Повремено чујем да су штапићи за уши штетни. Користим их од како знам за себе и никад нисам имао тешкоћа. Занима ме колико је то тачно?
ПЕРСА,
Нови Сад
Штапићи за уши могу да буду штетни и да створе невоље у нашем уву. Коме ће и колико невоља направти зависи од особе.
Лекари саветују да се уши после купања не чисте штапићима, већ да воду која се накупи у њима ваља покупити врхом пешкира.
Постоји неколико тешкоћа које могу да настану због употребе штапића. Прва је што се уласком штапића у уво ушна маст не извлачи већ дубље гура. То погодује стварању такозваних „чепова”, а када се они направе јавља се запушеност, осећај притиска у уву и зујање. Штапићи могу и да изгребу кожу у спољашњем делу слушног ходника, а онда најчешће долази до заразе и упале коже у уву. У тежим случајевима могућа је и повреда бубне опне.
Кад се све сабере, штапићи више одмажу нашим ушима него што им помажу. Зато је можда паметније да користите врх пешкира уместо њих. У сваком случају – јевтиније је.
Да ли би могао да ми кажеш која је најсмртоноснија змија на свету?
НИКОЛА ОСТОЈИЋ,
Чачак
На ово питање не може да се да само један одговор. Разлог је што би (макар) две животиње ове врсте могле да понесу титулу најубитачније.
Уколико би рачунали по броју људи које је змија усмртила отровом, онда би на првом месту била једна врста поскока (Echis carinatus) која живи у Индији, Пакистану, Шри Ланки, деловима Блиског истока, као и у Африци, северно од полутара. Дугачка је до 90 центиметара, а научна процена је да су управо оне криве за смрт највећег броја људи.
Што се тиче јачине отрова, ту је неприкосновен копнени тајпан (Oxyuranus microlepidotus) који живи у Аустралији, тачније, у њеним средишњим и источним деловима. Број потврђених смрти од ње много је мањи него код поменуте врсте поскока, али један њен ујед садржи 110 милиграма отрова довољног да убије 100 људи или 250.000 мишева! У зависности од јачине уједа, човек може да умре пола сата до 45 минута после блиског сусрета с њом.
Постоји ли неки начин да се одећа опегла без пегле?
МЛАДЕН ПЕТРОВИЋ,
Пирот
Уколико не желите (или не можете) да опеглате своју одећу, а немате ни машину за сушење веша (која не пегла, али загреје одећу да можете руком да је исправите), постоји неколико начина како да, после прања, дођете до уредних ствари.
Стари трик, познат свакој домаћици старијој од педесет година гласи: на штедњаку загрејте воду у лонцу од нерђајућег челика. Кад прокључа, проспите је а затим дно лонца искористите уместо пегле.
Одећу можете да исправите и уз помоћ душека, а ова метода помаже кад су у питању панталоне. Смотајте их у ролну и положите испод душека. Оставите их тамо макар сат и после тога ће оне бити исправљене.
У решењу ове тешкоће може да помогне и пара у купатилу. Изгужвану одећу ставите на вешалицу пре него што почнете да се туширате. Пара од вруће воде требало би да исправи све неравнине на тканини.
Изгужвана одећа може да се исправи и помоћу мокрог пешкира, а помаже и алкохолно сирће. Помешајте га са водом у односу 1 : 3 па сипајте раствор у распршивач. Попрскајте изгужване делове и оставите одећу да се осуши на ваздуху.
Занима ме шта значи скраћеница „СОС” која се користи као сигнал за помоћ?
МИЛЕНА,
Крагујевац
Мада је широко распрострањено уверење да три слова у међународном сигналу за помоћ представљају скраћеницу, то није тачно. Ова заблуда нарочито је узела маха на енглеском говорном подручју пошто „СОС” може да означава почетна слова речи „Спасите наш брод” (енг. Save our ship) па се згодно поклопило са сценама из филмова у којима морнари са бродова у олуји шаљу СОС сигнале.
Објашњење зашто се као позив за помоћ користи баш ова словна комбинација ваља потражити у Морзеовој азбуци (систему Семјуела Морзеа за преношење сигнала путем електричног телеграфа, који користи тачке и црте). СОС сигнал шаље се као три тачке–три црте–три тачке и због тога не може да буде побркан с било којим другим сигналом. Пошто се шаље откуцан без застоја (сигнала стоп) врло лако и брзо може да се шаље. Што је, наравно, веома важно када се неко нађе у опасности.
Марконијев „Телеграфски и телефонски годишњак” за 1918. годину даје слично објашњење: „Сигнал (СОС) прихваћен је због тога што се лако куца и не може да се замени с нечим другим. Не постоји неко посебно значење у самим словима...”
Молим те, напиши ми нешто о стрип јунаку Загору Те–Неју.
АЛЕКСА,
Беране
Загор Те–Неј, што би преведено с језика Алгонкин Индијанаца значило, „дух са секиром”, стрипски је лик италијанског писца Серђа Бонелија и цртача Галијена Ферија.
