Зашто су древни народи широм света градили пирамиде?
БОРКО
Београд
Иако су најпознатије оне у Египту, пирамиде су градили и многи други древни народи – у Кини, Кореји, Јапану, Мексику, Средњој и Јужној Америци. Постојао је сасвим практичан разлог за то. Широка основа и постепено сужавање ка врху давали су пирамиди велику стабилност, па је било могуће подизати грађевине до великих висина и без техника и знања којима градитељи данас располажу. Камени блокови уобичајене четвртасте или кружне зграде подложни су постепеном померању под утицајем мањих потреса, те су овакве грађевине доста нестабилније. Управо зато се баш пирамидални облик појављивао у различитим деловима света.
Када је настао први фен за косу?
ЈАСМИНА ИВКОВИЋ
Ниш
Од давнина су жене посвећивале много пажње својој коси и фризури. Древне Египћанке чак су покушавале да своју тамну косу некако посветле: излагале су косу сунчевим зрацима, натапале је лимуновим соком, премазивалe смесом од кане... А сушиле су је природно, на сунцу.
Појава справе која је могла да убрза сушење косе донела је праву малу револуцију у обликовању фризура. Тада је до пуног изражаја дошла вештина фризера. Изумитељем електричне сушилице за косу сматра се Француз Александар Годфроа, који је такав уређај употребио у свом салону 1890. године.
Прве електричне кућне хаубе за сушење косе појавиле су се у продаји двадесетих година прошлог века. Од тог дана жене су брже долазиле до жељеног облика фризуре. Први патент за ручни фен издат је Габријелу Казањиану 1911. године у Америци.
Од тада па до данашњих дана и хаубе и ручни фенови непрестано се мењају и усавршавају како би косу сушили брже и безбедније, а њено обликовање учинили што лакшим.
Зашто се сат носи на левој руци?
МИЛОВАН
Крагујевац
Ручни сат се обично носи на левој руци зато што је већина људи деснорука. Уколико би дешњаци носили сат на десној руци, могли би лакше да га оштете, покидају каиш или га поломе приликом свакодневних послова. Леворуки зато носе сат на десној руци, будући да леву руку чешће користе.
Иначе, појава ручног сата забележена је још у 16. веку. Године 1571. краљица Елизабета I од Енглеске добила је од Роберта Дадлија ручни сат на поклон. Француски математичар, физичар и филозоф из 17. века Блез Паскал свој џепни сат везао је око левог зглоба како би током рада лакше пратио време, док му је десна рука слободна. У почетку су ручне сатове носиле скоро искључиво жене – углавном због одсуства џепова на женској гардероби.
Мушкарци су почетком века за нама, када су избили велики ратови, прешли са џепних на ручне сатове. Војницима и пилотима било је од пресудне важности да ускладе нападе, а вадити џепни сат док се у другој руци држи оружје непрактично је и опасно, па су они своје сатове почели да везују кожним каишевима – најчешће око левог зглоба.
Да ли се Сунце чује?
КРИСТИНА
Умка
Сунце се не чује као ватра кад букти и пуцкета. Штавише, не може се рећи ни да Сунце гори. Његова топлота и светлост потичу од нуклеарних фузија које су милионима пута јаче од хемијског сагоревања. Ипак, фузионе реакције производе турбуленције, а ове одашиљу звук – ритмичке промене у густини материјала који улазе у Сунчев састав. Ови акустички таласи имају фреквенцију од приближно 0,005 херца. Тутњава Сунчеве „пећи” толико је ниске фреквенције да је људско ухо не опажа. Јер, најнижа фреквенција коју ми чујемо износи око 20 херца.
Шта је свест, а шта савест? Имају ли их животиње и биљке?
МИЛЕТА
Шабац
Свест обухвата наша чулна искуства, осећаје, мисли и доживљај себе и света, док је савест способност да проценимо да ли су наша размишљања, намере и поступци исправни – она је својеврстан унутрашњи компас који управља нашим моралним вредностима, одговорношћу, кривицом, стидом и поносом.
Да многе животиње имају свест, савремена наука не доводи у питање. Кембричка декларација о свести, коју су 2012. године потписали истакнути неуролози, истиче да сисари, птице, хоботнице и многе друге врсте имају нервну грађу која обезбеђује свесна искуства. Животиње свакако осећају бол, страх, радост и приврженост.
С друге стране, научници изричито тврде да биљке немају свест. Оне немају мозак нити централни нервни систем, неопходне за овако сложена осећања и размишљања. Међутим, биљке примају, преносе и обрађују податке и реагују на промене у околини. Хемијским сигналима и преко подземних мрежа нити гљива упозоравају суседне биљке на напад штеточина; неке врсте се окрећу према извору светлости, а друге затварају листове на додир. Ипак, иако такве реакције понекад делују као промишљено понашање, то су само аутоматски биолошки механизми без свесног унутрашњег доживљаја.
Како су Крушевљани добили надимак Чарапани?
МИЛЕНА
Суботица
О томе како су мештани Крушевца добили овај надимак нема писаних трагова. Према једном извору, стекли су га јунаштвом у Првом српском устанку. Наводно, за време битке за Крушевац, 26. јануара 1806. године, изули су се и у чарапама тихо прикрали турским положајима да би изненадили непријатеља.
Друго предање каже да надимак потиче још из доба Косовског боја, када је лична гарда кнеза Лазара, коју су чинили војници из околине Крушевца, носила црвене доколенице као посебну част и знак распознавања. Војници су прозвани Чарапанима, а због њихове одважности на бојном пољу, тај надимак се проширио на сав живаљ овог града и околине.
Но, поред прича из повести, постоји и шаљиво тумачење да су чарапе биле згодне за нечујно искакање кроз прозор када би се на вратима ненадано појавио нечији муж…
Може ли прогутана жвака заиста да нам нашкоди?
СИЛВИЈА
Панчево
Иако се родитељи увек забрину када им дете прогута жвакаћу гуму, она, срећом, није опасна по здравље. Њени основни састојци, као што су шећер (или заслађивач), боје и укуси, упијају се у организам још док се гума жваће. Природна или синтетичка гумена база није растворљива, па кад прогутамо жваку, гумаста твар непромењена клизи кроз органе за варење и на крају излази са изметом. Чак и кад желудачни сокови успеју да је нагризу, она не садржи ништа што би нам наудило.
Жвака може да буде опасна само за малу децу: кад је прогутају, једњак може да се запуши и тада им прети гушење.
Када смо уморни, зашто кажемо да смо гроги?
ЛЕНА
Суботица
Ова енглеска позајмљеница потиче из времена британског адмирала Едварда Вернона (1684–1757), познатог као „Стари Грог” јер је носио капут од грогрејна, отпорне тканине налик рипсу. Између 1740. и 1745. године уочио је да морнари много пију, па је одлучио да на бродовима ограничи потрошњу рума. Није само одредио колико свакодневно сме да се пије већ је наредио да се рум претходно разреди водом. Ту адмиралову мешавину морнари су почели да зову по њему – грог. Израз „баш сам гроги”, дакле, потиче још из тог времена када су се због рума морнари осећали ошамућено и уморно.
Речници српскога језика одавно бележе и глагол грогирати, који се у значењу ’довести у стање посртања, изнемоглости, ошамућености; потпуно савладати’ појављује у нашим књижевним и неуметничким текстовима од средине прошлог века.