Чиме се бави когнитивна психологија?
МАЈА, Земун
Ова грана психологије посвећена је изучавању људског сазнања, нарочито његовог утицаја на учење и понашање. Усмерена је пре свега на откривање психичких догађаја који се налазе у основи понашања. Назив потиче од латинске речи cognitio, у преводу, спознаја. Подручје истраживања обухвата питања о деловању памћења, пажње, опажања, као и о исказивању знања, мишљења, креативности и решавању тешкоћа. Когнитивна психологија развила се као одвојен правац крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. Сам појам почео је да се употребљава после објављивања књиге „Когнитивна психологија” Улрика Густава Најсера 1967. године.
Драги „Забавниче”,
Какав је то гривасти вук?
ЈОВАН, Београд
Познат и као „Магеланов пас” (Chrysocyon brachyurus), гривасти вук живи у јужноамеричким земљама, највише у Бразилу, северној Аргентини, Парагвају, Боливији и јужном Перуу. Омиљена станишта су му шуме са мочварама и високим растињем. Изгледом подсећа на лисицу, али са изразито дугим ногама, које му омогућавају да лакше опази плен преко високе траве и других биљака. Име је добио по упечатљивој гриви која му покрива рамена и која се накостреши кад осети да је угрожен. Исхрана гривастог вука је разноврсна, па лови мале и средње сисаре, птице, рибе, али једе и биљке попут шећерне трске, као и воће.
Шта је кајенски бибер?
ИВАН, Подгорица
Овај зачин добија се од семена кајенске паприке, која је због љутине добила и назив „ђавоља паприка”. Има јаркоцрвену боју и расте као грм у тропским и суптропским подручјима. Може да се користи као додатак многим јелима од меса и поврћа, а све су омиљеније и чоколадне посластице са овим зачином. Кајенски бибер највише се користи у Кини, Мексику, јужној Италији, североисточној Азији. Од давнина су позната лековита својства кајенске папричице, па су их тако и старогрчки и римски лекари користили за ублажавање разних тегоба.
Ко је први направио стетоскоп?
АНА СТОЈКОВИЋ
За изум овог медицинског инструмента заслужан је француски лекар Рене Теофил Ијасен Ленек (1781–1826). Захваљујући његовим истраживањима први апарати почели су да се производе 1815. године, а стетоскоп се и данас користи за ослушкивање рада срца и плућа. У првобитном облику то је био обичан дрвени левак. Модеран стетоскоп састоји се од такозваног микрофона који се прислања на грудни кош пацијента и гумених цевчица којима се звук доводи до слушалица.
Од када глувонеме особе користе знакове руку и да ли је тај језик међународни?
Катарина
Стара Пазова
Извесно је да је од човековог постанка било глувонемих особа, неспособних да чују и говоре због урођене неразвијености одређених центара у мозгу или њиховог оштећења насталог као последица повреде или неке заразне болести у детињству. Претпоставља се да су они своје мисли и осећања саопштавали покретима тела и руку. Били су то први знаци споразумевања, а свака група имала је одређене, само њој разумљиве знаке.
Први доказ стварања јединственог језика потиче од пре око две и по хиљаде година. Забележио га је грчки мислилац Платон. Ипак, он је био јединствен само за глувонеме житеље старе хеленске државе. И други народи имали су своје језике знакова. Иако засновани на обликовању „гласова прстима и дланом руке”, сваки језик имао је различите знакове.
Тек је 1770. године, када је основан први завод за глувонеме у Паризу, створен јединствен систем знакова за цео свет. Сваки глас, односно слово, добио је одређени знак.
Ипак, иако имају исте знаке, глувонеми из различитих говорних подручја међусобно се не разумеју, јер свако слаже знаке у речи свог матерњег језика.
Због чега се за неку лакому особу каже да је као харпија?
Влада
Бањалука
У древним временима многе људске особине, добре или лоше, приписиване су митским бићима која су их оличавала. Харпија је била отелотворење незајажљивости. Стари Грци описивали су је као полудевојку-полуптицу грабљивицу, брзу попут ветра, прождрљиву и незаситу. Вергилије, римски песник из 1. века пре наше ере, додао је да Харпија има лепо девојачко лице, а ружне руке, налик на куке, огромно птичје тело, и да је мори непрекидна глад.
Тако се реч харпија задржала до данашњих дана и синоним је за незаситу, лакому особу, најчешће жену. Име харпија носи и једна врста јужноамеричких птица соколарки. Наравно, у питању је грабљивица.
Да ли бисте могли да напишете нешто о гуштерима који се зову и „летећи змајеви”?
ДРАГАНА, Београд
Летећи змај (Draco volans), кога називају и „падобранац”, најпознатији је гуштер из породице агама препознатљивим по љуспастим кожним наборима дуж тела и у облику крагне око врата. Овај малени змај, дугачак око 20 центиметара, живи у прашумама југоисточне Азије, у неким деловима Индије, на Борнеу и Филипинима. Проширења у облику крила налазе се на бочним странама трупа. За ову врсту гуштера не може да се каже да лети у правом смислу те речи – не могу да полете са тла, али им крила омогућавају да једре кроз ваздух када, рецимо, прелећу са једног стабла на друго. У томе им помажу и дугачки репови. Највише времена и проводе на дрвећу, јер ту могу да нађу заклон од бројних непријатеља.
Да ли ветрењаче повређују птице?
ВЕСНА
Београд
У човековом покушају да прикупља енергију из природе користећи непресушне изворе све су распрострањеније такозвани ветропаркови – низ огромних ветрењача које се граде углавном изван насељених подручја. Али, постоји опасност да се оне саграде на местима где птице пролећу у великом броју када лете на југ или се враћају. Неминовно би неке од њих улетеле међу краке ветрењаче и повредиле се или погинуле. Зато се друштва за заштиту животиња широм света старају да се ветропаркови не подижу тек тако, било где.
Наравно, увек може да се деси да се неколико птица нађе у близини ових ветрењача. Међутим, као што је добро познато, оне су прилично веште у избегавању препрека на свом путу, а и ветрењаче се споро окрећу, па је та опасност заиста мала.