Драги „Забавниче”, можеш ли да напишеш нешто о јапанској јабуци?
ЈЕЛЕНА, Липик
Ова лепа воћка коју трговци код нас зову јапанска јабука, спада у воће из рода Diospyros, а позната је и као каки, шарон, мекана јабука, урма-шљива, тексаски и амерички персимон. Била је позната и старим Грцима, као воће богова, божја крушка или Зевсова ватра (Dios pyros), две семенке (Dio spyros), те је и цео род добио то име. Реч персимон долази из поватана, језика америчких Индијанаца. Јапанска врста каки је најраспрострањенија, а у Кини је зову шизи. У Калифорнију и јужну Европу стигла је почетком 19. века. Најчешће је жутонаранџаста, али је мексичка црна, а светлоцрвена на Филипинима.
Воћка се једе свежа и осушена, и пече као бундева. Од зрелог воћа прави се сирће, а осушене кришке грицкају као занимација за зубе. Koжу је боље ољуштити јер уме да буде жилава и воштаног укуса, али је унутрашњост заиста божанска, мека, слатка и притом пуна добрих влакана и гвожђа. Може да изазове тешкоће у варењу ако није сасвим зрела, а свакако је не треба јести на празан стомак.
Дрво је тврдо (припада породици абоноса) и користи се за израду штапова за голф и билијарских такова. Расте брзо и отпорно је на ћуди непредвидљиве климе, као и на штеточине. Рађа после седам година. Корење је дубоко и одлично за водоплавна подручја. Замислите своју башту с лепим дрветом отежалим од пламених плодова у новембру, у друштву неке старе мушмуле и дуње. Оставите птицама коју воћку преко зиме, биће вам захвалне и на пролеће ће свити гнездо баш код вас.
Занима ме због чега се председнички избори у Сједињеним Америчким Државама, попут ових тек завршених, увек одржавају првог уторка у новембру.
СТЕВАН ПРЕДИЋ
Ниш
Одлука да се председнички избори у Сједињеним Америчким Државама (увек) одржавају првог уторка после првог понедељка у новембру потиче још из времена кад је САД била земља с јако израженим верским осећањима већине становништва, уз то још и изразито земљорадничка. Тако су верници недељу посвећивали одласку у цркву, а средом се обавезно ишло на пијацу. Чак и кад су преваљивали велике раздаљине до бирачких места, Американци су имали времена да у уторак стигну да гласају за будућег председника и да већ у среду буду спремни да на пијаци понуде своја добра. А због чега баш новембар? Зато што је то време кад је жетва већ завршена, мање је обавеза, а људи су с пролећа, лети и у рану јесен забављени пољским радовима. Уз то, не мање важно, почетком новембра још, углавном, нису почели снегови који би могли знатно да умање излазност а тиме и могућност да сви који то желе заокруже свог кандидата за будућу прву личност земље. А због чега после првог понедељка? Зато што уторак може да „падне” 1. новембра и онда то није то.
Омиљени сапутниче,
Замолио бих те за одговор на једну недоумицу. Одавно сам приметио да зној другачије мирише после тренинга и после испита. Да ли постоји разлика код та два зноја, после телесног и менталног (стресног) напора?
АНДРЕЈ БРДАРОВСКИ, Нови Београд
Постоји. Знојењем се хлади тело, тако што се зној излучује, а потом испарава. Луче га знојне жлезде, а састоји се углавном од воде, натријум-хлорида и електролита. Разлика се крије у врсти знојних жлезда. Екрине жлезде (од грчког глагола еккринеин – лучити) најбројније су на длановима и стопалима, али их, у ствари, има по целој кожи. Оне луче онај обичан зној којег чине вода и натријум хлорид, у нарочитом обиљу после трчања, рецимо, за аутобусом.
Међутим, ако вам се учини да непријатно воњате и утврдите да је извор невоља пазух, ваш зној излучиле су друге, апокрине жлезде. Њих је на телу много мање, а распоређене су у пазуху, ушном каналу, капцима, ноздрвама, око полних органа и брадавица. Оне излучују зној заједно са делом своје цитоплазме, који стога садржи и беланчевине и угљене хидрате. Кад се ова излучевина смеша са свеприсутним бактеријама, ето непријатног мириса. Узбуђење, страх или зебња покрећу рад апокриних жлезда. Све је то део „посла” симпатичког аутономног нервног система – да у тренуцима опасности тело реагује одговарајуће, то јест, бекством или суочавањем с опасношћу.
Узгред, примати и коњи имају зној који мирише слично као људски.
Занима ме који чај Енглези пију у највећој количини.
ДУШИЦА
Жабљак
Према подацима једне анкете спроведене 2014. године у Великој Британији на узорку од 2.320 пунолетних испитаника, у овој земљи се најчешће пије такозвани „English Breakfast Tea” (пије га 52 одсто испитаника). У питању је врста црног чаја, мешавина цејлонског, асамског и кенијског. Следе зелени чај (23 одсто), затим чувени „Ерл Греј” (22 одсто), такође црни чај, ароматизован додавањем коре бергамота (врста поморанџе). Све ове врсте чаја праве се од једне исте биљке, чији латински назив гласи Camellia sinensis. Разлике у укусу и боји између црног, зеленог и белог чаја настају због различитог поступка обраде листова чаја.
