Волела бих да ми поближе објасниш шта све значи реч интермецо.
ЈЕЛЕНА,
Београд
Интермецо је италијанска реч – intermezzo. Означава кратак одмор, уметак, упадицу, међуигру... У позоришту значи и одмор између чинова главне представе. Може да буде и кратка музичка композиција која се свира између чинова оперске представе (а опера је некад обавезно имала три чина). Музичкi интермецo заиста je био одмор у току извођења такозване „озбиљне опере” (opera seria) јер је готово увек био шаљиве и веселе природе. Уосталом, то је у Италији допринело развоју опере буфо (комичне опере). Исти израз – intermezzo – среће се и у духовној музици барока, и то су били вокални, инструментални или вокално-инструментално одломци. У 19. веку израз интермецо као назив одређене композиције први је употребио Роберт Шуман за своју клавирску композицију написану 1832. године.
Можеш ли да ми кажеш шта је то „шумадијска греда” и где се налази.
НЕМАЊА
Пожаревац
Овај израз први је употребио наш велики географ Јован Цвијић (1865–1927). Темељно проучавајући рељеф Шумадије, он је утврдио докле је на том простору допирало некадашње Панонско море. Уочио је да у делу Шумадије од Београда до планине Рудник постоје такозване терасе, рељефни одсеци настали дуготрајним дејством таласа Панонског мора.
По мишљењу Јована Цвијића, шумадијску греду уз рељеф око главног града чине планине: Авала, Космај, Букуља, Венчац и Рудник које су, у доба кад је постојало Панонско море, били острва. На свим овим планинама он је нашао трагове некадашњег мора у виду тераса – најнижа од њих је узвисина изнад ушћа Саве у Дунав, такозвана Калемегданска тераса, а највиша она на планини Рудник.
Због чега лишће у јесен мења боју?
СЛАВИЦА,
Ужице
Као што сви, мање-више, знамо лишће је у пролеће и лето зелено због хлорофила. А он је, у ствари, права мала фабрика хране. Две трећине боје листа долази од хлорофила, а остатак чине друге боје које се од њега не виде.
Које су то боје? Пре свега, ту је ксантофил, материја жуте боје која се састоји од угљеника, водоника и кисеоника и чини око 23 одсто обојености листа. У сваком листу има и око 10 одсто каротина (материје која шаргарепи даје наранџасту боју). Најзад, постоји и антоцијанин који лишће неких врста јавора и лозице боји светлоцрвено.
Кад захладни, храна која се, захваљујући хлорофилу, нагомилала у лишћу, почиње да прелази у стабло. Пошто се зими храна не производи, „фабрика хране” у листу престаје да ради и хлорофил се распада, а видљиви постају остали пигменти (ксантофил, каротин, антоцијанин), што дрвећу даје живописан изглед.
Пре него што лишће опадне, у основи сваког листа образује се збијен слој ћелија. Кад дуне ветар, лист опадне, а на месту где се он држао за грану остане мали ожиљак. Сви четинари (изузев ариша) не губе лишће током зиме, већ га постепено обнављају целе године, па су зато увек зелени.
Занима ме где се налази географски центар Европе?
ДАРИЈЕ Г.
Београд
За титулу средишта Европе „надмеће се” чак неколико градова и места и сви су у различитим државама. До ове, на први поглед чудне неприлике дошло је зато што су се при различитим мерењима употребљавале различите методе и одређења тога које просторе Европа тачно обухвата.
Средиштем Европе најпре је, 1775. године, проглашена варош Суховола, недалеко од Бјалистока у Пољској. До овог закључка дошао је један пољски астроном, пошто је крајње тачке Старог континента одредио у Норвешкој (север), јужној Грчкој (југ), Уралу (исток) и Португалији (запад).
Француски Национални географски институт, после „премеравања” Европе 1989. године, средиште Европе „открио” је у Литванији, надомак села Пурнушкес, 26 километара од престонице Вилњуса. Ово је у ствари центар масе Европског континента. Међутим, ако би се у Европу урачунала и сва острва која јој припадају, њеним средиштем могло би да се прогласи село Монусте, на острву Сарема у западној Естонији.
Поред поменута три, у кандидате се убрајају и град Полоцк у Белорусији, село Таља у суседној нам Мађарској, град Рахив у западној Украјини... У готово сваком од набројаних места налази се и пригодан споменик. Феномену „покретног центра Европе” посвећен је чак и један документарац, „Средиште” Станислава Мухе из 2004. године.
Да ли можете да ми кажете нешто више о царству протиста? Шта су, како су настали и колико врста има на планети?
