Чула сам да се говори о Јеврејима Сефардима и Јеврејима Ашкеназима. По чему се они разликују?
Јелена
Нови Сад
Ашкенази су добили име по хебрејској речи Ашкеназ, што значи Немачка, а живели су у земљама немачког говорног подручја. Ашкенази чине већину јеврејске заједнице у Европи, Великој Британији, САД, Јужној Америци и Русији и приближно половину јеврејског становништва у Израелу. Њихов језик је јидиш, мешавина немачког и хебрејског.
Серфади су Јевреји Шпаније и Португалије, одакле су протерани 1492. године, исте оне кад се Кристофор Колумбо докопао обала Америке. На хебрејском Сефард значи Шпанија. Њихов језик је ладино или јудезмо.
Постоје и Мизрахи – Јевреји са севера Африке и с Блиског истока и њихови потомци. Обреди и обичаји ових група у неким појединостима се разликују.
Пријатељица ме убеђује да је храна на чијим етикетама пише да је органска, у ствари, исто што и природна. Да ли је то тачно?
ВЕСНА, Београд
У суштини, јесте, у оном свакодневном смислу који нам је углавном довољан да се разумемо. „Природна” храна није уопште толико тачно дефинисана колико сви волимо да мислимо, јер ни најразвијеније државе на свету немају усклађена мерила о томе шта све чини храну „природном”. Свака намирница коју користимо у исхрани пролази кроз неке поступке обраде, или заштите, или прераде, тако да се ни за једну не може рећи да је искључиво производ тла на коме је настала. Већина стручњака вероватно би се сагласила с описом природне хране као оне која не садржи додатне боје, вештачке укусе или синтетичке материје. То нас наводи на закључак да ниједно месо није „природно”, пошто свака животиња која се разболи добије лекове које сви замишљамо управо као синтетичке материје. О прскању оболелих засада воћа да и не говоримо.
Органска је она храна која задовољава захтеве стручњака у министарствима пољопривреде у свакој земљи. Оно у чему су се стручњаци сагласили за сада се своди на то да је „органска” храна узгајана без употребе средстава за заштиту биља и/или на земљишту без синтетичких ђубрива. О загађењу из ваздуха или о злогласним хормонима раста нема ни говора.
Дакле, без бриге. „Органско” је најчешће само три пута скупље од „природног”, а осим тога, строго говорећи, сва храна је „органска” пошто је у њеном настанку потребан – угљеник.
Недавно сам јела изврсну цезар салату. Да ли знаш одакле потиче њен назив?
ЈЕЛЕНА, Београд
Цезар салата дело је Чезареа Кардинија, направљено у хотелу „Цезар” у Тихуани, Мексико. Сиромашни Италијан Чезаре стигао је почетком 20. века у САД и почео да ради као кувар. Убрзо је имао свој ресторан, а потом се, због прохибиције, закона о забрани производње, промета и точења алкохола у САД (која је трајала од 1920. до 1933. године!), преселио у Тихуану у Мексику и стигао до хотела „Цезар”, баш по својој мери. Тако је и чувену салату (прелив је заштитио 1948. године) назвао исто, да не квари срећан след догађаја.
Првобитну цезар салату чинила је нацепкана зелена салата с нарочитим преливом: маслиново уље, со, бибер, бели лук, сок лимуна или лимете, вустер сос, уз додатак ровитог јајета, наструганог пармезана и крутона (препечене коцкице хлеба). Касније су у салату ушетали печена пилетина или риба, капари, инћуни и пржена сланиница. Царски, нема шта.
Може ли на основу понашања врабаца да се закључи какво нам време предстоји?
ПРЕДРАГ
Нови Београд
Може. Те свуда присутне мале птице за лепог времена увек су живахне и понекад ратоборне. А кад приметимо да ти исти врапци постају троми и накострешени, тада можемо да очекујемо кишу. Лети се они, такође пред кишу, купају у прашини и песку. Врапци то чине зато што врућина и велика влажност ваздуха оживљавају разне кожне паразите, па они оваквим „купањем” настоје да их се ослободе.
Уколико врапци живну и зацвркућу током дужег невремена, тада можемо да очекујемо разведравање. Ако се пак у јесен, предвече, мноштво њих окупи у још густом лишћу на дрвећу и бучно цвркуће, можемо да очекујемо лепо и сунчано време. Ове птице лете у већим збијеним јатима кад је суво и лепо, а мања јата образују пред појаву јаког ветра.
Често се догађа да врапци који живе у разним отворима испод кровова кућа одједном почну да сакупљају перје и паперје из оближњих кокошарника и вуку га у своја склоништа. Изгледа као да се спремају да свију гнезда, али није то у питању. Врапци, у ствари, тако утовљавају своје зимске станове пред долазак јаког мраза.
Ако врапци зими седе на дрвећу или зградама и мирују, значи да ће бити снега без ветра. Под стреху или у гомиле суварака они се склањају пред почетак вејавице или мраза.
