Да ли је тачно да је реч „голф” настала као акроним – од почетних слова енглеске реченице „Gentlemen Оnly Ladies Forbidden” („Само за господу, забрањено за даме”)?
Јована Петровић
Београд
Иако добро звучи као објашњење, реч „голф” ипак није настала у енглеској пошалици коју си навео. Овај назив први пут се помиње 1457. године, кад је шкотски краљ Џејмс II (1437–1460), у настојању да подстакне поданике да се више баве стрељаштвом, забранио спорт у којем се користила палица.
Већина филолога мисли да је реч „голф” шкотског порекла и да је имала неколико облика: гоф, гојф, колв, колф. Ваља имати на уму да пре настанка речника правопис још није био нормиран. Неки верују да је назив тог спорта, који је првобитно био мешавина данашњег голфа и хокеја на трави, настао од немачке речи „Kolben”, што значи палица, кундак.
Занима ме шта значи реч „матрона”?
АНА ВУКИЋЕВИЋ
Пожаревац
Удату жену беспрекорног владања, најчешће припадницу угледног сталежа, стари Римљани називали су матрона. У ужем, правном значењу, то је жена у браку која је задржала имовину донету као мираз. Римска матрона носила је дугу белу хаљину (stola), преко које је била пребачена горња хаљина (palla), а у косу је стављала вунене траке (vittae). Данас се реч матрона (често и с призвуком ироније) употребљава за постарију жену.
Зашто апотеке често имају истакнут знак две змије обавијене око штапа?
ВИКТОРИЈА
Београд
Једна или две змије, некада крилате, обавијене око палице или штапа који се приказују и с купом на врху, нису само знак за апотеке, већ амблем за медицину уопште. Значење које имају у наше време усталило се у старој Грчкој, где је овај симбол повезиван с исцелитељем Асклепијем (Ескулапом), Аполоновим сином и богом лекарства и здравља, који је имао моћ да васкрсава мртве. И сама врста змије у многим европским језицима зове се Ескулапова змија (Zamenis longissimus), мада је код нас познатија као смук.
Постоје многа тумачења овог, на први поглед, противречног знака. Савременог човека може да збуни повезивање змије и здравља, будући да су змије често отровне и опасне не само по здравље, већ и по живот (мада ово није случај са смуком, који не спада у змије отровнице). Међутим, ако се здравље схвати као „права мера”, равнотежа и усклађеност, онда змија, симбол чисте енергије, животне снаге и таштине, складно обавијена око штапа, приказује управо то – укроћену, усклађену животну снагу која проналази исправан пут.
Драги „Забавниче”,
Јуче сам дошла с факултета кући и мама ме је упозорила, онако с врата, да не гњавим тату јер му је дошла „жута минута”. Сви знамо шта то значи, али ме занима због чега је баш жута минута.
ВЕСНА, Барајево
Жута боја најчешће нам у памет призива Сунце, маслачак, јесење лишће и сматра се бојом која доноси радост и подстицајно делује на човека.
Међутим, она је и симбол љубоморе, кукавичлука, преваре и то у многим језицима, не само нашем. Према Речнику САНУ, нешто је од старости, истрошености пожутело, свело. Или човек пожути због жутице. Међу негативним својствима која се приписују жутој боји ту су и жута штампа и жути картон у фудбалу. Изгледа да су ова непријатна значења одредила и жуту минуту, као тренутак у коме губимо обзире и пристојност и пуштамо жуч на све стране.
Живим у насељу Медаковић у Београду, па ме занима по коме је добило име? Чуо сам разне приче, али никако да сазнам која је права.
Мирослав Микић
Београдско насеље Медаковић добило је име у знак сећања и захвалности на историчара и новинара Милорада Медаковића (1824–1897).
Рођен у Далмацији, после завршене гимназије запослио се као ађутант црногорског владара, владике Петра II Петровића Његоша. Учен и лепим речима окренути владар Медаковића је упућивао на писање. Тако се средином 19. века млади Медаковић обрео у Загребу, у редакцији „Народних новина”, да би недуго затим у Земуну покренуо политички часопис „Војводина”.
