Драги „Забавниче”,
У броју 3372 било је речи о теренима „Ролан Гарос”. Да ли је истина да су у то доба француски тенисери били најбољи на свету?
Јелена Попадић
Беле Воде
Да. Французи су годинама владали тениским теренима, а управо је њихова победа у Дејвис купу над Американцима, 1925. године, учинила да поносни Французи изграде нове тениске терене на три хектара. Између 1927. и 1932. године шест пута заредом освајали су Дејвис куп који је тих година, по њима, био познт и као Куп мускетара. Четворица мускетара били су:
Жан Боротра (1898–1994), иначе Баск, током Другог светског рата провео је три године у затворима Гестапоа, а касније оснивач и доживотни почасни председник Међународног комитета за фер-плеј);
Анри Коше (1901–1987), одликован је 1951. године Легијом части;
Жак Тото Бруњон (1895–1978), био је десет пута победник у дублу;
Рене Лакост (1904–1996), с надимком Крокодил; добио га је од новинара, када су сазнали да је за опкладу добио торбу од крокодилске коже. Већ 1929. године почео је да се бави производњом мајица за тенис, по чему је у свету много познатији.
Они су цементирали име пилота Ролана Гароса у срцима свих љубитеља тениса, не само у Француској. Нико после њих четворице није донео својој земљи шест титула заредом. Француски спортски часопис „Л’екип” прогласио је и нововремене мускетаре: Жил Симон, Ришар Гаске, Жо-Вилфред Цонга и Гаел Монфис.
Мој друг и ја се споримо око тога колико је било браће Маркс, познатих америчких филмских комичара. Молимо те да ти пресудиш јер је у питању опклада: он тврди да их је било петорица а ја мислим да су у питању четврица.
ЗОРАН
Нови Сад
Твој друг је у праву. Браће Маркс било је укупно петоро, али се сви нису бавили филмском глумом. Они су каријеру почели у позоришту, где су најчешће играли у водвиљима. После тог водвиљског раздобља групу је напустио Гумо (Милтон, 1892–1961). Слично њему, који никад није стао пред филмске камере, из трупе је иступио и Зепо (Херберт, 1901–1979).
Остала тројица браће: Граучо (Јулијус, 1895–1977), Харпо (Артур, 1893–1964) и Чико (Леонард, 1891–1961) успешно су средином тридесетих година века за нама наставили каријеру и до 1946. године направили десетак вечних филмских комедија. Међу њима су најпознатије: „Мајмунска посла”, „Пачја чорба”, „Ноћ у опери” и „Један дан на тркама”.
Занима ме због чега се мала и слатка буба за коју не знам ко је не воли, зове баш бубамара и с којом то Маром има везе.
МАРИЈА МАРИЋ
Нови Сад
Ентомолози су успели да досад опишу 2.500 врста бубамара, јарко обојених полулоптастих бубица са ситним туфнама. Њено латинско име Coccinellidae познато је само упућенијима. Омиљена и код деце и код одраслих, успела је да код већине народа света заслужи име повезано с Богородицом и Богом. Тако је, рецимо, на енглеском говорном подручју зову „Ladybird” или „Ladybug”, односно „Госпина птица” или „Госпина буба”, док је у нордијским земљама позната као „Marienvoglein” или „Птица наше госпе”. Ми је зовемо Маријина буба, бубамара, а Руси Божија кравица. Иначе, раширено је веровање да ће, ако је пустите с руке, донети госте, срећу, писмо или хлеб.
Пошто нас са свих страна засипају причама о неопходности употребе презерватива, волео бих да ми кажеш кад је настао први кондом и како је добио име.
МИРОСЛАВ К.
Прокупље
Кажу да је Чарлс II (1630–1685) много волео жене. Пошто као краљ Енглеске није имао тешкоћа да ту своју страст и задовољи, био је у великој опасности да се зарази, посебно сифилисом, заразним обољењем за које се веровало да је у Европу стигло из такозваног Новог света, са шпанским освајачима. Ерл од Контома, лични лекар Чарлса II, препоручио је краљу овчје црево, свој изум који је, без имало лажне скромности, назвао својим именом (додуше, уз промену једног слова). Један такав кондом нађен у замку Дадли потиче из 1640 године и сматра се најстаријим сачуваним у свету.
По другој теорији назив кондом потиче од латинске речи condus, што, у слободном преводу, значи – спремиште. Други назив – презерватив – настао је од латинског глагола praeservare, унапред чувати.
А када је заиста настао први кондом не може тачно да се каже. Јер први покушаји да се нежељене последице љубавног чина спрече дошли су тек кад су наши далеки преци трудноћу почели да доводе у везу с физичким спајањем мушкарца и жене. Како се претпоставља, било је то пре 12.000 година.
Поред животињских кожа и кожица, богатији су користили и кондоме направљене од свиле. Међутим, тек од средине 19. века, кад се развила индустрија гуме, почели су да се појављују гумени презервативи који су се бацали после употребе. Чарлс Гудјир, проналазач вулканизације каучука, 1855. године изумео је први гумени кондом дебљине два милиметра. Прве, веома танке, израђивао је Немац Јулијус Фром који је свој проналазак патентирао 1919. године.
