Да ли је истина да постоји село у коме сви знају да играју шах?
ЉУБОМИР,
Београд
Маротичал, сеоце у држави Керала на југозападу Индије, необично је због тога што 90 одсто његових становника зна да игра шах. И то не само да га игра већ, и кад не игра, расправља о различитим шаховским тактикама. Уколико ово није довољно необично, ту је и разлог зашто су мештани овог села почели да играју. Учинили су то пошто су тамошње власти забраниле точење алкохола у селу!
Иначе, село је шездесетих и седамдесетих година прошлог века у Индији било познато као главни произвођач јефтине врсте пива. Произвођачи су знали и да пробају свој производ, а после неког времена све је измакло контроли. Онда је стигла забрана коришћења алкохола, па су становници морали да нађу другу занимацију којом би попунили слободно време. Тада је један сеоски момак, надахнут причом о чувеном Роберту Бобију Фишеру (1943–2008), непобеђеном светском шампиону, одлучио да научи како играти шах. Кад је савладао основе, понудио је комшијама да и њих подучи. Сељани су се без устезања прихватили нове разбибриге!
Чак и кад седе у месној кафани, испред њих више нису чаше и флаше већ само табле са црним и белим пољима и шаховске фигуре
Чуо сам за еталоне за дужину и масу, али ме занима да ли уопште постоје неки други еталони?
МАРИО
Нови Сад
Међународни еталон за дужину метра мењао се током времена. Раније је то била шипка од легуре платине (90 одсто) и иридијума (10 одсто) која се чува у Севру, у Француској, у Међународном бироу за тегове и мере (где и данас може да се види), али је од 1960. године, због веће спљоштености Земље, за израчунавање дужине од једног метра почело да се користи зрачење криптона. Метар је тако био одређен као 1.650.763,73 таласних дужина електромагнтеског зрачења у црвенонаранџастом спектру атома криптона-86 у вакууму. И ова дефиниција напуштена је 1983. године те је метар од тада „раздаљина коју светлост пређе у вакуму за 1/299.792.458 секунди”.
Што се тиче еталона за килограм, он је и даље у употреби и чува се у истој установи. Што се осталих мерних јединица тиче, тренутно су, осим масе и линеарне удаљености, међународно признате још само три основне, независне јединице, а то су интервал температуре, електрична струја и фреквенција, али за њих не постоје еталони.
Да ли постоји могућност да развој вештачке интелигенције доведе до уништења људске раде у будућности и да је тачна теза коју је изложио британски научник Стивен Хокинг (…она би се осамосталила и све убрзаније мењала. Условљени спором биолошком еволуцијом, људи не би могли да се такмиче са њом и били би превазиђени)?
ЈЕЛЕНА КОСТИЋ
Теза коју заступа овај научник, а коју подржавају и Бил Гејтс (кључни човек „Мајкрософта”) и Илон Маск (директор „Тесла моторса”) изазива много пажње и забринутости зато што предвиђа да ће машине које су људи направили на крају уништити своје творце.
Премда та апокалиптична визија може да забрине, тешко да је остварива. Да би се овако нешто догодило, потребно је да вештачка интелигенција надмаши људску, а за сада не постоје докази да је она сама способна за тако нешто. Такође, да би опстале, машине морају да се „ослоне” на људе који ће о њима водити рачуна. Шта год да каже научна фантастика, једна машина (још) не може да поправи другу, без помоћи човека.
На крају, не постоји смислено објашњење зашто би машине хтеле да униште човечанство, кад је њихов најважнији задатак да му помажу! Оваква замисао можда има корене у некаквој унутрашњој кривици њеног творца. Свака част Стивену Хокингу, али ако има овакве тамне мисли, можда би требало да их боље поткрепи...
Који је био први споменик природе у нашој земљи?
ЗОРАН ЗДРАВКОВИЋ,
Врање
На реци Градашници, на планини Озрен (пет километара од Сокобање) налази се водопад Рипаљка. Висок је 17 и по метара, а наш географ Јован Цвијић (1865–1927), својевремено га је описао као највиши у Србији. Овај водопад занимљив је из више разлога, а један од њих је да је проглашен за први споменик природе у нашој земљи. Било је то 1948. године, па је Рипаљки тада припала част да буде први споменик ове врсте на простору Југославије.
Водопад се налази на 420 метара надморске висине и спада у групу акумулативних водопада. Има 11 одсека, од којих највиши има 11 метара. Још једна занимљивост везана за њега јесте да река на којој се налази, Градашница, током лета и јесени зна да пресуши, па онда нема ни водопада. Дакле, ко жели да види Рипаљку, најбоље је да посети Озрен у пролеће...
Што се тиче назива, он води порекло од речи „рипати”. У овом делу Србије она означава нешто што скаче.
Волим да једем чипс и понекад ми се дешава да у кесици нађем неки комад зелене боје. Да ли је безбедно да га поједем или је боље да га бацим?
