Ко се први досетио да аутомобилске гуме напуни ваздухом?
БИЉАНА
Нови Сад
Прве пнеуматичке гуме (испуњене сабијеним ваздухом) осмислио је и произвео Шкот Роберт Вилијам Томсон 1847. године. Четрдесетак година касније, 1886. године, направљен је први аутомобил, али је прошло још скоро десет година пре него што су се овакве гуме нашле на једном.
Године 1895. произвођач бициклистичких гума, Парижанин Едуар Мишлен, ставио је гуме испуњене ваздухом на свој аутомобил којим се такмичио у трци Париз–Бордо–Париз. Колико је овај изум у то време био непоуздан, најбоље показује податак да је на стази дугој нешто више од 1200 километара морао да замени гуме чак 22 пута – у просеку на сваких 54,5 километара.
Зашто је сабљасти тигар имао велике очњаке?
НИКОЛА
Јаково
Данашњим дивљим мачкама очњаци попут оних код сабљастог тигра потпуно су сувишни – не лове оне слонове. Плена средње величине, попут газела, има у изобиљу, а такав плен је лакше савладати.
Али замислимо да током наредних хиљада година клима постане хладнија. У таквим условима, биљоједима средње величине било би тешко да преживе. Мале животиње скривале би се у својим јазбинама, док би крупне, захваљујући телесној маси, лакше одолевале хладноћи.
Месоједи, попут медведа, тада би били приморани или да спавају зимским сном или да лове у суровим условима. Сваки пут када предатор улови слабијег члана крда, он учествује у еволуцији – наредне генерације тих животиња су крупније, снажније и издржљивије.
На крају, зверима преостаје само једно – да се суоче са дивовима као што су мамути или длакави носорози. Да би велике мачке имале икакву шансу против таквих грдосија, природа им је подарила неопходно оружје – очњаке дуге попут сабљи.
Ко је био Франц Миклошич?
ДРАГАНА из Земуна
Франц Миклошич (1813−1891) био је велики словенски филолог, доктор права и филозофије, утемељивач бечке филолошке школе, професор на славистичкој катедри Бечког универзитета и тамошњи ректор. Сматра се оцем упоредне граматике словенских језика. Штавише, након бројних радова из области компаративне фонологије, морфологије и синтаксе, крунисао је та истраживања четворотомном „Упоредном граматиком словенских језика”. Објавио је речник старословенског језика и етимолошки речник словенских језика. Захваљујући њему, словенска филологија добила је заслужено место у индоевропеистичким студијама.
За нас је нарочито значајан Миклошичев многострук допринос србистици. Године 1856. по Далмацији и Црној Гори сакупљао је старе српске повеље и писма, која су угледала светло дана у велелепном издању Monumenta Serbica, посвећеном мецени, кнезу Михаилу Обреновићу. Како је пола века касније истакао Ватрослав Јагић, Миклошичев ученик и наследник, ово је извор непроцењив не само за историју српскога језика него и за политичку и културно-правну повест српског народа.
Писао је о много српској епици, у коју се заљубио док је пријатељевао с Вуком Караџићем. Као једини Словенац, потписао је Бечки књижевни договор 1850. године. Водио је редовну преписку са Ђуром Даничићем и Стојаном Новаковићем. Био је члан европских академија, па и Српске краљевске академије. Носилац је бројних одликовања, укључујући и Орден Светог Саве првог реда.
Шта изазива помрачење Месеца?
ИВАНА ДРАЖИЋ
Неготин
Ова појава је могућа само када су пун Месец, Земља и Сунце у истој равни, при чему је планета у средини. Упркос томе што је Месец пун дванаест пута годишње, помрачења нема увек јер је Месечева орбита нагнута у односу на Земљину.
Постоје три врсте помрачења: потпуно (цео сателит је у сенци), делимично (само његов део је у сенци) и помрачење у полусенци (пролази кроз спољашњи, блеђи део сенке). Потпуно помрачење траје знатно дуже од помрачења Сунца, мада је много ређе, а Месец тада добија црвенкасту боју због преламања светлости кроз Земљину атмосферу.
Амерички астрофизичар Фред Еспенак, иначе, прорачунао је да ће до краја 21. века бити укупно 228 помрачења Месеца, од чега 86 у полусенци, 57 делимичних и 85 потпуних. Чак четири пута у 365 дана то ће се догодити 2038, 2056, 2085. и 2096. године.
Која је најскупља кафа на свету?
НЕНАД
Крупањ
Најскупља кафа на свету зове се Kopi luwak и производи се у Индонезији. Позната је и као „цибеткина кафа”. Њена висока цена последица је необичног начина производње. Азијске цибетке, које по изгледу подсећају на мачке, у прашумама се хране бобицама кафе. Како сваре меснати део плода, а тврда зрна остају несварена, сакупљачи их издвајају из измета, обрађују и продају.
У пробавном систему цибетки налазе се посебни ензими који утичу на укус зрна. Захваљујући томе, као и чињеници да се годишње произведе тек мала количина ове посебне кафе, цена по килограму креће се између 650 и 1700 долара. Иначе, Индонежани пре доласка холандских освајача нису пили кафу. Нови господари земље направили су засаде кафе за своје потребе, док их је домаће становништво обрађивало.
Да ли је тачно да звечарке виде и ноћу?
СВЕТЛАНА
Уб
Ове змије имају посебне јамице (прорезе) између очију и ноздрва са бројним нервним завршецима који делују као изузетно тачни топлотни пријемници. Опажају и најслабије зрачење топлокрвних бића, попут мишева и птица. То звечаркама омогућава да ноћу осете плен, реагујући на температурну промену мању од 0,002 Целзијусова степена.
Управо због ових удубљења на глави, која се често називају и термичким очима, звечарке припадају породици змија познатих као јамичарке.
Да ли је тачно да је Огист Реноар пред крај живота сликао држећи четкицу зубима?
ЉУБИЦА ПОПОВ
Нови Бечеј
Око 1892. године француски сликар Пјер Огист Реноар (1841–1919) оболео је од реуматоидног артритиса. Иако му се здравље с временом погоршавало и болест му у великој мери ограничила покрете, славни сликар није одустао од свог позива. Наставио је да ствара – додуше, не зубима. Помоћници би му стављали четкицу у шаку, јер су му прсти већ били потпуно згрчени и непомични.
На фотографијама из тог времена види се да му је десна рука често у завојима. Мислило се да је њима причвршћивао четкице, али су у ствари штитили његову преосетљиву кожу од надражаја и повреда.
Како је артритис напредовао, Реноар је морао знатно да промени начин рада. Платна је стављао на покретне ваљке, док су му потези постали шири и мекши. Упркос боловима, до самог краја је говорио: „Бол пролази, али лепота остаје”.
Може ли глеђ да се изгуби ако се зуби перу шест или више пута дневно?
СОЊА из Земуна
Пре свега, и стоматолози тврде онај ко пере зубе шест и више пута на дан заиста претерује. Па ипак, прање зуба неће оштетити глеђ – уколико паста није превише абразивна. Ако је прашкаста, односно садржи песковита зрнца, и те како може да наштети зубној глеђи. Срећом, данашње пасте за зубе углавном нису такве. Додуше, ваља повести рачуна и о тврдоћи четкице.
Киселина из воћних сокова и газираних пића (ако их учестало пијемо) буквално разлаже глеђ, која се ионако троши с временом, како се горња и доња вилица сударају. Од тврде хране глеђ може и да пукне – зато не крцкајте орахе и лешнике зубима.