Занима ме који краљ је најдуже владао.
ПЕТАР ВЕСИЋ
Ниш
Британска краљица Елизабета II (1926) најдуже влада у историји ове земље. На престолу је од 1952. године, што значи да њена владавина траје већ 65 година. У Француској је на престолу најдуже остао Луј XIV (1638–1715), а његову владавину дугу 72 године прекинула је смрт. Занимљиво је да га је наследио тек праунук, потоњи Луј XV (1710–1774). Србијом је најдуже владао краљ Милутин (1253–1321), скоро 40 година.
Међутим, на свету је најдуже владао Собуза II (1899–1982). Проглашен је за краља афричке земље Свазиленд када је имао само четири месеца, након што му је умро отац, и владао је целог живота, односно 83 године. Док није стасао, његова баба имала је улогу намесника, а званично је преузео власт 1921. године.
Ипак, постоји могућност да је неко владао скоро цео век. Непотврђени извори преносе да је пре око 4.000 година египатски фараон Пепи II на престолу провео чак 94 године.
Зашто постоје пегице и како их скинути?
МАТЕЈА Т.
ЈАСМИНА И.
ЈОВАНА С.
Пеге су смеђе тачкица на кожи, најчешће на носу, образима, раменима. За стварање пегица одговорно је више гена, међу којима је MC1R. Овај ген утиче на стварање беланчевине меланокортин 1, рецептора у меланоцитима, ћелијама које производе пигмент меланин. Ова супстанца даје боју коси, кожи и очима. Меланоцити стварају две врсте меланина – еумеланин и феомеланин. Особе са тамном косом и кожом имају више еумеланина, док плавокоси, риђокоси и пегави имају више феомеланина. Такође, повећано излагање сунцу доприноси појави пега.
Пеге могу да се сакрију шминком. Осим тога, иако постоји више начина да се њихов број смањи или да се „избеле” (различите креме за избељивање, уклањање ласером, течним азотом...), далеко је боље и учинковитије да спречите да се уопште појаве тако што ћете се добро заштитити од сунца.
Чула сам да вашке беже од фарбане косе. Да ли је то тачно?
ЛЕНА
Београд
Вашке нападају косу без обзира на то да ли је она офарбана или не. Ни дужина косе нема никаквог утицаја, премда их је теже истребити ако је коса дуга. Ипак, верује се да вашке могу да се сузбију јаким састојцима каквих има у фарби за косу, попут амонијака. Ова моћ приписује се и кокосовом и маслиновом уљу. Сматра се да ове супстанце отежавају дисање паразиту, али није потврђено да утичу на његово потпуно истребљење.
Вашка која напада косу (Pediculus humanus capitis) дуга је два до три милиметра. Овај инсект смеђе боје не може ни да лети ни да скаче, али се веома брзо креће и прелази око 24 центиметара у минути. Његова јаја су овална и бела, дужине око једног милиметра. Вашке се преносе са једне главе на другу непосредним додиром или заједничким коришћењем пешкира, јастучнице, чешља, капе... Када се нађу на коси, сисају крв са коже главе. Не нападају животиње. Такође, иако изазивају велики свраб, не преносе никакве болести.
Да ли знаш ко је измислио фен за косу?
ТАЊА
Суботица
Први фен за косу изумео је француски фризер Александар Годфроа (1852–1933) крајем 19. века. Његов проналазак се, међутим, знатно разликује од фена који данас користимо. Годфроа га је употребљавао у свом фризерском салону у граду Сент Луису, у држави Мисури. Реч је о цевима које спроводе ваздух од извора топлоте (на пример, штедњака) до хаубе под којoм се налази муштеријина глава.
Године 1926. један француски произвођач направио је фен који личи на онај који користимо данас. У то време користио се у најразличитије сврхе: за смањивање болова, загревање кревета, одмрзавање хране...
Ко је осмислио изглед заставе Европске уније и шта она симболизује?
РЕЉА КОСТИЋ
Панчево
Застава Европске уније има дванаест кружно распоређених звездица боје злата на плавој позадини. Њен творац је Арсен Ец (1908–1989), уметник и службеник задужен за пошту у Савету Европе. Ова установа основана је 1949. године у француском граду Стразбуру. Како је новопеченом Савету био потребан симбол, на његову адресу пристигло је мноштво предлога, а сам Ец приложио их је на десетине. На пример, једна од замисли била је да застава буде бела са зеленим крстом као хришћанским знаком. Међутим, бела је одбачена као могућност јер се застава у тој боји може лако испрљати, а било је приговора и на рачун верских обележја. Такође, предлагани су црвени крст чија боја представља крваву европску историју, Сунце које симболизује наду и правду...
