Редовно купујем ваш часопис и заиста сам презадовољан садржајем. Баш због тога што вам верујем, имам једно незгодно питање. Наиме, постоји ли нешто против нежељене ерекције? Ово незгодно физиолошко стање ми стварно ствара неприлике.
НЕНАД
Пирот
Кад је неко дечак и то у годинама кад се развија, онда постоји мноштво „незгодних” питања на која би, пре свега, морали да одговоре родитељи или школски лекар. Али будући да нису „згодна”, онда је „Забавник” можда и најбоље решење.
Истина је, у пубертету се ерекције догађају често, на погрешном месту и у погрешно време, али – имај то у виду – не само теби већ и осталим дечацима. Због тога нема разлога за стид. Буди уверен да се то дешава безмало свим твојим вршњацима.
Реч је о хормонским променама које су у току, а хормони, иначе, што је добро знано, изазивају и сексуалне жеље. А у младости размишљања о сексу не остављају наше мисли на миру... Али хајде да најпре видимо шта значи ова физиолошка промена. Израз ерекција потиче од латинске речи erectio, што значи уздизање, подизање. Као физиолошки појам, ерекција подразумева набрекнуће, односно крућење мушког полног органа. То је биолошка појава одговорна за опстанак сисара, па и човека. Без ерекције не би било избацивања семене течности, дакле ни трудноће, па сходно томе ни рађања новог живота.
Ерекција изазива један рефлексни лук са средиштем у крсном делу кичмене мождине, а укључује и вид, чуло мириса, осећања, сећање... што значи да у том стању учествује велики део мозга. Са сигналима који стижу путем нервног система, део мушког полног органа – corpore cavernosa – испуњава се крвљу. У самом пенису нерви тада производе азотни оксид, што је заправо хемијски одговор који уједно одржава ерекцију.
Тешко је раздвојити све надражаје и рефлексе, али чињеница да се ерекција дешава најчешће ноћу, или пред јутро, говори да надражаји тада долазе и од пуне мокраћне бешике! Јер понекад се јавља и без јасног узрока, односно због нечег што надражује сам поменути центар у крсном делу кичмене мождине.
Такозвана нежељена ерекција честа је у годинама одрастања. Ова појава има везе с хормонским развојем, размишљањима, занимањем за супротни пол, а делом и за сопствено тело. Временом, број дневних ерекција полако се смањује, па се јављају само у сну или у рано јутро.
Као „лек” против ерекције која може да се догоди на нежељеном месту и у нежељено време, јесте размишљање о стварима које нису сексуалне природе. О оценама у школи, на пример. Ако ни то не помаже, покушај да покријеш доњи део стомака –у крило стави ранац или новине. И „Забавник” може да буде од користи.
Да ли кашичица у боци газираног пића заиста спречава излазак мехурића?
МИЛЕНА ВОЈВОДИЋ
Ниш
Ово распрострањено народно веровање нема никакву научну подлогу. Пошто отворите боцу пенушавог пића као што је шампањац, можете да га држите неколико дана на хладном, и тада ће у највећој мери да задржи пенушавост. Држање кашичице у грлићу боце неће ни на који начин на то утицати. Да би се проверила ова појава, сада већ давне 1987. године вршени су огледи, али су резултати били негативни. Кад се боца отвори, најбоље је да се пиће што пре попије.
Зашто неки људи имају различиту боју очију?
ВЛАДИМИР
Пожаревац
Ово стање се у медицини назива хетерокромија, а односи се на разлику у боји шаренице ока код појединих особа (у ређим случајевима и на разлику у боји коже или косе). Настаје као резултат вишка или мањка пигмента меланина. Када његова концентрација и прерасподела није иста у оба ока, десиће се да једно буде, рецимо, смеђе, а друго зелено. Ова појава може да буде наследна или последица генетског мозаицизма, болести и повреда. Хетерокромија може да буде потпуна или делимична – у првом случају боја једне шаренице се разликује од друге, а када је делимична, само се део једне шаренице разликује од остатка. Ово стање обично није озбиљно, односно не утиче на квалитет и оштрину вида код човека.
Чиме се хране биљке месождерке?
ЗОРАНА МИЛОШЕВИЋ
Јагодина
Месождерке или карниворне биљке користе посебне клопке како би ухватиле ситне животиње, највише инсекте неопходне да би се прехраниле. Расту на земљишту као што су мочваре, тресетишта, пешчаре, стене и остала места која немају довољно минералних материја, нарочито азота и фосфора.
Да би обезбедиле потребне хранљиве састојке, ове биљке су се временом прилагодиле и развиле способност хватања животињског плена. Једна група месождерки то чини пасивно, то јест, има лепљиво лишће на које се инсект залепи, угине и буде сварен. Неке имају листове у облику кантица. Када животиња упадне у њих, не може да изађе јер јој углачани зидови клопке онемогућавају да се уз њих узвере. Активне месождерке могу да покрећу поједине своје делове како би ловиле – или су у питању израштаји који се померају и опкољавају плен, или се листови веома брзо склапају чим животиња додирне длачице на унутрашњој страни.
Шта је РЕМ фаза сна?
