У којим афричким земљама се користи језик свахили?
Нада
Зајечар
Свахили (или кисвахили) припада групи банту језика, који се говоре у источној Африци. У Танзанији, Кенији, Уганди и Конгу свахили је званични језик, али њиме говоре и становници Руанде, Бурундија, Мозамбика, Замбије, Сомалије...
Претпоставља се да је почео да се развија пре 1.200–1.300 година. Тада је месно становништво на источноафричкој обали Индијског океана долазило у додир са арабљанским и индијским трговцима. Временом, говорници првобитног банту језика почели да преузимају велики број арапских речи. Процењује се да је једна трећина речи у свахилију арапског порекла. У нешто мањој мери на овај језик утицали су фарси, хинди и португалски, а током 20. века преузети су и изрази из енглеског.
Каква је разлика између калдрме и макадама?
Бојан
Ужице
Израз макадам потиче од енглеске речи macadam, према шкотском инжењеру Џону Макадаму (1765–1836) и означава грађевински материјал за градњу друмова и улица од набијеног, крупног и ситног камена, шљунка, песка и средства за везивање. Путеви према замисли шкотског инжењера почели су да се граде током двадесетих година 19. века. Десетак година касније путеви у Европи били су већином макадамски.
С друге стране, калдрма је реч грчког (kalos dromos – лепи пут), односно турског (kaldirim) порекла и означава каменом поплочани пут или двориште.
Да ли се панде и даље сврставају у угрожене врсте?
ЛИДИЈА
Суботица
Према извештају Међународне уније за заштиту природе и природних извора из 2016. године, џиновска панда се више не налази на листи угрожених врста, већ се сврстава међу „рањиве” животиње. Ови резултати постигнути су захваљујући вишегодишњим напорима за њихово очување.
Панда, један од симбола Кине, од давнина је на мети ловокрадица. Дуготрајно загађивање и уништавање њиховог животног станишта довели су до тога да џиновске панде постану озбиљно угрожена врста. Кинеске агенције за заштиту животиња избориле су се за то да се прошире природни резервати у којима оне живе, чиме су великој мери повећане њихове шансе за опстанак. Број ових црно-белих животиња у последњој деценији повећан је за 17 процената.
Недавно сам прошао Ђердапском клисуром и на левој, румунској, страни угледао лик уклесан у стену. Занима ме ко је у питању и кад је то настало.
НЕМАЊА Б.
Преко пута гласовите Трајанове табле, настале по заповести римског цара после његовог похода на Дакију (део данашње Румуније) с почетка 2. века, подигнут је, много столећа доцније, монументални споменик Децебалу, последњем краљу Дачана. Он је владао од 87. до 106. године када се убио јер су његова уједињена племена поражена а он опкољен.
Споменик чија је израда коштала готово милион и по долара и трајала десетак година била је замисао пословног човека Јосифа Константина Драгана који је шездесетих година века за нама побегао од режима Чаушескуа и преко Југославије стигао у САД, где се обогатио. Кад се posle револуције 1989. године вратио у домовину, одлучио је да сам плати израду споменика последњем дачком краљу.
Радови су почели у лето 1994. и трајали наредних десетак година, у две смене, од марта до октобра, током сезоне кад nа Дунаву нема кошаве, таласа и ледених санти. Зна се да их је изводила екипа од 12 добро опремљених чланова, снабдевених чак серумима против отрова змија које су их неретко уједале. Они су истовремено морали да буду и алпинисти и уметници, људи који су са 40 метара висине уцртавали црте лица Децебала, највеће клесане скулптуре на Старом континенту. Обликовали су је само уз помоћ пнеуматских и тешких ковачких чекића, те више тона динамита. А колика је то скулптура, понајбоље сведочи податак да је, рецимо, око легендарног владара дугачко 4,3 метра, нос седам а широк четири метра...
Ктитор је тражио да се у подножју уреже посвета на латинском: „Decebalus rex – Dragan fecit”, односно „Краља Децебала направио Драган”.
Зашто имамо нос, уместо да имамо само две рупе за дисање?
Сања
Београд
У две непокривене рупе упадала би киша. Гориле и шимпанзе, на пример, имају много пљоснатије носеве, али не проводе толико времена у усправном положају као ми, па им нису потребни „кишобрани” за ноздрве. Поред тога што штите дисајне органе од кише, носеви су се развили вероватно и зато да олакшају живот људима у сувом поднебљу афричке саване. Сем што служи за дисање и њушкање, нос помаже и у размени топлоте и влажности. Захваљујући томе, мања је влажност ваздуха који издишемо, што помаже очувању воде у телу у сувљем поднебљу. Павијани, који такође живе у саванама, имају издужене носне путеве као и ми.
Драги „Забавниче”,
У прошлом броју сам прочитала да постоји млеко за сунчање намењено псима, па ме занима да ли постоје такви производи и за маце?
БИЉАНА, Ваљево
Маце не проводе време у свакодневним шетњама на отвореном са газдама, али су ипак изложене опасностима од јаког летњег сунца чак и кад леже поред осунчаних прозора. Посебно су осетљиве мачке које су потпуно беле, или имају светлију длаку. Што је боја длаке светлија, пигментација је мања, тако да је опасност од појаве опекотина већа. Нос, капци и рубови ушију највише су изложени, па о њима треба повести више рачуна.
Данас на тржишту постоје креме и лосиони за мачке, као и за псе. Неки власници користе средства намењена људима, али ветеринари упозоравају да са њима треба бити опрезан. Пошто се мачке често лижу и чисте, неки од штетних састојака могу да заврше у телу животиње. Најсигурније је да се употребљавају лосиони за бебе јер они имају најмање опасних материја. И поред тога, препоручује се да љубимци не буду непосредно изложени сунцу током најтоплијег дела дана.
Од чега се прави јело фалафел?
МИХАИЛО
Зрењанин
Фалафел се сматра националним јелом Израела, али се одавно прави на целом Блиском истоку, као и на северу Африке. Данас је овај вегетаријански специјалитет све омиљенији у другим деловима света, па и код нас.
Фалафел су заправо куглице од пасуља и леблебије које се прже у уљу. Осим ових млевених састојака додају се: першун, коријандер, бели и црни лук, брашно, со, бибер, и ким. Од ове смесе прави се тесто које се обликује у куглице, а затим се пржи. Фалафел се обично служи у лепињи са хумусом, сосом од сусама и поврћем. Пошто не садржи састојке животињског порекла, за многе вегетаријанце ово је нека врста замене за ћевапе.
Недавно је било помрачење Месеца, па ме занима како до тога долази, ко кога ту помрачује?
ИВАНА, Неготин
Помрачење, или еклипса (гр. ékleipsis – изостављање, изостајање) догађа се онда када Месец уђе у Земљину сенку. Дешава се када је Месец пун и када се Месец, Земља и Сунце налазе у истој равни (Земља се налази између Сунца и Месеца). То помрачење траје много дуже од помрачења Сунца, јер је и Земљина сенка много већа. Потпуно помрачење је појава када цео Месец уђе у Земљину сенку, а делимично када у њу уђе само део Месечевог диска. За време потпуног помрачења Месец рефлектује црвено-смеђу боју која је последица расејања светлости у земљиној атмосфери.
Потпуно помрачење Месеца које се десило у ноћи између 27. и 28. јула било је најдуже у овом веку – трајало је готово пет и по сати