Велики сам љубитељ сликарства, те вас због тога молим да ми кажете кад су се појавиле сликарске палете и од ког материјала је најбоље направити оне које служе за уљане боје.
Стеван
Сомбор
Палете су се појавиле у 15. веку. Сматра се да је махагони најбољи материјал за прављење палета за сликање уљаним бојама. Многи сликари били су уверени да је избор и распоред боја на палети од пресудног значаја. Зато су о томе у 17. и 18. веку написани бројни приручници. Славни француски сликар Ежен Делакроа (1798–1863) рекао је једном свом помоћнику: „Моја слика је готова онда кад сам на палети распоредио комбинације контраста тонова”.
У неком од прошлих бројева „Забавника” читала сам о томе како бисери добијају боју. Да ли можете да напишете нешто о томе зашто су широм света тако омиљен украс и шта симболишу?
СВЕТЛАНА В.
Београд
Због њихове природне лепоте и драгоцености, бисерима се у бројним културама придаје велика симболичка вредност. Користе се у многим обредима, а неки народи приписују им и лековита својства. Тако су се у Индији користили против крварења, жутице, слабоумности, тровања, сушице, а у Европи за лечење падавице и потиштености. Занимљиво је да се у многим културама (Индији, Кини, арапским земљама) користио и као лек за болести очију.
Бисер се због облика и боје повезује с Месецом, а због шкољке из које је потекао са водом и женским стваралачким начелом. Зато је честа његова употреба у својству афродизијака и за подстицање плодности, а користи се и у погребним обредима. Тако су се на Борнеу и у неким деловима Индије уста мртваца пунила бисерима, а у Лаосу би се утискивали и у уши, ноздрве и друге отворе на телу покојника. То се чинило јер се на тај начин, веровало се, осигуравало поновно рођење преминулог, његово укључивање у циклус живота.
Како ни боравак у блатњавој води или грубој шкољци не може да поквари њихову белину, цели, непробушени бисери сматрали су се и симболом чистоте и невиности. Код Грка је пак бисер био амблем љубави и брака.
Kо је и како дао имена облацима?
АНЂЕЛА
Зајечар
Лук Хауард, по занимању фармацеут, по склоности метеоролог, 1803. године променио је људско схватање неба. Иако га школа није превише занимала, на срећу по будућност метеорологије, успео је да тамо научи латински језик који му је касније био неопходан да би именовао облаке којима је био опседнут од детињства. Створио је систем доследним посматрањем облака и сагледавањем њихових облика и висина. Одредио је десет различитих категорија које су подврсте три основне врсте облака којима је дао имена кумулуси, стратуси и цируси. Ова имена потичу од латинских речи које значе гомила, слој и коса, то јест витица.
Међутим, пошто облаци један облик задржавају само десетак минута и мењају висину, густину и често се спајају и раздвајају, Лук је одлучио да им да имена комбинујући већ постојећа три облика у зависности од одлика које су попримили променом положаја. Облаци на висинама од 12 километара изнад нивоа мора, у тропосфери, јесу цируси, испод њих су циростратусти и цирокумулуси, који се састоје од ледених кристала. Средње висине заузимају алтостратуси, танки облачни покривачи и алтокумулуси који увек имају тамне, засенчене стране. Испод њих су стратокумулуси, стратуси, нимбостратуси и кумулуси. Кумулонимбуси, велики и тамни кишни облаци (реч nimbus на латинском језику значи киша), могу да се простиру кроз целу тропосферу.
Хауардов допринос науци утицао је и на уметнике. Јохан Волфганг фон Гете је писао песме у част новоименованих облака, а британски песник и представник романтизма Перси Биш Шели описао је седам врста облака у својој песми „Облак”. Пошто су облаци коначно подробно описани, постало је лакше разумети и предвидети временске прилике и атмосферу. Овај систем показао се као једноставан и користан па се метеоролози и данас њиме служе.
Недавно сам од другарице добила честитку за Нову годину и уз њу новогодишњи рецепт Мике Антића. Волела бих кад бисте га објавили, лековит је.
Зорица Милошевић
Земун Поље
Песник, сликар, новинар, сањар и боем, особеног животног и стваралачког стила, Мирослав Мика Антић (1932–1986) умео је, и још и те како уме, да нас дирне и да, у најмању руку, његова реч буде лековита. Као што је и његов новогодишњи рецепт, није важно које године је исписан, свеж и данас.
„Узети 12 месеци, добро их очистити од горчине, себичлука, цепидлачења и страха. Сваки месец пажљиво исецкати на 30 или 31 дан, тако да је залиха довољна за годину дана.
Сваки дан посебно испунити надевом: од једне трећине рада, трећине душевне ведрине и трећине хумора – уз додатак три кашике оптимизма, једне кашике стрпљења, зрнцета ироније и прстохвата такта. Ту масу обилно прелити љубављу.
Готово јело украсити букетићем ситних пажњи и сервирати га сваког дана, с обавезном ведрином, уз шољу доброг освежавајућег чаја.”
Мноштво је лековитих рецепата исписао и оставио онима који умеју да читају. Да, за ову прилику, наведемо још само три:
„Трећи пут кад се заљубиш, избриши обе раније. Нек трећа буде прва. Нек пета буде прва. Нек стота буде прва, ако се поштено дише. Кад љубав бројиш до један, онда је има највише!”
„ Ако ниси сад ти, никад то нећеш ни бити. Није све у своје време, већ све у твоје време.”