Осим чаја који се прави од ове биљке, у Великој Британији попије се и велика количина такозваног воћног или биљног чаја (најчешће од нане). Иначе, последњих година Енглези, традиционално забринути за своје обичаје и баштину, често се са зебњом питају да ли кафа преузима вођство и да ли престају да буду „чајна” нација. Ипак, према подацима о потрошњи ова два напитка, чај је и даље у вођству, а поменути „English Breakfast Tea” важи за једну од намирница из домовине која Британцима који се преселе у другу земљу највише недостаје.
Недавно ми је мама ставила некакав „буров облог” око зглоба кад сам пао са бицикла. Шта је то уопште?
СРЂАН, Београд
То је водени раствор алуминијум-ацетата, а некад и других састојака. Продаје се у облику таблета, раствори у води, а потом се газа потопљена у раствор превије на болно место. Има антибактеријско и својство астрингента (материје која стеже, скупља ткиво и згрушава крв). Користи се за низ невоља које нас снађу: убод инсекта, свраб од коприве, од алергијских реакција на сапуне и детерџенте, отоке, алергије и модрице. Међутим, основна намена овог раствора била је лечење упале ува, а нарочито оне изазване гљивицама. Користи се и за потапање стопала како би омекшао урасле нокте. Код отока зглобова изазваних падовима или другим повредама, овај облог смирује нагњечено и упаљено ткиво.
Творац раствора био је пруски очни лекар и војни хирург Карл Аугуст Буров (1809–1874).
Кад угледамо тешке црне облаке, кажемо да ће падати киша. По чему се они разликују од белих?
Наташа Суша
Београд
У сваком кубном центиметру облака налази се на хиљаде ситних капљица воде, али и ледених кристалића. Капљице су пречника од 0,01 до 0,03 милиметра и удаљене једна од друге око милиметар. Неки облаци су тамнији од других управо заато што су „препуни воде”. Наиме, капљице воде нису провидне (иако нам се тако чини), него преламају Сунчеве зраке. Сваки зрак Сунца који наиђе на капљицу што лебди у облаку пролази кроз њу и расипа се, иде у разним правцима.
У облаку препуном водених капљица сваки Сунчев зрак који пролази кроз њих готово у потпуности је расипа, па до доњег дела облака стиже мало Сунчевих зрака. Зато облак с доње стране видимо као сив, таман. Горњи део, изложен зрацима Сунца, или онај у коме је мања количина водених капљица, пропушта и расипа зраке тако да они „одскачу” по површини капљица и зато облак видимо као бео.
Знам да постоје Deep Web и Dark Web, али ми није јасна разлика између њих. Покушао сам да нађем на интернету, али признајем да ми објашњења нису јасна. Можете ли ви да ми „сажваћете” тему? Хвала.
НИКОЛА,
Лазаревац
Пошто је ово „Политикин Забавник”, Deep Web ћемо звати „дубоком мрежом” (иако је позната још и као „невидљива” и „скривена”), док за Dark Web још увек не постоји ниједан усвојен термин осим „дарк веб”. Дубока мрежа је редовни интернет, али онај до којег не може да се допре претраживачима као што су Гугл, Бинг, Јаху... Са моралног становишта оправдано је да тако нешто постоји. Нико не би волео да његова електронска пошта или електронско банкарство буду доступни свакоме ко их потражи преко претраживача. Односно, у случају дубоке мреже, углавном се ради о ограниченом приступу интернетском садржају из бројних разлога. Један од разлога може да буде и намерно сакривање од стандардних веб-прегледача попут Гугл Хрома, Мозиле Фајерфокса, Интернет Експлорера, Сафарија...
Тада причамо о дарк вебу. Он једнако користи интернет, али за приступ њему потребан је посебан софтвер. Најпознатији такав софтвер (али не и једини) је „Тор”. Кад рачунари комуницирају путем „Тора”, њихове везе су прикривене. За то се користи технологија анонимних веза рачунарских мрежа (што је познато као оnion routing – паковање порука у више криптованих слојева које омогућава откривање садржаја на дарк вебу, али не и његове пошаљиоце). Захваљујући томе што им „Тор” пружа могућност да остану неименовани, неки сајтови постоје само унутар њега.
Зашто се као симбол мира узима маслинова гранчица?
Борислав Недељковић
Крушевац
Све је почело од библијског потопа када је на Нојеву барку, две недеље после поменутог потопа, слетела бела голубица носећи у кљуну маслинову гранчицу. То је Ноју био знак да се вода повлачи и да је напуштање барке безбедно. Тако је маслинова гранчица значила смиривање катаклизме и враћање божјег мира. И по Библији, маслина се од тада, код свих старих народа Средоземља, сматра за божанско дрво, а њена гранчица била је и остала симбол мира. За време олимпијских игара, када су сви ратови и сукоби престајали, победнику је на дар додељиван венац од гранчица дивље маслине.