Зог чега се каже да је неко „ђаволов адвокат”?
ДУШАН, Београд
Данас се овај израз користи да означи некога ко заступа став другачији од оног који има већина осталих учесника у расправи, чак и особу која то ради из чисте забаве, или ситничавости, да види докле може да подупире своје (другачије) мишљење.
Међутим, порекло овог израза има историјско одређење – Advocatus Diaboli и данас је званичник у хијерархији Римокатоличке цркве који износи разлоге противне ставовима већине других свештених лица у случајевима предлога да се нека особа прогласи за свету. Његов задатак у поступку канонизације састоји се у томе да буде сумњичав у погледу карактера кандидата за свеца, да испита доказе о његовим/њеним врлинама и богоугодним делима, провери околности под којима су се догађала чуда која се приписују будућем свецу. Advocatus Dei чинио је све супротно, износећи доказе у прилог канонизацији. Ову дужност успоставио је 1587. године папа Сикст V, (1521–1590), рођен у Боки Которској као православац Срећко Перић, који је у римокатоличку веру прешао још као дете и постао Феличе Перети.
Чуо сам да постоји лампа која се напаја сланом водом. Ако је то истина, где могу да је нађем?
ДУЛЕ, Београд
Уместо свећа, бакљи, петролејки, скупе струје и штетних батерија, енергија Сунца већ је искоришћена за осветљење, а сад је на ред дошло и море. Организација „Гринпис” одлучила је да помогне Филипинима, а одатле се чаробна лампа проширила светoм. Прво, Филипинци су веома сиромашни, толико да су им и батеријске лампе скупе. Затим, ова држава простире се на 7.107 острва и трећа је у свету по природним катастрофама попут поплава и земљотреса, те је сасвим очигледно због чега су инжењери Универзитета Де Ла Сал у Манили направили лампу на воду. И бесплатно је достављају становницима многобројних острва.
Чаша слане морске воде (или обичне, с додатком две кашике соли, у слатководним беспућима света) довољна је да светиљка ради осам сати. У зависности од тога колико се често користи, електрода у лампи може да потраје и годину дана. Осим осветљавања, лампе сад могу да пуне и паметне мобилне телефоне и друге електронске уређаје, за потребе научника и истраживача у „нецивилизованим” подручјима света. Код нас могу да се нађу у неким специјализованим продавницама за осветљење.
Случајно ми се десило да загризем сендвич, а на њему је остало парче алуминијумске фолије. Осетио сам јак бол. Зашто?
МИЛУТИН
Аранђеловац
Сигурно си алуминијумску фолију загризао пломбираним зубом, јер само у том случају човек може да осети бол. Старе смесе којима се пломбирао зуб садржале су и легуру сребра, а познато је да сребро у додиру с алуминијумом изазива благи електрични набој. Зато када човек загризе фолију пломбираним зубом, од струје која се појави, осети оштар, готово паралишући бол.
Данас се углавном користе беле (композитне) пломбе које, осим што природније изгледају, не праве овакве невоље.
Чула сам да се Црно море помиње као место старозаветног потопа. Има ли истине у томе?
МИЛИЦА, Београд
Према једном тексту у часопису „Њу сајентист” (мај 2002), истраживачи су јужно од Босфора открили велику подводну делту и показатеље снажног прилива слатке воде из правца Црног мора, у осмом миленијуму пре наше ере. То је допринело јачању претпоставке о Црном мору као месту са кога је библијски Ноје спасао живи свет. Према овој претпоставци, данашње Црно море настало је тако што се до тада слатководно језеро повлачењем глечера током последњег леденог доба нагло напунило морском водом из Средоземног мора. Заступници ове претпоставке тврде да се потоп догодио око 5.600. године пре наше ере, изазвао сеобе народа са тог простора у Панонску низију и допринео ширењу тамошње неолитске културе по југоисточној Европи и њено мешање с винчанском културом.
Обављена су и истраживања дна, како би се потврдила замисао да ће водена маса Црног мора, у којој нема кисеоника, изнедрити олупине бродова из најстаријих времена, јер организми који се хране дрветом у његовој води не могу да опстану. Већ на дубини од 150 метара Црно море нема довољно кисеоника који би омогућио живот нама познатим облицима биљака и животиња. Оно је првобитно било слатководно језеро, али га је слана вода Средоземног мора претворила у слано, беживотно језеро.
