Да ли има разлике између футсала и малог фудбала?
ПЕТАР,
Никшић
Мада је футсал само једна врста малог фудбала, он је данас постао широко распрострањен, па се све више људи занима управо за њега, а не за његовог старијег брата, мали фудбал.
Футсал, пореклом из Уругваја, где је настао тридесетих година прошлог века, заиста има много сличности с малим фудбалом: оба спорта имају тимове од по пет играча (рачунајући и голмана) и за оба је потребно да сви играчи имају што бољу технику и буду што бржи, како у кретању, тако и у реакцијама на терену. Само то може да им донесе добар резултат на крају утакмице.
Што се тиче разлика, прва је у изменама играча. Њихов број у футсалу је неограничен и дозвољене су такозване „летеће” измене које не захтевају прекид игре. Код малог фудбала број измена такође није ограничен, али ове „летеће” нису дозвољене.
Футсал се игра на мало већем терену него мали фудбал, голови су мањи, као и лопта. Мали фудбал користи лопту којом се игра и велики фудбал, омиљену „петицу”, док футсал користи „четворку”.
Играчи футсала смеју да у уђу у голманов казнени простор и одатле упуте ударац према голу, док у малом фудбалу играчи немају право приступа на овај део терена. У футсалу је такође важно и колико прекршаја направи екипа. Тим који противник фаулира пет пута добија прилику да изведе казнени ударац са десет метара...
Недавно сам купила папагаја, па бих волела да га научим да прича. Имаш ли неке савете како то да урадим?
МАРИНА,
Нови Сад
Тешко да постоји нешто занимљивије од папагаја који се распричао! Ипак, ове птице није тако лако научити да „развежу језик”, а уколико желите да ваш папагај проприча, кључ је да будете упорни.
С папагајем морате да вежбате сваки дан, а он ће се увек радовати новим изазовима. Они необично воле када им неко поклања пажњу, а подучавање ће ићи боље ако га после сваког успеха наградите неком посластицом или га похвалите. Уколико учини нешто лоше, довољно је да не обраћате пажњу на њега. Ни у ком случају га немојте кажњавати!
Лакше ћете научити млађег папагаја да прича, што је једна од сличности са људима: лакше и брже уче млађи. Што више причајте с њим, а потрудите се да често буде окружен људима. Најбоље је да изаберете реч коју желите да научи и стално је понављајте, а не заборавите и да га наградите за успех. Запамтите и да папагаји воле високе тонове и гласан говор, а најчешће је прво што науче – сопствено име, односно оно које сте им ви наденули. Они га повезују са вашим обраћањем њима, а то је нешто што највише воле – да им се обратите.
Срећно и будите упорни, то је кључ успеха с папагајима. Уосталом, као и с многим другим стварима у животу.
Можете ли да напишете нешто о застави Бразила? Чуо сам да се иза њеног настанка крије занимљива прича.
БОРИВОЈЕ,
Ужице
Застава државе чије је званично име Савезна република Бразил лако је препознатљива. На зеленом пољу налази се жути ромб, у њему плави круг са звездицама и натписом на португласком који каже „Ordem e progresso”, у преводу на српски – ред и напредак.
У плавом кругу налазе се звезде. Данас их има 27 и представљају све бразилске савезне државе, а када је застава озваничена 19. новембра 1889. године, на њој је била 21 звездица. Овај распоред и број није одабран случајно, аутори су одлучили да прикажу небо баш онаквим какво је било над Риом де Жанеиром у ноћи 15. новембра 1889. године. Тог дана је Бразил, после неколико векова проведених у саставу португалског царства, постао република.
Бразилски мото „Ред и напредак” појавио се на застави зато што су њени творци, али и неколико водећих људи тада младе републике, били следбеници такозване позитивистичке социологије, чији је оснивач француски филозоф Огист Конт (1798–1857). Они су одлучили да Контову мисао „љубав је принцип, а ред је основа; напредак је циљ” мало скрате и од ње направе државни мото.
Данашња варијанта бразилске заставе у употреби је од 1992. године, када је додато шест звездица, за све државе у оквиру Бразилa.
У којој држави се годишње почини највише кривичних дела?
СЛОБОДАН БАЈКОВИЋ,
Цетиње
Н
а ово питање вероватно није могуће дати потпуно тачан одговор, нарочито кад се узме у обзир да се много кривичних дела широм света ни не пријави органима реда и закона. Ипак, поуздано се зна где се почини највише злочина по глави становника.
Веровали или не, то је – Ватикан! Папска држава, површине 44 хектара, налази се у Риму, а према последњем попису има 842 становника, махом припадника католичког свештенства. Како се, у просеку, овде годишње почини 1.33 злочина по глави становника, малена држава убедљиво заузима прво место на планети.
„Најозлоглашенији” део јесте Трг Светог Петра, где многобројне туристе свакодневно вреба велики број џепароша и осталих ситних лопова. Тако је стање безакоња у Ватикану веома особено: страни држављани (лопови) пљачкају (махом) стране држављане (туристе), а на крају испашта држава, пошто су се и једни и други нашли на њеној територији! Још кад се дода да се овим злочинима бави италијанска полиција, а не ватикански органи реда (швајцарска гарда), Ватикан лако може да тврди да са овим кривичним делима нема ништа, по доброј старој „ни лук јео, ни лук мирисао”. А све се догађа баш ту, испред носа његових грађана...