Право име овог јунака је Патрик Вајлдинг. Место рођена му је колиба у близини Клирвотера, у шуми Дарквуд, која се (према уметничкој замисли) налази у америчкој држави Пенсилванија. Датум његовог доласка на свет остаје непознат. Родитеље Мајка и Бети (иначе ирског порекла) убили су Абенаки Индијанци.
Током живота у стрипу одлучио да је стане на страну правде и добра, а у његовим пустоловинама најчешће му помаже Чико. Мексиканац, пуног имена Дон Чико Фелипе Каетано Лопез и Мартинез и Гонзалез, Загоров је верни пратилац, а поред њега на страни добра су и Тонка, Фици, Бат Батертон...Што се тиче листе Загорових непријатеља, њу предводи луди научник Хелинген, а у окршају са шумским духом су и Роберт Греј са гвозденим рукама, један од ретких који је Загора победио у двобоју, Човек гром, Цар орлова, барон Ракоши, као и Олаф Ботегорски, Загоров двојник.
Осим у матичној Италији, стрип је имао (можда и већи) успех на простору бивше Југославије. Слично као и чувени „Алан Форд”, с тим што је Загор био омиљен и другде. Највише у Турској, где је од седамдесетих година прошлог века снимљено и неколико филмова с њим као главним ликом.
Који је амерички председник имао папагаја као кућног љубимца?
СТАНИСЛАВ,
Ваљево
Ендру Џексон (1767–1845) био је седми председник Сједињених Америчких Држава, између 1829. и 1837. године. За време мандата наредио је насилно пресељење америчких староседелаца, укинуо Федералну централну банку (главни финанскијски орган државе), а остаће упамћен и као оснивач данашње Демократске странке у САД.
Кад се повукао с положаја председника, отишао је да живи на своје имање Хермитиџ недалеко од Нешвила у држави Тенеси, где је и преминуо 8. јуна 1845. године. У годинама пред смрт имао је кућног љубимца, папагаја по имену Пол.
На дан када је Џексон преминуо, на његовом имању окупио се велики број грађана. Кад су се људи већ окупили, а непосредно пред почетак бдења, папагај Пол, највероватније превише узбуђен због толиког броја незнанаца, почео је гласно и надугачко да псује! Његовим „говором” и свиме што је изрекао били су запањени сви присутни, а пошто Пол није имао намеру да престане, на крају га је неко, са све кавезом, изнео из куће.
Папагаји, макар они који науче да причају, углавном то ураде тако што опонашају свог газду. Лако може да се закључи од кога је Пол научио те силне ружне речи...
Негде сам прочитао да Исус Христ по занимању није био дрводеља, како многи и данас верују. Да ли је то тачно?
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ,
Земун
Слика Џона Еверта Мила ''Христ у родитељском дому'' због свог реализма узбуркала је јавност у 19. веку
О историјској личности Исуса Христа, као и томе да ли је заиста постојао, и даље постоји много недоумица. Највећи део онога што данашњи свет зна о њему долази из Старог и Новог завета.
У Јеванђељу по Марку записано је да је Исус, као и његов отац Јосиф, био – дрводеља, што је дуго било општеприхваћено. Међутим, амерички научници недавно су указали да је можда овде дошло до грешке у преводу.
Реч „тектон”, која може да се нађе у грчким преводима Јеванђеља по Марку и Матеју, тумачена је као столар, али њено значење је мало другачије. Она означава оно што би данас могло да се назове предузимач, односно градитељ, а може да се преведе и као мајстор, опште праксе, онај кога позовете кад се нешто поквари код куће. Сама реч не означава столара у данашњем поимању те речи, односно некога ко ради искључиво с дрветом.
Дакле, Исус је (можда) био „мајстор за све”, неко ко може да поправи шта је неопходно по кући али и да се бави захтевнијим пословима, какав је, на пример, градња неког објекта.
Чула сам да је мој омиљени филм „Краљ лавова” требало другачије да се зове. Да ли је то истина?
ИВА Б,
Нови Београд
„Краљ лавова” (1994), анимирани филм настао у чувеним „Дизнијевим” студијима, прати причу о младом лаву Симби који треба да на месту краља свих лавола замени свог оца, Муфасу. Овај, широм света омиљени цртани филм режирали су Роџер Алерс и Роб Минкоф, а гласове ликовима позајмили су, између осталих, Џереми Ајронс, Вупи Голберг, Метју Бродерик, Роуен Еткинсон. Музику за филм компоновао је Елтон Џон.
Рад на филму почео је још 1988. године, а творци су замислили да се зове „Краљ прашуме”. Ипак, отприлике три године пре завршетка филма, неко од продуцената досетио се да овај наслов треба променити. Није сигурно ко је то урадио, али неко им је дошапнуо да није паметно да се филм тако зове. Разлог – лавови не живе у прашумама већ у саванама. Како писцима сценарија то раније није пало на памет, а наслов „Краљ саване” није звучао довољно убедљиво, одлучено је да филм понесе назив „Краљ лавова”. Срећа, па су на време схватили где живе „краљеви животиња”...