Прочитах у „Забавнику” да скраћеница „SOS” нема неко одређено значење. Мене су на факултету за поморство учили да „SOS” значи „Save Оur Souls”. На „Википедији” сам такође то прочитао. Има ли истине у овоме?
АЉОША
Иако се данас популарно доживљава као скраћеница, то јест акроним од различитих енглеских израза („Save Оur Souls” односно „спасите наше душе” само је један од њих, а постоје и варијанте „Save Our Ship” – „спасите наш брод”, и „Send Out Succour” – „пошаљите помоћ”), поменути данас општеважећи сигнал за позив у помоћ уопште није био намењен писању нити изговарању и није имао језичко значење.
Наиме, овај сигнал потиче из области радија и телеграфије и замишљен је као једноставан, лако разазнатљив звучни сигнал који се састоји од деветочлане комбинације звукова: три кратка звука („пиштања”), затим три дуга, па опет три кратка. Уведен је најпре у Немачкој 1905. године као сигнал који одашиљу бродови у невољи, а међународно је признат 1906. године.
Замишљен је као такозвани процедурални знак у Морзеовом коду, што значи да није у питању комбинација више слова, већ један нерашчлањив знак који нема везе са словима нити језиком. Визуелно изражено Морзеовом азбуком, којом су се преносиле поруке преко телеграфа, то изгледа овако: · · · – – – · · ·. Међутим, како у Морзеовој азбуци (у којој се дуги звук обележава цртом, а кратки тачком) у међународној употреби три тачке значи слово „С”, а три црте слово „О”, сигнал је постао познат као „СОС” сигнал, делимично и да би се лакше памтио. Одатле се већ кренуло са разноврсним тумачењима његовог (испрва непостојећег) значења као скраћенице. Разлика остаје у томе што, када би неко желео да пошаље сигнал за помоћ, послао би поменуте кратке и дуге звукове заједно, без „размака”, односно паузе, а уколико би желео да напросто пошаље спој поменута три слова, морао би да их одвоји одговарајућом паузом.
Да ли је квас енергетски напитак од ког се постаје зависан као и од других енергетских напитака? Да ли знаш неки рецепт за сп
рављање кваса?
Душан Дојчиновић
Квас је руски народни напитак који се добија врењем ражи и јечма. Сам поступак справљања који подразумева намакање зрна, клијање, парење и млевење није много замршен, а може и да се справља у кућним условима, уз помоћ сувог хлеба. Будући да је настао млечнокиселим врењем, сматра се да на организам има исто благотворно дејство као кефир или кисело млеко – чисти желудац и поспешује пробаву. Због своје хранљивости и велике количине витамина Б, магнезијума и аминокиселина неретко се описује као „здрави енергетски напитак“, али тешко да по свом „енергетском” дејству може да се упореди са газираним пићима пуним кофеина и шећера. Не постоје никакви докази да изазива зависност. Садржи и малу количину алкохола, између 0,7 и 2,2 одсто. Осим у Русији, квас се пије и у Летонији, Литванији, Украјини, Белорусији, Пољској, Казахстану, Јерменији, па и у Србији.
Ко је смислио први непромочиви капут?
НЕША, Београд
Био је то шкотски хемичар Чарлс Мекинтош (1766–1843). Вршио је огледе с различитим материјалима који остају после сагоревања угља и 1823. године уочио да један од споредних производа сагоревања катрана, нафта (запаљив, течни угљоводоник), отапа природну гуму (каучук). Тканину за капуте намазао је раствореном индијском гумом, али је производ био лепљив и смрдљив. Лепљивост је решио тако што је растопљену гуму намазао између две тканине. Поступак вулканизације гуме омогућио му је да се материјал боље одупире разликама у температури (први капути знали су да се у пролеће отопе). Војска је прва схватила корист од кишних кабаница, а потом и сви други, па је кишни капут добио и назив по свом проналазачу, „мекинтош”.
Можете ли да ми кажете где расте плута и како излгеда њен плод?
ЗОРАН
Крагујевац
Плута расте на дрвету, али не као плод, већ као спољна кора посебне врсте храста чији је ботанички назив Quercus suber. Највеће плантаже овог храста налазе се у Португалији и Шпанији. Прва кора скида се тек кад дрво напуни двадесет година, а до следећег скидања мора да прође девет година. Како се то ради?
У јули или августу кора се засече одмах испод првих грана и при дну стабла, уз још неколико усправних резова да би се плута лакше одвојила. Једно стабло даје и до тридесетак килограма плуте која се кува да би омекшала, суши и пресује. Најчешће се од ње праве плутани запушачи, али се све више примењује и као одличан изолатор од топлоте и звука.
Може ли на основу понашања врабаца да се закључи какво нам време предстоји?
