Занима ме шта је то клепсидра?
Јована
Панчево
Клепсидра је водени сат који су стари Египћани користили већ у другом миленијуму пре нове ере. То је, у ствари, била посуда с малим отвором на дну кроз који је истицала вода. На самој посуди постојала је скала која је означавала време за које вода исцури. Клепсидра је радила на истом принципу као и пешчани сат, само што је, уместо песка, код ње употребљавана вода.
Зашто се неким људима кија кад гледају у светло?
ЗОРАН, Смедерево
Научници су утврдили да свака четврта особа има нагон за кијањем под утицајем јаке светлости. Ова појава названа је синдром фото-кијања. Нека истраживања показала су да је узрок у нервима – онај који управља кијањем налазе се врло близу нерва који реагује на јаку светлост. У питању су трограни живац, чији се део налази у носу, и очни живац. Када светлост изазове надражај очног живца, он шаље сигнал мозгу да сузи зенице. Претпоставка је да део тог сигнала стигне и до трограног нерва, због чега се јавља нагон за кијањем. Стручњаци тврде да је ово безопасно и да не може да се повеже с неким другим медицинским стањима. Занимљиво је да га је споменуо још грчки филозоф Аристотел (384–322 пре н. е), доводећи у везу излагање јаком сунцу и кијање.
Из ког језика потиче израз сноб?
Дејан Јовић
Београд
Распрострањено је мишљење да је ова реч настала као скраћеница од латинског израза sine nobilitate која означава неплемића, то јест грађанина без племићког порекла. Међутим, Оксфордски речник оспорава ово објашњење. Према њиховим изворима, први пут је забележено да се реч користила крајем 18. века и односила се на обућара или његовог помоћника. Отприлике у то време израз се одомаћио међу студентима на Кембриџу. За њих сноб није био неко без племићке титуле нити особа скромног порекла, већ просто свако ко није студирао. Тек од 19. века израз је почео да се везује за особе нижег социјалног и друштвеног положаја који на све начине покушавају да делују отмено и изједначе са припадницима више класе, иако им за то недостају одговарајући квалитети. За њих се у српском језику употребљавају изрази „скоројевић” или „покондирена тиква”.
Зашто светло привлачи мољце и лептире?
ДУШАН
Београд
Ово је веома важно питање, подједнако за ентомологе, научнике који се баве инсектима, и за екологе који прикупљају лептире и мољце уз помоћ светлосних замки. Међутим, нема одговора око ког се сви научници слажу. Од више стотина хиљада врста ноћних лептира и мољаца, највећи број њих се не окупља око светла. Ми примећујемо само оне који то чине, поготово када их сијалица спржи. Али и међу њима се уочавају разлике: неки спирално лете према извору светла, а други се запуте право према сијалици, а онда круже око ње. Примећене су и разлике у зависности од пола инсекта и доба ноћи. Неки научници закључили су да мужјаци лептира и мољаца забуном помисле од свеће да су женке, због топлоте и мириса воска. На ову појаву утичу и Месечеве мене, положај Месеца на небу и видљивост. Зато неки научници претпостављају да се код одређених врста мољаца и ноћних лептира еволуцијом развила навика да користе природно светло за сналажење у простору. Једна стара претпоставка каже да се мољци делом сналазе у простору одржавајући врло одређен угао лета у поређењу са Месецом, па зато спирално лете према вештачком светлу.
Зна ли се колико дуго живе птице?
Марко П.
Ниш
О животном веку у птичјем свету тешко је с поуздањем говорити. На то колико ће трајати утиче много околности, од природних непријатеља до загађења атмосфере. Али верује се да папагаји, лабудови и разне птице сличне орловима спадају међу дуговечније. У просеку могу да живе око 70 а понекад и дуже од 100 година. Ти подаци добијени су на основу случајних примерака и, како се ограђују природњаци који се баве истраживањем птичјег века, не морају да буду мерило за целу врсту. Природњак Стенли Флауер (1871–1946), који се бавио истраживањем старости код животиња, сматрао је да птице живе дуже од сисара.
Досад поуздано утврђене утврђене старости код птица обухватају једну орлолику сову од шездесет осам година, кондора од педесет две, папагаја од педесет четири и белог несита од педесет једну годину. Чак и неке мале птице могу да живе изненађујуће дуго. Тако чворак може да надмаши седамнаест година, канаринац двадесет две, црноћуба зеба тридесет година.
Током зиме често ми пуца кожа на рукама, зашто се то дешава?
ГОРДАНА, Београд
Током зимских месеци тело се суочава с ниским температурама, сувљим ваздухом, временским непогодама и ветровима који могу да оштете кожу. Осим тога, на њу лоше утиче топао и сув ваздух у загрејаним просторијама. Уколико шаке нису заштићене рукавицама, врло брзо ће почети да се суше, перутају, а понекад може доћи до пуцања и стварања раница. Ово се дешава зато што је кожа на рукама тања, има мање лојних жлезда, па је и осетљивија него на другим деловима тела. Зато је неопходно да се посебна пажња посвети њеној правилној нези. Исушивање може да се спречи редовном употребом крема и балзама који се бирају на основу типа коже. Поред тога, неке намирнице које свакодневно користимо у кухињи показале су се као добар лек за оштећене шаке. Могу да се масирају медом, жуманцетом, бадемовим и маслиновим уљем, авокадом...
Занима ме да ли знате нешто о етничкој групи Шопи.
МАРКО
Нови Београд
Шопи су етнографска подгрупа у Србији, Бугарској и Македонији. Насељавају западну Бугарску око Софије – област која се зове Шоплук, југоисточну Србију око Пирота, и источну Македонији око Штипа и Кратова, као и мали део Грчке. У зависности од државе у којој живе, изјашњавају се као Срби, Бугари или Македонци.
Одликује их јединствена народна ношња. Шопска мушка ношња је бела с високом белом капом коју називају гугла, мада се у неким крајевима може наићи и на црну ношњу с црном, ниском капом. Женске ношње су разнобојне.
Уобичајена шопска кућа с огњиштем у средини данас је права реткост и може да се нађе само у забаченим селима у Бугарској.
Уметност веза широко је распрострањена и цењена код Шопа, а познати су и по љубави према брзом и живахном плесу. Занимљиво је да је највећи траг шопске културе код нас оставило јело из њихове националне кухиње – шопска салата.