Можете ли да објасните како дрвеће утиче на загађење ваздуха?
ФИЛИП МАЈКОВИЋ
Лозница
Однос између дрвећа и загађености ваздуха веома је сложен. Честице које лебде у загађеном ваздуху задржавају се на лишћу. Одређене гасове загађиваче (рецимо, азот-диоксид) упијају стоме – сићушни отвори на листовима који омогућавају биљци да дише, а тиме пречишћавају ваздух и, у мањој мери, снижавају степен загађености.
С друге стране, дрвеће и друго растиње понекад и смањује проток ваздуха у непосредној близини, спречавајући да се загађени ваздух ношен ваздушним струјама брзо разнесе по већим површинама, чиме би се и смањило загађење. На пример, високо дрвеће с густим крошњама засађено поред пута понаша се као нека врста крова или тунела одакле тешко могу да побегну издувни гасови које ослобађају возила. Како би се побољшао квалитет ваздуха – нарочито у градовима – урбанисти морају добро да промисле о местима на којима ваља садити дрворед.
Шта је проузроковало Велики прасак?
Милица Драгић
Нови Сад
Велики прасак означава тренутак у којем су настали време и простор. Пре Великог праска није било ни простора ни времена. Због тога је поприлично бесмислено питати шта је проузроковало овај догађај зато што није било ничега у чему би тај разлог постојао. Можда се неком чини да је то нека велика превара, али постоје и други добри разлози због којих претпостављамо да није постојао узрочник Великог праска. Квантна физика нам је показала да неки догађаји немају узрок и да могу да настају случајно, без икаквог посебно разлога. Таква, непредвидива природа свемира, потврђена је огледима и нема никакве везе с тим што наша технологија вероватно није довољно моћна да нам омогући сагледавање неких догађаја на прави начин. Дакле, чак и да је постојало нешто што је било узрок Великог праска, чега нисмо свесни, савремена космологија нити одређује тај узрок нити се ослања на њега.
Зашто покривамо уста кад се изненадимо или запрепастимо?
Александар Савић
Београд
Не зато да бисмо спречили душу да напусти тело, како се то објашњава у појединим културама. Уздах због којег се наша уста отварају када смо у шоку веома је брз и дубок, а служи да у том тренутку добијемо већу количину кисеоника која нам помаже да се успешније изборимо са догађајем који је изазвао запрепашћење. Због тога што су уста широм отворена, она постају и рањивија, тако да њиховим покривањем можда покушавамо да их заштитимо. То је уједно и начин да сакријемо наша осећања од погледа других људи, и да их спречимо да виде да смо уплашени, шокирани или згађени. Неки стручњаци сматрају да је овај покрет научен као израз пристојности и учтивости, али, попут многих других покрета, и он је присутан у готово свим културама на свету.
Пију ли галебови морску воду?
ВЛАДА БРАНКОВИЋ
Голубац
Све морске птице пију слану воду. Али, њихови бубрези се много теже боре с великим количинама соли него бубрези сисара, те је морска со штетнија за њих. Зато су сви пернати летачи, па и галебови, кроз еволуцију развили сјајан начин да се носе с овом препреком: имају посебне солне жлезде постављене поред очних дупљи. Оне изгледају као мајушни бубрези, а и раде на сличан начин, издвајајући јоне соли из крвотока, супротно од уобичајеног смера осмозе. Та суперслана течност издвојена из крви потом излази из организма цурећи низ кљун.
Зашто неке мачке ваде храну из посуде да би је јеле с пода?
БОРКА ПЕТРИЋ
Београд
Маце које радије једу храну ван посуде углавном то чине због осетљивих бркова. Они су веома важни јер им помажу да се сналазе у окружењу, да боље процене величину и распоред предмета, нарочито у мраку. Састоје се од дугих, крутих длака, а распоређени су на оном делу њушке који је начичкан нервним завршецима и крвним судовима. Због тога су врло осетљиви на додир.
Кад се наше мезимице хране из посуде која је таквог облика и величине да не могу да избегну додир брковима, то код њих изазива нелагоду, која им не дозвољава да једу на миру. Управо у таквим случајевима храна најчешће заврши на поду пре него што је поједу. Зато је најбоље бирати тацне и плитке посуде како се мацини бркови не би чешали о ивице.
Да ли би на Марсу могла да се створи атмосфера у којој би могло да се дише?
Душан
Београд
Постојале су многе замисли које су подразумевале испуштање одређених хемикалија у атмосферу Марса, како би се у њој заробила Сунчева топлота и покренуло дејство стаклене баште. На тај начин Марс би могао да постане погодно тло за развој бактерија и биљака способних да претварају угљен-диоксид у кисеоник. То значи да научници сматрају да је на Црвеној планети могуће створити атмосферу сличну Земљиној – али немојте још да почнете одбројавање.
Зашто зуби жуте?
ИСИДОРА ЖАРКОВИЋ
Нови Београд
Боја зуба је последица начина на који се светлост упија, одбија и расипа у додиру с њима. Као што сваки ревносни уживалац кафе и црног вина зна, спољашњи слој зубне глеђи лако може да се исфлека, након чега зуби задобију жућкасту нијансу.
Исто тако, глеђ је у великој мери провидна, па пресудну улогу има жућкаста зубна кост испод ње. Млечни зуби код беба изгледају нам потпуно бело због тога што њихове кости имају блеђу нијансу жуте боје. Код одраслих, међутим, зубна кост тамни, глеђ се истањује и све више оштећује, тако да златна боја зубне кости добија прилику да засија у свој својој лепоти.
Осим тога, неки лекови чине зубе жућим, а посебно цигарете.
Како су настале семенке с крилима?
ЈОВАН НЕВИЋ
Бања Лука
Најраније дрвеће није имало семенке, већ споре – толико лагане да их разноси ветар. Пре око 365 милиона година код неких биљака почело је да се развија семење с ускладиштеним хранљивим материјама како би нова биљка на почетку свог развитка имала све што јој је потребно. Такве семенке су биле теже од спора, те се код најранијих четинара развио омотач семенке са задебљањем у виду крила. Ово јој је помагало да ухвати ветар и одмакне се од стабла.
Стотинак милиона година касније, код дрвета латинског назива Manifera talaris развиле су се семенке с крилцем које им је омогућавало да се окрећу око своје осе док падају. Неке су имале само једно крило, а неке два, али су палеонтолози утврдили да семенке најспорије падају уз помоћ само једног, асиметричног крила, какво данас имају сви четинари с „летећим” семенкама. Такво крило се показало као еволутивна предност зато што је ветар, док семе пада, могао да га однесе много даље од матичног стабла.