ПРЕДРАГ
Нови Београд
Може. Те свуда присутне мале птице за лепог времена увек су живахне и понекад ратоборне. А кад приметимо да ти исти врапци постају троми и накострешени, тада можемо да очекујемо кишу. Лети се они, такође пред кишу, купају у прашини и песку. Врапци то чине зато што врућина и велика влажност ваздуха оживљавају разне кожне паразите, па они оваквим „купањем” настоје да их се ослободе.
Уколико врапци живну и зацвркућу током дужег невремена, тада можемо да очекујемо разведравање. Ако се пак у јесен, предвече, мноштво њих окупи у још густом лишћу на дрвећу и бучно цвркуће, можемо да очекујемо лепо и сунчано време. Ове птице лете у већим збијеним јатима кад је суво и лепо, а мања јата образују пред појаву јаког ветра.
Често се догађа да врапци који живе у разним отворима испод кровова кућа одједном почну да сакупљају перје и паперје из оближњих кокошарника и вуку га у своја склоништа. Изгледа као да се спремају да свију гнезда, али није то у питању. Врапци, у ствари, тако утовљавају своје зимске станове пред долазак јаког мраза.
Ако врапци зими седе на дрвећу или зградама и мирују, значи да ће бити снега без ветра. Под стреху или у гомиле суварака они се склањају пред почетак вејавице или мраза.
Зашто се и бомбоне и неки лекови зову дражеје?
ДУШАН, Београд
Због тога што је посластичар у старом Риму, извесни Јулије Драгатус, почео да прави слаткиш – бадеме обложене медом – које је назвао dragati, а отмене госпође служиле их на венчањима и приликом рођења деце. Када је пеђер постао доступнији, у 15. веку, почео је да се користи уместо меда.
Са Истока су нам стигли не само бадеми него и шећер (укључујући и његов назив у већини европских језика, који потиче из санскрита) – гајио се на Индијском потконтиненту, а крсташи су га донели у Европу у 12. веку. Венеција је готово три века имала монопол на производњу и продају шећера. Пошто је био скуп, сматрао се и чаробним леком. Један апотекар у Вердену почео је да умотава лекове у шећер у 13. веку, како би их људи лакше прогутали. Назвао их је дражеје (dragees).
Од старог Рима наовамо ушеђерени бадеми обавезан су део венчања у земљама Средоземља – и горки и слатки – као симболи доброг и лошег у животу. Чоколадне дражеје (с изненађењем унутра) настале су због потреба америчке војске – као брз начин да се надокнади снага и још згоднији за паковање и превоз до фронта. „М&М” се касније преобукао у различите боје, али је и даље чоколадна дражеја. Дакле, старовремски dragati стекли су и медицинску употребу, само што ове данашње морамо да гутнемо уместо да погрицкамо шећер и бадем.
Од чега се праве ружеви за усне?
СТЕЛА,
Борча
Састав кармина, или ружа за усне, вероватно је најсложенији међу бројним козметичким производима. То је нека врста воштаног гела који садржи уља, масноће, пигменте (они кармину дају боју), конзервансе, ароме, антиоксиданте, силиконе... У течном стању стављају се у калупе, а користе се углавном када се стегну (мада има и течних кармина). Да би руж уснама давао што јачи сјај, често се као један од састојака користи рицинусово уље.
Да ли можеш да ме посаветујеш коме, којом приликом и како се поклања цвеће?
САВЕТА,
Суботица
О томе коме се и у каквим приликама дарује цвеће постоје нека правила. Према бонтону, правилима лепог понашања, цвеће се носи домаћици само ако је гост приватно позван. Ако се ради о службеном позиву, било да је реч о ручку, вечери, неком пријему или коктелу, цвеће се у таквим приликама не носи.
Мушкарац поклања само сечено цвеће, никако цвеће у саксији. Цвеће у саксији поклања само жена жени. Избор цвећа потпуно се препушта укусу онога ко га дарује. Једино је правило да то буду лепи примерци са дугом дршком, тако да цвеће лако може да се стави у вазу. Правило је, такође, да букет садржи непаран број цветова и не би требало да буде превелик јер он не значи надокнаду за позив, већ знак пажње.
Морамо напоменути да ипак постоје нека правила при избору: букет састављен само од црвених каранфила или ружа не дарују се туђим женама или девојкама пошто, с обзиром на симболику, може да дође до неспоразума, мада је то у пракси прилично ретко. Познато је и да се љиљани и хризантеме сматрају цвећем које се носи на гробље, па многи избегавају да их носе као поклон.
Цвеће не мора да се дарује лично, може да се пошаље преко цвећаре уз приложену посетницу на којој треба написати разлог пажње. Овако може да се поступа и дан после посете, у знак захвалности на гостопримству.
Све је ово, ипак, бонтон. Цвеће, било оно с кратким или дугачким дршкама, пољско или скупоцено, увек ће обрадовати онога ко га прима кад се дарује као знак пажње, захвалности или љубави.