Где се налази Крваво језеро и зашто се тако зове?
МИЛУТИН
Ужице
Крваво језеро налази се надомак Суботице и настало је давно, преграђивањем североисточног дела Палићког језера. Име је добило по црвеним алгама које се током лета намноже у води. Током сушних месеци, када се вода повуче, алге се осуше и прекрију дно у виду црвеног талога, због чега језеро добија карактеристичну боју. Ово језеро познато је и под називом Омладинско језеро због објеката изграђених за учеснике радних акција. Заузима површину од 0,2 квадратна километра, а дубоко је свега пола метра.
Да ли је спољашност сапуна чиста?
МИХАИЛО
Сврљиг
Коришћени сапун неизбежно је запрљан оним што је њиме последње прано. Сапун се састоји од молекула који имају хидрофилну „главу” (привлачи воду) и хидрофобни „реп” (одбија воду и везује се за масноћу). Прљавштина с масном основом везаће се за „реп” молекула сапуна и потом бити уклоњена када се „глава” раствори у води.
Ако наставите да трљате руке сапуном и када су потпуно чисте, горњи слој ће се испрати, остављајући незапрљане молекуле за собом. Међутим, сапун најчешће остаје пресвучен слојем воде, сапунице и прљавштине. Кад се све осуши, прљавштина остаје залепљена за његову површину. Чим следећи пут пустите воду и почнете да трљате сапун, спољашњи слој (заједно са заробљеном прљавштином од претходног прања) одмах се испира и одлази у сливник. Истраживања су показала да се бактерије са претходно коришћеног сапуна готово никада не преносе на руке следеће особе која га користи, управо захваљујући испирању.
Шта је вексилологија?
Мирјана
Врбас
Вексилологија је наука која проучава заставе – њихову повест, изглед, значење и употребу. Почев од поморских, војних и националних застава па све до савремених творевина, вексилологија истражује како заставе представљају идентитет, културу и симболе народа широм света. Назив вексилологија осмислио је амерички изучавалац застава и публициста Витни Смит, 1957. године. Он је спојио латинску реч vexillum (застава античке римске коњице) и грчку реч logos (наука). До пре педесет година изучавање застава сматрало се граном хералдике, науке о грбовима. Захваљујући Витнију Смиту и часопису „Флег”, који је покренуо 1961. године, вексилологија је с временом постала посебна научна област. Смит је помогао и оснивање Међународног конгреса вексилолога и Међународне федерације вексилолошких удружења, чиме је поставио темеље савремене вексилологије.
Као мале плашили су нас да ћемо добити брадавице ако пипнемо краставу жабу. Колико има истине у томе?
БРАНКА
Београд
Иако су краставе жабе, односно крастаче, познате по бројним испупчењима на кожи која личе на брадавице, оне никако не могу да их изазову код људи. Ипак, с њима треба 
бити опрезан. Иза очију имају жлезде које производе отровну излучевину, довољно јаку да изазове надражај на кожи. Жабе се на овај начин бране од непријатеља.
Брадавице код људи настају због заразе вирусима из групе ХПВ (хумани папилома вируси). Данас је познато више од 200 сојева овог вируса. Када доспе на кожу, вирус изазива убрзано умножавање ћелија у њеном површинском слоју, што доводи до појаве брадавица. Могу се добити и кад додирнемо некога ко их има. Најчешће избијају на рукама и ногама, али се појављују и на другим деловима тела.
Због чега тамнопуте особе ређе „изгоре” на сунцу?
ИРЕНА
Суботица
Сви знамо да нам је лети топлије у црној мајици него у белој, пошто црна боја упија више светлости и топлоте. Вођени том логиком, помислили бисмо да тамна кожа, будући да прима више сунчевог зрачења, брже и јаче настрада. Међутим, ту долази до занимљивог преокрета: иако тамна кожа заиста упија више зрака на самој површини, она их заправо много мање пропушта него светла кожа.
