Да ли постоји неки разлог због којег се пирамида испред Лувра састоји од тачно 666 стаклених плочица?
Верни читалац
Када је француски председник Франсоа Митеран дошао на власт 1981. године, пожелео је да чувени париски музеј Лувр добије нов изглед. Зато је у помоћ позвао кинеско-америчког архитекту Јоа Минга Пеја који је 1989. поставио велику стаклену пирамиду код улаза у Лувр.
Многи су нападали Митерана тврдећи да је модеран споменик оскрнавио музеј-дворац из 12. века. Поред тога, јавиле су се бројне теорије завере: да је Митеран масон, да је пирамида ђавоље дело јер је наводно сачињена од 666 стаклених плочица, а тај број се везује за „нечастивог”. Међутим, званични подаци кажу је кинески архитекта употребио тачно 603 ромба и 70 троуглова, дакле „сасвим обичних” 673 стаклених плочица.
Према неким тврдњама, овај споменик направљен је у славу Наполеона и његовог похода на Египат. Сматра се, такође, да је Пеј желео да велича геометријску правилност француских вртова. Стаклени див висок 21 метар данас је један од симбола Лувра. Каже се да туристи долазе у музеј како би видели Мона Лизу, Милоску Венеру и – пирамиду.
Зашто код куваног јајета жуманце понекад позелени?
ПРЕДРАГ
Ужице
Око жуманцета тврдо куваног јајета понекад се види некаква зелена скрама. То је сулфид гвожђа и настаје хемијском реакцијом између гвожђа у жуманцету и водоник-сулфида у беланцету (ето зашто се налази баш на месту где се они спајају). Гвожђе се везује за једну беланчевину из жуманцета, фосвитин. Молекуле беланчевина чине дугачки низови аминокиселина, а оне у свежем, некуваном јајету добијају посебне облике, у складу с улогом коју имају (да омогуће развој пилета). Ако се јаје скува, те беланчевине се донекле издуже, и зато се гвожђе одваја од фосвитина.
И водоник-сулфид налази се у беланчевинама које се током кувања отварају (до те мере да може да се осети и њихов мирис). Зашто се зелена боја не појављује на свим јајима? Зато што се гвожђе и водоник-сулфид ослобађају само ако се јаје кува дуже него што је потребно.
Чула сам да Лав Толстој није био добар студент. Да ли је то тачно?
НИНА
Београд
Тачно је. Да се славни писац није прославио као студент сведоче подаци са Универзитета у Казању, где је 1847. године студирао право и оријенталне језике. Из оријенталних језика добио је недовољну оцену, а за правне науке издато му је овакво сведочанство:
„Универзитетски савет је нашао да слушалац Лав Николајевич Толстој није довољно спреман из Историје света и Криминалистичког права, а без тога не може продужити студије на истом универзитету. Исто тако именовани слушалац је врло слаб у руском грађанском и упоредном грађанском праву.”
У дневнику је остала и примедба професора државног права о Толстоју:
„Овај човек је лењ, немаран, не воли да учи и ради. По мом мишљењу, од њега ништа неће бити.”
Неповољним мишљењима придружио се и ректор, који је у индексу будућег великог писца записао:
„Долазио је неуредно на предавања, често изостајао, показао крајњу немарност. Спада у ред најслабијих слушалаца.”
На срећу, овако неповољне особине нису утицале на даровитост и стваралачки полет аутора „Рата и мира”, „Ане Карењине”...
Често износим свог канаринца на терасу, али сам чула да, ако га уједе комарац, може да угине. Да ли је ово истина?
МАЈА РАНКОВИЋ
Пожаревац
Канаринац може да угине ако га комарац уједе за око, а ако га уједе за канџу, отпашће му или нокат или цела канџа. А ако већ износиш канаринца на терасу, требало би да избегаваш да то буде када је јако сунце или ноћ.
Да ли постоје извори који говоре о томе да су жене посјетиле Свету Гору?
