У броју 3416 у Петковдану сте писали о аустроугарској објави рата Србији. Зашто је телеграм са фотографије коју сте објавили написан на француском?
ЛУКА
Београд
Због тога што је међународна дипломатија постала професија која се изучава у школама у време када је Француска била светска велесила, а њен језик распрострањен у међународним договорима. Пре француског такође су постојали заједнички језици – прво скуп старогрчких дијалеката koine којим су се у Средоземљу и околини споразумевали сви трговци и властодршци, а потом латински. За невољу, увек је било и преводилаца, само сте морали бити сигурни да добро знају та (бар) два језика и да су – добронамерни.
До 14. века, када су градови, занатлије и трговци почели да се измичу из скута црквене власти, француски језик говорило је пола Европе. Из Стогодишњег рата Француска монархија изашла је 1453. године као победница, и почела је да се шири и у Северној Америци и Африци. Ширио се и језик, а Наполеон је допринео да се начин управљања државом, школство, војска, дипломатија других земаља, угледају на Француску. Оснивањем међународних организација, нарочито оних са седиштем у Женеви и Паризу, заједнички језик дипломатије и даље је био неприкосновен – француски.
Наравно, Велика Британија и САД преузели су вођство у међународним пословима у 20. веку, тако да су већ услови Версајског мировног споразума после Првог светског рата исписани и на француском и на енглеском језику. Данас Уједињене нације имају два „радна” језика – француски и енглески, и још четири званична – арапски, мандарински, руски и шпански. Има већ и предлога да се у том светском поретку језика нешто мења. На пример, француски језик говори 70 милиона људи, а хинди, португалски, јапански, индонежански и бенгалски, шпански, руски и арапски много више. Иако светска политика можда то не показује, демографија је неумољива и вероватно ће се неки језици многољудних земаља (и све моћнијих економија) пробити у елиту најважнијих језика међународних односа. Ипак, кад боље размислите, кад вам неко пошаље телеграм с објавом рата, језик на коме је написана стварно није нарочито важан.
Прочитао сам у једном часопису да постоје црвене панде. Да ли бисте могли да напишете нешто више о њима?
АЛЕКСАНДАР
Зајечар
Црвене или мале панде настањују искључиво југоисточну Азију, и то планински масив Хималаја. Највише их има на подручју Непала и у јужној Кини. Насељавају пошумљене крајеве на надморској висини од 2.200 до 4.800 метара. Слично као њихови црно-бели рођаци, то јест, велике панде, и ове животиње имају одлике блиске медведима и ракунима. Поред боје, разликују се и по томе што су знатно мање растом – просечна дужина им је између 79 и 120 центиметара, укључујући и реп дугачак између 30 и 60 центиметара. Хране се највише бамбусом, баш као и велике панде. Најживље су у зору и сумрак, а током дана углавном се одмарају у гранама и шупљинама дрвећа. Црвене панде се, нажалост, убрајају у угрожене врсте. Процењује се да данас има тек око 2.500 одраслих јединки и сваке године их је све мање.
Недавно сам у некој телевизијској емисији гледао људе који ходају по ватри. Шта треба да урадим да бих и ја то могао?
ДАЛИБОР
Севојно
Прво, не треба ходати по ватри. Ово није мудровање, већ техничко објашњење. Упркос називу вештине, ходачи по ватри заправо корачају по ужареном угљевљу прекривеном пепелом. Свако ко би заиста ходао по ватри завршио би с тешким опекотинама. Угаљ је добар проводник топлоте, а пепео добар изолатор, па успорава пренос топлоте. Ако се хитро корача по угљу прекривеном пепелом, стопала не би требало да буду опечена. Да би боље дочарали утисак опасности, ходачи по ватри изводе своју тачку у вечерњим сатима кад сјај угља у тами све чини да изгледа опасније него што заправо јесте.
Зашто женско срце куца брже од мушког?
