Занима ме која је разлика између црквеног великодостојника који се зове архимандрит и оног који се назива игуман?
ГАВРИЛО
Београд
Архимандрит је највиши монашки чин у Православној цркви. Назив потиче од грчке речи архи (изнад, над) и египатске мандра (стадо). Заправо, архимандрит надгледа стадо манастира, као што Исус Христос надгледа своје стадо апостола. Овај чин одговара чину свешетника протојереја-ставрофора, и додељује га Свети архијерејски синод на предлог надлежног епископа. Најчешће га добијају заслужни свештеномонаси у позним годинама, као знак захвалности за несебично служење Цркви.
Игуман или игуманија је калуђер или калуђерица који управљају манастирским животом, од духовних до свакидашњих ствари, од верске службе до одржавања зграда и економије манастира. Сваког јутра калуђери од игумана добијају „послушање” (задатак) за тај дан. Да би калуђер постао игуман, мора од првог дана у манастиру да се докаже врлинама и ревношћу. О постављању игумана одлучује епископ у чијој се епархији налази манастир.
Наравно, архимандрит може да буде и игуман манастира, попут оца Саве (Јањића), игумана манастира Високи Дечани.
Какви све типови косе постоје?
ЗОРИЦА, Београд
Постоје три основна типа косе: вунаста, попречног пресека, и имају је припадници тамнопутих раса, глатка, округлог попречног пресека, својствена за монголске народе, и коврџава, овалног попречног пресека, којом се диче кавкаски народи.
Иначе, коса не само што нас штити од хладноће него је и одраз наше личности, стања душе и здравља, верског опредељења, сујеверја. Занимљиво је, а то би могао да буде драгоцен податак и за уваженог господина Риплија, да свака влас косе може да издржи тежину од 50 до 100 грама. Кад би се, којим случајем, све власи ујединиле, не би било немогуће да подигну и до дванаест тона терета.
Како метеоролози предвиђају температуру?
МИЛАН
Лесковац
Када се баве временском прогнозом, метеоролози узимају у обзир многе податке. У основи, топлоту добијамо од Сунца, али нешто од ње и губимо јер она одлази у свемир. Топлота се губи и за ведрих вечери јер нема прекривача од облака који би је спречавао да оде. Зато су ноћи без облака хладније. Колико ће нас Сунце огрејати зависи и од тога где смо у односу на полутар и које је доба године. И надморска висина је важна јер, што смо више, температура се снижава. А пошто се земља греје и хлади много брже од океана, удаљеност од мора још је један важан чинилац. Поред свега тога, треба узети у обзир и непрекидно мењање атмосфере. Ваздух у тропским областима топлији је од оног на половима, па морамо да водимо рачуна о правцу и снази ветрова који преваљују хиљаде километара и мењају температурну слику. Метеоролошки рачунари узимају у обзир све ове географске, астрономске и годишње податке и исцртавају могуће промене на целој планети, а потом се из опште слике узимају подаци само за крај у коме живимо.
Зашто у енглеском постоји толико речи за различите скупове животиња? Одакле ти називи потичу?
ЛЕЛА
Београд
Сваки ученик напреднијих нивоа енглеског језика срео се с барем неколико terms of venery, како се ови називи за стада, јата, ројеве, крда, чопоре и друге скупове различитих животиња (и људи!) на енглеском називају. Међутим, тих неколико речи које су и данас у општој употреби тек су врх леденог брега! Ових речи, некада поетичних, некада сасвим бизарних, има на стотине. Већину их је можете наћи у књизи Џејмса Липтона An Exaltation of Larks (за наслов је употребљен још један на српски непреводиви назив, онај за јато шева), први пут објављеној 1968. године.
Одакле такво мноштво? Липтон је утврдио да потичу махом из 15. века, из круга енглеских ловаца, међу којима је (по угледу на Французе) било отмено и у моди измишљати посебне називе за сваку скупину дивљачи, али и других животиња. Дакле, ове речи од почетка су биле вештачке творевине, а познавање што већег броја тачних назива било је знак углађености и васпитања. Неке од ових игара речи очито су биле замишљене као пошалице, па су тако остали записи и о доктринама доктора, осуди судија и тучи просјака, све збирним именицама за ове групе људи.
