Колико је реконструкција лица на основу нађене лобање веродостојна?
ДРАГАНА из Београда
Поузданост реконструкције лица веома је спорна тема. Форензичари користе реконструкцију лица само као помоћни поступак при препознавању жртава јер суд не признаје доказе добијене на овај начин. Облик лобање пружа доста назнака о величини и облику мишића на лицу, али и даље постоји веома велики простор за личне процене оних који раде реконструкцију, нарочито кад је реч о облику носа и ушију, о особинама коже, борама, маљама.
Не постоји уобичајени поступак који се примењује приликом реконструкције, па ће две особе које раде на истој лобањи сигурно приказати два различита лица.
Како је неким животињама довољна трава да би преживеле?
Гордана
Зајечар
Одговор на ово питање крије се у пробавном систему појединих биљоједа. Краве, коњи и друге животиње које се углавном хране травом, свакодневно је уносе у великим количинама како би њихов организам добио довољно хранљивих састојака неопходних за преживљавање. Ензими и бактерије у њиховом пробавном систему одговорни су за успешно варење нерастворљивих влакана, као што је целулоза. С друге стране, људима трава не би била довољна да у тело унесу све потребне хранљиве материје јер наши органи за варење нису способни да их апсорбују довољно делотворно као преживари.
Да ли би и Месец могао да има свој природни сателит?
МИША
Крагујевац
Астрономи су сигурни да у нашем Сунчевом систему нема природних сателита који круже око других природних сателита. Иако је то теоријски могуће, сила теже матичне планете највероватније би веома брзо пореметила орбиту сателитовог сателита, који би је на крају напустио.
С друге стране, уколико би сателит био веома мали, а удаљеност од матичне планете велика – при чему би силе које стварају климу и осеку биле занемарљиве – такав систем би могао да опстане.
Шта се дешава када се сударе галаксије?
АЊА из Београда
Просечна галаксија има око сто милијарди звезда – што звучи много, али треба имати у виду да су галаксије веома простране. Спиралне галаксије, какав је и наш Млечни пут, имају пречник од око 100.000 светлосних година, а дебљина им је око 3000. То значи да галаксије имају густину коју бисмо приказали једном звездом на сваких 225.000 кубних светлосних година.
Због тога би судар галаксија изгледао као судар два (помало чудна) роја пчела: да би дочарале праве размере, пчеле у тим ројевима морале би да буду удаљене једна од друге по 6000 километара.
Да су галаксије састављене само од звезда, највероватније би само прошле једна кроз другу, практично без икаквог додира. Међутим, међузвездани простор садржи велике количине гасова и прашине. Гравитационе силе и загревања услед трења искривљују облике обе галаксије док пролазе једна кроз другу, што проузрокује стварање нових звезда.
Додуше, судар галаксија траје дуже од милион година.
Зашто се каже „глуп до даске”?
Петар
Смедерево
Овај израз није тешко одгонетнути. Сликовито објашњава неког ко је „глуп потпуно, докраја, сасвим”, дакле, права незналица. Ипак, познаваоци језика кажу да овај израз никако не треба мешати с оним „недостаје му даска у глави”, јер он означава неког ко је мало ограничен, шашав, ћакнут. Поређење „до даске” користи се и кад се жели истаћи да је нешто учињено „до краја, у потпуности, сасвим”, рецимо, „напити се до даске”, „појачати музику до даске”. Сви ови изрази потекли су од оног „дати гас до даске”, који једини има смислено оправдање, јер папучица гаса заиста дотакне подлогу кад се притисне до краја.
Зашто се од хладних напитака „замрзне мозак” и како то може да се спречи?
Илија
Земун
Свака хладна материја која дође у додир са задњим непцем смањиће температуру мозга који се налази изнад њега. Да би одржала температуру, предња мождана артерија почиње да се шири и на тај начин убацује више топле крви у мозак. Уколико температура изузетно нагло падне артерија се пребрзо прошири, због чега крвни притисак у мозгу нагло скочи и изазове главобољу која је позната као „замрзавање мозга”. Уколико ледени напитак пијете полако, правећи застоје који ће устима оставити довољно времена да се поново загреју, највероватније ћете избећи ову непријатну појаву.
Које биљке најбоље прерађују угљен-диоксид?
НЕНАД
Лесковац
Биљке користе угљен-диоксид у фотосинтези, поступку током којег стварају глукозу. Произведени шећер се разграђује да би се од њега добила енергија или се користи за изградњу саме биљке (стабла, листова и других делова). У свим биљкама се дешавају исте биохемијске реакције, али оне биљке које брже расту користе и више угљен-диоксида у секунди. С обзиром на брзину раста, могло би се рећи да је бамбус најбржи кад је прерада овог штетног гаса у питању.
С друге стране, биљке које брзо расту обично не живе дуго. Када се биљка сасуши или увене, инсекти, гљиве и микроорганизми разложе сав угљеник у њој, а он се поново ослободи у околину у облику угљен-диоксида. Због тога се сматра да су у уклањању угљен-диоксида из атмосфере најкорисније оне биљке које најдуже живе и имају највећу дрвну масу.
Да ли је тачно да су жирафе ометале војнике у Првом светском рату?
Драган
Обреновац
Током Великог рата многе животиње, попут коња, паса и голубова, активно су учествовале у сукобу. Међутим, за војнике који су се борили у Африци, жирафе су се врло брзо показале као праве штеточине. Наиме, ова висока створења су, додуше без зле намере, често кидале каблове за комуникацију, постављене на врхове дрвећа које је за њих било извор хране. Да би се проблем некако решио, 1917. године донета је одлука да каблови убудуће морају да се поставе на висину од најмање седам и по метара изнад тла, што је било довољно да их не дохвате ни жирафе с најдужим вратовима.