Када је одигран први тениски меч у Вимблдону?
Милош
Земун
Један од најпознатијих светских тениских турнира који се одржава у Вимблдону, у југозападном делу Лондона, имао је скроман почетак – учествовало је само двадесет тенисера (мушкараца) који су морали да плате по једну гвинеју као приступницу за учешће. Први шампионат на травнатом терену одржан је 1877. године у улици Ворпл Роуд у Вимблдону. Победио је Спенсер Гор и као награду добио дванаест гвинеја и сребрни трофеј. Мод Вотсон освојила је 1884. године прво место у Вимблдону кад су почеле да се такмиче и жене.
Клуб се 1922. године преселио у улицу Черч Роуд, где се налази и данас. Стадион може да прими нешто мало више од тринаест хиљада гледалаца. Турнир је временом стекао светску славу, одржава се сваке године у јуну и траје две недеље. А док траје такмичење, посетиоци поједу око дванаест тона лососа, двадесет три тоне јагода, попије се 285.000 шоља чаја и око тринаест хиљада флаша шампањца.
Највише титула освојила је Мартина Навратилова – девет пута подигла је пехар. У мушкој конкуренцији најбољи су Пит Сампрас и Роџер Федерер, обојица са по седам титула. Новак Ђоковић је три пута освојио Вимблдон, и то 2011, 2014. и 2015. године
Да ли сви океани имају исти салинитет?
ДУШАН
Шабац
Салинитет је количина растворених соли у води и обично се изражава у грамима по литру. Разлике у салинитету океана су незнатне. Атлантски океан у просеку има 36,50 g/l, исто као Индијски, док Тихи океан има 35 g/l. Северни ледени океан и Јужни (Антарктички), који је тек недавно званично проглашен океаном, имају мало нижи салинитет.
Заправо, количина соли у једном океану није иста у свим његовим деловима. Вода је сланија у пределима где има много сунца, јер тада више испарава, па се со таложи. С друге стране, салинитет се смањује под утицајем обилних киша, као и због прилива слатке воде, као, рецимо, на месту где се река Амазон улива у Атлантски океан. Салинитет такође опада на половима, због отапања леда, као и због ниских температура које онемогућавају испаравање воде. Тако је вода на површини Северног леденог океана мање слана од дубљих слојева воде.
Чуо сам да постоји фламански језик, али сам чуо и то да тај језик у ствари не постоји. Шта је истина?
Стефан
Богутовaц
Фламански језик заправо није званичан језик. Границе језика често се простиру ван граница земаља чије називе носе, а такав случај је и са холандским језиком. Наиме, језичка граница између германских и романских језика налази се баш у Белгији, чији северни део чини Фландрија. Фламанским језиком (понекад ће се чути и називи „белгијски холандски” или „јужни холандски”) називају се наречја холандског језика којима говори око шест милиона људи из тог северног дела Белгије. Та наречја холандског језика се од севернијих која се говоре у Холандији разликују углавном у интонацији и изговору појединих гласова, знатно мање у лексици (речима), али све то није довољна основа да би се неко наречје прогласило посебним језиком.
Услед политичких превирања у Белгији у последње време све чешће се покреће питање да ли би та фламанска наречја холандског требало да постану посебан језик – тај, такозвани фламански језик – али је та замисао још далеко од званичног признања. Штавише, Холандија и Белгија имају заједничку језичку установу названу Језичка унија, која се бави очувањем званичног, холандског језика, водећи притом рачуна и о посебним одликама појединих наречја у обе државе. У последње време у Фландрији је све омиљенија и употреба посебног језичког облика који се назива „међујезик”. Он је прелазни облик између стандардног холандског језика, који је званични језик државе Белгије, и одређених обласних наречја. Усвојен је као облик отпора према норми која је у Фландрији наметнута почетком 19. века и која на том подручју није имала прилику да се развија природно, као у Холандији.
Да ли би могао да напишеш нешто о Миодрагу Тодоровићу Крњевцу, великом хармоникашу, композитору и реформатору српске народне музике?
ЂОРЂЕ
Ћићевац
Миодраг Тодоровић (1924–1991) син је подједнако познатог хармоникаша Александра Тодоровића Крњевца, који је надимак добио по родном месту. Између два светска рата у Србији није било школованих извођача на хармоници, а музички надарене особе самостално су училе да свирају. Верује се да је Аца Тодоровић један од првих музички писмених хармоникаша, јер је учио читање нота.
Његов син, од милоште прозван Мија, наследио је његов музички дар. Био је велики хармоникаш, композитор и писац уџбеника народне музике. Његов приручник „Прва звучна школа за хармонику са дугмадима” из 1973. године садржао је и пропратне грамофонске плоче са музичким примерима, што је необично за ондашње уџбенике. Исте године објавио је „Прву звучну школу за клавирску хармонику”.
Поједини етномузиколози сматрају да је хармоника захваљујући Мији Крњевцу постала основни инструмент српске народне музике. Називају га „српским оцем хармонике”, а његов значај пореде са оним који је за српски језик имао Вук Стефановић Караџић. Миодраг Тодоровић компоновао је преко 150 кола, а његове песме, као што су „Бисенија, кћери најмилија”, „Јесен стиже рана” и друге, и данас се певају. Међутим, многи их погрешно сматрају изворним песмама чији је творац непознат.
Ко је „измислио” радијатор?
