Зашто имамо кнедлу у грлу пре него што заплачемо?
НЕША
Београд
Када сте толико тужни или љути да бисте заплакали или се из све снаге трудите да не зајецате због бесконачних реклама које вас прекидају у гледању одличног филма, сва је прилика да у грлу осећате нешто као кнедлу.
Психолози објашњавају да је „кнедла” наша природна реакција на опасност коју су одавно згодно назвали „бори се или бежи” (fight-or-flight). Дакле, кад смо напети, тело нас физички припрема за суочавање с препреком или за бекство с места догађаја. Број окуцаја срца се повећава, крвни притисак оде небу под облаке, а убрзава се и дисање. Ово убрзано дисање утиче на мишић одговоран за отварање грла на средини гркљана. Тај мишић се прошири како би омогућио да удахнемо што више ваздуха приликом припреме за бекство с места догађаја или за суочавање с невољом.
Изгледа да кнедла има везе управо с радом овог мишића. Према једној теорији, кад покушате да прогутате ваздух, што је рефлексна радња, и захтева затварање глотиса, отвора на средини гркљана, а он је у том тренутку проширен, стварате напетост у том мишићу, осећај да имате неки вишак у грлу. Према другој теорији, кнедла се у грлу ствара углавном кад покушавате да не заплачете, то јест када покушавате да згрчите мишиће у грлу у исто време када се глотис шири.
Било како било, кад следећи пут осетите навалу осећања и следствену кнедлу у грлу, ако сте сами, сити се исплачите. Ако сте пак у друштву, покушајте да неколико пута дубоко удахнете ваздух кроз нос, што би требало да опусти мишиће.
Да ли игде постоји дрво које има два различита плода?
Новица,
Нови Сад
У италијанској покрајни Пијемонт, између градова Гранa и Казорцо расте дрво које рађа два различита плода, чувено „дупло дрво”. На разгранатом дудовом дрвету готово ништа не би било чудно да из његове крошње не расте вишња.
Када су у питању оваква одступања у природи, она се често дешавају, али обично је паразитско дрво (оно које расте на већ израслом великом дрвету) мало и не развија се, али ово пријатељство дуда и вишње необично је јер су оба дрвета прилично велика, разграната и оба рађају.
У Италији је ово дрво познато као „Bialbero di Casorzo” или „ Дупло дрво Казорца”. Италијани се хвале како је реч о јединственом чуду природе. Месно становништво верује да је вероватно птица испустила семе вишње на крошњу дуда, где се она примила, a с обзиром на величину вишње, по свој прилици је успела да пусти корење кроз шупљине у стаблу дуда и досегне до земље.
У неким старијим филмовима виђао сам да су имали праксу достављати млијеко на кућну адресу. Да ли ми можете рећи нешто више о томе и да ли то и данас негдје постоји?
ВЛАДИМИР, Бања Лука
Не зна се тачно кад, али по свему судећи обичај достављања млека на кућну адресу развио се још крајем 18. века. Највећу потребу за овом изузетно важном намирницом имале су мајке које нису могле да доје и удовци с малом децом. Осим тога, млеко је веома кварљиво, због чега је пре проналаска хладњака и дуготрајног млека, било неопходно да се свакодневно добија свежа залиха. Током четрдесетих година 19. века сточар Џон О’Саливан из савезне државе Њујорк рекламирао је свој производ под слоганом „Свеже из вимена”. Његови радници не само да су достављали поруџбину на кућну адресу, него би краву довели и помузли испред куће наочиглед муштерије. Временом се позив млекаџије који свој производ доставља у коњској запрези или колицима усталио у земљама широм света. Будући да су свуда били присутни, неретко су приказивани у филмовима. У остварењу Мирослава Лекића „Догодило се на данашњи дан” главни јунак Бајра (тумачи га Жарко Лаушевић) издржава себе и брата радећи као млекаџија.
