Зашто се и бомбоне и неки лекови зову дражеје?
ДУШАН, Београд

Због тога што је посластичар у старом Риму, извесни Јулије Драгатус, почео да прави слаткиш – бадеме обложене медом – које је назвао dragati, а отмене госпође служиле их на венчањима и приликом рођења деце. Када је пеђер постао доступнији, у 15. веку, почео је да се користи уместо меда.
Са Истока су нам стигли не само бадеми него и шећер (укључујући и његов назив у већини европских језика, који потиче из санскрита) – гајио се на Индијском потконтиненту, а крсташи су га донели у Европу у 12. веку. Венеција је готово три века имала монопол на производњу и продају шећера. Пошто је био скуп, сматрао се и чаробним леком. Један апотекар у Вердену почео је да умотава лекове у шећер у 13. веку, како би их људи лакше прогутали. Назвао их је дражеје (dragees).
Од старог Рима наовамо ушеђерени бадеми обавезан су део венчања у земљама Средоземља – и горки и слатки – као симболи доброг и лошег у животу. Чоколадне дражеје (с изненађењем унутра) настале су због потреба америчке војске – као брз начин да се надокнади снага и још згоднији за паковање и превоз до фронта. „М&М” се касније преобукао у различите боје, али је и даље чоколадна дражеја. Дакле, старовремски dragati стекли су и медицинску употребу, само што ове данашње морамо да гутнемо уместо да погрицкамо шећер и бадем.
Од чега се праве ружеви за усне?
СТЕЛА,
Борча
Састав кармина, или ружа за усне, вероватно је најсложенији међу бројним козметичким производима. То је нека врста воштаног гела који садржи уља, масноће, пигменте (они кармину дају боју), конзервансе, ароме, антиоксиданте, силиконе... У течном стању стављају се у калупе, а користе се углавном када се стегну (мада има и течних кармина). Да би руж уснама давао што јачи сјај, често се као један од састојака користи рицинусово уље.
Да ли можеш да ме посаветујеш коме, којом приликом и како се поклања цвеће?
САВЕТА,
Суботица
О томе коме се и у каквим приликама дарује цвеће постоје нека правила. Према бонтону, правилима лепог понашања, цвеће се носи домаћици само ако је гост приватно позван. Ако се ради о службеном позиву, било да је реч о ручку, вечери, неком пријему или коктелу, цвеће се у таквим приликама не носи.
Мушкарац поклања само сечено цвеће, никако цвеће у саксији. Цвеће у саксији поклања само жена жени. Избор цвећа потпуно се препушта укусу онога ко га дарује. Једино је правило да то буду лепи примерци са дугом дршком, тако да цвеће лако може да се стави у вазу. Правило је, такође, да букет садржи непаран број цветова и не би требало да буде превелик јер он не значи надокнаду за позив, већ знак пажње.
Морамо напоменути да ипак постоје нека правила при избору: букет састављен само од црвених каранфила или ружа не дарују се туђим женама или девојкама пошто, с обзиром на симболику, може да дође до неспоразума, мада је то у пракси прилично ретко. Познато је и да се љиљани и хризантеме сматрају цвећем које се носи на гробље, па многи избегавају да их носе као поклон.
Цвеће не мора да се дарује лично, може да се пошаље преко цвећаре уз приложену посетницу на којој треба написати разлог пажње. Овако може да се поступа и дан после посете, у знак захвалности на гостопримству.
Све је ово, ипак, бонтон. Цвеће, било оно с кратким или дугачким дршкама, пољско или скупоцено, увек ће обрадовати онога ко га прима кад се дарује као знак пажње, захвалности или љубави.
Да ли можете да ми кажете нешто више о царству протиста? Шта су, како су настали и колико врста има на планети?
ФИЛИП МАРКОВИЋАН
Селеуш
Протисти су једноћелијски или еукариотски организми који живе у колонијама. Еукариоти (еu – добар, истинит, karyon – језгро) „чувају” наследни материјал у једру обавијеном опном. За разлику од њих, прокариоти (pro – пре, karyon = једро; пре једра) једноставне су грађе и без једра, а размножавају се сваких 15–20 минута простом ћелијском деобом.
Еукариоти су: протисти, гљиве, биљке, животиње и човек, а прокариоти су бактерије и плавозелене алге. Протисти су једини једноћелијски еукариоти и ово царство обухвата различите алге, праживотиње и ниже гљиве. Могу, дакле, да буду биљке или животиње, или да имају својства обе групе која одређују њихов изглед, исхрану и размножавање.
Од Аристотела (4. век п. н. е) до Левенхука (1632–1723) живи свет дељен је на биљно и животињско царство. Развојем микроскопа научници су открили дотад непознато богатство живота, невидљиво голим оком. Немачки зоолог Ернст Хекел предложио је 1866. године увођење новог (трећег) царства, протиста, који би укључивао „ниже“ једноћелијске животиње и биљке. Тек откривањем својстава основних типова грађе ћелија остварен је напредак у класификацији „чудних“ организама. Савремене поделе протиста још се истражују и допуњавају.
Ко је смислио први непромочиви капут?
НЕША, Београд
Био је то шкотски хемичар Чарлс Мекинтош (1766–1843). Вршио је огледе с различитим материјалима који остају после сагоревања угља и 1823. године уочио да један од споредних производа сагоревања катрана, нафта (запаљив, течни угљоводоник), отапа природну гуму (каучук). Тканину за капуте намазао је раствореном индијском гумом, али је производ био лепљив и смрдљив. Лепљивост је решио тако што је растопљену гуму намазао између две тканине. Поступак вулканизације гуме омогућио му је да се материјал боље одупире разликама у температури (први капути знали су да се у пролеће отопе). Војска је прва схватила корист од кишних кабаница, а потом и сви други, па је кишни капут добио и назив по свом проналазачу, „мекинтош”.
Можете ли да ми кажете где расте плута и како излгеда њен плод?
ЗОРАН
Крагујевац

