Зашто крекери имају рупе?
МИЛАН МИЛАНОВИЋ,
Београд
Иако на први поглед може да делује да овај слани кекс има рупице због неких естетских разлога, то није случај. Рупице на крекерима имају своју сврху.
Овај кекс прави се од различитих врста брашна које се умеси с водом, а остали састојци могу да се ставе по жељи. Смесу пре печења ваља стањити оклагијом у одговарајући облик. Затим на ред долази бушење рупа без којих крекери не би били то што јесу.
Рупице спречавају да тесто расте за време печења. Оне су ту да се не би стварали „ваздушни џепови” који би подигли тесто и тако би се изгубио облик кекса. Захваљујући рупама овај кекс веома је хрксав; да није њих крекери би били нешто сасвим друго.
Међутим, није тако лако избушити ове рупе. Да би се постигло да кекс не буде превише сув и да сва топлота не побегне, рупице не смеју да буду сувише близу. С друге стране, не смеју да буду ни сувише далеко, јер ће се онда створити већ поменути „ваздушни џепови”.
Зашто се запослени у неким јапанским предузећима сваке године пењу на врх планине Фуџи?
МИЛАН,
Брус
„Дентсу”, токијско предузеће које се бави односима с јавношћу и рекламирањем, поред свакодневних обавеза гаји и једану занимљив обичај. Сваког јула њихови нови запослени, као и тек устоличени директори, заједно се пењу на врх планине Фуџи. Реч је о највишој планини у Јапану (3.776 метара изнад мора) и још активном вулкану! Ова планина је, иначе, симбол ове нама далеке земље, а њен снежни врх често може да се види на фотографијама из Јапана, као и у телевизијским емисијама.
Обред пењања на врх Фуџија у „Дентсуу” траје већ 90 година. Први пут запослени су обули планинарске ципеле још 1925. године и од тада ништа не може да их спречи да сваког јула упражњавају ову необичну активност. Према њиховим речима, све чине да би ојачали дух заједништва у свом колективу. Сваке године труде се да покоре највиши јапански врх који за њих има и велику симболичку вредност. Када то учине, сигурни су да је могуће учинити и било шта друго.
Једини који не морају да се пењу на Фуџи јесу запослени који, из разних разлога, нису способни за велике физичке напоре.
Да ли је истина да чувени научник Чарлс Дарвин није био први који је написао и објавио књигу о еволуцији?
МИЛЕНА ЛАЗИЋ,
Нови Сад
Енглески природњак и геолог Чарлс Роберт Дарвин (1809–1882) данас је у целом свету познат као творац теорије еволуције, односно објашњења да су све познате врсте на свету настајале развијајући се од заједничких предака. Образложио ју је у делу „О пореклу врста”, објављеном 1859. године, где је објаснио и да све врсте живих организама на нашој планети опстају захваљујући природном одабирању, односно да опстају они који се најбоље прилагођавају. Дарвиново дело даје детаљан опис ове појаве, а први тираж распродат је истог дана кад се појавио у књижарама! До краја његовог живота изашло је још шест издања.
Иако је Дарвиново дело привукло највише пажње, па и критика (нарочито из црквених кругова), овај научник ипак није био први који је објавио теорију о томе да се организми мењају и тако настају нове, до тада непознате врсте. Сама замисао постоји још од античких времена, а нешто пре Дарвинове, 1844. године анонимно је објављена књига „Трагови природне историје стварања” шкотског научника и издавача Роберта Чејмберса (1802–1871) у којој се говори о томе да се различите врсте развијају и прелазе из једног облика у други. Чејмберсов допринос похвалио је и Дарвин, у шестом издању своје чувене књиге. Тада је истакао да је ово дело било веома важно због „отклањања предрасуда и припреме терена за нове научне подухвате”.
Драги „Забавниче”,
Прочитао сам у претходном броју причу о америчком студенту који је сакупио паре за факултет тако што је тражио да му људи шаљу ситан новац. Пошто бих и сам желео да сакупим новац за студирање, молим те да ми кажеш како бих могао то да урадим?
МИЉАН П.
Ниш
Прича о Мајку Хејзу, који је 1987. године успео да прикупи довољно новца како би платио четири године студирања поучна је, а може да нас надахне да и сами покушамо слично. Нарочито данас, када у времену интернета наш глас лакше може да стигне до већег броја људи. Мајк је морао да пише писмо једном новинару с надом да ће му он помоћи да се за његову жељу чује, јер није могао да се ослони на помоћ светске мреже коју данас имамо.
Уколико за прикупљање новца одабереш технику „краудфандинга” (сакупљања малих износа од великог броја људи), најбоље би било да посетиш сајтове предвиђене за ову врсту помоћи. Најпознатије странице ове врсте су „kickstarter” и „indiegogo”, на којима људи сакупљају паре за најразличитије замисли. Кад их посетиш, потребно је да напишеш циљ за који скупљаш новац и одредиш датум до кога мораш да прикупиш суму. Ови сајтови зарађују тако што наплате пет процената од укупног новца који скупиш до одређеног датума, али вреди покушати. Посећују их милиони људи сваког месеца, који тако могу да виде коме и за шта треба новац, па можда одлуче да помогну баш теби.
