Шта је тачно џет-лег?
ДУШАНКА
Нови Сад
Џет-лег је телесна последица летења авионом кроз више временских зона, најчешће након међуконтиненталних летова. Ако авион лети од Београда до Токија, а узлеће у пет поподне, у Токио ће слетети око шест ујутру сутрадан, по сату подешеном да показује време из београдске временске зоне. Међутим, у Токију ће у тренутку слетања бити два поподне. Уколико путник жели одмах да се прилагоди временској зони у коју је слетео, мораће да оде на ручак уместо на доручак и оде на спавање онда кад тело мисли да је тек поподне. У супротном, ако би се придржавао свог биолошког часовника, завршио би будан до седам сати ујутру наредног дана, кад би покушао да спава по светлом и бучном дану.
Временска разлика је само један од чинилаца који стварају џет-лег. Лет траје отприлике 12 часова, а чак и кад се лети најбољом класом, највећи број људи не успе да једе, одспава и одмори се на прави начин, јер путује склупчан на скученим седиштима. Дуги летови не стварају само временску разлику већ и исцрпљују тело, које по доласку мора да се носи и с њом и са сопственим умором.
Да ли постоје четвртасте галаксије?
Павле
Суботица
Не, четвртасте галаксије не постоје. Галаксије обично имају облик спљоштеног диска , а постоје и онe које су елиптичне или сферне. Око четвртина укупног броја галаксија су такозване „неправилне” галаксије, што значи да немају никакву очигледну грађу и изгледају хаотично. Оне су највероватније настале под утицајем гравитационих међудејстава „нормалних” галаксија. Ипак, још није откривена „неправилна” галаксија која би случајно имала и четвртасти облик.
Зашто деци говоримо да их је донела рода?
ПЕТРА
Гроцка
У бајкама и легендама рода се често помиње као птица која доноси добру вест и као симбол плодности. Свима позната слика роде која у кљуну држи замотуљак с бебом потиче из средње Европе.
Међутим, легенда се донекле заснива на „побрканим лончићима”. Зашто? Некада, кад би се у кући родила беба, та би се кућа грејала боље него обично, кад у њој живе само одрасли. Тада није било даљинског грејања, већ би дим и топлота излазили кроз оџак. Топли оџак савршено је одговарао родама за прављење гнезда, да у јесен што дуже остану на њему, или да се на њега сместе у рано пролеће чим се врате из топлијих крајева. Дакле, нису роде доносиле децу, већ су бебе због којих су се куће додатно загревале – мамиле роде да дођу!
До које се висине у атмосфери осећа ветар?
РАНКО из Ивањице
Готово све атмосферске појаве стварају се у тропосфери, најнижем делу атмосфере који се налази на висини од 11 до 17 километара. Изнад тога ваздух престаје да се хлади с порастом висине и опет се све више загрева. На ово обртање температуре делују струјања која спречавају да атмосферски услови наставе да се шире у следећи слој (стратосферу).
Али, та граница није потпуно одређена, те тропске олује могу да се попну довољно високо да за неколико сати продру у стратосферу. Ваздух наставља да струји у вртлозима кроз овај и наредни слој – мезосферу, до 90 километара. На тим висинама атмосфера је толико разређена да молекул ваздуха може да путује километрима пре него што се судари с другим молекулом, а то више не може да се назове ветром.
Која птица има најдужи кљун?
Милан Мишић
Ћуприја
Пеликани су род птица препознатљив управо по дугачком кљуну који је под вратом проширен у растегљиву кожну кесу. Постоји више врста ових животиња, али најдужим кљуном може да се похвали аустралијски пеликан. Живи у залеђу и на обали Аустралије, Нове Гвинеје, Фиџија, деловима Индонезије, а повремено и на Новом Зеланду. Углавном је беле боје с црним ногама и делимично црним крилима. Има жуту кожу око очију и ружичасти кљун чија дужина може да достигне чак 47 центиметара. Ниједна друга птица на планети нема толико дугачак кљун.
Како се пчеле држе за цветове?
Драган
Београд
Свака од пчелињих ножица на себи има јастучиће са способношћу упијања. Цвеће зависи од пчела у погледу опрашивања тако да му је у интересу да омогући пчелама да се лако држе за латице, чак и током ветровитих дана. Готово 80 одсто биљака које цветају, на латицама имају нарочите ћелије купастог облика. Ове ћелије можда су првобитно еволуирале зато што су усмеравале светлост ка латицама, чинећи да цвет добије јачу боју. Ипак, њихова величина (око 0,02 милиметра у пречнику) и њихов распоред стварају слој који подсећа на чичак-траку, што омогућава пчелама да се лако спусте и одрже на цвету. Цвећу које има густо збијене латице, као што је ружа, нису потребне превише велике купасте ћелије, али цвеће које је широко и отворено, као што су петуније, има толико дуге купасте ћелије да се такви цветови под прстима осећају као да су баршунасти.
Да ли се пужеви рађају с кућицом?
БОРА РАТКОВИЋ
Кућица се ствара док су пужеви још у јајима, мада је та њихова љуштура још мека и провидна. Да би им, пошто угледају светло дана, кућица очврсла, неопходан им је калцијум. Прво што учини овај тек рођени мекушац јесте да поједе љуштуру јајета из којег се излегао. Догађа се да се пужеви, чим пробију љуску, као мали канибали баце на оне пужеве који се још нису излегли. Наредна три месеца та мека кућица очвршћује све док напокон не добије одговарајући облик и боју.
Кад је први пут измерен ваздушни притисак на Монт Евересту?
Благоје
Пирот
Године 1981. на самом врху (8848 метара) једна америчка научно-алпинистичка експедиција на неколико начина је измерила ваздушни притисак и утврдила да он износи око 250 милиметара живиног стуба. То је многе изненадило јер су сва ранија мерења из авиона и прорачуни метеоролога показивали да би притисак на њему требало да буде 235 милиметара живиног стуба. Измерени притисак од 250 милиметара значио је да на „крову света” владају готово исти физиолошки услови за боравак човека као на врховима од 8400 метара.
Објашњење за виши притисак на Монт Евересту научници су нашли у томе што се на надморским висинама између 4000 и 15.750 метара барометарски притисак стално мења и зависи, углавном, од географске ширине. То мењање барометарског притиска јавља се као последица притиска који велике, хладне ваздушне масе у стратосфери изнад екватора врше на топлије ваздушне масе испод себе.