Брат и ја смо као мали често јели снег кад смо се играли напољу. Да ли је то штетно по здравље?
Милош
Београд
Иако је то многој деци једна од омиљених зимских забава, једење снега или лизање леденица није препоручљиво, и то из неколико разлога. Загађење ваздуха је све веће, нарочито у градовима, па се отровне честице задржавају на свим површинама са којима дођу у додир, укључујући и снег. Чим пахуљице падну, већ може да се каже да су „заражене” бар неким од загађивача. Осим штетних хемијских састојака, као што су угљен-моноксид, бензен, ксилен, у њима има и прашине, честица пепела и друге прљавштине. Многи отрови се не виде голим оком, али то не значи да их нема, чак и на оним местима где бели покривач изгледа беспрекорно чисто. Они који у недостатку воде желе да утоле жеђ снегом, такође треба да буду на опрезу. Његова хладноћа може озбиљно да смањи унутрашњу температуру тела и тако штетно утиче на здравље. Код деце се често јављају упале грла и прехладе.
Зашто добијамо мигрене?
ВЕСНА
Београд
Код људи који пате од мигрена напад могу да изазову употреба алкохола, одређене врсте хране, хормони, стрес и многи други надражаји. Ипак, мигрена је, по природи, болест мозга. Непосредни узрочник покреће ланчану реакцију неуролошких и хормонских промена које изазивају прекомерно ширење и скупљање крвних судова, што изазива упалу и надраженост нерава. Од ове, делимично наследне, болести најчешће пате жене (75 одсто укупног броја оболелих).
Чула сам да је Бразил добио име по дрвету. Да ли је то истина?
НАТАША НИКОЛИЋ, Нови Сад
Име ове јужноамеричке државе потиче од врсте дрвета чији је латински назив caesalpinia echinata, а некада га је било у изобиљу дуж бразилске обале. На португалском се зове pau-brasil, што би у буквалном преводу значило „бразилско дрво”, а сама реч описује јаркоцрвену боју. Од њега се правила боја за тканине, један од првих производа којим се трговало између Бразила и Европе. Према старим португалским записима, званично име било је „Земља светог крста” (Terra da Santa Cruz), али су је морнари, који су трговали тканином, једноставно звали „земља бразила”, па се временом овај назив одомаћио и заменио онај званичан. Још један од старих народних назива за Бразил је „Земља папагаја”
Да ли икада ишта удари у Сунце?
Бојана
Суботица
Може да се учини да је Сунце, уз своје дивовско гравитационо поље, способно да привуче било шта у своје гротло. Међутим, није баш тако једноставно: највећи број небеских тела нема путање које би изазвале судар са Сунцем, и зато најчешће само улазе у орбиту око њега. Ипак, многа небеска тела прилазе опасно близу нашој звезди – међу њима су и такозване комете које додирују Сунце, пролазећи на свега неколико хиљада километара од његове површине. И астероиди могу да, по спиралним путањама, доспеју до површине Сунца, услед „ефекта Јарковског”, појаве да се топлота Сунца коју упијају астероиди поново зрачи натраг у свемир, стварајући на тај начин слабу, али немилосрдну силу која астероиде може да одведе ка Сунцу. Слична сила, такозвани Поинтинг-Робертсонов ефекат, може да учини сличну ствар честицама међупланетарне прашине.
Пре неколико бројева писали сте о афричкој роди. Можете ли да напишете још нешто о овој необичној птици?
ЗОРИЦА, Ћуприја
Афричка рода (Balaeniceps rex) у нашим крајевима позната је и као ципелашица, због облика кљуна. Живи у тропским пределима Африке, углавном у мочварним деловима Судана и Замбије. Била је позната још становницима старог Египта, а у Европу је донета тек крајем 19. века. Одрасле птице високе су до 150 цм, с распоном крила око 2,5 м. Углавном су сивоплаве боје (младунци су мрки).
Као и свака птица из породице родарица, и ова афричка клепеће, у знак поздрава, обично у време гнежђења. Кад су гладни, младунци се оглашавају нечим налик на штуцање. Храни се по мочварама, непокретно и стрпљиво стојећи у растињу, чекајући да уочи рибе које морају повремено да изроне да удахну ваздух. Нилски коњ је најбољи другар ове птице јер незграпним кретањем узмува рибе које искачу из воде и постану плен афричке роде. Једе и жабе, водене змије, крокодилске бебе, гуштере. Не креће се много – двадесетак метара од гнезда, а није ни неки летач – раздаљине до око 500 метара, ако мора, прелази наизменичним летењем и једрењем по ваздушној струји.
У већем делу године је самотњак, осим у време парења. Гнездо од траве праве оба родитеља, на плутајућем острвцету, и добро га скривају због грабљивица. Живи око 35 година. Иако се још сврстава у родарице, неки научници сматрају да припада пеликанкама, јер је испитивањем ДНК љуске њихових јаја утврђено да су ближи рођаци пеликана. Процењује се да постји још око пет до осам хиљада јединки ове птице, а највећа опасност прети им од ловаца и од свеопштег ширења људи који сужавају њихова станишта.
Зашто људи не спавају зимским сном?
МИЛИЦА
Пирот
Зимски сан је одговор на хладно време и смањене могућности за налажење хране. Опадањем температуре, животиње које упадају у зимски сан долазе до тачке кад више не могу да нађу довољно хране да би одржале телесну температуру.
Људи не упадају у зимски сан из два разлога. Прво, наши преци били су тропске животиње које никад нису имале потребу за зимским сном. Људи су почели да се селе у умерени и субполарни појас тек пре око сто хиљада година. То није довољно дуго да би метаболизам развио способност да упадамо у зимски сан. Што је још важније, људи су открили ватру, одећу, склоништа, лов и пољопривреду, што је много делотворнији начин да се хладноћа преживи.
Зашто за време пубертета мушкарцима мутира глас и постаје дубљи, а женама не?
ДРАГАН, Бела Црква
Висину гласа одређује учесталост треперења гласних жица, а какве ће оне бити, пре свега зависи од дужине и затегнутости гласница. Код жена и деце оне су краће него код мушкараца, па су им самим тим и гласови виши. Други разлог због ког су учесталости треперења код два пола различите, јесу хормонске промене које се код дечака дешавају уласком у пубертет. Тада се појачава лучење мушког хормона тестостерона, који изазива повећање и задебљање гласних жица, што за последицу има стварање нижих тонова приликом говора. Пошто се код жена тестостерон прозводи у много мањој количини, њихови гласови не „пуцају” у пубертету нити постају толико дубоки.
Како паук прави мрежу?
Никола
Пирот
Паук на стомаку има цевчице повезане с паучинастим жлездама које производе свилу у течном облику, која очврсне у додиру с ваздухом. Свила може да буде тања или дебља, глатка или груба, у зависности од намене за коју је паук производи. За хватање плена производи се лепљива свила, а током прављења она је сува да би паук могао да хода по мрежи. Он свилу извлачи задњим ногама и почиње да је обликује пошто прву нит причврсти за нешто стабилно. Простор између спирала је сразмеран растојању између врха паукове ножице и отвора канала паучинастих жлезда – то значи да паук, у ствари, користи сопствено тело као мерни уређај. Дејв Кларк, стручњак за пауке који ради у лондонском зоолошком врту, објашњава да они стварају веома сложене мреже само на основу инстинкта. Оне настају тако што гени управљају радом ногу док паук њима распоређује нити произведене свиле.