Занима ме шта је антерија.
Тијана Рајић
Кучево
Антерија је старинска раскошна хаљина с дубоким изрезом на грудима. Дуга је до чланака и има дуге рукаве који су спреда отворени. Од струка наниже додавани су „клини” који су антерију проширивали у доњем делу тако да је деловала звонасто. Ову врсту одеће правили су мајстори терзије. Антерије су израђиване од свиленкасте памучне тканине, обично тамноцрвене боје с узаним белим пругама. Било их је и од броката са ситним мотивима, од танке свиле, као и од тешке, дебеле свиле, од сомота. Најраскошније су биле антерије с богатим златним везом на свили и сомоту.
Зашто се филмови дигитално ремастерују?
Жељко Милићевић
Зрењанин
Дигитално ремастеровање поступак је у филмској индустрији којим се побољшава квалитет старих филмова. Упркос томе што се брижљиво чувају у условима одговарајуће влажности и температуре, старе филмске траке временом пропадају, што доводи до оштећења слике. Зато се ролне филма пропуштају кроз скенер и претварају у дигиталне податке. Програм за дигиталну рестаурацију враћа оштрину и извлачи боје у складу с првобитним жељама редитеља филма. Поступак се мења у зависности од тога да ли ће се филм приказивати у биоскопу или на телевизији.
Да ли се мање покисне ако се по киши трчи него ако се хода?
Никола
Београд
Ко год се на киши нашао без кабанице или кишобрана био је мокар, без обзира да ли је трчао или ходао. Истина је да ако трчимо на киши проведемо мање времена, али понекад се догоди да се тако покисне више него док се хода. Да ли ће неко да покисне више или мање зависи у ком правцу капи падају и брзине којом човек треба да се креће, кажу научници. А како се према ударима кише усклади корак, најједноставније је објаснити сликовитим примером. Ако киша пада према вама или на вас, треба да трчите према заклону што је могуће брже. Ако пада под углом према вашим леђима, тада треба корачати или трчати истом брзином којом пада киша, односно упоредо с њом.
Како се зове птица из цртаних филмова о Пери Којоту и Птици тркачици?
ВАСИЛИЈЕ МИЛИЋ
Сврљиг
Прослављена цртана Птица тркачица заправо је животињица која живи у калифорнијским пустињама. То је Geococcyx californianus, птица висока око 25 центиметара и тешка пола килограма. Занимљиво је што, иако има крила, готово никад не лети, већ хода, тачније – трчи, достижући брзину од око 24 километра на час. Док трчи, калифорнијска птица држи груди усправно и укочено попут спринтера. Уколико уочи опасност, одмах почне да бежи.
Истини за вољу, којот лако може да је сустигне, за разлику од оног у цртаћу. Такође, глас калифорнијске тркачице није сличан оном који испушта њена имењакиња из цртаног филма, већ је сличнији гугутању голуба.
Зашто је месо коштица кајсије и шљиве отровно?
Мирко
Нови Сад
Меки део семена кајсије и шљиве – језгро – садржи у малим количинама цијановодоничну киселину. Иако језгро коштице обе воћке мами својим опорим укусом, не препоручује се да се једе у већим количинама. Цијановодонична киселина у том случају може да буде смртоносна јер се ово једињење везује за гвожђе из хемоглобина у нашој крви који због тога више није у стању да преноси кисеоник у мишиће и мозак, па веома лако може да дође до гушења и смрти. Иако и бадем припада породици ружа као шљива и кајсија, киселина у његовом језгру садржана је у веома малим количинама.
Чиме се хране шкољке?
Јелена из Бечеја
Као и кад је реч о неким другим мекушцима, и храна шкољки састоји се од најситнијих и најједноставнијих облика живих бића у мору. Зависно од врсте, шкољке увлаче хранљиве честице из воде у дупљу свог плашта, између режњева. Хранећи се на тај начин, порасту до зачуђујуће величине. Највећа од свих, позната као џиновска шкољка, становница коралних спрудова, има оклоп тежак и до 250 килограма.
Кад је настао израз „седам мора”?
АНА МИЛОЈЕВИЋ
Београд
Израз „седам мора”, који обухвата све велике морске површине, настао је још у антици, кад су сва позната водена пространства дељена на седам мора. У старом веку у тих седам мора спадали су: Европско (Средоземно) море, Персијски залив, Црвено, Источноафричко, Западноафричко море, Индијски океан и Кинеско море. Касније, од 16. до 18. века, сва светска мора подељена су на Северно и Јужно ледено море, Северноатлантски и Јужноатлантски океан, Северни и Јужни Пацифик и Индијски океан. Опет седам.
Зашто кратковидост код људи није искорењена природном селекцијом?
Наташа Гајић
Земун
На исти начин може да се постави и питање зашто природном селекцијом нису искорењени рак или дијабетес, или зашто сви не трчимо 100 метара за мање од 10 секунди. Међутим, природни одабир није нож којим можемо да одстранимо све што није савршено.
Кратковидост није обољење, већ природна промена ока и његове могућности изоштравања. Људски вид креће се од далековидог до кратковидог, а графикон којим би се то приказало имао би облик звона. Природни одабир незнатно даје предност онима у средини тог графикона, али не у толикој мери да одстрањује све промене унутар једне врсте.