Одакле потиче обичај да се за Нову годину окити јелка?
Миа
Београд
Овај новогодишњи обичај потиче из давнина. Одувек су људи зимзелено дрвеће сматрали симболом победе сунца над тамом и наду у буђење природе с пролећа. Сматра се да су прве новогодишње јелке окићене у Немачкој, у 16. веку. Наиме, наводи се да је мала јелка окићена јабукама, орасима, перецама и папирним украсима 1570. године постављена за децу чланова цеха која су на Божић прикупљала слаткише. Неки и Ригу, у Летонији, сматрају домом прве јелке, о чему сведочи и плоча на једном ришком тргу. На њој је забележено да је прва јелка окићена у Риги 1510. године.
Код Срба овај обичај је унеколико скоријег датума. Пре Другог светског рата није био чест, с обзиром на то да се празновао Божић, а не Нова година. Јелке су стигле са севера, из крајева где је живела бројна немачка национална мањина. Помиње се и утицај Руса, који су обичај донели са собом, када су се после Октобарске револуције обрели у овим крајевима.
Тек педесетих година прошлог века овај обичај постаје широко прихваћен. Тада су пионири по школама китили велике јелке, као неку врсту замене за бадњак. Јелке су пренете и у домове, где су се задржале до данас.
Да ли постоји неко природно средство за уклањање „пушачких” жутих мрља са ноктију?
ЛИДИЈА, Београд
Жутило на ноктима, осим због пушења, може да се појави и због честог коришћења тамних лакова за нокте, као и од гљивица. Наравно, у последњем случају пре свега се препоручује посета лекару. Као најбоља природна средства за уклањање мрља показали су се сок од лимуна и сода бикарбона. Сами можете да направите пасту са содом бикарбоном – довољно је да додате неколико кашичица у мало млаке воде и мешате док се не згусне. Пастом премажите нокте и оставите да делује неколико минута. Други начин је да на нокте благо утрљате половину лимуна или их просто „уроните” у посуду у коју сте исцедили сок.
Такође је потребно неколико минута да би се постигли резултати. Да би се спречила појава нових мрља, препоручује се уље чајевца којим треба редовно мазати нокте.
Један читалац питао нас је телефоном због чега нам се мачка, чија је фотографија објављена у броју од 8. новембра, зове Симсонида.
Било је ту мозгања по редакцији кад је млада маца изабрала да се смести код нас уместо да луња по околним (прометним) улицама. Одмах смо приметили да је склона „самоубилачким” испадима у виду претрчавања Цетињске улице из „Политикинг Забавника” у двориште преко пута, које јој је било много занимљивије. Некако смо је припитомили, пазили и мазили и звали „Мац-мац”. Неки су предложили да је зовемо „Забавница”. Није се примило.
До званичног именовања љупке истраживачице свих спратова и канцеларија „Политике АД”, издавача нашег листа, дошло је сасвим спонтано, негде у пролеће, кад се поотварају сви прозори. Мало-мало па би се редакцијом разлегао врисак: „ЗАТВАРАЈ ПРОЗОР!”, пошто јој је разгледање голубова омиљено занимање, по могућству са спољне стране прозора. А онда смо је, забезекнути, затицали по симсовима прозора, на другом спрату, и изгледала је сумњиво одлучна да се докопа неке од тих птица. А ми нисмо били склони испробавању мита да мачке имају девет живота. То вежбање нерава, које се одигравало и на симсовима виших спратова зграде, зацементирало је предлог нашег колеге да је назовемо Симсонида.
Где је живела птица додо и када је изумрла?
ДРАГАНА, Лозница
Додо је пореклом са острва Маурицијус у југоисточном делу Индијског океана. Ова птица сматра се блиским рођаком данашњих голубова, а неки научници повезују је и са нојевима, емуима и папагајима. На острву се углавном хранила плодовима са дрвећа и гнездила на тлу. Нестанак ове врсте повезује се са доласком људи на Маурицијус 1598. године. Потпуно је изумрла до краја 17. века. Према сачуваним записима морнара, додо је био висок око 1 метар, а тежак око 20 килограма. Пошто му је храна била доступна и није имао непријатеља од којих је морао да бежи, крила су му била закржљала и није могао да лети. Зато је постао лака мета за ловце који су почели да насељавају острво. Процењује се да му је животни век био четрдесетак година. Последњи сачувани примерак препарираног додоа налазио се у музеју у Оксфорду све до 1755. године, када је изгорео у пожару. Најпотпунији костур птице нађен је 2007. Године и чува се у Природњачком музеју на Маурицијусу.
Зашто неке мачке једу собне биљке?
Јован
Сомбор
Стручњаци који су изучавали ову повремену необичну навику мачака нису дошли до прецизних одговора, па постоји неколико могућих објашњења. Иако су ове животиње пре свега месождери, могуће је да грицкањем собних биљака, или траве, када су на отвореном, покушавају да надокнаде хранљиве састојке из биљних влакана који им недостају у свакодневној исхрани. Такође, маце које имају потешкоћа са желуцем једу зелене делове биљке јер им смирују тегобе. У случају тровања или појаве желудачних паразита, биљке ће их натерати да повраћају и тако умање симптоме. Неки верују да мачке „ужинају” собне биљке из досаде јер им је то неки начин забаве. Који год да је разлог у питању, власници ових животиња морају да буду на опрезу.
Неке биљке су отровне и никако не смеју да дозволе да заврше у устима њихових љубимаца. Неке од њих су: алоја, хортензија, бегонија, бршљан, циклама, фикус, филадендрон, имела, нарцис, олеандар…
Који је највиши врх у Србији?
СТЕФАН
Београд
Највиши врх у Републици Србији је Ђеравица која се налази на 2.656 метара надморске висине и смештена је у масиву Проклетија на граници са Албанијом. Ђеравица се узвисила изнад средњевековног манастира Дечани и у њеној близини налазе се бројна ледничка језера од којих је највеће Ђеравичко, испод самог врха, и из њега истиче река Рибник.
Иначе, у Србији, у којој највећи део простора заузимају планине, 32 врха налазе се изнад 2.000 метара надморске висине.
Зашто зими чешће добијамо прехладу?
МИЛАНКА САРИЋ
Београд
У питању је већа изложеност клицама. Зими се више времена проводи у затвореном простору, с другим људима. Кашљањем и кијањем клице се избацују у устајали ваздух у затвореној просторији и потом се сатима, или чак и данима, задржавају на квакама и прекидачима. Лети ултраљубичасто зрачење Сунца убија клице, због отворених прозора ваздух струји кроз просторије, а слободно време обично се проводи на отвореном.
Како су богиње (заразне болести) добиле име?
Илија и Јелена
Ниш
Највероватније је да је реч преузета из немачког језика, од речи pocken која означава гнојни оток изазван заразном болешћу. У немачком се израз данас користи за велике богиње. Према неким другим изворима, као што је „Граматика хрватскога или српскога књижевног језика” Томислава Маретића, богиње се доводе у везу са болешћу послатом од бога. Други аутор Петар Скок у „Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика” такође наводи да је израз потекао од немачког pocken за који каже да је „истог значења а непознатог постања”, али верује да је у његовом настанку учествовала и реч „бог” .