Због чега се за магарце и гуске каже да су глупи?
ПЕТРА, Обреновац
Преносити људска ограничења и глупости на животиње и поредити их с њима веома је распрострањено. Зависи од много тога, а највише од изгледа животиње, њеног понашања, историје односа човека и животиње и разних народних прича и празноверја.
Магарац се сматра глупим већ хиљадама година, али природњаци тврде да je тај неславни епитет заслужио зато што је, за разлику од коња, прилично самосталан и неће баш увек да ради оно што власник тражи од њега. Зато га бије глас да је не само глуп него и тврдоглав.
Што се тиче гусака, придев глупе вероватно су добиле због смешног, гегајућег хода, држања врата и прилично ружног гакања и шиштања. Наводно, то што хода уздигнутог кљуна иде у прилог њеном приглупом карактеру, мада се слично понашају и неке друге животиње, као, на пример, камиле.
Због чега тамнопуте особе ређе „изгоре” на сунцу?
ИРЕНА, Суботица
Црна боја упија више зрачења од беле, али тамна кожа и мање пропушта од светле. Тамну боју коже даје пигмент меланин, присутан у највишем слоју коже. Сврха меланина је да упије ултраљубичасте зраке пре него што продру до доњих, рањивијих слојева коже. Кад молекули меланина упију ултраљубичасте зраке, постану топлији. Но, меланин је стабилан молекул и не уништва га уобичајен степен ултраљубичастог зрачења на површини земље. Без меланина ултраљубичасти зраци погодили би ћелије коже у доњим слојевима, оштетили њихове њихове ДНК молекуле и, при јачем зрачењу, изазвали разарање ћелија.
Меланин не штити бесконачно кожу од сувишног излагања ултраљубичастим зрацима (као лети кад се сунчамо), па и тамнопуте особе могу да „изгоре” или добију рак коже ако претерано бораве на сунцу. Попут пескираног стакла прозора, меланин смањује број високоенергетских ултраљубичастих фотона који би иначе прошли даље.
Шта је по чему добило име: наранџа по боји или боја по наранџи?
ДАРКО Р.
Доњи Товарник
Боја је добила име по воћу. А сам назив воћа, наранџа или наранча, добијен је преко турског језика (narenc) из персијског naranj. У персијском пак потиче из санскрита (narangas), где је то био назив за дрво наранџе. Назив „поморанџа” такође у корену има ову санскритску реч, али је, уместо преко Турака, стигао у наш језик преко западних суседа (француско pomme d’orange – плод наранџе, у италијанском такође pomarancia, у немачком – Pomeranze).
Зашто Енглези разне ствари мере на туце?
ИВАН
Лапово
Децимални систем мера који данас користимо није природан иако одговара броју прстију на нашим рукама. То је само један од могућих система, а на њега се прешло 1795. године, одлуком француске владе. Половином 19. века усвојен је у свим европским земљама осим у Великој Британији. Пре тога постојали су многи системи мера, како тежине, тако и дужине и запремине. Неке мере дуго су се задржале, на пример: јард, пинта, фунта, педаљ и други. Многе од тих мера биле су различите не само од државе до државе, него и од града до града, а исправност мерења надгледао је државни чиновник.
Кад је реч о систему на основу броја 12 (туце), који је дељив са 2, 3, 4 и 6, он је имао предисторију. На пример, лакат, дељив са 8,12 или 20, па стопа која се делила на 12 делова, званих прсти и палчеви, па се потом сваки део даље делио на 12 делова и тако даље. А 12 часова има и бројчаник на сату. Енглеска мера за дужину стопа и данас је подељена на 12 палчева (од по 2,54 цм). Енглези су упорни у својим обичајима, па тако за своју даму обично купују туце црвених ружа.