Животни пут поново га је усмерио ка Црној Гори. Ту је написао „Повјесницу Црне Горе”, издавао је „Јужну пчелу” с књижевним додатком, као државни секретар кнеза Данила израдио је Законик и отпутовао у Петроград, где је од руског цара Александра II добио писмено признање о независности Црне Горе.
Године 1858. доселио се у Београд. С руском пензијом и одликовањима црногорских владара и руског цара, Милорад Медаковић радио је као члан Друштва српске словесности. Како је био нежења, цео иметак, земљиште касније названо Маринкова бара, данас насеље Медаковић 1 и 2, завештао је суграђанима, београдској сиротињи.
Читајући текст из последњег броја „Забавника” о матрјошкама, запитала сам се да ли постоји још таквих предмета, где се мањи „гнезде” у већим.
МАРИЈАНА
Пожега
Принцип „гнежђења” који матрјошке чини занимљивом играчком користи се углавном за паковање, и то различитих посуда, мерица, кутија... На енглеском се зове „nesting”, отуда и енглески назив за ове лутке – „nesting dolls”. И прво чувено Фабержеово јаје, названо „Кокошка”, садржало је округло златно жуманце, а у њему је – погађате – била златна кокош.
У Египту су мумије фараона или великодостојника смештане не у један, већ низ саркофага, од којих је последњи, највећи, био и најбогатије украшен. Ако пак погледамо „преко баре”, у Мексику је сасвим недавно откривено да Чичен Ица, археолошко налазиште мајанске културе и омиљено туристичко одредиште, крије једно изненађење – у мајанској пирамиди, за коју се знало да се у њој налази још једна таква пирамида, нађена је и трећа! Висока је десет метара, а о разлозима за подизање такве „грађевинске матрјошке” само се нагађа, мада постоје претпоставке да је била повезана са сменом владара.
„Гнежђење”, иначе, постоји и у информатици. Реч је о коду који обавља одређену функцију а налази се унутар другог кода са широм функцијом.
Пре неки дан другарица ми је рекла да је трчала „све у шеснаест”. Шта то значи?
МИЛИЦА, Београд
Радити нешто „све у 16” подразумева да то чинимо предано, својски, свим силама и пожртвовано. Само не знамо чега је то шеснаест.
Према једном тумачењу, израз је стигао из фудбала, кад сви играчи појуре у противнички шеснаестерац. Према другом, израз потиче од музичке шеснаестинке, најкраће и најбрже ноте, па се тако колце игра све у 16 кад је у шеснаестинкама.
Најзанимљивије је објашњење из митологије древних народа. Једна од најстаријих ведских богиња била је Материшвани, а код Словена постала је Матерсва. Приказивана је са шеснаест руку, тако да би и према овом објашњењу „све у 16” било предано, свеобухватно, својски.
Да ли је тачно да су дивље мачке истребљене зато што су препредене, грабљиве звери које нису презале да нападну и човека?
Светлана,
Ниш
Тачно је да су дивље мачке, Felinae silvestris, истребљене из готово свих својих станишта у Европи и западној Азији. Приче о њиховој препредености и грабежљивости пуко су оправдање за одстрел ових животиња. Убијају их само због њиховог скупоценог крзна.
Дивље мачке су бојажљиве и живе као самотњаци. Свака јединка има свој, строго ограничен, простор у шуми. Удружују се само накратко, за време парења. Снажног тела, дугачке и до пола метра, китњастог репа с тамним прстенастим шарама на врху, готово да су неприметне у шумском растињу. Боја њиховог крзна утапа се у околину, а корак им је нечујан. Због тога ове животиње у неким земљама називају и – баршунастим шапицама.
За њих никако не може да се каже да су грабежљиве. Хране се ситним глодаарима, а два миша довољна су им за цео дан. Људе не нападају, а ако су некога и повредиле, то су учиниле искључиво у самоодбрани.
Кад је седамдесетих година века за нама утврђено да је готово 90 одсто дивљих мачака истребљено, ова животињска врста стављена је под међународну заштиту, а продаја њиховог крзна је под строгим надзором.