Зашто је снег, кад напада, беле боје иако су пахуље провидне?
МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ,
Мошорин
Да бисмо знали шта узрокује боју снежног покривача, важно је напоменути да боје које ми видимо зависе од светлости, сунчеве или неке друге. Управо је светлост та која, у зависности од тога да ли се одбија кроз неко тело или пролази кроз њега, одређује какве ће боје бити све око нас.
Снежне пахуље су, опште је познато, смрзнута вода. Због тога, као и вода у течном стању, немају боју, већ су провидне, односно не одбијају светлост, него је пропуштају. Стога свака појединачна снежна пахуљица не може да има ниједну боју.
Ово стање се сасвим промени кад пахуље нападају у великим количинама и образују снежни покривач. Тада светлост, због велике количине, не може да прође, већ почиње да се одбија од пахуља и шаље одраз који наше око препознаје као белу боју.
Ретко може да се деси да снег буде плаве боје, а то се дешава такође због светлости. Уколико је снег гушћи, светлост неће моћи да продре дубоко у њега и тада ћемо видети „нормалан”, бели снег. Уколико су пахуље веће, а снег мање густине, може да се деси да видимо плавичасту боју зимског покривача.
Да ли је истина да је цео живи свет на нашој планети потекао из баре?
ПЕРИЦА КРСТИЋ,
Делиблато
Недавно откриће до кога су дошли научници америчког Универзитета Џорџија може да подупре овакве тврдње! Амерички научници доказали су да полипептиди – кључни молекули за стварање сложених облика живота – могу да настану мешањем амино и хидроксилних киселина, које се затим подвргну наизменичном утицају влажне и суве околине. Поступак настанка полипептида могао је да се одигра у бари која се сушила и обнављала после следеће кише.
Промене суво–мокро, као и дан–ноћ (током којих се површина тла наизменично загрева и хлади), довеле су до стварања ових веома важних молекула. У лабораторијама Универзитета Џорџија било је довољно свега 20 оваквих понављања да настану полипептиди.
Кад се овом сазнању дода да је током проучавања метеорита доказано да су амино и хидроксилне киселине постојале на Земљи још током њене најраније историје, све је изгледније да су сви живи организми (па и људи) потекли из неке неименоване баре!
Да ли је истина да је Деда Мраз члан скупштине једног града на Аљасци?
ПЕТАР ГРАБОВИЧКИЋ,
Обреновац
Градић по имену Северни Пол са тек нешто више од 2.000 становника налази се на истоку америчке савезне државе Аљаске, недалеко од већег и познатијег Фербенкса.
Пре нешто више од месец дана, почетком октобра, члан градске скупштине Северног Пола постао је човек по имену Сента Клоз (или, на српском – Деда Мраз)! Овај деда (68) рођен је као Томас Патрик О'Конор, а име је променио пре десет година. Подстакло га је то што је током празника глумио Деда Мраза, а изгледа да се толико сродио с улогом да је решио да она постане његов живот. Пошто је већ имао наочаре, црвено одело и дугачку белу браду, променио је и име.
Господин Мраз је на изборима добио 58 гласова и надмоћно победио још двоје кандидата за чланове Скупштине. Током избора обећао је да ће се борити за боље услове живота за децу овог града.
На место градског одборника Деда је званично дошао 26. октобра, а мандат ће му трајати три године. Ово му није први посао у градској управи Северног Пола. Пре него што се кандидовао за Скупштину, био је члан Привредне коморе.
Можете ли да ми објасните шта је то ватра Светог Елма?
МИЛАДИН,
Винча (крај Тополе)
Природна појава позната под овим именом често је могла да се види у време док су морима пловили једрењаци. Тада су током невремена око врхова јарбола знали да се појаве плавичасти облачићи. Ова светлосна појава јавља се због електричног пражњења у ваздуху, а сама „ватра” је, у ствари, плазма ниске густине и температуре. Назив је добила по Светом Еразму Формијском (познатом као и Свети Елмо), хришћанском свецу из трећег века. Познат је и као заштитник морнара. Управо морнари су се некада давно највише радовали његовој „ватри”. Она је била сигуран знак да је заштитник с њима.
Током векова ова појава је проучавана, а први који је успео да је објасни био је амерички проналазач и државник Бенџамин Френклин (1706–1790). Учинио је то 1751. године.
Пошто су једрењаци данас реткост, тешко је приметити ову појаву. Ипак, „ватра” коју су морнари некад волели да виде, данас, за невремена, може да се примети на врховима далековода или крилима авиона.