких Држава добила је име на предлог 26. председника Теодора Рузвелта (1858–1919). Због беле фасаде грађевине, то је одувек био њен неслужбени назив, али је од 1901. године озваничен.
Изградња Беле куће започета је 1792. године по налогу председника Џорџа Вашингтона (1732–1799) и нацрту архитекте Џејмса Хобена. Зграда је завршена до краја 18. века, али су је британске трупе спалиле у Британско-америчком рату 1814. године. Обновљена је 1819, а свој данашњи изглед добила је 1934. године, када је председник Френклин Делано Рузвелт (1882–1945) радну собу, такозвани Овални кабинет, преместио у југоисточни део западног крила.
Чуо сам да постоји риба-стрелац, која пљуцкањем лови плен. Да ли бисте нешто написали о њој?
РАДЕ
Лајковац
Зоолози су је приметили још средном 18. века. Међутим, тек 1926. године амерички стручњаци открили су како она избацује те необичне водене „пројектиле”. На горњем делу ова риба уста има уздужни жлеб, који, кад уз њега приљуби језик, делује слично као горњи део пушчане цеви.
Пошто, рецимо, спази инсекта на површини воде или на приобалној биљци, риба-стрелац заузима готово усправан положај како би се што боље усмерила ка мети. Затим избацује неколико млазева воде у врло кратким размацима. Њима погађа инсекта и обара га у воду, где он постаје лак плен.
Ове рибе живе у водама Индије, Шри Ланке, југоисточне Азије, северне Аустралије и Малезије.