Шта изучава ентомологија?
Илија
Београд
Ентомологија је биолошка научна грана која се бави изучавањем инсеката. Ове животиње, углавном мањих размера, најмногобројнија су бића на планети. Врло су разнолики по изгледу и животним навикама, због чега су подељени на многобројне врсте: тврдокрилце, опнокрилце, лептире, риличаре и друге. Процењује се да данас постоји око 800 хиљада описаних врста инсеката, више од свих осталих животиња заједно. Верује се да је њихов укупан број између 10 и 30 милиона врста. У оквиру ове науке, стручњаци који се називају ентомолози, проучавају: облик, анатомију, екологију, биологију понашања, социобиологију. Због опсежног подручја деловања ентомологија се дели на општу и примењену.
Да ли можете да напишете нешто о поврћу батат?
Ђорђе
Лесковац
За ову вишегодишњу биљку користе се и називи слатки кромпир, јам и индијски кромпир. По изгледу је сличан оном обичном, само је издуженији. Пореклом је из тропских предела Средње и Јужне Америке. Постоје подаци да су га људи користили у исхрани пре више од 5 хиљада година. Данас се осим поменутих крајева, највише гаји у Азији, Африци и Северној Америци. У Европи добро успева у Француској и Шпанији. Постоји више врста, а најраспрострањенији су батати наранџастог, белог и љубичастог корена. У исхрани могу да се користе и листови. Мала количина шећера даје му слаткаст укус. Осим тога садржи скроб, витамине (А, Б6, Ц, Е), минерале и угљене хидрате. Може да се припрема на разне начине, баш као и обичан кромпир.
Да ли је тачно да славуји певају само ноћу?
ТИЈАНА НИКОЛИЋ
Иако многи верују да славуји певају искључиво када падне мрак, ове птице радо пусте глас и у току дана, уколико их звуци и дешавања у околини не узнемиравају. Када пева, често је ушушкан у неком жбуну или разгранатом дрвету где је мање упадљив. С обзиром на то да је славуј птица селица, у нашим крајевима њихов пој највише се може чути од средине априла до средине јуна. У августу су већ тиши и неприметнији, а како се ближи крај лета, селе се све јужније. Неки стигну све до Ирана, Етиопије, Алжира и западне обале Африке. Занимљиво је да певају само мужјаци славуја, јер се тако удварају женкама у сезони парења.
Да ли је тачно да постоје мачке које лове рибу?
Жарко
Ивањица
Мачке-риболовци (лат. Prionailurus viverrinus) углавном живе у Индији, Пакистану, Индокини, наТајланду, Суматри, у Сри Ланки. Њихово станиште је поред река, малих потока и мочварних шума, слично као и њиховим сродницима леопард-мачкама. Због близине воде научиле су да буду вешти пливачи и ловци на водене животиње. Највише се хране рибом, понекад жабама и раковима, а од копнених животиња ситним глодарима и птицама. Обично су маслинастосиве боје са црним тачкама распоређеним уздужно. Двоструко су веће од обичних мачака, имају нарочите спљоштене носеве и посебно грађене шапе које им омогућавају да се лако крећу у блатњавом окружењу и води.
Да ли постоји неки заиста ефикасан лек против шкргутања зубима?
Веселинка Терзић
Пружатовац
Шкргутање зубима или бруксизам јесте појава невољног стискања мишића вилице која узрокује да се зуби горње и доње вилице „сударају” и тару, а ако потраје, може да изазове оштећења на зубима и самој вилици. Већина људи шкргуће зубима док спава, мада има и оних који ове потешкоће имају и дању. Шкргутање зубима није необично код деце и у већини случајева, како дете расте, шкргутање престане само од себе.
Решавање ове здравствене тегобе у осталим случајевима почиње одласком код зубара. Он ће утврдити да ли шкргутање изазива накривљен или недостајући зуб, неодговарајући загрижај или нека друга неправилност. Зубар вам може препоручити да ноћу носите и „зубни гард”, то јест, заштитне фолије. Оне саме по себи не заустављају шкргутање, али спречавају да се зуби оштете због њега.
Међутим, узрок бруксизма може да буде и сасвим другачије природе. У том случају, неопходно је да се ради на смањењу узрочника – стреса. Поред тога, препоручљиво је суздржавати се од испијања кафе и газираних пића с кофеином, алкохола и једења чоколаде. Не треба жвакати никакве предмете (на пример, врх оловке), а ни жвакаће гуме, јер се тако мишићи вилице „навикавају” на непрестано стезање. Можете покушати и да пред спавање опустите мишиће вилице тако што ћете прислонити топло парче тканине уз образ, тик испред уха.
Зашто су лењивци толико успорене животиње?
Младен
Лесковац
Може се рећи да је овим животињама начин живота прилагођен потребама, нарочито навикама у исхрани. Хране се готово искључиво лишћем, па зато већину времена проводе обешени о гране дрвећа, што им омогућавају канџе налик на куке. Изузетак су двопрсти лењивци, који понекад поједу воћку, или мање бескичмењаке. Настањују крошње стабала тропских прашума Средње Америке, Амазоније, до јужних подручја Бразила. Дужина тела им је најмање пола метра, и достижу тежину од пет до девет килограма. Лењивци су најспорији сисари на планети – у просеку за један минут прелазе раздаљину од 1,5 метара. На тлу не могу да ходају потпуно усправно, већ повлаче тело помоћу канџи. Њихова спорост изазвана је неусклађеном грађом тела и пре свега изузетно малим и неразвијеним срцем, тако да је за њих сваки покрет превише напоран.
Можете ли да напишете нешто о мом омиљеном цртаном филму из детињства, „Коњићу-грбоњићу”?
МАЈДА
Београд
Једно од највољенијих остварења совјетске уметности анимације, дугометражни цртани филм „Коњић-грбоњић” добро је познат и код нас, а настао је давне 1947. године. Каснија верзија, коју сте вероватно имали прилике да гледате, направљена је 1975. године. Режирао ју је Иван Иванов-Вано у студију „Сојузмуљтфиљм” по истоименој бајци руског писца 19. века Петра Јершова.
Сиже је типичан за народну бајку: ту су три брата, коњ који лети, жар-птица, искушења којима цар подвргава најмлађег брата Ивана и, наравно, прелепа принцеза која се на крају приче заљубљује у њега. Цртеж одликују бројни мотиви руског народног предања и народног грађевинарства, веза и сликарства. „Коњић-грбоњић” добио је и неколико совјетских и међународних признања, између осталог, посебно признање Канског фестивала 1950. године.
Да ли књишки мољци стварно постоје?
Биљана
Београд
Истина је. Прави књишки мољци заправо су ларве Xestobium rufovillosum или Anobium punctatum које нападају кућни намештај. Обе врсте се хране дрветом (и живе у њему) радије него хартијом, али често се догађа да, у недостатку животног простора, ларве с полице пређу на књиге.
На страницама књига остављају рупице које није могуће отписати на пуку старост, али је штета коју књигама наносе бубашвабе и обични мољци далеко већа. Ове друге „вади” то што се сладе књиговезачким лепком и повезом пружајући антикварима прилику да у описивању тако насталих оштећења користе блаже речи као што су „огреботине” и „искрзаност” – што могућим купцима сигурно звучи прихватљивије од „изгрицканих страница” и „рупица”.