Ања БОЖОВИЋ
Света Гора (Атос) самоуправна је заједница православних монаха на северу Грчке, а најстарији манастир на њој је основан 963. године. Од самог почетка, правило је јасно – женама је приступ на Свету Гору забрањен.
Према предању, Богородица је, путујући бродом на Кипар, због невремена пристала на Атос. Тадашње многобожачко становништво прихватило је њену проповед и поверовало у чуда која је чинила, тако да је она постала заштитница Свете Горе и једина жена којој је било дозвољено да ту крочи.
Али постојали су изузеци. Кад је завладала куга, српски владар Душан Силни (1309–1355) повео је супругу Јелену са собом на Атос, око 1347. године, како би је заштитио, упркос ватреном противљењу тамошњих монаха. Јелена је, наводно, све време била у посебној лежаљци како јој стопала не би дотакла тло.
Прича каже да забрана није зауставила ни грчку Мис Европе за 1930. годину Алики Дипларакоу. Лепотица је тих година пунила новинске ступце јер се прерушила у мушкарца и ушуњала у монашку земљу. Веома брзо је откривена и протерана. У Врту Пресвете Богородице нема места за друге жене, чак ни за оне с лажном брадом.
Какав је то скакавац кога је открио Јосиф Панчић?
ФИЛИП МАКСИМОВИЋ
Београд
Наш познати ботаничар Јосиф Панчић (1814–1888) пронашао је 1881. године код Мокре Горе нову врсту скакавца, названог по њему (Pygromorphella serbica Pancic). Наредне године описао је ову врсту у књизи која је изашла у Бечу, а чији је аутор био један од најугледнијих стручњака за правокрилце тог времена, Брунер фон Ватенвил.
Деценијама касније ортоптеролози су безуспешно трагали за овом врстом у околини Мокре Горе. Све до 1955. године, кад је зоогеографу и орнитологу Сергију Матвејеву пошло за руком да пронађе ларве ове врсте, а 1957. године и неколико одраслих примерака. Оба налаза била су на Калуђерским барама на Тари.
Панчићев скакавац дугачак је од 18 до 35 милиметара. Може да буде црне, риђе, зеленкасте и сивкасте боје. Презимљује само у пањевима црног бора. Ова врста не лети, јер има закржљала крила. Данас је веома угрожен, а на неким подручјима Таре и потпуно је нестао. Томе доприноси сеча четинара који су им неопходни за опстанак.
Живим у Улици Милоша Поцерца, па ме занима по коме је добила име.
МИЛИЦА
Београд
Улица Милоша Поцерца названа је по Милошу Стојићевићу, јунаку из Првог српског устанка. Он је рођен у селу Врањској у Поцерини, па је стога био познат као Поцерац. У борбама с Турцима истицао се изузетним јунаштвом. Од 1806. године био је војвода поцерски, а погинуо је пет година касније, од руке хајдука по имену Преле. Кад је погинуо, Поцерац није имао ни 35 година.
Памти се да је Милош Поцерац у Мишарској бици године 1806. заробио сабљу команданта турске војске Кулин-капетана. Због тога му је Кулинова родбина нудила злата колико је сабља тешка. Поцерац је, међутим, тражио да се у замену пусти српско робље из Шабачке нахије, али тај његов захтев није испуњен. Милошев брат Јанко продао је Кулинову сабљу Турцима 1813. године...
Да ли је тачно да је славни композитор Моцарт написао музичку оду својој птици, чворку?
СУЗАНА
Краљево
Велики композитор Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791) заиста је компоновао „Музичку шалу” (познату као Моцартов реквијем за чворка), једно од мање познатих његових дела. Из сачуваног Моцартовог дневника види се да је птицу купио 1784. године у продавници кућних љубимаца и да је у његовом бечком дому живела три године. У дневнику је остало забележено да је био задивљен како је чворак без грешке опонашао његове мелодије, гласове и тонове. Кад је чворак угинуо, Моцарт му је приредио сахрану, а смрт чворка случајно се поклопила и са завршетком композиције на којој је радио три године, па је њен крај довршио тако да подсећа на цвркут ове птице.