ДРАГАН
Београд
Женско срце мање је од срца мушкарца, па је потребно да брже ради како би пумпало довољну количину крви у тело. У просеку, пулс мушкарца износи између 70 и 72 откуцаја у минути, док се код жена креће између 78 и 82. Новија истраживања научника из Канаде показала су да овакав ритам вероватно има везе и са лучењем женског хормона естрогена, који утиче на то да неке функције у телу „лепшег пола” буду брже него код мушкараца. „Прековремени” рад срца један је од разлога зашто жене пре осете умор након неке физичке активности.
Чиме се хране биљке месождерке?
ЗОРАНА МИЛОШЕВИЋ
Јагодина
Месождерке или карниворне биљке користе посебне клопке како би ухватиле ситне животиње, највише инсекте неопходне да би се прехраниле. Расту на земљишту као што су мочваре, тресетишта, пешчаре, стене и остала места која немају довољно минералних материја, нарочито азота и фосфора.
Да би обезбедиле потребне хранљиве састојке, ове биљке су се временом прилагодиле и развиле способност хватања животињског плена. Једна група месождерки то чини пасивно, то јест, има лепљиво лишће на које се инсект залепи, угине и буде сварен. Неке имају листове у облику кантица. Када животиња упадне у њих, не може да изађе јер јој углачани зидови клопке онемогућавају да се уз њих узвере. Активне месождерке могу да покрећу поједине своје делове како би ловиле – или су у питању израштаји који се померају и опкољавају плен, или се листови веома брзо склапају чим животиња додирне длачице на унутрашњој страни.
Много волим да читам и гледам филмове о Јапану и њиховим обичајима, а посебно су ми занимљиви самураји. Да ли можеш да ми одговориш ко је направио први самурајски мач на свету?
ДУШКО МАТИЋ
Севојно
Легенда каже да је човек који је измислио технологију за ковање првог закривљеног мача који је имао оштрицу само с једне стране – такозваног „тачија” – био ковач по имену Амакуни Јасуцуна. Живео је око 700. године, и једном приликом стајао је на вратима своје радионице посматрајући војнике који су се враћали из битке. Приметио је да многи имају поломљене мачеве, након чега је свом сину Амакури рекао да од њих покупи неколико оштећених примерака. Њих двојица су се потом повукла у радионицу и закључала врата да их нико не би ометао. Након 31 дана поново су изашли, носећи нови тип неуништивог мача. Није познато колико има истине у тој причи, али историјски извори сведоче о томе да су самурајски мачеви око 900. године били веома распрострањени, док из раздобља пре тога има веома мало преживелих примерака. Технологија прављења оштрица на „тачију” – као и на његовом наследнику из 12. века, „катани” – изискује стотине сати рада, загревања, ковања и савијања челика, као и спајање легура различитих чврстоћа и других својстава током веома сложеног поступка загревања и хлађења како би сечиво на крају имало жељени квалитет.
Како се уклањају тетоваже?
ДАНИЦА
Краљево
До појаве савремене технологије није постојао начин да се тетоваже уклоне, а да се не оштети околна кожа и ткиво. Данас се овај поступак успешно спроводи захваљујући ласерима. С обзиром на то да имају изузетно кратак импулс, они делују искључиво на боју и не изазивају крварење и друга оштећења ткива. Пигменти од којих је сачињена тетоважа разлажу се под утицајем ласерских зрака, а затим их „упија” наш лимфни систем. Најлакше се уклањају једнобојне тетоваже, а у случају оних које имају много нијанси може да се деси да и након уклањања остану једва видљиви обриси.
Да ли је тачно да црна чиопа проведе цео живот у ваздуху?
Нина
Суботица
Невероватно, али истинито – младе чиопе могу прве две или три године живота да проведу искључиво у ваздуху. Хране се летећим инсектима, узимају воду у лету изнад језера или река, чак и спавају лебдећи на ветру. Ако црна чиопа (изгледом врло слична ласти, али припада истој породици као колибри) слети на земљу, неће моћи да узлети зато што су јој ноге прекратке, а крила уска и дугачка. Ако нађете неповређену црну чиопу која се приземљила, можете да јој помогнете да узлети тако што ћете је однети до неког високог прозора и ставити на длан. Она не полеће увис, већ скаче и у слободном паду добија брзину потребну за лет.