Које је најмлађе острво на свету?
ДЕЈАНА
Ваљево
Најмлађе острво на свету настало је крајем октобра 2023. године ерупцијом подводног вулкана смештеног у Огасавара архипелагу, близу обале острва Јото (Иво Џима) у Јапану. „Ново острво”, како су га неки медији назвали, настало је избацивањем лаве и пепела из Тихог океана. Испрва је било пречника око 100 метара, а потом се ширило услед нових ерупција.
Огасавара архипелаг познат је по живим вулканима – лежи на самом споју тектонских плоча, у делу Тихог океана где су земљотреси и проломи магме честа појава. Зато се у овом пределу често јављају нова острва, међутим, њихов опстанак је неизвестан. Дуговечност острва насталих проломом магме испод нивоа океана такође зависи од тога да ли су грађена од чврсте лаве, која може да одоли таласима, или од растреситог материјала.
Зашто муње вијугају?
АНА
Сурдулица
Изучавање муња помоћу мерача електричног напона и фото-апарата, који су у стању да направе велики број фотографија у низу, није успело да у потпуности објасни тако сложену појаву као што је вијугави траг муње на небу. Зна се да „кичма” муње, негативно наелектрисана, путује од облака ка тлу брзином од приближно 100 километара у секунди. Из ње се гранају „притоке” дугачке од 10 до 200 метара. Смер и понашање сваке гране одређени су бројним чиниоцима, попут јачине електричног пражњења и начина на који се јонизују молекули ваздуха.
Али, поуздано се зна да муње и громови погађају највиши објекат у близини, па и жива бића. Зато, ако се нађете у таквим околностима, најпаметније је лећи на земљу. Најгоре што бисте могли да учините било би да се попнете до најближег црквеног торња и ударите на сва звона. Управо то су у средњем веку људи чинили, верујући да ће звоњава распршити муње.
Због чега тамнопуте особе ређе „изгоре” на сунцу?
ИРЕНА
Суботица
Сви знамо да нам је лети топлије у црној мајици него у белој, пошто црна боја упија више светлости и топлоте. Вођени том логиком, помислили бисмо да тамна кожа, будући да прима више сунчевог зрачења, брже и јаче настрада. Међутим, ту долази до занимљивог преокрета: иако тамна кожа заиста упија више зрака на самој површини, она их заправо много мање пропушта него светла кожа.
Тамну боју кожи даје пигмент меланин, који је присутан у њеном површинском слоју. Сврха меланина је да служи као штит – упија штетне ултраљубичасте зраке пре него што они допру до доњих, много рањивијих слојева коже. Када молекули меланина „ухвате” ове зраке, загревају се и опасно зрачење претварају у топлоту. Срећом, меланин је изузетно стабилан молекул и уобичајен степен ултраљубичастог зрачења на површини Земље не може да га уништи.
Код светле коже овај штит је много тањи, па зраци продиру дубоко. Без довољно меланина, ултраљубичасто зрачење би директно погодило ћелије у доњим слојевима, оштетило њихове ДНК молекуле и изазвало опекотине или разарање ћелија.
Ипак, овај природни оклоп не штити бесконачно. Попут пескираног стакла на прозору, меланин само смањује број високоенергетских ултраљубичастих фотона који пролазе даље. Зато и тамнопуте особе могу да „изгоре” или добију тежа обољења коже уколико претерано и непажљиво бораве на сунцу.
По делима ког писца је снимљено највише филмова?
ЈЕЛИЦА
Београд
Енглески писац Вилијам Шекспир (1564–1616) већ дуго држи прво место међу писцима по чијим делима је снимљено највише филмова и телевизијских адаптација. Према Гинисовој књизи рекорда, по његовим драмама снимљено је 420 дугометражних остварења.
На сајту IMDb, једној од највећих база података о филмовима на интернету, налази се више од 1900 наслова надахнутих Шекспировим делима. Ту се убрајају се и најављени филмови, остварења која се још довршавају, кратки и анимирани филмови, документарци и телевизијске серије. Најчешће су засновани на његовим најпознатијим делима: „Хамлету”, „Ромеу и Јулији”, „Магбету” и „Отелу”. Први филм снимљен по неком Шекспировом делу био је неми „Краљ Џон” из 1899. године. Шекспирови мотиви јављају се и у филмовима који нису уобичајене адаптације већ савремене приче са сличним заплетима.
Међу писцима с великим бројем екранизација налазе се и Чарлс Дикенс и Артур Конан Дојл.
Зашто се зуби не обнављају као нокти и коса?
ДУШАН
Пирот
Коса и нокти у основи су једноставне беланчевинасте грађе које излазе из фоликула длаке и лежишта нокта. Зуб је, по својој природи, много сложенији. Додуше, неке животиње, попут коња, имају зубе који се обнављају да би се надокнадило трошење изазвано жвакањем. Коњски зуби састоје се од чвршћих и мекших слојева, водоравно поређаних. Мекши слојеви троше се брже, а тврђи обезбеђују чврстину угриза. И ајкулама се зуби обнављају – они који испадну замењују нови који израстају иза њих. Људски зуби нису намењени убијању плена или жвакању чврстих биљних влакана, па се зато мењају само једном.
Где се налази Крваво језеро и зашто се тако зове?
МИЛУТИН
Ужице
Крваво језеро налази се надомак Суботице и настало је давно, преграђивањем североисточног дела Палићког језера. Име је добило по црвеним алгама које се током лета намноже у води. Током сушних месеци, када се вода повуче, алге се осуше и прекрију дно у виду црвеног талога, због чега језеро добија карактеристичну боју. Ово језеро познато је и под називом Омладинско језеро због објеката изграђених за учеснике радних акција. Заузима површину од 0,2 квадратна километра, а дубоко је свега пола метра.
Да ли је спољашност сапуна чиста?
МИХАИЛО
Сврљиг
Коришћени сапун неизбежно је запрљан оним што је њиме последње прано. Сапун се састоји од молекула који имају хидрофилну „главу” (привлачи воду) и хидрофобни „реп” (одбија воду и везује се за масноћу). Прљавштина с масном основом везаће се за „реп” молекула сапуна и потом бити уклоњена када се „глава” раствори у води.
Ако наставите да трљате руке сапуном и када су потпуно чисте, горњи слој ће се испрати, остављајући незапрљане молекуле за собом. Међутим, сапун најчешће остаје пресвучен слојем воде, сапунице и прљавштине. Кад се све осуши, прљавштина остаје залепљена за његову површину. Чим следећи пут пустите воду и почнете да трљате сапун, спољашњи слој (заједно са заробљеном прљавштином од претходног прања) одмах се испира и одлази у сливник. Истраживања су показала да се бактерије са претходно коришћеног сапуна готово никада не преносе на руке следеће особе која га користи, управо захваљујући испирању.
Шта је вексилологија?
Мирјана
Врбас
Вексилологија је наука која проучава заставе – њихову повест, изглед, значење и употребу. Почев од поморских, војних и националних застава па све до савремених творевина, вексилологија истражује како заставе представљају идентитет, културу и симболе народа широм света. Назив вексилологија осмислио је амерички изучавалац застава и публициста Витни Смит, 1957. године. Он је спојио латинску реч vexillum (застава античке римске коњице) и грчку реч logos (наука). До пре педесет година изучавање застава сматрало се граном хералдике, науке о грбовима. Захваљујући Витнију Смиту и часопису „Флег”, који је покренуо 1961. године, вексилологија је с временом постала посебна научна област. Смит је помогао и оснивање Међународног конгреса вексилолога и Међународне федерације вексилолошких удружења, чиме је поставио темеље савремене вексилологије.