Да ли је афрички сиви папагај заиста најпаметнија птица на свету?
ФИЛИП
Обреновац
Афрички сиви папагај, познат и као жако, јединствен је по томе што уме да изговара целе реченице и опонаша боју људског гласа, па се због тога и сматра правим генијалцем у птичјем свету. Има способност да логички повезује речи у смислене целине и да их употребљава у право време. Ако жако изговори: „Добро вече”, будите сигурни да је напољу заиста пао мрак.
Због ових вештина, али и због тога што је врло дружељубива животиња, афрички сиви папагај савршен је кућни љубимац.
У природи углавном настањује кишне шуме, њихова рубна подручја и обрађене површине, од западне до средње Африке. Као што име говори, перје му је сиво, док је реп јарко црвене или кестењастосмеђе боје. Може да нарасте до 33 центиметра, а уз праву негу и добру исхрану, поживи и до 100 година.
Зашто се знојимо када смо уплашени?
КАЋА
Краљево
Знојење је део телесне реакције на опасност која се назива „борба или бег”.
Када се нађемо у неприлици или стресним околностима, наш невољни, симпатички нервни систем поспешује лучење разних хормона. Између осталих, и адреналина, који подстиче рад знојних жлезда. Скенирањем мозга примећен је појачан рад у режњевима задуженим за обраду осећања и друштвених сигнала који наступају када намиришемо нечији „панични зној”. Зато се претпоставља да је зној еволуирао као друштвени знак који остале припаднике заједнице упозорава на опасност и припрема их да се суоче с оним што је уплашило човека који је почео да се зноји.
Од чега се састоји кинеска мешавина пет зачина?
ИВАНКА САВИЋ
Пожаревац
Ова зачинска мешавина неизоставан је део и кинеске и других азијских кухиња. Постоји неколико варијаната, у зависности од тога који укус желите да превагне, али у основном облику садржи звездасти анис, цимет, семе коморача, каранфилић и сечуански бибер. Понекад се додају семе аниса, ђумбиров корен, мускатни орашчић и куркума.
Сви састојци се мељу док се не добије фини прах. Мешавина има изразито јаку арому, тако да је довољна мала количина да се јело добро зачини.
Иако је распрострањено мишљење да је мешавина назив добила због тога што садржи пет различитих врста зачинских биљака, ова бројка се заправо односи на пет природних елемената: дрво, ватру, земљу, метал и воду. Према кинеској народној медицини, ови елементи се повезују с одређеним деловима људског тела.
Зашто кактуси имају бодље?
САНДРА
Ужице
С обзиром на то да многе врсте из породице кактуса расту у изузетно сушном окружењу, оне су прилагодиле грађу како би преживеле у тако неповољним условима. Тако је већина врста с временом изгубила листове, задржавши само бодље.
Захваљујући њима, вода спорије испарава, а на оним кактусима где су густо збијене бодље делују као нека врста топлотне изолације. Оне су и одлична одбрана од животиња које се хране овим биљкама. Скоро сви кактуси су сукуленти или сочнице – биљке меснате грађе која савршено складишти воду – а то им омогућава да преживе у веома сушним поднебљима.
Које је агрегатно стање ватре?
МИЛОШ из Земуна
Природа пламена зависи од тога која материја гори. Пламен свеће је најчешће смеша врелих гасова (оних из ваздуха и испарелог парафинског воска), па бисмо рекли да је ватра у великом броју случајева гасовито агрегатно стање материје. Кисеоник из ваздуха ступа у реакцију с парафином и том приликом стварају се топлота, светлост и угљен-диоксид.
Постоје и материје (рецимо, магнезијум) које при сагоревању ослобађају далеко више топлоте, због чега њихов пламен може да се уврсти у групу оних које се налазе у четвртом агрегатном стању – плазми.
Зашто се јежимо на хладноћи?
ИВАН
Београд
Када се смрзавамо, сићушни мишићи arrector pili око корена сваке длаке згрче се како би се длака усправила, истовремено мењајући изглед коже, на којој се појављују мајушне избочине.
Механизам којим се кожа најежи исти је код свих сисара и назива се пилоерекција, а служи томе да се између длака крзна зароби слој ваздуха који ће послужити као додатна изолација.
Нашим длакавим прецима вероватно је био од користи у хладним зимским данима, али чак и длаке којима су и најдлакавији од нас данас обрасли превише су танке и ретке да би створиле било какву изолацију и загрејале нас. Неупоредиво боље ради други механизам за заштиту од хладноће: снажна грчења и опуштања мишића, то јест дрхтање, а није лоше ослонити се и на перјану јакну.
Где је изграђено прво клизалиште на свету?
ПРЕДРАГ из Земуна
Прво затворено клизалиште с природним ледом отворено је 1862. године у Монтреалу – у, иначе, првој згради у Канади која је добила електрично осветљење. Ту је касније одиграна и прва хокејашка утакмица у четири зида.
Када је вештачки лед постао распрострањенији, такозвани глацијаријум, затворено клизалиште, отворен је и у нашем делу Европе – у Аустроугарској. Градски парк у Будиму добио је, наиме, 1870. године своје клизалишзе, које ради и дан-данас и важи за једно од највећих у Европи.
Шест година касније, и престоница Уједињеног Краљевства добила је свој глацијаријум.
Оваква места за забаву омогућила су да клизање у многим деловима света од сезонске забаве прерасте у омиљен спорт. Тако је одавно прошло време када су љубитељи клизања с нестрпљењем ишчекивали зиму, да се у комшилуку смрзне језеро или река. И, што је најважније, безбедност је једино овако зајамчена.
Какав то водоскок избацују китови?
БИЉАНА ПАВИЋ
Београд
Да би могли да опстану у води, ови дивовски сисари на сваких пет до десет минута морају да изроне и удахну ваздух. Том приликом кроз отворе на горњем делу главе избаце ваздух из плућа – врло бучно – у виду водоскока. Дакле, наводни водоскок је попут облачића паре који човеку излази из уста кад је хладно. Кад кит поново удахне и зарони, два капка затварају ноздрве тако да вода не допре до плућа.