Читајући текст из последњег броја „Забавника” о матрјошкама, запитала сам се да ли постоји још таквих предмета, где се мањи „гнезде” у већим.
МАРИЈАНА
Пожега
Принцип „гнежђења” који матрјошке чини занимљивом играчком користи се углавном за паковање, и то различитих посуда, мерица, кутија... На енглеском се зове „nesting”, отуда и енглески назив за ове лутке – „nesting dolls”. И прво чувено Фабержеово јаје, названо „Кокошка”, садржало је округло златно жуманце, а у њему је – погађате – била златна кокош.
У Египту су мумије фараона или великодостојника смештане не у један, већ низ саркофага, од којих је последњи, највећи, био и најбогатије украшен. Ако пак погледамо „преко баре”, у Мексику је сасвим недавно откривено да Чичен Ица, археолошко налазиште мајанске културе и омиљено туристичко одредиште, крије једно изненађење – у мајанској пирамиди, за коју се знало да се у њој налази још једна таква пирамида, нађена је и трећа! Висока је десет метара, а о разлозима за подизање такве „грађевинске матрјошке” само се нагађа, мада постоје претпоставке да је била повезана са сменом владара.
„Гнежђење”, иначе, постоји и у информатици. Реч је о коду који обавља одређену функцију а налази се унутар другог кода са широм функцијом.
Пре неки дан другарица ми је рекла да је трчала „све у шеснаест”. Шта то значи?
МИЛИЦА, Београд
Радити нешто „све у 16” подразумева да то чинимо предано, својски, свим силама и пожртвовано. Само не знамо чега је то шеснаест.
Према једном тумачењу, израз је стигао из фудбала, кад сви играчи појуре у противнички шеснаестерац. Према другом, израз потиче од музичке шеснаестинке, најкраће и најбрже ноте, па се тако колце игра све у 16 кад је у шеснаестинкама.
Најзанимљивије је објашњење из митологије древних народа. Једна од најстаријих ведских богиња била је Материшвани, а код Словена постала је Матерсва. Приказивана је са шеснаест руку, тако да би и према овом објашњењу „све у 16” било предано, свеобухватно, својски.
Да ли је тачно да су дивље мачке истребљене зато што су препредене, грабљиве звери које нису презале да нападну и човека?
Светлана,
Ниш
Тачно је да су дивље мачке, Felinae silvestris, истребљене из готово свих својих станишта у Европи и западној Азији. Приче о њиховој препредености и грабежљивости пуко су оправдање за одстрел ових животиња. Убијају их само због њиховог скупоценог крзна.
Дивље мачке су бојажљиве и живе као самотњаци. Свака јединка има свој, строго ограничен, простор у шуми. Удружују се само накратко, за време парења. Снажног тела, дугачке и до пола метра, китњастог репа с тамним прстенастим шарама на врху, готово да су неприметне у шумском растињу. Боја њиховог крзна утапа се у околину, а корак им је нечујан. Због тога ове животиње у неким земљама називају и – баршунастим шапицама.
За њих никако не може да се каже да су грабежљиве. Хране се ситним глодаарима, а два миша довољна су им за цео дан. Људе не нападају, а ако су некога и повредиле, то су учиниле искључиво у самоодбрани.
Кад је седамдесетих година века за нама утврђено да је готово 90 одсто дивљих мачака истребљено, ова животињска врста стављена је под међународну заштиту, а продаја њиховог крзна је под строгим надзором.
Драги „Забавниче”,
Недавно сам чуо да реч „компанија” има неке везе с хлебом? Да ли је то тачно?
ПЕТАР, Крупаја
У ствари – јесте, иако на први поглед не изгледа очигледно. Средишњи корен речи companion, садруг, је pan- из латинског језика, што значи хлеб. (Отуд и наш жаргонски израз за хлеб – пања, и преносно значење да је неко „пања”, човек с којим можемо све да поделимо, почев од хлеба.) Com значи „са”, тако да је компањон, другар, онај с којим делимо хлеб. Стога је и компанија, привредно друштво, облик удруживања у коме се подразумева да су припадници групе одани једни другима.
Зашто апотеке често имају истакнут знак две змије обавијене око штапа?
