Имају ли рибе језик?
ПРЕДРАГ
Врање
Већина риба има нешто што би могло да се назове језиком, али се знатно разликује од оног мишића који у устима имају сисари. У ствари, рибљи језик настаје од набора у доњем делу усне дупље.
Осим змијуљица (паклара), које језиком стружу месо са свог плена, остали рибљи становници светских вода не могу да исплазе „језик”.
Која је разлика између астероида, комета и метеора?
Милица Пантић
Нови Сад
Научници су одувек волели да чуда природе уредно смештају у категорије. Астероидима су звани лутајући комади стења, углавном између орбита Марса и Јупитера. За комете се сматрало да су огромни комади леда и прашине који долазе из међузвезданог простора и понекад остају заробљени у орбитама. Међутим, та подела је почела да се мења 1977. године, открићем Хирона, објекта великог 140 километара, који кружи између Сатурна и Урана. За њега се прво мислило да је астероид, али је 1988. године одједном постао двоструко блештавији – типично понашање комете. Данас се Хирон сматра првим примерком нове класе небеских тела –- кентаура. Меторити нису ништа мање сложени: већином су то мањи делови астероида, неки потичу од чврстих језгара кометa.
Који је најмањи музеј на свету?
Зоран
Нови Сад
Један од најмањих музеја на свету налази се у енглеском селу Ворли, недалеко од Халифакса. Наиме, становници села су „усвојили” стару телефонску говорницу и док су већали шта ће урадити са њом – родила се замисао. Пошто некад веома популарна црвена телефонска говорница више није била у функцији, решили су да је обнове и сачувају од заборава, заједно са историјом свог села. И тако је настао (можда) најмањи музеј на свету! Чине га омања кабина, у коју може да стане само једна особа, плакат са старим фотографијама и изложба личних предмета (накит, бочице парфема, наочаре и разноразне друге стварчице) које су дали мештани. Поставка се мења на свака три месеца.
„Наишли смо на феноменалан одзив”, кажу мештани, „људи долазе у великом броју и веома су заинтригирани садржајем музеја.”
Недавно је поднета пријава за Гинисову књигу рекорда и надамо се да ће Музеј „Ворли” бити проглашен за најмањи музеј на свету!
Која животиња има највећи мозак?
МИРОСЛАВ
Ниш
Највећи мозак има плави кит, чија сива маса заузима шест килограма, али то не значи да је ова громада најпаметније биће на свету. Важна је и размера мозга и тела. Тако, мозак плавог кита чини свега 0,01 одсто његове телесне тежине.
Људи имају највећу мождану масу према тежини тела (1,9 одсто), док сова и није толико мудра као што народ каже – њен малени мозак чини свега 0,15 одсто телесне тежине.
Да ли је ханахаки болест стварна?
Никола
Сомбор
Ханахаки је фиктивно плућно обољење, које се појавило 2009. године у манга серијалу „Ханахаки Отоме” јапанске ауторке Наоко Мацуде. Сам назив ханахаки састоји се од јапанских речи хана (цвет) и хакимасу (кашљати, повраћати). Главни симптом је раст цвећа у плућима појединца који пати од неузвраћене љубави. Ако та романтична љубав остане неузвраћена, цвеће наставља да цвета, што доводи до даљих дисајних тешкоћа, то јест до искашљавања све веће количине латица. У екстремним случајевима болест се развије у потпуности, што доводи до искашљавања читавих цветова уз крв јер је корен биљке у потпуности испунио плућа пацијента. У зависности од личности особе коју оболели појединац воли, у плућима се појављују различити цветови. Лек постоји: сазнање да је љубав ипак узвраћена. Могуће је и хируршко одстрањивање цвећа, али тиме се поништава способност пацијента да икад више осети љубав. Зато ликови у серијалима у којима се ова болест појављује често одлучују да се препусте судбини јер би радије умрли него заборавили своју вољену особу. Ханахаки је управо због тога постала симбол горко-слатке природе љубави у поп-култури, будући да је ова тема врло блиска младима .
