Зашто заборављамо где смо оставили неки предмет?
Тамара
Јагодина
Људски мозак може истовремено да „држи” углавном пет до девет краткорочних сећања. Нови податак – телефонски позив или нека занимљивост на телевизији – може зачас да истисне неко од претходних сећања пре него што оно пређе у дугорочно. Што је још горе, нова сећања лако се мешају са учвршћеним и зато се дешава да једно сећање помешамо с другим. Ако не знате где сте оставили кључеве, покушајте да их нађете тамо где држите новчаник, мобилни телефон или неки други предмет који свакодневно употребљавате.
Имају ли осе непријатеље?
ДУШАН
Београд
Осе су инсекти из породице опнокрилаца. Иако се дела на бројне потпородице, све су препознатљивог изгледа: имају црно-жуто тело и пресавијена предња крила. Хране се инсектима, воћем и слатким соковима. Већинаих живи у заједницама и гради осињаке на земљи, у шупљем стаблу, на дрвету или у мирном делу куће.
Ма како биле брзе и наоружане опасном отровном жаоком, осе имају бројне непријатеље. Права су посластица за готово све птице, мишеве, шишмише, јежеве, јазавце, али и за своје џиновске сроднике стршљенове. Лове их у лету или се поред разних врста буба увлаче у њихова саћа пуна гусеница и ларви. Ни човеку нису драге. За разлику од пчела, које узгајају због меда, људи истребљују осе.
Шта је дагеротипија?
МИЛАН
Ваљево
Када је 2. јануара 1839. године готово у свим светским гласилима објављена вест да је Француз Луј Жак Дагер (1787–1851) направио фотографију, настала је права пометња. Фотографисање помоћу соли сребра којим је направљена прва фотографија одмах је, по изумитељу, назван „дагеротипија”. Ипак, за многе је дуго био ђавољи изум, јер се веровало да људски лик, Божje дело, ниједан уређај не може да овековечи. Питали су се како је то уметник и физичар из Париза извео у камери опскури.
Поступак, за оно време чудесан, поједностављено описано, изводио се овако: посебно припремљена сребрно-бакарна плочица осветљавала се у мрачној комори 20 до 30 минута, након чега се та иста плоча посебним механизмом развијала да би се добио позитив који може да се копира.
Дагеров изум користио се све до 1860. године.
Како сунчан дан утиче на наше расположење?
ВЕСНА МИХАИЛОВИЋ
У мозгу и крвотоку постоји уравнотеженост која утиче на наше расположење. Некада се осећамо добро, али се дешава да смо усред зиме нерасположени. Жлезда епифиза производи хормон мелатонин, који утиче на наш циклус спавања и будности. Међутим, прекомерни ниво мелатонина некада изазове потиштеност. Сунчева светлост пак спречава синтезу мелатонина, што нам побољшава расположење.
Иако међу приматима има и ноћних животиња, оне нису стално депресивне. Еволуцијом се код људи развила већа склоност ка дневном светлу у односу на таму, јер су дању активнији. Тама је, с друге стране, милионима година означавала опасност, па нас мозак „награђује” кад стремимо светлу.
Да ли је време илузија?
Сања Стаменковић
Крагујевац
Платон је сматрао да је време непроменљиво, а да је живот варка. Галилео Галилеј бавио се филозофијом времена и досетио се како да га прикаже графиконом. Алберт Ајншајн је рекао да је време само још једна димензија, четврта по реду (прве три су просторне: горе – доле, лево –десно и напред – назад и с њима се сусрећемо сваког дана). Наше разумевање времена, тврдио је Ајнштајн, засновано је на схватању околине. Ма колико чудно звучало, што се брже крећете, време спорије тече.
Најрадикалније виђење ове теорије гласи: прошлост, садашњост и будућност само су делићи наше маште, које је створио наш ум како не би изгледало да се све дешава истовремено. Ајнштајново виђење јединственог простор–времена лакше је разумети на хартији него у стварном свету. Време није као остале димензије – на пример, у оквиру њега крећемо се само у једном смеру.
Да ли је црно грожђе подједнако добро утиче на људско здравље као и црно вино?
МИЛЕНА из Новог Сада
У црном вину има корисних флавоноида, који спречавају зачепљења крвних судова и, самим тим, смањују опасност од срчаних обољења. Они су присутни у грожђу и пре врења, па је и грожђе веома корисно.
Међутим, вино је приближно 50 одсто засићенији извор флавоноида од грожђаног сока. Сем тога, и алкохол повољно утиче на спречавање зачепљења крвних судова. У разумним количинама алкохол из вина незнатно је кориснији по здравље од шећера из воћног сока.
Постоји ли у Србији азил за коње?
МИРЈАНА АЛИМПИЋ из Крагујевца
Азил за коње „Старо брдо”, једини у Србији и на читавом Балкану, налази се у Лапову. Отворен је 2015. године и постао је дом многим коњима које је задесила застрашујућа судбина. Неки су претрпели тешка злостављања или су били на путу ка кланици, а неке власници нису били у могућности да чувају. Међутим, прилике су се напрасно промениле. Удомљена је бела кобила Џени, која би, у супротном, постала једна од карика у човековом ланцу исхране. Џени је била први станар азила и с временом је добила друштво. Данас ту борави више од осамдесет коња и магараца, један биво и шест прасића нађених на депонији.
О овом малом животињском царству брину се људи великог срца – сами власници и добровољци. Омогућавају им и ветеринарску негу и социјализацију, као и терапеутско јахање.
Како астрономи откривају удаљене планете?
МИЛОШ
Ниш
Планете изван Сунчевог система не виде се помоћу телескопа јер су засењене сјајем звезда око којих круже. Зато астрономи прибегавају другачијим методама. На пример, ако се планета током кружења око сопствене звезде нађе између ње и Земље, онда ће сјај те звезде бити мањи све док се планета не помери. Много планета откривено је на овај начин.