Данас се презервативи праве на покретној траци: низови стаклених калупа потапају се у смешу сока каучуковог дрвета с извесним додатком сумпора и цинковог оксида, а танки су између 0,04 и 0,008 милиметара.
Због чега лишће у јесен мења боју?
СЛАВИЦА,
Ужице
Као што сви, мање-више, знамо лишће је у пролеће и лето зелено због хлорофила. А он је, у ствари, права мала фабрика хране. Две трећине боје листа долази од хлорофила, а остатак чине друге боје које се од њега не виде.
Које су то боје? Пре свега, ту је ксантофил, материја жуте боје која се састоји од угљеника, водоника и кисеоника и чини око 23 одсто обојености листа. У сваком листу има и око 10 одсто каротина (материје која шаргарепи даје наранџасту боју). Најзад, постоји и антоцијанин који лишће неких врста јавора и лозице боји светлоцрвено.
Кад захладни, храна која се, захваљујући хлорофилу, нагомилала у лишћу, почиње да прелази у стабло. Пошто се зими храна не производи, „фабрика хране” у листу престаје да ради и хлорофил се распада, а видљиви постају остали пигменти (ксантофил, каротин, антоцијанин), што дрвећу даје живописан изглед.
Пре него што лишће опадне, у основи сваког листа образује се збијен слој ћелија. Кад дуне ветар, лист опадне, а на месту где се он држао за грану остане мали ожиљак. Сви четинари (изузев ариша) не губе лишће током зиме, већ га постепено обнављају целе године, па су зато увек зелени.
Занима ме где се налази географски центар Европе?
ДАРИЈЕ Г.
Београд
За титулу средишта Европе „надмеће се” чак неколико градова и места и сви су у различитим државама. До ове, на први поглед чудне неприлике дошло је зато што су се при различитим мерењима употребљавале различите методе и одређења тога које просторе Европа тачно обухвата.
Средиштем Европе најпре је, 1775. године, проглашена варош Суховола, недалеко од Бјалистока у Пољској. До овог закључка дошао је један пољски астроном, пошто је крајње тачке Старог континента одредио у Норвешкој (север), јужној Грчкој (југ), Уралу (исток) и Португалији (запад).
Француски Национални географски институт, после „премеравања” Европе 1989. године, средиште Европе „открио” је у Литванији, надомак села Пурнушкес, 26 километара од престонице Вилњуса. Ово је у ствари центар масе Европског континента. Међутим, ако би се у Европу урачунала и сва острва која јој припадају, њеним средиштем могло би да се прогласи село Монусте, на острву Сарема у западној Естонији.
Поред поменута три, у кандидате се убрајају и град Полоцк у Белорусији, село Таља у суседној нам Мађарској, град Рахив у западној Украјини... У готово сваком од набројаних места налази се и пригодан споменик. Феномену „покретног центра Европе” посвећен је чак и један документарац, „Средиште” Станислава Мухе из 2004. године.
Занима ме брзо ходање, па бих желела да напишете нешто о тој атлетској дисциплини.
СВЕТЛАНА МИЦИЋ
Београд
Ходање се сматра такозваном уводном дисциплином савременог спорта, а настало је око 1700. године у Енглеској. Брзо или спортско ходање данас је, осим у тој земљи, нарочито развијено у Русији, Италији, Шпанији, Пољској, Аустралији, Кини, Мексику, Немачкој...
Техника спортског ходања знатно се разликује од оне која се примењује код трчања, јер ходач мора непрекидно да додирује земљу једном или обема ногама. У тренутку додира стопала са тлом, нога не сме нимало да буде савијена у колену.
Такмичења у спортском ходању одржавају се на 5, 10, 15, 20, 25, 30 и 50 километара. У програмима олимпијских игара ( од 1908. године за мушкарце и 1992. за жене), светских и европских првенстава надметања ходача одржавају се само на 20 и 50 километара.
Због чега је Марко Краљевић, да би доказао снагу, цедио суву дреновину, а не неко друго дрво?
Петар Ивановић
Зворник
Научни назив за дрен је Cornus, од латинског cornu, јер је дрво дрена тврдо као рог. Не чуди зато што је одувек сматран симболом тврдоће, жилавости и отпорности ( не страда ни од болести ни од штеточина), због чега се користи у столарству и за резбарење. Није народни песник тек тако у руке Марка Краљевића ставио управо суву дреновину из које је славни епски јунак истиснуо воду. Ваљало је на прави начин дочарати његову снагу.
Иначе, у нашем народу дрен је веома омиљено дрво које, наводно, има чудесну моћ. Људи су се, у неким крајевима, у пролеће опасивали дреновом граном, а прозоре и врата китили дреновим лишћем да би домаћинство и укућани били јаки и здрави као дрен. Из истог веровања у пролеће су се људи прскали водом са (младе) дренове гране, што су чинили и са стоком...