Да ли је тачно да су припадници винчанске културе први у Европи обрађивали метале, између осталог, бакар?
ЕВГЕНИЈА,
Београд
Винчанска култура, названа тако по месту Винча, од Београда низводно Дунавом, праисторијска је култура која се простирала од средњег тока Тисе на северу, па до реке Вардар на југу, односно од данашње Семберије у Босни (на западу) до околине главног града Бугарске, Софије, на истоку.
Остаци винчанске културе говоре да је настала око 4.400 година пре нове ере и трајала је до 3.200 година пре Христа. Неки научници верују да је била једна од најнапреднијих праисторијских култура на планети.
Мада локалитети винчанске културе могу да се нађу на територији читаве Србије, као и околних држава, назначајније налазиште је управо у Винчи, за чије је откриће најзаслужнији наш археолог Милоје Васић (1869–1956), који је овде почео ископавања 1908. године. Баш на овом месту је 1929. године откривена фигура „Дама из Винче”, један од најбоље очуваних примерака древне винчанске уметности.
У налазиштима у околини Петровца на Млави откривени су трагови обраде бакра, који упућују на то да су Винчани први у Европи обрађивали овај метал! Пошто су се бавили земљорадњом, овај метал су највероватније користили за израду алатки како би олакшали свакодневни рад.
Хтио бих да знам нешто више о животу и каријери Сикста Родригеза. Твоји читаоци заслужују да знају за овог сјајног човјека и умјетника.
ЖЕЉКО Ш,
Вишеград
Сиксто Дијаз Родригез (рођен 10. јула 1942. године у Детроиту) амерички је фолк музичар мексичког порекла. Његово необично име, Сиксто, наденули су му родитељи због тога што је им је био шести син (од енглеског six – шест), али име није најнеобичнија ствар у његовом животу.
Средином шездесетих година почео је да свира и пева, али његове плоче нису привукле ширу публику. Трудио се, али музичка кућа за коју је издавао плоче решила је да раскине уговор с њим, јер се продало свега неколико носача звука! Тада је дошло до великог преокрета у његовој каријери...
Једна музичка кућа из Аустралије је средином седамдесетих година од његовог америчког издавача за мале паре откупила права за издавање и Сикстове песме ускоро су почеле да се „врте” по радио станицама у Аустралији, на Новом Зеланду, у Боцвани, Зимбабвеу и Јужноафричкој Републици, где је стекао највећу популарност. У овој земљи продао је више плоча чак и од Елвиса Преслија! Занимљиво је да у Јужној Африци до краја деведесетих готово ништа нису знали о Сиксту, упркос његовој популарности. Мислили су да је умро, и то тако што се убио на неком концерту током седамдесетих!
Музичар о свему овоме није имао појма све до 1997. године, кад је његова најстарија кћерка налетела на вебсајт посвећен њеном оцу, а његова каријера од тада доживљава другу младост. Филм о Сикстовом необичном животу снимљен је 2012. године и носи назив „Потрага за Шећерком” (на енглеском – Searching for Sugarman)
Могу ли планине да постану више него што већ јесу?
ИГОР СТЕФАНОВИЋ,
Прокупље
Mада често на географским картама можемо да видимо како планине имају уписану тачну висину неког врха (на пример, на карти Србије можемо да видимо Копаоник и одредницу „Панчићев врх, 2.017 метара”), чињеница је да планине могу, током времена, да се смање, али и да порасту.
Добар пример за ово су чувени Хималаји, највиши планински масив на нашој планети. Овај венац планина настао је пре око 50 милиона година после судара индијске и евроазијске копнене масе, а данашњи облик добио је пре осам милиона година.
Међутим, кад је реч о тлу и тектонским поремећајима, овде је стање далеко од мирног. Индијски потконтинент се и даље подвлачи под Евроазију, што доприноси да највиши врх Хималаја, Монт Еверест (8.848 метара), расте четири милиметра годишње. Можда се то не чини много, али разлика после неког времена постане приметна.
Истовремено, услед других тектонских удара, Монт Еверест се повремено мало и смањи. Да ли ће превладати сила која доводи до раста или она која тежи да смањи ову планину, одговор ће дати (нешто даља) будућност.
Одакле потиче име града Инђије?
МИРКО ЈАКОВЉЕВИЋ,
Равни Тополовац
Инђија (26.025 становника), варошица на истоку „равног” Срема, недалеко од Дунава, први пут се у једном документу помиње 1496. године, а претпоставља се да је постајала и раније, макар негде око 1455. године.
Што се тиче имена које помало несвакидашње звучи за наше просторе, о њему не постоје сасвим поуздани подаци, али зато одговор можемо да потражимо у две приче које говоре о називу града.
Прва се везује за време после 1699. године, када је овај крај пао у отоманске руке. По њој, град је добио име од турске речи икиндија (или иђиндија), што би у преводу била „вечерња молитва”. Могуће је да су се Турци, када би пролазили путевима ка северу, ту задржавали како би изговорили вечерње молитве.
Друго објашњење говори о (православној) жени која се звала Инђија. Мада историографија о њој нема података, биће да су њен значај и углед били велики кад је читаво место добило име по њој.
Било да је град добио име по молитви или по жени из давних времена, његови становници могу да уживају у лепој природи, плодној земљи која окружује град, Дунаву, који је ту, „иза ћошка”, док им близина међународног ауто-пута Е 75 омогућава добру повезаност са светом.