ОГЊЕН САВИЋ
Београд
Чувар ''Забавникових'' зимских тајни
За проналазак радијатора везују се имена различитих изумитеља, а све врсте настале су у 19. веку. Боравећи у Русији, Немац Франц Сан Гали (1824–1908) увидео је да би требало побољшати начин на који се загревају просторије. Наиме, богате руске куће имале су уграђене цеви са топлом водом које су загревале просторије, али могли сте да се угрејете само ако им се приближите. Немачки проналазач је зато поређао цеви једну до друге и добио правоугаони уређај који зрачи више топлоте.
Радијатор је у САД изумео Џозеф Нејсон (1815–1872) са једним од својих сарадника. Њихов уређај од ливеног гвожђа грејао је помоћу паре. Занимљиво је да је парно грејање постало толико познато да је америчка влада запослила Нејсоново предузеће да га спроведе у Белој кући.
Још један Американац, Стивен Џ. Голд, направио је радијатор који је половином века постао веома познат и продаван у Сједињеним Америчким Државама. Голдов „душек” био је сачињен од две спојене гвоздене плоче са мноштвом рупица, а верује се да је био широк метар и по и дуг отприлике метар. Спојене плоче имале су дебљину нешто већу од једног центиметра.
Шта је бандонеон?
МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
Бор
Бандонеон (негде се може наћи и као бандонион) музички је инструмент који спада у хармоникe. Четвороугаоног је облика, са дугмадима на обе половине и свира се обема рукама. Сматра се да је творац бандонеона немачки музичар и наставник музике Хајнрих Банд (1821–1860), којем је као основа послужио други инструмент из ове музичке породице, концертина. Распоред тонова на бандонеону је усправан у пет редова, за разлику од концертине, на којој се тонови налазе водоравно у три реда. Тонски опсег на оба инструмента временом се повећавао.
Бандов инструмент постао је веома познат, нарочито у Јужној Америци, где су га донели европски досељеници почетком 20. века. Једна од легенди каже да га је у Аргентину донео неки европски морнар и музичар. С обзиром на то да је био чест гост јавних кућа, пред повратак кући остао је сасвим без новца, те је био принуђен да прода свој бандонеон, који је тако доспео у руке неког музичара из Буенос Ајреса.
Јужноамеричке земље постале су друга домовина бандонеону који је савршено пратио тек рођену врсту плеса, танго. Аргентина се сматра земљом у којој је танго постао познат и из које се раширио по остатку света. Један од најпознатијих уметника на бандонеону био је Аргентинац Астор Пјацола (1921–1992). Овај извођач и композитор је творац такозваног новог танга, који спаја класичну и џез музику. Он је сматрао да музика за танго не треба да служи само као подлога за плес, већ да би требало да буде попут концертне музике.
Одувек ме је занимало зашто се вунена одећа скупља при прању... Да ли знаш одговор?
СОЊА ИЛИЋ
Крагујевац
Вуна садржи влакна од беланчевине кератина прекривена љускама. Када се потопи, вуна упија малу количину воде и тако се надме. Љуске се на тај начин подижу и преплићу.
Када вуна почне да се суши, а вода испари, кератинске нити враћају се у првобитно стање. Тада се љуске повијају, али остају чврсто испреплетане. Вунена нит тако постаје грубља и – краћа.
Врућа вода, алкална средина (као што је сапуница) и велики број покрета утичу на скупљање одеће од вуне. Насупрот томе, вуна на овци не може да се скупи када, рецимо, пада киша, јер ова домаћа животиња на кожи има нарочите масне супстанце које спречавају длаке да се замрсе.
Вунене ствари најбоље је носити на хемијско чишћење или прати ручно. Препоручује се хладна вода са посебним детерџентом за вуну. Након прања, одећу треба нежно исцедити и ставити у водораван положај да се осуши.
Постоји ли поврће тиркизне, небескоплаве боје?
ДУШАН ДОЈЧИНОВИЋ
Лесковац
Антоцијанин је један од пигмената који биљкама даје боју. „Одговоран” је за нијансе црвене и плаве боје. Осим тога, недавна научна истраживања показала су да ова супстанца повољно делује на крвне судове и да штити од рака, премда њен утицај још није довољно проучен. Антоцијанина има, на пример, у боровницама, шљивама, трешњама, плавом патлиџану. Осим тога, даје боју црвеном јесењем лишћу.
Боја неба ретко се среће у биљном свету. Плав кукуруз један је од ретких примера. Њега су гајила индијанска племена, а и данас га је највише на америчком континенту. Неки истраживачи тврде да је кукуруз ове боје много здравији од добро познатог, жутог, зато што садржи више антоцијанина. Кукуруз постоји у више боја, а може да се деси и да клип буде упечатљиво шарен, то јест, да има разнобојна зрна.
Када је такође реч о јестивим намирницама, једна врста млечне печурке (Lactarius indigo) цела је тиркизноплава. Плава печурка расте у неким деловима америчког континента. Млечне гљиве садрже нарочит сок који подсећа на течност по којој су добиле име, а ако наведену врсту прободете ножем, из ње ће потећи плаво млеко.
Веома сличне боје је Entoloma hochstetteri која припада роду шљивовача, али није за јело. Може да се нађе на Новом Зеланду, а ова држава ју је чак приказала на новчаници, заједно са птицом кокако. Сматра се да су ове печурке плаве захваљујући угљоводонику азулену.
Савремена наука може вештачким путем да створи биљке у свим могућим бојама. Тако су научници са америчког Универзитета Корнел направили црвену и плаву врсту кромпира.