Зашто код куваног јајета жуманце понекад позелени?
ПРЕДРАГ
Ужице
Око жуманцета тврдо куваног јајета понекад се види некаква зелена скрама. То је сулфид гвожђа и настаје хемијском реакцијом између гвожђа у жуманцету и водоник-сулфида у беланцету (ето зашто се налази баш на месту где се они спајају). Гвожђе се везује за једну беланчевину из жуманцета, фосвитин. Молекуле беланчевина чине дугачки низови аминокиселина, а оне у свежем, некуваном јајету добијају посебне облике, у складу с улогом коју имају (да омогуће развој пилета). Ако се јаје скува, те беланчевине се донекле издуже, и зато се гвожђе одваја од фосвитина.
И водоник-сулфид налази се у беланчевинама које се током кувања отварају (до те мере да може да се осети и њихов мирис). Зашто се зелена боја не појављује на свим јајима? Зато што се гвожђе и водоник-сулфид ослобађају само ако се јаје кува дуже него што је потребно.
Чула сам да Лав Толстој није био добар студент. Да ли је то тачно?
НИНА
Београд
Тачно је. Да се славни писац није прославио као студент сведоче подаци са Универзитета у Казању, где је 1847. године студирао право и оријенталне језике. Из оријенталних језика добио је недовољну оцену, а за правне науке издато му је овакво сведочанство:
„Универзитетски савет је нашао да слушалац Лав Николајевич Толстој није довољно спреман из Историје света и Криминалистичког права, а без тога не може продужити студије на истом универзитету. Исто тако именовани слушалац је врло слаб у руском грађанском и упоредном грађанском праву.”
У дневнику је остала и примедба професора државног права о Толстоју:
„Овај човек је лењ, немаран, не воли да учи и ради. По мом мишљењу, од њега ништа неће бити.”
Неповољним мишљењима придружио се и ректор, који је у индексу будућег великог писца записао:
„Долазио је неуредно на предавања, често изостајао, показао крајњу немарност. Спада у ред најслабијих слушалаца.”
На срећу, овако неповољне особине нису утицале на даровитост и стваралачки полет аутора „Рата и мира”, „Ане Карењине”...
Често износим свог канаринца на терасу, али сам чула да, ако га уједе комарац, може да угине. Да ли је ово истина?
МАЈА РАНКОВИЋ
Пожаревац
Канаринац може да угине ако га комарац уједе за око, а ако га уједе за канџу, отпашће му или нокат или цела канџа. А ако већ износиш канаринца на терасу, требало би да избегаваш да то буде када је јако сунце или ноћ.
Врло често чујемо да постоје баксузни бројеви. Који су то и због чега их се прибојавају?
МИЛОШ,Зрењанин
У многим светским културама постоје бројеви који се сматрају баксузним или уклетим. Један од њих је свакако број 13. Широм света се баш овај број сматра несрећним, због различитих веровања и прича које су се повезале с овим бројем. Поред њега несрећним бројевима сматрају се и 7, 17, 26 у Индији, 191, нарочито када је реч о масовним несрећама.
Број 7 у многим светским културама врло често се повезује са несрећама авиона. У току 2014. године, од 7. јула за седам дана срушило се неколико авиона. Летелица на линији „МХ17” срушила се тачно у 17 сати и 17 минута на истоку Украјине. Приликом обрушавања индијског војног хеликоптера, у 17 сати, страдало је седам чланова посаде. Према кинеском предању седми месец у години је месец духова, а повезује се с напуштањем, с љутњом и смрћу.
Број 26 у Индији се сматра врло несрећним, а то веровање учврстио је и земљотрес 26. јануара 2001. године у Гуџарату, када је страдало око 20.000 људи. Велики цунами у Индијском океану збио се 26. децембра, а 26. маја експлодирало је неколико бомби у граду Гувахти, док се 26.новембра десио терористички напад у Мумбају.
Несрећним бројем сматра се и 191. Наиме, од 1960. године догодило се пет авионских несрећа са авионима који су носили овај број. Најтежа у низу несрећа била је она 1979. године када се авион превозника „Америкен ерлајнс” сушио на аеродром у Чикагу и том приликом погинуле су 273 особе. Након тога, авио-превозници „Делта” и „Америкен ерлајнс” немају летове с бројем 191.