Тамну боју кожи даје пигмент меланин, који је присутан у њеном површинском слоју. Сврха меланина је да служи као штит – упија штетне ултраљубичасте зраке пре него што они допру до доњих, много рањивијих слојева коже. Када молекули меланина „ухвате” ове зраке, загревају се и опасно зрачење претварају у топлоту. Срећом, меланин је изузетно стабилан молекул и уобичајен степен ултраљубичастог зрачења на површини Земље не може да га уништи.
Код светле коже овај штит је много тањи, па зраци продиру дубоко. Без довољно меланина, ултраљубичасто зрачење би директно погодило ћелије у доњим слојевима, оштетило њихове ДНК молекуле и изазвало опекотине или разарање ћелија.
Ипак, овај природни оклоп не штити бесконачно. Попут пескираног стакла на прозору, меланин само смањује број високоенергетских ултраљубичастих фотона који пролазе даље. Зато и тамнопуте особе могу да „изгоре” или добију тежа обољења коже уколико претерано и непажљиво бораве на сунцу.
По делима ког писца је снимљено највише филмова?
ЈЕЛИЦА
Београд
Енглески писац Вилијам Шекспир (1564–1616) већ дуго држи прво место међу писцима по чијим делима је снимљено највише филмова и телевизијских адаптација. Према Гинисовој књизи рекорда, по његовим драмама снимљено је 420 дугометражних остварења.
На сајту IMDb, једној од највећих база података о филмовима на интернету, налази се више од 1900 наслова надахнутих Шекспировим делима. Ту се убрајају се и најављени филмови, остварења која се још довршавају, кратки и анимирани филмови, документарци и телевизијске серије. Најчешће су засновани на његовим најпознатијим делима: „Хамлету”, „Ромеу и Јулији”, „Магбету” и „Отелу”. Први филм снимљен по неком Шекспировом делу био је неми „Краљ Џон” из 1899. године. Шекспирови мотиви јављају се и у филмовима који нису уобичајене адаптације већ савремене приче са сличним заплетима.
Међу писцима с великим бројем екранизација налазе се и Чарлс Дикенс и Артур Конан Дојл.
Који је највећи живи вулкан на свету?
НЕНАД
Опово
Мауна Лоа на Хавајима највећи је активни вулкан на нашој планети. Његова запремина износи око 75.000 кубних километара, а висок је 4.169,4 метра изнад нивоа мора. Ипак, то није и највиши вулкан на Хавајима. Суседна Мауна Кеа виша је за 37 метара.
Мауна Лоа спада у штитасте вулкане. Претпоставља се да је активна последњих 700.000 година. Њене снажне ерупције уништиле су читава села 1926. и 1950. године. Последња ерупција трајала је од 27. новембра до 13. децембра 2022. године и прошла је без жртава
Овај вулкан се пажљиво изучава у оквиру програма „Вулкани деценије” који је покренут како би се смањио број природних катастрофа у будућности. Програм се спроводи под покровитељством Уједињених нација.
Чула сам за народни музички инструмент кавал, али о њему не знам много. Молим вас да ми га опишете.
СНЕЖАНА
Нови Сад
Кавал је стари дрвени дувачки инструмент. Израђује се најчешће од јасена или дрена, а може бити и од шљиве, зове, бадема, шимшира, абоноса и ружиног дрвета. Отворен је на оба краја. С предње стране има седам рупа, а на полеђини једну, за палац. У близини доњег отвора налазе се још четири, у народу познате као „ђавоље рупе”. Према предању, ђаво је желео да уништи божанствен звук овог инструмента и зато је направио ове рупе. Оне, међутим, нису нарушиле лепоту звука, већ су га оплемениле.
Некада је кавал био пастирски инструмент, а данас се на њему изводе народне песме и игре. Иако има своје место и у ансамблу, кавал је најчешће соло инструмент. На њему се свира и у пару, што се назива езгија. Једини је стари дувачки инструмент уз чију пратњу се пева. Од 2012. године свирање на кавалу налази се на Листи нематеријалног културног наслеђа Србије.