ФИЛИП МАРКОВИЋАН
Селеуш
Протисти су једноћелијски или еукариотски организми који живе у колонијама. Еукариоти (еu – добар, истинит, karyon – језгро) „чувају” наследни материјал у једру обавијеном опном. За разлику од њих, прокариоти (pro – пре, karyon = једро; пре једра) једноставне су грађе и без једра, а размножавају се сваких 15–20 минута простом ћелијском деобом.
Еукариоти су: протисти, гљиве, биљке, животиње и човек, а прокариоти су бактерије и плавозелене алге. Протисти су једини једноћелијски еукариоти и ово царство обухвата различите алге, праживотиње и ниже гљиве. Могу, дакле, да буду биљке или животиње, или да имају својства обе групе која одређују њихов изглед, исхрану и размножавање.
Од Аристотела (4. век п. н. е) до Левенхука (1632–1723) живи свет дељен је на биљно и животињско царство. Развојем микроскопа научници су открили дотад непознато богатство живота, невидљиво голим оком. Немачки зоолог Ернст Хекел предложио је 1866. године увођење новог (трећег) царства, протиста, који би укључивао „ниже“ једноћелијске животиње и биљке. Тек откривањем својстава основних типова грађе ћелија остварен је напредак у класификацији „чудних“ организама. Савремене поделе протиста још се истражују и допуњавају.
Драги „Забавниче”,
У броју 3372 било је речи о теренима „Ролан Гарос”. Да ли је истина да су у то доба француски тенисери били најбољи на свету?
Јелена Попадић
Беле Воде
Да. Французи су годинама владали тениским теренима, а управо је њихова победа у Дејвис купу над Американцима, 1925. године, учинила да поносни Французи изграде нове тениске терене на три хектара. Између 1927. и 1932. године шест пута заредом освајали су Дејвис куп који је тих година, по њима, био познт и као Куп мускетара. Четворица мускетара били су:
Жан Боротра (1898–1994), иначе Баск, током Другог светског рата провео је три године у затворима Гестапоа, а касније оснивач и доживотни почасни председник Међународног комитета за фер-плеј);
Анри Коше (1901–1987), одликован је 1951. године Легијом части;
Жак Тото Бруњон (1895–1978), био је десет пута победник у дублу;
Рене Лакост (1904–1996), с надимком Крокодил; добио га је од новинара, када су сазнали да је за опкладу добио торбу од крокодилске коже. Већ 1929. године почео је да се бави производњом мајица за тенис, по чему је у свету много познатији.
Они су цементирали име пилота Ролана Гароса у срцима свих љубитеља тениса, не само у Француској. Нико после њих четворице није донео својој земљи шест титула заредом. Француски спортски часопис „Л’екип” прогласио је и нововремене мускетаре: Жил Симон, Ришар Гаске, Жо-Вилфред Цонга и Гаел Монфис.
Мој друг и ја се споримо око тога колико је било браће Маркс, познатих америчких филмских комичара. Молимо те да ти пресудиш јер је у питању опклада: он тврди да их је било петорица а ја мислим да су у питању четврица.
ЗОРАН
Нови Сад
Твој друг је у праву. Браће Маркс било је укупно петоро, али се сви нису бавили филмском глумом. Они су каријеру почели у позоришту, где су најчешће играли у водвиљима. После тог водвиљског раздобља групу је напустио Гумо (Милтон, 1892–1961). Слично њему, који никад није стао пред филмске камере, из трупе је иступио и Зепо (Херберт, 1901–1979).
Остала тројица браће: Граучо (Јулијус, 1895–1977), Харпо (Артур, 1893–1964) и Чико (Леонард, 1891–1961) успешно су средином тридесетих година века за нама наставили каријеру и до 1946. године направили десетак вечних филмских комедија. Међу њима су најпознатије: „Мајмунска посла”, „Пачја чорба”, „Ноћ у опери” и „Један дан на тркама”.
Занима ме због чега се мала и слатка буба за коју не знам ко је не воли, зове баш бубамара и с којом то Маром има везе.
МАРИЈА МАРИЋ
Нови Сад
Ентомолози су успели да досад опишу 2.500 врста бубамара, јарко обојених полулоптастих бубица са ситним туфнама. Њено латинско име Coccinellidae познато је само упућенијима. Омиљена и код деце и код одраслих, успела је да код већине народа света заслужи име повезано с Богородицом и Богом. Тако је, рецимо, на енглеском говорном подручју зову „Ladybird” или „Ladybug”, односно „Госпина птица” или „Госпина буба”, док је у нордијским земљама позната као „Marienvoglein” или „Птица наше госпе”. Ми је зовемо Маријина буба, бубамара, а Руси Божија кравица. Иначе, раширено је веровање да ће, ако је пустите с руке, донети госте, срећу, писмо или хлеб.