Ко је измислио емотиконе?
ТЕОДОРА,
Панчево
Емотикони (реч настала спајањем енглеских речи за осећање – emotion и слику – icon) знаци су који се користе у комуникацији на интернету, у тренуцима кад желимо на сликовит начин да изразимо шта осећамо. Порастом броја људи који користе интернет повећала се и распрострањеност емотикона.
Мада се обичај изражавања осећања одређеним симболима појавио још за време највеће распрострањености телеграфа, средином 19. века, типографски емотикони (који се праве помоћу тачки и заграда) појавили су се знатно касније, а њихов настанак у данашњем облику везује се за име Скота Елиота Фалмана (рођен 1948. године).
Овај амерички научник за рачунарске технологије дошао је на замисао да поређа две тачке и заграде и тако направи један симбол током студија, 1982. године. Прва порука у којој је употребио срећан и тужан емотикон написана је 19. септембра исте године. Циљ му је био да људи који читају поруку на основу ових знакова схвате да ли је онај који нешто пише озбиљан или не.
Компјутерско предузеће „Мајкрософт” почело је почетком 2001. да развија ове знаке за комуникацију, а они су ускоро постали омиљени широм света. Без обзира на све ово, Фалман од емотикона никада није зарадио ни један једини цент.
Да ли је тачно да Викинзи нису носили шлемове с роговима и крилима?
ВОЈИН,
Бајина Башта
Мада често на сликама, у стриповима или различитим илустрација можемо да видимо викинге са чувеним шлемовима који имају рогове (понекад чак и крила), истина је да ови храбри борци са севера Европе никада нису носили ништа слично.
Овај мит о плавокосим ратницима највероватније има своје корене у 17, 18. и 19. веку, кад су на романтизованим сликама или причама могли да се сретну викинзи с оваквом „опремом”. Обичај оваквог приказивања викинга сеже и у даљ историју, јер су и грчки и римски историчари северне народе описивали с капама од животињске коже. Међутим, и у овом случају мало је вероватно да је неко носио тако тешке и непрактичне капе. Претпоставка одакле је Грцима и Римљанима пало нешто овако напамет можда долази од тога што су келтски друиди током неких верских свечаности носили капе са животињским роговима.
Археологија је по овом питању неумољива. Према њој, већина викинга носила је кожне капе (ојачане комадом дрвета) као заштиту у борби или на главама није имала ништа! Богатији су имали шлемове од челика или бронзе, али не нарочито велике и без икаквих „додатака”. Овакви резултати истраживања имају смисла. Викинзи су се често борили „прса у прса” с непријатељем, а шлемови с роговима или крилима у тим приликама само би им – одмогли.
Да ли су слепи мишеви заиста слепи?
ИВОНА П,
Стара Пазова
Слепи миш је животиња којој се неоправдано приписује много лоших особина, а у стварности може да буде врло корисна за човека и најчешће гледа своја посла, а нас, људе, не дира. Једна од предсрасуда у вези с овим летећим сисарима јесте да су слепи, на шта упућује и име које за њих постоји у нашем народу.
Постоји више од 1.100 врста слепих мишева и деле се на две велике групе. Припадници подреда великих љиљака (Megachiroptera) углавном се хране биљкама, њиховим плодом, цветом или поленом. Други подред, мали љиљци (Microchiroptera), храни се инсектима, ситним сисарима, жабама, а понекад чак и рибама. Припадници овог другог подреда најчешће храну траже ноћу, при кретању им више од очију помаже сонарни систем, односно произоводе високофреквентне таласе који се одбијају од објеката у њиховој околини и враћају им се. Тако слепи мишеви стварају „мапе” које им помажу да се крећу.
Први подред храни се током дана и користи очи које их, иако нису развијене, сасвим добро служе и њима виде без тешкоћа. Дакле, иако им име говори друкчије, „дневни” слепи мишеви виде сасвим добро. Током еволуције неке врсте почеле су да се ослањају више на свој сонарни систем али, без обзира то, вид их ваљано служи.
Због чега је важно да спавамо баш осам сати?
СРЕТЕН,
Лајковац
Сан је веома важан за наше здравље, а довољно спавања нам, поред одмора, омогућава да будемо усредсређени на све задатке који нас чекају. Стручњаци који се баве сном стално упозоравају да не треба да скраћујемо осам сати предвиђених за одмор, а разлога за то има више.
Недостатак сна утиче на то како решавамо тешкоће на послу – чак са 60 одсто мање њих успевамо да се изборимо кад се нисмо наспавали. Што се тиче памћења, после ноћи без сна способни смо да памтимо и 40 одсто мање него што бисмо могли. Поред свега овога недостатак сна смањује и отпорност на бол.
Уколико не спавамо довољно то утиче и на наш изглед, не каже се тек тако да сан утиче на лепоту. Уочена је веза између сна и младоликог изгледа. Разлог томе је што се, због неспавања, увећава количина хормона кортизола. Он уништава молекуле колагена који нашу кожу чини глатком. Такође може да дође и до пуцања капилара.
Важно је напоменути и да прескочених осам сати сна током једне ноћи не могу да се надокнаде ако наредне ноћи спавате дуже. Уколико створимо лошу навику спавања, скратимо сан па га онда знатно продужимо, резултати ће бити исти као и да уопште нисмо спавали.