Какав је то скакавац кога је открио Јосиф Панчић?
ФИЛИП МАКСИМОВИЋ
Београд
Наш познати ботаничар Јосиф Панчић (1814–1888) пронашао је 1881. године код Мокре Горе нову врсту скакавца, названог по њему (Pygromorphella serbica Pancic). Наредне године описао је ову врсту у књизи која је изашла у Бечу, а чији је аутор био један од најугледнијих стручњака за правокрилце тог времена, Брунер фон Ватенвил.
Деценијама касније ортоптеролози су безуспешно трагали за овом врстом у околини Мокре Горе. Све до 1955. године, кад је зоогеографу и орнитологу Сергију Матвејеву пошло за руком да пронађе ларве ове врсте, а 1957. године и неколико одраслих примерака. Оба налаза била су на Калуђерским барама на Тари.
Панчићев скакавац дугачак је од 18 до 35 милиметара. Може да буде црне, риђе, зеленкасте и сивкасте боје. Презимљује само у пањевима црног бора. Ова врста не лети, јер има закржљала крила. Данас је веома угрожен, а на неким подручјима Таре и потпуно је нестао. Томе доприноси сеча четинара који су им неопходни за опстанак.
Живим у Улици Милоша Поцерца, па ме занима по коме је добила име.
МИЛИЦА
Београд
Улица Милоша Поцерца названа је по Милошу Стојићевићу, јунаку из Првог српског устанка. Он је рођен у селу Врањској у Поцерини, па је стога био познат као Поцерац. У борбама с Турцима истицао се изузетним јунаштвом. Од 1806. године био је војвода поцерски, а погинуо је пет година касније, од руке хајдука по имену Преле. Кад је погинуо, Поцерац није имао ни 35 година.
Памти се да је Милош Поцерац у Мишарској бици године 1806. заробио сабљу команданта турске војске Кулин-капетана. Због тога му је Кулинова родбина нудила злата колико је сабља тешка. Поцерац је, међутим, тражио да се у замену пусти српско робље из Шабачке нахије, али тај његов захтев није испуњен. Милошев брат Јанко продао је Кулинову сабљу Турцима 1813. године...
Да ли је тачно да је славни композитор Моцарт написао музичку оду својој птици, чворку?
СУЗАНА
Краљево
Велики композитор Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791) заиста је компоновао „Музичку шалу” (познату као Моцартов реквијем за чворка), једно од мање познатих његових дела. Из сачуваног Моцартовог дневника види се да је птицу купио 1784. године у продавници кућних љубимаца и да је у његовом бечком дому живела три године. У дневнику је остало забележено да је био задивљен како је чворак без грешке опонашао његове мелодије, гласове и тонове. Кад је чворак угинуо, Моцарт му је приредио сахрану, а смрт чворка случајно се поклопила и са завршетком композиције на којој је радио три године, па је њен крај довршио тако да подсећа на цвркут ове птице.
Ко је одабрао место за градњу Саборне цркве у Београду?
ПРЕДРАГ
Лајковац
На месту на ком је саграђена Саборна црква у Београду већ је постојала мала Црква Св. Архангела Михаила, дотрајала и без звоника, јер Турци пре хатишерифа, 1830. године, нису у Србији дозвољавали градњу звоника уз цркве. По добијању аутономије, кнез Милош је у пролеће 1837. године кренуо са изградњом београдске вароши и обновом Цркве Св. Архангела Михаила. Али, инжењер Франц Јанке убедио је кнеза да се сруши мала и дотрајала црква и на њеном месту подигне данашња лепотица.
Ова саборна (катедрална) црква, посвећена као и пређашња, св. Архангелу Михаилу, рађена је у стилу владајућег класицизма са барокним, високим звоником. Градња је трајала пуних осам година, а посебна пажња поклоњена је унутрашњем уређењу цркве, које је трајало од 1841. до 1845. године. Резбарске радове извео је Димитрије Петровић, а иконе на иконостасу и зидне композиције Димитрије Аврамовић (1799–1855).