У водама данашње Турске откривени су на дубини од 100 метара љуштуре слатководних пужева, древне обале и потопљене речне долине. Пробе с угљеником С14 показале су да су љуштуре старе око 7.000 година. На истој дубини откривене су и олупине старих бродова, две из времена Римског и једна из доба Византијског царства. На олупинама су нађене амфоре, али се није сазнало шта се у њима превозило.
Да ли је тачно да је писцу лорду Бајрону медвед био кућни љубимац?
ИВАНА ПАВЛОВИЋ
Зајечар
Тачно је, а о томе сведоче и личне белешке писца у којима спомиње свог „новог пријатеља”. Лорд Џорџ Гордон Бајрон (1788–1824), један од најзначајнијих енглеских романтичара, био је познат по томе што није нарочито држао до друштвених правила. Када је 1805. године постао студент на Тринити колеџу у Кембриџу, одмах се изнервирао када је у правилнику прочитао да је забрањено држање паса у спаваоници. Био је велики љубитељ животиња, па је тражио начин да превари закон. Тако му је пало на памет да на Универзитет доведе медведа. Покушали су да га спрече, али узалуд: нигде није било наведено да су медведи непожељни. Надлежни нису знали како да му се супротставе, па је Бајрон већ сутрадан почео да шета свог новог љубимца на узици за псе. Осим великог броја паса и мачака, писац је током живота гајио и пауна, разне врсте мајмуна, даброве, па чак и крокодила.
Да ли је тачно да делфини спавају са једним отвореним оком?
Дејан
Обреновац
С обзиром на то да повремено морају да излазе на површину како би обновили залихе кисеоника, као и због сталног опреза да не постану мета грабљивица, делфини заиста одмарају и спавају само са једним затвореним оком. Тако једна половина мозга добија преко потребан сан, док је друга спремна да реагује на сваку опасност. Активна половина, такође, управља радом дисајних путева као и мишића, неопходим да би се одржала топлота тела. Током 24 часа, обе половине мозга у просеку одспавају по четири сата.
Гледао сам на филму да ће први људи на Марсу покушати да искористе сопствени измет како би ђубрили тло за поврће и житарице. Да ли је то тачно, и да ли је уопште могуће?
МИША из Београда
Једно је сигурно: ако људи успеју да се домогну Марса и населе на њему, један од највећих изазова с којима ће се суочити јесте да себи обезбеде довољно хране и воде да би преживели. Због огромне раздаљине никакви конвоји за снабдевање са Земље неће бити могући. То значи да ако неко жели да поједе хлеб или парадајз на Марсу, мораће тамо и да из направи и узгоји. Ако изузмемо велике тешкоће с наводњавањем и осветљавањем усева (а да притом буду заштићени од штетног зрачења), велика препрека коју би требало савладати јесте и плодно земљиште, односно азот нужан за раст биљака. У људском измету постоји азот, а и бактерије које га разлажу на нитрате које биљке користе. Но, уз те корисне бактерије у измету би се налазиле и све друге штетне бактерије које би посада донела са собом на Марс. Ако би се заражени измет посуо по усевима, штетне бактерије могле би да се размноже и учине биљке штетним по људско здравље. Да би новопечени Марсовци избегли такву страшну судбину, мораће да оставе сопствени измет да се „крчка” неколико месеци са средствима које ће побити штетне бактерије. Због тога ће за првих неколико месеци боравка на Црвеној планети морати да смисле неки резервни пољопривредни план.
Како да очистим упрљану траку у унутрашњем делу панама-шешира?
ПЕТАР, Бешка
Траке од чвршћег сатена или чешће, рипса, у унутрашњости шешира намењене су управо упијању зноја, па их повремено треба очистити од соли која остаје на њима. Траке су обично пришивене само за један крај, што олакшава посао. Узмите раствор алкохолног сирћета и соде-бикарбоне и меком крпицом умоченом у раствор истрљајте траку. Помоћи ће и чинија топле воде са средством за прање рубља или судова. Обавезно исперите траку и осушите шешир на тамном, промајном месту. Ако резултати не буду задовољавајући, верујемо да ће сваки шеширџија бити вољан да замени дотрајалу траку вашег омиљеног шешира.
Узгрeд, панама-шешир пореклом је из Еквадора и прави се уплитањем листова биљке Carludovica palmata а почетком 20. века биo je обавезан део летње мушке гардеробе. Према предању, најбољи панама-шешири толико су густо уплетени да њима може да се захвати вода и толико су меки да савијени могу да се протерају кроз венчани прстен.