У неколико кулинарских емисија видела сам да кувари користе воће питају. Да ли бисте могли да ми кажете нешто више о овој биљци?
КРИСТИНА, Врање
Питаја (Hylocereus undatus) позната је и као „змајско воће” због свог занимљивог облика и јарке боје коре. Припада породици кактуса и пореклом је из Средње Америке одакле је временом пренесена у остале крајеве света. Данас се највише узгаја у земљама источне и југоисточне Азије (Камбоџа, Вијетнам, Шри Ланка, Тајланд, Филипини, Малезија). Постоје три врсте слатке питаје, а најчешће се узгаја она јаркоцрвенкасте коре и „меса” беле боје са ситним црним семенкама, сличним кивију. Кора није јестива. Укусом подсећа на комбинацију крушке и кивија, или јагоде и диње. Често се користи у воћним салатама и разним дезертима. Богата је влакнима, као и бројним минералима и витаминима. Питаја је јединствена и по крупним цветовима који се отварају само ноћу, па је због тога позната и као „месечев цвет” или „госпа од ноћи”.
Да ли сме да се пије јогурт коме је истекао рок трајања?
ВЕСНА
Младеновац
Јогурт настаје услед дејства бактерија на млеко, али то је брижљиво надзиран поступак у коме се користе посебне бактерије. То није исто као млеко које се просто поквари. Јогурт, који преко ноћи остане у неотвореном паковању у фрижидеру, требало би да је ујутру и даље безбедан за пиће. Међутим, кад се једном отвори, на њега навале и други микроорганизми као што је листерија, повећавајући опасност од тровања.
Зашто се авети приказују с белим чаршавом преко главе?
ЗОРИЦА ЈОВАНОВИЋ
Врање
У Европи духови с белим чаршавом преко главе сежу најмање хиљаду година у прошлост. Овај обичај потиче од веровања да покојници понекад могу да устану из гроба, а пошто су мртва тела умотавана у памучне и ланене чаршаве, сматрало се да би их авети и даље имале на себи. Нашироко се веровало да се покојници враћају да би се осветили некоме или походили своје породице и узнемиравали их. Било је и уверења да се мртви дижу из гробова у тренуцима великих историјских преокрета, као што је, на пример, била смрт Јулија Цезара у старом Риму.
Зашто нам се спава када пада киша?
АНЂЕЛА ЛАЗАРЕВИЋ
Пале, Република Српска
Многи људи тврде да боље спавају током кишних дана и ноћи, мада би се, на први поглед, могло очекивати супротно. Наиме, за ведријих дана обично више времена проводимо напољу и физички смо активнији, па тако „изморени” и боље спавамо. Међутим, разлог зашто нас је у кишна јутра обично тако тешко извући из кревета лежи у хормонским променама. Ако је дан кишан, мало је дневног светла, па тело лучи мање серотонина, што нас чини тромијима и поспанијима него иначе.
И сам звук кише, али и друге воде (на пример, потока који жубори или таласа који запљускују обалу) има утицаја на сан. Током еволуције, људи су научили да изненадне и гласне звуке тумаче као знак опасности – зато нас аларми углавном успешно буде. А уколико је звук тих или умерено јак и уједначен (попут ромињања кише у олуцима или „добовања” по прозорима и крову), према речима истраживача са Пенсилванијског државног универзитета (САД), наш мозак тумачиће га супротно, као да му неко изнова говори „све је у реду, све је у реду, све је у реду...” Осим тога, овај умирујући шум „прекриће” неке мање пријатне звуке који би нас иначе узнемирили и расанили, на пример, буку аутомобила или довикивање људи који пролазе улицом.
Зашто су псима често мокре њушке?
ДЕЈАН, Београд
С обзиром на то да пси имају мање знојних жлезда него људи, хладне и влажне њушке један су од начина на који одржавају телесну температуру. Кроз нос излучују и слуз која их такође расхлађује и побољшава им чуло мириса. Пси су познати и по томе што лижу њушке како би одржавали хигијену (нарочито после оброка), па и то доприноси влажности. Осим носа, знојне железде налазе се и на шапама, а излучевине из њих помажу да им такозвани „јастучићи” остану мекани и да се не исушују после дуже шетње. Када су напољу, пси додатну влагу покупе са траве, лишћа и земље коју обавезно њушкају.
Моја мачка готово никада не једе храну из посуде у коју је сипана, већ вади комад по комад и једе са пода. Да ли се само игра са храном или постоји неки други разлог?
АЛЕКСАНДАР, Београд
Маце које радије једу храну ван посуде углавном то чине због осетљивих бркова. Они су веома важни јер им помажу да се боље сналазе у околини, да се оријентишу и боље процене величину простора и предмета, нарочито у мраку. Састоје се од дугих, крутих длака, а распоређени су на делу њушке где има много нервних завршетака и крвних судова. Због тога су врло осетљиви на додир. Када се мачке хране из посуде која је таквог облика и величине да не могу да избегну додир с брковима, то код њих изазива неку врсту нелагоде која им не дозвољава да једу на миру. Управо у таквим случајевима храна ће најчешће завршити на поду пре него што је поједу. Зато је најбоље бирати тањириће и плитке посуде, како се мачећи бркови не би „чешали” о њихове зидове и ивице.
Да ли неке животиње заиста не могу да сиђу степеницама?
ЈЕЛИСАВЕТА
Београд
Нашироко је распрострањено веровање да краве и коњи не могу да сиђу степеницама. Ове животиње не могу лако да виде тло право испред ногу, а због грађе кукова и колена тешко могу да тежину помере уназад. Зато лако могу да се претуре и скотрљају низ степенице.
У томе нема ничег изненађујућег. Степеница нема у природи, оне су људски изум и прављене су тако да одговарају људским ногама. Нагиб већине степеница већи је од 35 степени, што би у случају брда било прилично стрмо. Тешко да би се крава и иначе спуштала стрмином нагиба 35 степени, а још кад је стаза исклесана у мале степенике прилагођене људским корацима, тек онда је то немогуће. Међутим, код степеница под блажим нагибом нема ничег тако загонетног што би спречило многе животиње да их користе.
Зашто вилин коњиц има два пара крила?
ПЕТАР
Никшић
Инсекти су зглавкари, а њихово основно својство је да имају двоструко симетричне делове тела (зглавке) и по пар ногу на сваком. Код најпримитивнијих облика зглавци су углавном обављали исте функције, али су се код новијих врста одређени појединачни делови стапали у целину, а преостали зглавци добили одређену намену. Постоје неке изумрле врсте инсекта (на пример, Palaeodictyoptera) које су имале три пара крила, али мало је вероватно да су били добри летачи. Инсекти са два пара крила вероватно су први полетели. У фосилним остацима инсеката старим 320.000.000 година нађени су примерци који изгледају готово као савремени вилин коњиц. Код неких врста инсеката један од парова крила еволуцијом је прерастао у заштитни прекривач (као код буба), или се свео на сићушне, закржљале остатке органа за равнотежу, као у случају двокрилаца у које спадају муве и комарци.