Плута расте на дрвету, али не као плод, већ као спољна кора посебне врсте храста чији је ботанички назив Quercus suber. Највеће плантаже овог храста налазе се у Португалији и Шпанији. Прва кора скида се тек кад дрво напуни двадесет година, а до следећег скидања мора да прође девет година. Како се то ради?
У јули или августу кора се засече одмах испод првих грана и при дну стабла, уз још неколико усправних резова да би се плута лакше одвојила. Једно стабло даје и до тридесетак килограма плуте која се кува да би омекшала, суши и пресује. Најчешће се од ње праве плутани запушачи, али се све више примењује и као одличан изолатор од топлоте и звука.
Волела бих да ми поближе објасниш шта све значи реч интермецо.
ЈЕЛЕНА,
Београд
Интермецо је италијанска реч – intermezzo. Означава кратак одмор, уметак, упадицу, међуигру... У позоришту значи и одмор између чинова главне представе. Може да буде и кратка музичка композиција која се свира између чинова оперске представе (а опера је некад обавезно имала три чина). Музичкi интермецo заиста je био одмор у току извођења такозване „озбиљне опере” (opera seria) јер је готово увек био шаљиве и веселе природе. Уосталом, то је у Италији допринело развоју опере буфо (комичне опере). Исти израз – intermezzo – среће се и у духовној музици барока, и то су били вокални, инструментални или вокално-инструментално одломци. У 19. веку израз интермецо као назив одређене композиције први је употребио Роберт Шуман за своју клавирску композицију написану 1832. године.
Можеш ли да ми кажеш шта је то „шумадијска греда” и где се налази.
НЕМАЊА
Пожаревац

Овај израз први је употребио наш велики географ Јован Цвијић (1865–1927). Темељно проучавајући рељеф Шумадије, он је утврдио докле је на том простору допирало некадашње Панонско море. Уочио је да у делу Шумадије од Београда до планине Рудник постоје такозване терасе, рељефни одсеци настали дуготрајним дејством таласа Панонског мора.
По мишљењу Јована Цвијића, шумадијску греду уз рељеф око главног града чине планине: Авала, Космај, Букуља, Венчац и Рудник које су, у доба кад је постојало Панонско море, били острва. На свим овим планинама он је нашао трагове некадашњег мора у виду тераса – најнижа од њих је узвисина изнад ушћа Саве у Дунав, такозвана Калемегданска тераса, а највиша она на планини Рудник.