Зашто су нека жуманца светлије боје од других?
Љиља
Земун
Боја јајета зависи од исхране кокошке. Ксантофил је жути пигмент биљака који је, у извесној мери, присутан у свим зеленим биљкама и даје жуманцу карактеристичну жуту боју. Због исхране која подразумева кукуруз или латице цвећа, жуманце ће попримити тамнију жуту боју. Из истог разлога кокошке које су се храниле кукурузом имају жуту кожу. У индустријској производњи, у исхрану кокошака обично се убацују и латице невена и луцерка.
Ако је тачно да мачји бркови имају ширину њеног тела, да ли се продуже ако се мачка угоји?
ЗОРАН ДРАГОВИЋ
Не. Нема непосредних научних доказа, али ветеринари који су мерили бркове различитих врста открили су да бркови подгојених мачака нису ништа дужи од оних које имају друге мачке. Мачићи имају бркове много дуже од ширине тела.
У основи бркова налазе се врло осетљиви нервни завршеци и мачке их користе да осећају облике и површине предмета, да процене раздаљину, па чак и да опажају ваздушна струјања. Оне не виде добро оно што им је близу, тако да се у великој мери ослањају на бркове када желе да препознају предмете у непосредној близини. (Старије јединке и оне које имају тешкоће с видом још више се ослањају на бркове.)
Они лагано расту, а на крају опадну, тако да мачка читавог живота учи да се прилагођава таквим променама. Сама дужина бркова није од пресудног значаја.
Да ли је истина да неке врсте паука живе у заједници са жабама?
НЕНАД из Футога
Истина је. У питању је једна врста из породице ускоустих жаба (Chiasmocleis ventrimaculata) која живи у Јужној Америци: у шумама и мочварама Боливије, Бразила, Еквадора, Колумбије и Перуа. Колумбијске тарантуле (Xenesthis immanis) често се удружују с овом врстом водоземаца и живе у заједници која почива на обостраној користи.
Њихов договор је следећи: тарантула штити жабу од других животиња и обезбеђује јој храну. Шта остане од пауковог оброка, жаба слободно поједе. С друге стране, њена обавеза је да штити тарантулина јаја од мрава. За јужноамеричке мраве ово је права посластица, а жаба мора будно да мотри како би на свет дошло још много малих тарантула.
Шта је то „бела поплава”?
Лела Вујовић
Ниш
Зими се често на рекама, због ниских температура, ствара ледена кора која постаје препрека за пловидбу и проток воде. Постоји више врста леда на рекама: ведрац – лед на мирној води, снежник настаје кад се температура површинске воде приближи нултом степену са истовременим дуготрајним снежним падавинама, поднац – лед на дну корита реке (спрудови леда) и ледене санте које настају везивањем леда у покрету. Кад пловећи лед наиђе на препреку у реци, он се нагомилава, при чему следеће санта (торлаши) подилази испод већ створеног леденог чепа. Ледена брана зауставља проток воде, узводно се ствара висок водостај, вода се прелива и пробија насипе, ставарајући око реке „белу поплаву”.
Која је највиша температура коју животиње могу да поднесу?
Ненад Шапић
Београд
Уобичајена температура тела топлокрвних животиња креће се између 36 и 42 степена Целзијуса, у зависности од врсте. На 50 степени мишићно ткиво почеће рефлексно да се грчи (појава позната под називом топлотна дрхтавица) што би било кобно уколико би се десило свим мишићима у истом тренутку. Ипак, већина животиња умреће пре него што им температура тела достигне 45 степени зато што на тој температури ензими почињу да губе делотворност.
Највиша потврђена температура људског тела измерена је Вилију Џонсу из Атланте и износила је 46,5 степени. Он је 1980. године нађен у бесвесном стању у свом стану, након што је доживео топлотни удар. Иако је преживео, услед тако високе температуре којој су му ћелије тела биле изложене, претрпео је оштећења на мозгу.
Колико пљувачке произведемо током живота?
ТАРА
Врање
Пљувачка је производ лучења пљувачних жлезда. Она се у највећој мери рециклира, уместо да се ствара, и то тако што је стално гутамо, након чега је организам упија. Проток износи отприлике 30 милилитара на сат – нешто више током јела, нешто мање у сну. То значи да бисмо њоме сваког дана могли да напунимо једну литарску боцу, односно да бисмо за 76–77 година напунили 20.000 њих .
Да ли у облацима има било каквог облика живота?
Дарко Милић
Врање
Да. Сваке године ваздушне струје узнесу пут облака око два милиона тона бактерија, заједно са 55 милиона тона спора гљива и неутврђеном количином алги. Научници сматрају да ови микрископски облици живота имају значајну улогу када су временски услови у питању, и то тако што утичу да се водена пара од које се облаци састоје чешће претвара у кишу него што би то био случај у некој беживотној атмосфери.
Какав је то напитак „водњика”?
Драгана Пантић
Смедерево
Водњика је један од ретких освежавајућих напитака које смо сачували од словенских предака. Производи се готово искључиво у кућној радиности. За прављење водњике потребно је што више врста дивљег воћа: јабуке, крушке, оскорушe, дрењине, шипак, клека, боровница итд. Све то се лепо опере, па послаже по дну бурета. Преко се налије вода до врха, а обично је размера десет литара воде на килограм воћа. Није згорег ни притиснути воће неким каменом, да не би испливало на површину. Буре се затвори и остави да „самује” на собној температури око месец дана. За то време воће обави врење, а кад течност почне да рези, готово је. Обично се водњика разблажује водом, а утврђено је да садржи велику количину здравих састојака.