ДАНИЈЕЛА
Београд
РЕМ је скраћеница од енглеског израза rapid eye movement што у преводу значи „брзо покретање очију”. Кад уђемо у РЕМ фазу спавања, тада почињемо и да сањамо, а и снови су најживописнији. Осим брзог покретања очију, овом делу сна својствени су и убрзано и плитко дисање, убрзан рад срца, повишен крвни притисак и готово потпуно мировање мишића. РЕМ фаза почиње око 70 до 90 минута после падања у сан, а може да траје од 5 до 45 минута. Овај појам утврђен је почетком педесетих година прошлог века, али сва његова својства досад нису откривена. Утврђено је да РЕМ сан, између осталог, важан за дугорочно памћење.
У прошлом броју објавили сте занимљив текст о Спарти. Мене занима да ли постоје неки остаци древне грчке државе Спарте и да ли их је могуће посетити?
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ из Београда
Данашња Спарта, по указу првог грчког нововековног краља Отона Грчког (односно Баварског), направљена је на месту на којем се некада налазио део чувеног грчког ратничког полиса – на Пелопонезу, у округу Лаконија, два и по сата вожње од Атине. Рушевине античке Спарте које је данас могуће посетити налазе се на узвисини, на северном ободу града. До њих се долази проласком кроз јужну капију тврђаве некада познате широм Грчке под називом Лакедемонија. Археолози сматрају да само три објекта на овом налазишту могу поуздано да се сматрају грађевинама из доба античке Спарте: светилиште богиње Артемиде Ортијске (обновљено у 2. веку), храм богиње Атине и римско позориште испод брега на којем се налази Акропољ (које су направили Римљани 20. г. п. н. е). Иза северне капије налазе се и остаци античких зидина, а пет километара од града смештено је археолошко налазиште Менелајон које је имало врхунац у микенско доба (16–11. век п. н. е), пре успона Спарте – премда су светилиште које се налазило на том месту Спартанци обновили и користили.
Иако је у оквиру новоствореног града сачувана грађевина која се данас назива „Леонидин гроб”, она нема везе с посмртним остацима чувеног владара Спарте. Према записима грчког писца Паусаније из 2. века, гроб чувеног владара налазио се на главном тргу, Персијској пијаци, али она није успела да одоли зубу времена. Ископине из античке Спарте могуће је видети у археолошком музеју у граду (између осталог, и мемерно попрсје краља Леониде из 5. века п. н. е), а добре збирке налазе се у Атини и у Британском музеју у Лондону.
У броју 3416 у Петковдану сте писали о аустроугарској објави рата Србији. Зашто је телеграм са фотографије коју сте објавили написан на француском?
ЛУКА
Београд
Због тога што је међународна дипломатија постала професија која се изучава у школама у време када је Француска била светска велесила, а њен језик распрострањен у међународним договорима. Пре француског такође су постојали заједнички језици – прво скуп старогрчких дијалеката koine којим су се у Средоземљу и околини споразумевали сви трговци и властодршци, а потом латински. За невољу, увек је било и преводилаца, само сте морали бити сигурни да добро знају та (бар) два језика и да су – добронамерни.
До 14. века, када су градови, занатлије и трговци почели да се измичу из скута црквене власти, француски језик говорило је пола Европе. Из Стогодишњег рата Француска монархија изашла је 1453. године као победница, и почела је да се шири и у Северној Америци и Африци. Ширио се и језик, а Наполеон је допринео да се начин управљања државом, школство, војска, дипломатија других земаља, угледају на Француску. Оснивањем међународних организација, нарочито оних са седиштем у Женеви и Паризу, заједнички језик дипломатије и даље је био неприкосновен – француски.
Наравно, Велика Британија и САД преузели су вођство у међународним пословима у 20. веку, тако да су већ услови Версајског мировног споразума после Првог светског рата исписани и на француском и на енглеском језику. Данас Уједињене нације имају два „радна” језика – француски и енглески, и још четири званична – арапски, мандарински, руски и шпански. Има већ и предлога да се у том светском поретку језика нешто мења. На пример, француски језик говори 70 милиона људи, а хинди, португалски, јапански, индонежански и бенгалски, шпански, руски и арапски много више. Иако светска политика можда то не показује, демографија је неумољива и вероватно ће се неки језици многољудних земаља (и све моћнијих економија) пробити у елиту најважнијих језика међународних односа. Ипак, кад боље размислите, кад вам неко пошаље телеграм с објавом рата, језик на коме је написана стварно није нарочито важан.
Прочитао сам у једном часопису да постоје црвене панде. Да ли бисте могли да напишете нешто више о њима?
АЛЕКСАНДАР
Зајечар
Црвене или мале панде настањују искључиво југоисточну Азију, и то планински масив Хималаја. Највише их има на подручју Непала и у јужној Кини. Насељавају пошумљене крајеве на надморској висини од 2.200 до 4.800 метара. Слично као њихови црно-бели рођаци, то јест, велике панде, и ове животиње имају одлике блиске медведима и ракунима. Поред боје, разликују се и по томе што су знатно мање растом – просечна дужина им је између 79 и 120 центиметара, укључујући и реп дугачак између 30 и 60 центиметара. Хране се највише бамбусом, баш као и велике панде. Најживље су у зору и сумрак, а током дана углавном се одмарају у гранама и шупљинама дрвећа. Црвене панде се, нажалост, убрајају у угрожене врсте. Процењује се да данас има тек око 2.500 одраслих јединки и сваке године их је све мање.