Можете ли да напишете нешто о раковима с Божићног острва?
КОСТА,
Батајница
Становници Божићног острва у Индијском океану су, између осталих, и посебна врста црвених ракова (Gecarcoidea natalis), који живе још само на оближњим Кокосовим острвима. Што се тиче Божићног (иначе аустралијске територије), ових животиња на острвима има много више него становника, па је однос ракова и људи овде 20.000 : 1!
Ово и не би било тако страшно да ракови с Божићног острва сваке године не крећу у своју редовну сеобу. Тако током октобра и новембра 40.000.000 ових животиња излази из острвског резервата и одлази на плаже, да би се париле.
Прво крећу мужјаци, затим и женке, а кад једном сви пођу на острву настаје општи хаос! Ракови се углавном крећу праволинијски у великим групама и не воде рачуна о томе да ли прелазе преко прометне улице или кроз нечију кућу. Тако узнемиравају становнике (којима остаје само да се помире с овим природним чудом) и често праве невоље у саобраћају. Да би се то спречило, а раковима обезбедио миран пролаз до плаже, тамошње власти оградиле су стазе којима се поред путева крећу ове животиње, а преко једног пута чак је подигнут и мост, висине пет метара. Само за ракове.
Који је био најдужи рат с најмање жртава?
ЈОВИЦА ПЕРИЋ,
Велико Градиште
Град Хуескар на југу Шпаније, у провинцији Гранада, има близу осам хиљада становника и данас не одскаче од других малих места на Пиринејском полуострву. Тако би вероватно било током читаве његове историје да му се није догодило да објави рат Данској!
За време Шпанског рата за независност (1808–1814) у коме су се Шпанија, Португал и Велика Британија сукобиле с Француском на чијем је челу био Наполеон Бонапарта, град Хуескар је, као шпанска област, објавио рат Данској, у то време Наполеоновом савезнику. Како је мрски непријатељ био далеко на северу, а објава рата у Хуескару (очигледно) била само чин подршке у сукобу који је већ почео, све се брзо заборавило. Тако је било до почетка осамдесетих година 20. века, кад су историчари у архивама Хуескара пронашли необичан документ. Како је рат, званично, још трајао, градске власти одлучиле су да потпишу примирје с „непријатељем”, а државу са севера Европе је на свечаном склапању мира представљао дански амбасадор у Шпанији. Све се одиграло 11. новембра 1981. године и тако је после 172 године склопљен мир!
Ово је најдужи сукоб у историји током кога није убијен или повређен ниједан човек, јер никад није испаљен ни метак. Хуескар је 1982. године постао град–побратим са данским Колдингом, а занимљиво је да су заставе овог шпанског градића и државе Данске готово истоветне.
Одакле потиче назив наше галаксије Млечни пут?
ЈОВАНА ВЕЉКОВИЋ,
Зајечар
Спирална галаксија у којој се налази и Сунчев систем са Земљом позната је под називом Млечни пут. У нашој галаксији налази се приближно 300 милијарди звезда, а овај број би у будућности могао и да се повећа.
Назив који данас користимо потиче из латинског језика. Древни Латини називали су галаксију Via Lactaea, што се и дословно преводи са Млечни пут. Ипак, Римљани су назив позајмили од Грка, који су користили име galaxias kyklos, што значи „млечни круг”.
Један мит из тог времена каже да је Млечни пут настао тако што се по небу излило млеко из груди богиње Хере која је, не знајући, дојила Херакла, Зевсовог сина са смртницом Алкменом. Зевс га је кришом довео до Хере док је спавала. Кад се пробудила, од изненађења се тргнула и млеко је исцурело.
Овоземаљски разлог за име можемо наћи ако негде изван домета градског осветљења посматрамо ноћно небо. Беличаста трака која се простире преко тамног неба заиста мало подсећа на просуто млеко...
Који је најјефтини начин да се обиђе цео свет?
СЊЕЖАНА,
Модрича
Пешке или бициклом „око света” био би сигурно најјефтинији начин за највећу пустоловину на нашој планети. Међутим, ово би такође било и физички веома напорно, али и опасно. Постоји, ипак, једна могућност која нам се чини најприхватљивијом када је реч о цени.
Последњих година све више бродских превозника нуди могућност да путујете с теретом од једне до друге луке, или чак да кренете на пут око света тако што ћете изнајмити неки од бродских контејнера у којима се преноси различита роба. Три оброка дневно, контејнери се чисте једном недељно, а путници морају сами да перу одећу. Боравак кошта око 110 евра на дан.
Добра страна оваквог начина путовања јесте то што цена и није толико велика кад се узме у обзир да добијате смештај и храну, а лоше су, отприлике, све остало. Контејнери се углавном налазе на палубама и температура (нарочито ако је напољу вруће или хладно) није нимало пријатна. Кад се томе дода да пут преко целе планете (уз успутна заустављања) траје и по неколико месеци... Ако још патите и од морске болести, ово сигурно није за вас.
Међутим, ако ништа од овога не видите као тешкоћу, ето прилике да, кад сакупите новац, видите свет путујући „преко седам мора”... у контејнеру