Истина је да овај позив више није тако распрострањен, али то не значи да је у потпуности пао у заборав. Данас највише млекаџија има у мањим градовима и сеоским срединама у којима људи наручују млеко с оближњих имања. Тако је и у Србији. Пре само неколико месеци новине су писале о Драгомиру Пауновићу, сточару из Новог Села који већ педесет година доставља млеко муштеријама из Прокупља.
Можете ли да напишете нешто о старомодним конзолама за видео-игре?
ПАВЛЕ МАРТИНОВ
Конзола за видео игре посебан је рачунар намењен искључиво за рачунарске или видео-игре. Прве конзоле појавиле су се 1967. у САД, обично са једном или неколико игара на силиконским меморијским чиповима. Појавом игре „Понг” 1972. године, произвођача „Атари”, конзоле су постале хит. Прву генерацију чине оне од 1966. до 1977. године настале за потребе америчке војске, као прототипи, конзола „Telstar” предузећа „Колеско” и „Odyssey” предузећа „Магнавокс”, која је била прва кућна видео-конзола.
Друга генерација је такозвана 8-битна и обухвата конзоле од 1977. до 1983. године. Једна од најпознатијих је „Атари 2600”, која је 1977. произвела прву конзолу са замењивим силиконским меморијским касетама VCS2600. Ова конзола је постала узор многим каснијим, а њен дизајн и концепт и данас је присутан у конзолама као што су „PlayStation” и „Xbox”. Продато је тридесет милиона примерака „Атарија 2600” а било је доступно осам игара.
Трећа генерација обухвата раздобље од 1983. до 1990. године, када се први пут појављује „Sega” као и „Nintendo”, чије би се име могло превести са јапанског као фраза „остави срећу небесима”. Инжењер тог предузећа Гунпеи Јокои с тимом „Nintendo RiD” 1988. године развија „гејмбој”, који уноси новину својом величином длана и преносивошћу.
Четврту генерацију чине 16-битне конзоле настале 1990. године, када је, између осталих, на тржиште дошла и „Sega Mega Drive”, која је садржала више од деветсто игрица. Конзоле са 3D графиком и CD-ROM погоницима чине пету генерацију која је била 32/64 битна. Шесту и седму генерација чине конзоле предузећа „Сони”, „Сега”, „Нинтендо” и „Мајкрософт”, које су у продаји и данас.
Тренутно у овој индустрији превласт држи јапански „PlayStation2”, a следе га „Xbox” и „GameCube”. Неке од видео-игара из осамдесетих попут „Donkey Kong”, „King's Quest”, „Duck Hunt”, „Centipede”, „Super Mario Bros.” се сада могу играти преко интернета, а незаобилазни „пекмен” би ускоро могао да добије своју верзију на ајпеду.
Kоја је најстарија монархија која још увек влада у Европи?
Бобан,
Смедерево
Данско краљевство старо је преко хиљаду година (настало је око 935. године), што га чини најстаријом у Европи. На престолу Данске је Маргарета II Данска, кћи Фредерика IX од Данске и Ингрид од Шведске.
Није било предвиђено да постане престолонаследница, будући да су само мушки чланови њене породице Глуксбург могли да постану краљеви, али омиљеност њених родитеља и њихових кћери довела је до промене устава, те је женама омогућено да наследе дански престо. Маргарета II круну је наследила 14. јануара 1972. године, након смрти свог оца.
Данска краљица има 76 година, а рођена је у Копенхагену. Студирала је археологију, политикологију и економију на угледним универзитетима у Данској и Европи (на Архусу, Кембриџу и Сорбони). Говори неколико језика: дански, немачки, француски, шведски и енглески. Маргарета II је удата, има двојицу синова и троје унучади. Сматра се једним од најбољих и најнапреднијих европских монарха.
Драги „Забавниче”, недавно сам чуо за израз „шмирати”. Можеш ли да ми објасниш шта значи?