Најзад, 1955. године Савет сужава избор на две плаве заставе: сазвежђе које симболизује европске градове, са Стразбуром као најсјајнијом звездицом, дело шпанског дипломате, новинара и писца Салвадора де Мадаријага (1886−1978), и Ецов предлог. Европска унија 1983. године преузела је заставу Савета Европе.
Број звездица на застави заправо не означава број држава чланица Европске уније, јер је ова заједница тек 1986. године бројала толико земаља. Звездице су распоређене као бројеви на сату, што означава јединство Уније.
Касније је Ец признао да је ипак био подстакнут обележјима католичке вере. Наиме, видео је на амајлијама које су се продавале на улици осликану Девицу Марију са звезданим ореолом. Ова слика такође се може видети у неким катедралама, а описује се и у Откривењу Јовановом: „жена обучена у сунце и месец под њеним ногама, а на глави јој венац од дванаест звезда”. Такође, плава боја која се налази на позадини заставе најчешће се везује за Исусову мајку.
Да ли све врсте паука плету паучину?
ЖЕЉКО
Смедерево
Постоји преко 40.000 врста паукова и сви луче нарочиту беланчевину која служи за плетење мреже, заштиту јаја, онеспособљавање плена. Има више облика паучине. На пример, мрежа породице Araneidae подсећа на точак, док Latrodectus (црна удовица) прави веома густ и наизглед неправилан сплет нити. Саме нити могу бити различите дебљине и различитог степена лепљивости.
Паучина има улогу клопке за хватање инсеката. Међутим, постоје паукови који не праве мреже, јер им нису потребне да улове плен. На пример, највећи паук на свету, голијат (Theraphosa blondi) плен онеспособљава отровом. Лови жабе, мишеве, инсекте, а понекад и птице.
Да ли би могао да напишеш нешто о градићу Ронди у Шпанији?
ЛЕА РАМЉАК
Нови Сад
Ронда се налази у шпанској покрајини Андалузији на југу земље. Од града Малаге удаљена је стотинак километара. Изграђена је на стенама кањона Ел Тахо испод којег тече река Гвадалевин. Са висине од око 100 метара пружа се поглед од којег застаје дах.
У Ронди се налази једна од најстаријих арена за кориду у Шпанији. Саграђена је крајем 18. века, а данас служи као музеј и место где се одржава свечана корида почетком септембра. Верује се да је развоју борбе с биковима допринела једна породица матадора из Ронде. Наиме, сматра се да је Франсиско Ромеро (1700–1763) први матадор који се није борио на коњу. Његов унук Педро Ромеро (1754–1839) један је од најпознатијих матадора Шпаније. Процењује се да је убио више од пет хиљада бикова. Шпански сликар Франсиско Гоја (1746–1828) насликао је портрет славног борца, као и низ графика „Тауромахија” које приказују кориду.
Још један успешан матадор, Антоњо Ордоњез (1932–1998) одлучио је да ода почаст свом славном претходнику Педру Ромеру и великом уметнику Гоји. Године 1954. установио је поменуту свечану кориду на којој учесници носе богато украшене костиме попут оних са Гојиних слика. Од тада се ова свечаност одржава сваке године у исто време у Ронди, а прате је надметања у другим областима попут музике, плеса, прерушавања...
Како је изгледао први усисивач?
СОФИЈА
Пожаревац
Верује се да је први усисивач настао у САД крајем 19. века. У питању је био мали и не нарочито практичан ручни уређај. Током чишћења требало је да се гура и да се у исто време покреће ручка на њему.
Американци су покушавали да усаврше изум, али их је превазишао енглески инжењер Хуберт Сесил Бут (1871–1955) 1901. године. Наиме, једном приликом у Лондону је видео справу која је тада служила за чишћење тепиха. Радила је тако што би ослобађала ваздух који би прашину са тепиха одувао у нарочиту кутију. Бут се досетио да би машина могла да увлачи прашину у себе, уместо да је шири. Његов усисивач састојао се од велике кочије коју су вукли коњи, мотора који је управљао ваздушном пумпом и дугих цеви које су усисавале прљавштину. Енглез је основао предузеће за чишћење, а усисивач који је користио стајао је испред муштеријине куће, док су цеви пролазиле кроз прозоре и врата до соба.
Бутов проналазак постао је славан 1902. године, захваљујући припремама за крунисање енглеског владара Едварда VII (1841–1910) и његове жене Александре (1844–1925). Надлежни су тада унајмили Бута да очисти Вестминстерску опатију пре и после свечаности. Пошто је посао обављен са великим успехом, а краљ је од Бута наручио два усисивача – један за замак Виндзор, други за Бакингемску палату.