„Једна од основних разлика између обичних људи и оних који то нису, јесте у томе што обични људи не виде разлику између људи.”
Како је могуће да кошаркашки обручи могу да издрже сву силу приликом „закуцавања”, а да се не поломе?
МАРКО
Зрењанин
Постоје две врсте кошаркашких обруча, зглобни и крути. Крути се постављају на школским или уличним теренима, док су зглобни резервисани за „велике” утакмице. Они су конструисани тако да могу да издрже тежину кошаркаша који воле да се на њима љуљају након постигнутог поена. У њих су уграђени амортизери, те често можемо да видимо како играч приликом скока повуче не само мрежицу, већ и читав обруч, који се након пуштања одмах врати на своје место. Амортизери су скупи, јер морају да буду веома издржљиви и квалитетно направљени, те је њихових произвођача мало, наводе из Кошаркашког савеза Србије (КСС).
Обручи су направљени од челика и пречника су 450, а највише 459 мм. Обојени су наранџастом бојом. Мрежица мора да буде причвршћена за сваки обруч на 12 места, а спојнице не смеју да имају оштре ивице како не би посекле играче, нити прорезе шире од 8 мм, да прсти играча случајно ту не би упали.
Обручи су причвршћени за носач табле, а не само таблу, тако да никаква сила на обручу не може да се пренесе на саму таблу, како се то раније дешавало.
Чуо сам за Мпемба ефекат, али не знам шта је.
Милош
Ужице
Танзанијски средњошколац Ераст Мпемба правио је 1963. године сладолед у школи. У замрзивач је ставио врело млеко помешано са шећером, а резултат је био зачуђујући. Млеко је променило агрегатно стање много пре оног охлађеног. Мпемба је поновио поступак и сваки пут добио исти резултат. Уследили су и покушаји с другим течностима, опет исто. Написао је и објавио рад 1969. године, а појава коју је описао добила је назив Мпемба ефекат.
До данас није са сигурношћу објашњено шта доводи до тога да се врела течност брже замрзава од хладне. Могуће је да је кључ испаравање, пошто се тако губи на маси. Помињала се и количина ваздуха у води, хладнија има више раствореног, па се он при кључању ослобађа. Има још неколико могућих објашњења, од почетне температуре до околине и проводљивости. Многе од ових теорија међусобно су супротстављене.
Како год било, Мпемба ефекат је уживо веома забаван. На температурама далеко испод нуле ваља у ваздух просути врелу течност. Готово тренутно се претвара у снег, што су овог Божића могли да посведоче и Жабљачани.
Веома волим купке и креме за тело на којима пише „франгипани” а брат ме завитлава да чак ни не знам шта је то. Можеш ли да ми објасниш какав је то фини мирис?
ЈУЛИЈА, Сомбор
Према најраширенијој причи, извесна племкиња по имену Јакопа да Сетесоли, удата у моћну породицу Франгипани, донела је 1226. године Светом Фрањи Асишком на самртној постељи колач од бадема, и он је по њеном презимену добио назив. Свети Фрања (1182–1226) био је оснивач фрањевачког реда, заштитник Италије и један је од најомиљенијих светаца.
Друга прича каже да реч потиче од италијанског frangere il pane: pane је хлеб а franger значи ломити, али и пофранцузити, учинити да нешто буде отмено. Према трећој причи, постојао је извесни Франжипан, човек који је француском краљу Лују XIII справљао мирисе, а славу је стекао кад је направио мирис од цвета из рода плумерије, налик мирису бадема.
Дакле, осим што је бадемасти мирис средстава за улепшавање, франгипани је крем од маслаца, јаја, шећера и млевених бадема, а први пут се спомиње, где би другде, до у једном француском посластичарском кувару из 1732. године. Колач с овим кремом обавезан је у Француској на Божић и Богојављење. Округао је, украшен многим звездама, цветовима и једном круном, уз скривено зрно пасуља или боба. Особа која добије парче колача с пасуљем проглашава се за краља или краљицу и сматра се да ће бити нарочито срећна током наступајуће године.
Поштовани „Забавниче”, можеш ли да ми одговориш на питање од чега је настао први организам, када је то било и под којим околностима се десило?
Петар Живаљевић
Први живи организми на Земљи биле су модрозелене бактерије, или, како се другачије зову цијанобактерије, односно модорозелене алге. Фосили ових бактерија стари су око три милијарде година.
Модрозелене бактерије особене су по томе што нису имале ћелију, основну јединицу грађе свих живих бића, већ само материјал једра који чак није био окружен омотачем. Иако нису имале хлоропласте (органеле у којима се одвија фотосинтеза) већ само хлорофил (зелени пигмент), оне су могле да обављају фотосинтезе, односно да саме себи стварају храну.
Развитак модрозелених бактерија значајно је допринео даљој еволуцији живота на Земљи који данас познајемо, а атмосфера богата кисеоником била је предуслов за развој организама са сложенијом грађом.
Први једноћелијски организми који су имали једро настали су пре око 2,2 милијарде година, а живели су од хемијских једињења из врућих подводних вулканских извора.
У прве познате животиње величине до 60 микрометара убрајају се фосили такозване „едиакарске фауне” који су живели у морима пре 560 милиона година, у геолошко доба касног камбрија. Име су добиле по ланцу брежуљака Едиакара у Јужној Аустралији. То су биле животиње налик на црве, али их је било и у облику грудве, диска, пера.