ВИКТОРИЈА
Београд
Једна или две змије, некада крилате, обавијене око палице или штапа који се приказују и с купом на врху, нису само знак за апотеке, већ амблем за медицину уопште. Значење које имају у наше време усталило се у старој Грчкој, где је овај симбол повезиван с исцелитељем Асклепијем (Ескулапом), Аполоновим сином и богом лекарства и здравља, који је имао моћ да васкрсава мртве. И сама врста змије у многим европским језицима зове се Ескулапова змија (Zamenis longissimus), мада је код нас познатија као смук.
Постоје многа тумачења овог, на први поглед, противречног знака. Савременог човека може да збуни повезивање змије и здравља, будући да су змије често отровне и опасне не само по здравље, већ и по живот (мада ово није случај са смуком, који не спада у змије отровнице). Међутим, ако се здравље схвати као „права мера”, равнотежа и усклађеност, онда змија, симбол чисте енергије, животне снаге и таштине, складно обавијена око штапа, приказује управо то – укроћену, усклађену животну снагу која проналази исправан пут.
Драги „Забавниче”,
Јуче сам дошла с факултета кући и мама ме је упозорила, онако с врата, да не гњавим тату јер му је дошла „жута минута”. Сви знамо шта то значи, али ме занима због чега је баш жута минута.
ВЕСНА, Барајево
Жута боја најчешће нам у памет призива Сунце, маслачак, јесење лишће и сматра се бојом која доноси радост и подстицајно делује на човека.
Међутим, она је и симбол љубоморе, кукавичлука, преваре и то у многим језицима, не само нашем. Према Речнику САНУ, нешто је од старости, истрошености пожутело, свело. Или човек пожути због жутице. Међу негативним својствима која се приписују жутој боји ту су и жута штампа и жути картон у фудбалу. Изгледа да су ова непријатна значења одредила и жуту минуту, као тренутак у коме губимо обзире и пристојност и пуштамо жуч на све стране.
Драги „Забавниче”,
Недавно сам чуо да реч „компанија” има неке везе с хлебом? Да ли је то тачно?
ПЕТАР, Крупаја
У ствари – јесте, иако на први поглед не изгледа очигледно. Средишњи корен речи companion, садруг, је pan- из латинског језика, што значи хлеб. (Отуд и наш жаргонски израз за хлеб – пања, и преносно значење да је неко „пања”, човек с којим можемо све да поделимо, почев од хлеба.) Com значи „са”, тако да је компањон, другар, онај с којим делимо хлеб. Стога је и компанија, привредно друштво, облик удруживања у коме се подразумева да су припадници групе одани једни другима.
Веома волим кафу, па ме занима због чега ме она тако окрепи за рад?
НЕША, Београд
Кофеин нас из поспаности, као чаробним штапићем, избацује у стратосферу. Наука пак каже да је ова материја – прљава варалица.
Прво биологија: целодневним радом неурона у нашем телу гомила се аденозин – нуклеозид који има мноштво улога у хемији и физиологији тела. Једна од њих је и успављивање. Наш нервни систем прати количине аденозина у телу, којег је током дана све више, због чега шаље сигнале да успоримо и постанемо поспани.
Прљава варалица кофеин има исту величину и облик као аденозин. Кад испијете шољу омиљене јутарње кафе, пријемници за аденозин у нервном систему не виде разлику. Кад се кофеин прикачи за пријемник, закрчи пролаз већини молекула аденозина. Пошто војска ових молекула остаје испред закључаних врата, кофеин nас држи у будном стању. Спречавајући дејство аденозина, неуропреносници подстичу раст количине допамина, који чини да осећамо нов прилив снаге. И тако кафеин, као неки избацивач, држи уморне молекуле испред врата, а унутра – допаминска журка! Стручњаци тврде да је четири шоље добре кафе највише што нам је потребно да до краја дана спречимо улазак половине аденозина у пријемнике.
Међутим, као и свако друго силеџијство, оно не траје вечно. Аденозин се и даље ствара у нашем телу а нема где да се „прими”. Кад се кофеин ипак мало по мало излучи, сав тај аденозин похрли кроз пријемнике. Пошто је нашем телу потребно више времена да обради прилив толиких нових метаболита, на крају дана умор нас ипак стигне.