МИЛОШ
Зајечар
Реч „шмир” потиче од немачке речи Schmier, што значи подмазивати или мазати. У нашем језику се користи у позоришном говору и односи се на глумце, али у говорном језику може да значи и улагивање и додворавање. Може да означава површно изигравање осећања и „рутинску” глуму која се ослања искључиво на импровизацију, али чешће значи нешто што је лоше изведено, посао који је површно урађен и лош исход таквог посла. Ова критика се упућује глумцу који жели да се допадне гледаоцима, да јој подилази, а да га то не кошта ни емоционално ни пословно. Он се сам себи такав допада и себе прецењује, а своју публику, напротив, потцењује јер сматра да ће прихватити све што јој се „сервира” на позоришној сцени. Шмира је увреда и за уметност глуме. Не треба је изједначавати са импровизацијом, јер се понекад глумци, ако су довољно даровити, упусте у импровизацију и направе још бољи сценарио.
Шта би се десило када би човјек ишао брзином светлости?
МИЛЕНА
Бања Лука
Од давнина филозофи и научници покушавају да разумеју светлост. Осим тога од чега се састоји, какве честице чине њен талас, занимала их је и њена брзина па су тражили како да процене колико брзо путује. Брзина светлости је највећа брзина којом нешто може да путује кроз космос, па се некада назива и космичка брзина светлости. Светлост путује коначном брзином од 300.000 километара у секунди, односно 1.079.252.848,8 километара на час. Дакле, ако бисте путовали брзином светлости, могли бисте да обиђете полутар отприлике седам и по пута у секунди. Поређења ради, путник у авиону који се креће брзином од 800 километара на сат прешао би обе Америке за четири сата, а требало би му 50 сати да планету обиђе само једном. Из астрономске перспективе, просечна удаљеност Земље и Месеца је 384.398,25 километара. Светлост ту удаљеност пређе у једној секунди. Такође, просечна удаљеност Сунца и Земље је 149.597.886 километара, што значи да светлост пређе ту удаљеност за осам минута!
Дешавају се велике промене када се ствари крећу приближно брзини светлости. Тада се чини као да се временски оквир успорава, а просторни оквир тела у покрету скупља се у правцу кретања кад се мери из угла посматрача. Пример је временска дилатација, где се време успорава како се приближава брзини светлости. Баш због оволике брзине, једине честице које могу да путују брзином светлости су фотони јер немају масу. Буквално је немогуће да нешто што има масу путује овако брзо јер се временом захтева све већа енергија, што би нас учинило тежим, а то би опет захтевало одговарајућу енергију и тако укруг. Време се такође мења кад се доспе до овакве брзине. Ако бисмо напустили Земљу крећући се брзином светлости, изгледало би нам као да време тече нормално, али кад бисмо слетели, видели бисмо да је време текло брже за све који су остали на Земљи.
Молим те да ми објасниш да ли су броколи и прокељ иста врста поврћа. У питању је опклада.
ДАНИЛО ПОПАДИЋ
Суботица
Броколи и прокељ (прокулице) нису иста врста поврћа. Броколи (од италијанског broccoli – гранати купус) близак је рођак карфиола. Горњи део биљке чини такозвана глава састављена од мноштва букетића плавозелене до тамнозелене боје. Води порекло из Мале Азије, а највећи засади у Европи су у западним земљама Средоземља, нарочито у пределима око италијанског града Вероне. Посебно је богат минералима као што су калијум, калцијум, фосфор, гвожђе, цинк и натријум, а садржи и драгоцене витамине. Једе се сиров и барен.
Прокељ припада породици купусњача и изгледом подсећа на веома мале главице купуса. Сиромашан је калоријама, али богат витаминима Це и А, биљним беланчевинама и влакнима, као и минералима.
На нашим пијацама може да се купи и једно и друго поврће, а у многим куварима има рецепата у којима важну улогу имају и броколи и прокељ. Права посластица.