Чуо сам невероватан податак – да Оксфорд значи исто што и Босфор. Молим те за објашњење.
ДУШАН,
Београд
Босфорски мореуз (теснац, врата, канал, пролаз) у време старе Грчке био је знан као Трачки, Халкедонски или Мизијски Боспор. Грчка реч Βόσπορος (Боспорос) настала је од βοος πόρος, то јест, „крављи пролаз”, а исто значење има и енглески Окс-форд, плићак за пролаз стоке.
Према легенди из грчке митологије, аргивска принцеза Ија постала је Зевсова љубавница. Његова законита супруга Хера осветила се девојци тако што ју је претворила у белу краву и осудила на вечно лутање светом. Из Европе је прешла у Азију управо кроз теснац, и стигла до окованог Прометеја који јој је прорекао да ће спас наћи у Египту. Тако је и било. Зевс јој је у Египту вратио људски лик.
Слово ф у имену Боспора појавило се са преписима грчких текстова у средњовековном латинском као Bosphorus, одакле је прешло и у друге европске језике. Тако је ова најстарија северна лука Константинопоља остала Босфор.
Да ли је тачно да је познату песмицу из стрипа „Три прасета” написао бивши директор „Политике”, Владислав Рибникар?
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ
Чачак
Још 1936. године стрипови Волта Дизнија појављивали су се на страницама „Политике”. Преводили су их, или боље рећи препричавали, тадашњи најпознатији новинари „Политике” попут Дуде Тимотијевића, који је наденуо имена Паји Патку, Шиљи, Хромом Даби... Ако је он дао имена, песмицу из стрипа, касније и цртаног филма „Три прасета” испевао је тадашњи директор „Политике” Владислав Рибникар. То је она позната песмица: „Ко се боји вука још, три за грош, три за грош Вука се не бојим ја, тра-ла-ла, тра-ла-ла”.
Прочитах у „Забавнику” да скраћеница „SOS” нема неко одређено значење. Мене су на факултету за поморство учили да „SOS” значи „Save Оur Souls”. На „Википедији” сам такође то прочитао. Има ли истине у овоме?
АЉОША
Иако се данас популарно доживљава као скраћеница, то јест акроним од различитих енглеских израза („Save Оur Souls” односно „спасите наше душе” само је један од њих, а постоје и варијанте „Save Our Ship” – „спасите наш брод”, и „Send Out Succour” – „пошаљите помоћ”), поменути данас општеважећи сигнал за позив у помоћ уопште није био намењен писању нити изговарању и није имао језичко значење.
Наиме, овај сигнал потиче из области радија и телеграфије и замишљен је као једноставан, лако разазнатљив звучни сигнал који се састоји од деветочлане комбинације звукова: три кратка звука („пиштања”), затим три дуга, па опет три кратка. Уведен је најпре у Немачкој 1905. године као сигнал који одашиљу бродови у невољи, а међународно је признат 1906. године.
Замишљен је као такозвани процедурални знак у Морзеовом коду, што значи да није у питању комбинација више слова, већ један нерашчлањив знак који нема везе са словима нити језиком. Визуелно изражено Морзеовом азбуком, којом су се преносиле поруке преко телеграфа, то изгледа овако: · · · – – – · · ·. Међутим, како у Морзеовој азбуци (у којој се дуги звук обележава цртом, а кратки тачком) у међународној употреби три тачке значи слово „С”, а три црте слово „О”, сигнал је постао познат као „СОС” сигнал, делимично и да би се лакше памтио. Одатле се већ кренуло са разноврсним тумачењима његовог (испрва непостојећег) значења као скраћенице. Разлика остаје у томе што, када би неко желео да пошаље сигнал за помоћ, послао би поменуте кратке и дуге звукове заједно, без „размака”, односно паузе, а уколико би желео да напросто пошаље спој поменута три слова, морао би да их одвоји одговарајућом паузом.
Да ли је квас енергетски напитак од ког се постаје зависан као и од других енергетских напитака? Да ли знаш неки рецепт за сп
рављање кваса?
Душан Дојчиновић
Квас је руски народни напитак који се добија врењем ражи и јечма. Сам поступак справљања који подразумева намакање зрна, клијање, парење и млевење није много замршен, а може и да се справља у кућним условима, уз помоћ сувог хлеба. Будући да је настао млечнокиселим врењем, сматра се да на организам има исто благотворно дејство као кефир или кисело млеко – чисти желудац и поспешује пробаву. Због своје хранљивости и велике количине витамина Б, магнезијума и аминокиселина неретко се описује као „здрави енергетски напитак“, али тешко да по свом „енергетском” дејству може да се упореди са газираним пићима пуним кофеина и шећера. Не постоје никакви докази да изазива зависност. Садржи и малу количину алкохола, између 0,7 и 2,2 одсто. Осим у Русији, квас се пије и у Летонији, Литванији, Украјини, Белорусији, Пољској, Казахстану, Јерменији, па и у Србији.