Обожавам пржене младе кромпириће! Мама ми каже да никако не купујем оне зеленкасте јер су отровни. Да ли је то тачно?
МИЛОВАН, Београд
Мама је у праву. Кромпир се чува на тамном и прохладном месту (које није фрижидер) како би задржао свежину и хранљива својства. Ако су кртоле на светлом и топлом месту, она „окца” сматрају да су у погодном окружењу за размножавање и почињу да клијају, стварајуће нове изданке. У складу с растом потомства повећава се и производња хлорофила који полако боји кору и део кртоле у зелено. Хлорофил је, наравно, безазлен али је и показатељ да у кромпирима расте и количина соланина који биљке из породица помоћница (Solanaceae) користе за одбрану од гладних штеточина попут кромпирове златице. Соланин је нервни отров и, ако (веома гладна) одрасла особа поједе око пола килограма зелених кромпира, може озбиљно да се разболи.
Кувањем, пржењем и печењем соланин се не уништава. Унет у мањој количини изазива пробавне и нервне поремећаје – главобољу, повраћање, грчеве, неуредан срчани ритам, вртоглавицу. У тежим случајевима изазива привиђења, парализу, хипотермију, а доза од 3 до 6 мг по килограму телесне тежине може да доведе до смртног исхода.
Ако су вам већ подвалили неки зелени кромпир боље је да га баците, а још боље да га ставите у саксију и заливате и после извесног времена добијете своје зреле кромпириће.
Да ли би бубашвабе преживеле нуклеарни рат?
Зорица
Костолац
Нашироко је распрострањено веровање да би, у случају разарања света нуклеарним оружјем, преживеле само бубашвабе. Међутим, то је нетачно, из два разлога.
Као прво, фама око отпорности бубашваба на зрачење несразмерно је преувеличана. Тачно је, бубашвабе јесу издржљивије од људи, али то важи за дословно све инсекте. Једноставна грађа њихових тела и веома кратак животни век чине их мање рањивим. Бубашваба може да преживи свега 6 до 15 пута јачу дозу зрачења од оне која би за људе била смртоносна. Изузетак је паразитска оса Habrobracon која може да издржи 180 пута јачу дозу зрачења.
Поред тога, врсте бубашваба које ми виђамо су оне које су се прилагодиле животу с људима. Ако би човечанство било збрисано с лица Земље, дошло би до краткотрајне најезде бубашваба јер би се оне несметано храниле неочекивано повећаним количинама хране. Не би изумрле, али поред њих има још много врста инсеката које се хране лешевима и трулежи, и сви би подједнако похрлили на гозбу.
Од чега се добијају етерична уља?
Гордана
Крагујевац
Производ су биљних ћелија етарског биља, или настају у међућелијском простору. Издвајају се процесом дестилације помоћу водене паре, сушењем, као и помоћу посебних растварача. Етерична уља су најчешће безбојна или жућкаста, имају јак мирис и брзо испаравају. Састоје се од разних једињења, од којих су најзаступљенији терпени, угљоводоници који им и дају пријатан мирис. Етарска уља присутна су у готово свим деловима: корену, листу, цвету, стабљици и плоду. Постоји више хиљада ароматичних биљака из којих се добијају, а неке од њих су: лаванда, оморика, анис, мирођија, жалфија, мајчина душица... Уља се користе као зачини, у медицини, прехрамбеној и козметичкој индустрији.
Шта изучава ентомологија?
Илија
Београд
Ентомологија је биолошка научна грана која се бави изучавањем инсеката. Ове животиње, углавном мањих размера, најмногобројнија су бића на планети. Врло су разнолики по изгледу и животним навикама, због чега су подељени на многобројне врсте: тврдокрилце, опнокрилце, лептире, риличаре и друге. Процењује се да данас постоји око 800 хиљада описаних врста инсеката, више од свих осталих животиња заједно. Верује се да је њихов укупан број између 10 и 30 милиона врста. У оквиру ове науке, стручњаци који се називају ентомолози, проучавају: облик, анатомију, екологију, биологију понашања, социобиологију. Због опсежног подручја деловања ентомологија се дели на општу и примењену.