ИВАН,
Свилајнац
Уколико се у кесици чипса наиђе на парче прженог кромпира које на себи има зелене туфне или је потпуно зелено – слободно може да се поједе, јер се ништа страшно неће догодити. Кад видите овакво парче, знајте да је оно испржено од неког кромпира који није био потпуно зрео. Остао је (помало) зелен и одатле боја која може да превари, па се чини како нешто није у реду с тим комадом.
На вама је да бирате: појести или бацити зеленкасто парче. Познато је да, уколико поједете жив кромпир (а исто важи и за онај који није зрео), можете да добијете температуру а почеће и повраћање. Међутим, овде нема те бојазни. Да би се то десило морали бисте да поједете 10 до 20 зелених кромпира на дан, а у кесици чипса понекад може да се нађе највише једно парче.
Ипак, пошто технологија производње кромпировог чипса напредује, ускоро ће и ови комади зелене боје постати део прошлости.
Зашто постоје инсекти?
МИА МАРИНКОВИЋ,
Крагујевац
Можда некоме може да се учини да би свет без инсеката (нема досадног зујања и уједа) био сјајан, али ово ипак не би била тако добра замисао. Инсекти, као и свa другa жива бића, имају своје зашто, а разлози за њихов боравак на Земљи толико су значајни да без њих не би било ни нас!
Да нема инсеката, животиње које се хране њима изумрле би. Какав би био свет без жаба, птица, гуштера, кртица? Ова бића су важна и за природну разградњу отпада које остаје иза других живих створења. Да не раде свој посао, сви бисмо били затрпани оним што остаје иза животиња и људи, као и осушеним биљкама и трулим плодовима...
Опрашивање биљака било би немогуће. Ако бисмо у рачун узели само пчеле, оне су одговорне за то што се рађају бадеми, јабуке, авокадо, боровнице, трешње, краставци, сунцокрети, лубенице, као и многи други усеви.
Дакле, када се све сабере, да нема инсеката не би могао да постоји ланац исхране, не би било многих плодова природе и, на крају, не би било ни нас на овој планети. Инсекти вероватно не размишљају о свему овоме, нити зашто су ту, око нас. Раде свој део посла и помажу да свет какав познајемо опстаје. Тако, кад вас следећи пут изнервира нека досадна буба или комарац, ваља се сетити да без њих не би било ни нас.
Зашто шкољке стварају бисере?
ОЗРЕН,
Београд
Једно од најлепших чуда природе, бисер, настаје зато што је његово стварање одбрамбени механизам за ова бића с дна мора или језера. Кад неко страно тело (на пример, зрно песка) продре у љуштуру, шкољке почињу да своју унутрашњост облажу слојем седефа, који се лучи из плашта (меснатог дела). Оне на тај начин спречавају да зрно песка изгребе њихове меке делове.
Дакле, бисер настаје од неког мањег страног тела у средишту шкољке и седефа, у ствари, калцијум-карбоната, па може да се каже да је по свом саставу сличан креди.
Облик бисера најчешће није правилан, па се они у облику лопте најтеже налазе и највреднији су. Величина им је такође различита: најмањи су тешки 10 милиграма, док највећи достигну и 90 грама. Боја такође може да им буде различита и обухвата читав спектар, од црне до беле.
По правилу, најквалитетнији морски (названи још и оријентални) бисери ваде се у Персисјком заливу, а за њима они дуж обала Сри Ланке и Индонезије. У нашем окружењу могу такође да се нађу квалитетни бисери. У Македонији и граду Охриду неколико породица бави се прављењем бисера, али они се овде добијају тако што се бруси седеф са шкољки и онда праве лоптице. Дакле, не потпуно природним путем.
Да ли кофеин заиста утиче на раст код деце?
ПЕТАР ПЕТКОВИЋ,
Београд
Кад смо били мали и гледали родитеље или деке и баке како пију кафу, неки од нас пожелели су и да пробају какав је то напитак који старији толико воле. Наша жеља углавном не би била услишена, уз образложење да ће нам „порасти реп” или да ћемо „остати мали”, односно да нећемо порасти.
Како је ова прича о прекиду раста због утицаја кафе почела и одржала толико дуго остаје тајна. Међутим, поуздано се зна да наш раст нема везе с тим да ли пијемо (или макар пробамо) кафу током детињства. До сада не постоји ниједно поуздано истраживање које у везу доводи унос кофеина и раст наших костију, па самим тим и нас самих.
Истраживања ипак показују да је оно што утиче на развој и раст наших костију током детињства и младости – вежбање, односно гимнастика и спортске активности. То је важно за наш раст, а не гутљај кафе.
Ипак, ово не значи да је упутно деци давати да пију кафу. Уколико то учините, велика је вероватноћа да ћете им помоћи да развију зависност од кофеина, једне од материја чије често уношење може да створи невоље. Можда је и зато настала та чувена претња „остаћеш мали!”. Јер, како другачије објаснити деци да не смеју да пију кафу?