Какве везе имају највеће кинеске реке и змајеви?
Драгана
Младеновац
Можда не постоји доказ да су змајеви постојали, али су се појављивали у различитим културама широм света. Више теорија објашњава ову појаву. Верује се да су фосили диносауруса подстакли људску машту да стварају приче о овим моћним створењима. Тако је у Кини настала прича о четири змаја. У причи се говори о временима када није било река и језера већ само Источно море. У мору су живела четири змаја : Жути, Дугачки, Бисерни и Црни. Змајеви су волели да излазе из воде и да се играју жмурке у облацима. Тако су једног дана приметили да на тлу влада суша. Хтели су да помогну људима и замолили су Цара жада да падне киша и спаси усеве. Цар их је уверио да ће сутра послати кишу. Змајеви су се вратили из Небеске палате весели. Наредних десет дана није падала киша и змајеви су одлучили да се сами побрину за овај проблем. Узимали су морску воду у уста, летели изнад тла и распршивали су је све док облаци нису помодрели. Бог мора је сазнао за њихово дело и рекао Цару жада. Он је одлучио да их казни тако што ће их Бог планина прекрити великим планинама, да никад не побегну. Змајеви су решили да заувек помажу људима и претворили су се у четири реке које извиру из тих планина. Данас те реке знамо као Јангцекјанг (Дуга река) на југу, Цуђијанг (Бисерна река) на крајњем југу, Хејлонгђијан (Црни Змај) на северу и Хоанг Хо (Жута Река) у централној Кини.
Да ли на Јухору заиста постоје остаци келтског насеља?
Горан из Варварина
Врх планине Јухор, Велики Ветрен, налази се између моравске и левичке котлине и самим тим је значајни правац сеоба древних цивилизација. Келтска тврђава и металуршки центар откривени су 1997. године, док само насеље датира из 2. века п. н. е. Наиме, група ловаца је пратећи лисицу наишла на огромне стене, где се животиња завукла и заглавила међу металним предметима. Данас се налази на листи светске културне баштине.
Мештани оближњих села наводе да се на каменим формацијама могу видети уклесана лица. За ово место, које је познато у народу као „Ђавољи град”, везују се разна предања. Једно од њих говори о 14 коњаника, који представљају Келте. Они по магли силазе са врха Јухора у села и отимају тек стасале девојке и гракћу, опонашајући гавране, те их људи зову и „Гали”. Изгледа да у овој легенди има и мало истине. У једној од пећина пронађена је опрема четрнаесторице јахача, гвоздени шлемови и копља. Усред истраживања један професор је упао у друидску пећину која је крила разне обредне посуде. Таквих грађевина од наслаганих мегалита има тек неколико, а једна се налази у Србији. Нажалост, услед недостатка новца, ово налазиште се препушта времену и забораву.
Како жабе преживљавају окрутне температуре на Аљасци?
ЗОРАНА
Нови Београд
Дрвена жаба (Lithobates sylvaticus) способна је да се замрзне преко зиме и пробуди тек у пролеће. За то време овај водоземац престаје да дише, срце престаје да куца, док унутрашњи органи остају очувани. Њено тело производи антифриз-супстанце, које спречавају смрзавање ћелија, али се лед скупља у простору између ћелија.
Како су лака ловина за многе грабљивице, дрвене жабе скровиште најчешће траже у гомилама лишћа. Сезона парења почиње им веома рано – чак у марту, а женке полажу од 1000 до чак 3000 јајашаца. Међусобно се лако препознају и често траже своје рођаке како би се окупили.
Кожа дрвених жаба јавља се у разним нијансама смеђе, сиве, зелене и црвене, а женке су углавном знатно светлије од мужјака. Имају црне мрље око очију, које личе на маске.