Зна ли се порекло воде на Земљи?
ДУШАН
Лесковац
О пореклу воде на нашој планети постоје противречна мишљења. Већина научника верује да вода потиче из леда заробљеног у парчићима прашине која је кружила око Сунца првих дана образовања Сунчевог система, пре 4,6 милијарди година.
Услед дејства гравитационих сила, ови парчићи спајали су се у такозване планетезимале, веће делове који су се сударали и стапали, стварајући Земљу и друге планете. Последична топлота довела је до тога да лед испари, образујући атмосферу пуну паре коју је Земљина гравитација задржала све док се пара није охладила и кондензовала у течну воду. Један део ове примордијалне воде можда је и данас заробљен унутар Земље.
У међувремену, посматрања комета открила су присуство воде, чији изотопски састав није исти као у земаљској води. Међутим, лако може да се деси да је течност коју пијемо сваког дана доспела на Земљу приликом удара астероида.
Када је снимљен први Дизнијев филм?
Марија
Београд
Први дугометражни цртани филм продукцијске куће „Волт Дизни” био је „Снежана и седам патуљака”, снимљен далеке 1937. године. То је и први дугометражни цртани филм настао на простору Сједињених Америчких Држава. Након екранизације истоимене бајке браће Грим, у овом студију настали су бројни дечији и породични филмови, намењени свим узрастима. Изузетак је остварење „Пирати с Кариба: Проклетство црног бисера” (2003), који је добио ознаку да се не препоручује млађима од 13 година. Неки од Дизнијевих најпознатијих цртаћа су: „Бамби” (1942), „Пепељуга” (1950), „Петар Пан” (1953), „Мала сирена” (1989), „Краљ лавова” (1994).
Која животиња је највиша на свету?
ДАРКО
Ниш
Највише животиње на свету су жирафе.
Мужјак жирафе може да порасте до висине од чак пет и по метара, а да би се крв потисла на тако велику висину, жирафа има и огромно срце, тешко 11 килограма.
И тек рођено младунче више је од човека просечне висине – има 1,8 метара и веома брзо расте, по центиметар-два дневно.
Јоца Јагодинац (фотографија десно)
Да ли постоји неки заиста ефикасан лек против шкргутања зубима?
Веселинка Терзић
Пружатовац
Шкргутање зубима или бруксизам јесте појава невољног стискања мишића вилице која узрокује да се зуби горње и доње вилице „сударају” и тару, а ако потраје, може да изазове оштећења на зубима и самој вилици. Већина људи шкргуће зубима док спава, мада има и оних који ове потешкоће имају и дању. Шкргутање зубима није необично код деце и у већини случајева, како дете расте, шкргутање престане само од себе.
Решавање ове здравствене тегобе у осталим случајевима почиње одласком код зубара. Он ће утврдити да ли шкргутање изазива накривљен или недостајући зуб, неодговарајући загрижај или нека друга неправилност. Зубар вам може препоручити да ноћу носите и „зубни гард”, то јест, заштитне фолије. Оне саме по себи не заустављају шкргутање, али спречавају да се зуби оштете због њега.
Међутим, узрок бруксизма може да буде и сасвим другачије природе. У том случају, неопходно је да се ради на смањењу узрочника – стреса. Поред тога, препоручљиво је суздржавати се од испијања кафе и газираних пића с кофеином, алкохола и једења чоколаде. Не треба жвакати никакве предмете (на пример, врх оловке), а ни жвакаће гуме, јер се тако мишићи вилице „навикавају” на непрестано стезање. Можете покушати и да пред спавање опустите мишиће вилице тако што ћете прислонити топло парче тканине уз образ, тик испред уха.